ostanimo u kontaktu

Lifestyle

14 mitova o dojenju i istine koje bi svaka mama trebalo da zna

Objavljeno

-

Kad donesu bebu na svet, mnoge mame se suočavaju sa nizom neodumica u vezi sa dojenjem. U potrazi za pravim savetima mame često nailaze na informacije koje ne odgovaraju istini.

U saradnji sa dr Michele Griswold, konsultantom za laktaciju, registrovanom medicinskom sestrom, istraživačem i pobornikom dojenja, UNICEF je objavio tekst u kom je raskrinkano 14 najčešćih mitova koji prate dojenje. Dr Griswold predstavlja Međunarodnu asocijaciju konsultanata za laktaciju pri Globalnoj zajednici za dojenje SZO/UNICEF-a, koja poziva vlade i društvo u celini da majkama obezbede potrebnu podršku za dojenje.

1. mit: Dojenje je lako

Bebe se rađaju sa refleksom da traže majčinu dojku. Međutim, mnogim majkama je potrebna praktična podrška u postavljanju bebe u položaj za dojenje i da se beba pravilno pripoji uz dojku.

Dojenje zahteva vreme i praksu, kako od majki tako i od beba. Pošto dojenje iziskuje vreme, majkama je potreban prostor i podrška u dojenju.

2. mit: Normalno je da dojenje boli – bolne bradavice su neizbežne

Mnoge majke osećaju nelagodnost tokom prvih nekoliko dana nakon porođaja, kada uče da doje. Ali, bolne bradavice je moguće izbeći uz odgovarajuću podršku pri postavljanju bebe u položaj za dojenje i da se beba pravilno pripoji uz dojku.

Ako se majka suočava sa izazovima dojenja kao što su bolne bradavice, podrška konsultanta za laktaciju, patronažne sestre ilidrugog iskusnog stručnjaka može joj pomoći da prevaziđe taj problem.

3. mit: Pre dojenja treba da operete bradavice

Pranje bradavica pre dojenja nije neophodno. Kada se bebe rode, one već dobro poznaju mirise i zvukove svoje majke. Bradavice proizvode supstancu koju beba oseća i čije ‘dobre bakterije’ pomažu pri izgradnji bebinog imunog sistema za zdrav život.

4. mit: Trebalo bi odvojiti novorođenče i majku da bi majka mogla da se odmori

Lekari, medicinske sestre i babice često podstiču kontakt ‘koža-na-kožu’ – takođe poznat kao metoda mama kengur – odmah nakon rođenja. Stupanje u direktan kontakt sa vašom bebom, tako da je njena koža na vašoj, veoma je važna praksa koja joj pomaže da pronađe i pripoji se uz dojku., ukoliko kontakt ostvarite u roku od jednog sata posle porođaja, i ponovite više puta nakon toga to može da pomogne da se uspostavi dojenje Ako majka sama to ne može da uradi, onda partner ili drugi član porodice može da pomogne.

5. mit: Tokom dojenja treba jesti samo običnu hranu

Kao i svi ostali, majke koje doje treba da imaju uravnoteženu ishranu. Generalno, nema potrebe da se menjaju navike u ishrani. Bebe su izložene prehrambenim sklonostima svojih majki od trenutka kada su u materici.

Ako majka primeti da njena beba ima reakcije na određenu hranu koju ona jede, najbolje je da se obrati specijalisti.

6. mit: Vežbanje će uticati na ukus vašeg mleka

Vežbanje je zdravo i za dojilje. Nema dokaza da utiče na ukus vašeg mleka.

7. mit: Nećete moći da dojite ako to ne učinite odmah

Lakše je pokrenuti dojenje ako počnete tokom prvog sata nakon rođenja jer su refleksi bebe tada veoma jaki. Spremne su da nauče da se hrane na dojci. Ako ne uspostavite kontakt sa bebom odmah nakon rođenja, uradite to što je pre moguće u skladu sa vašom situacijom.

Ako vam je potrebna pomoć pri postavljanju bebe na dojku, zatražite podršku od kvalifikovanog konsultanta za laktaciju, patronažne sestre ili drugog iskusnog stručnjaka. Čest kontakt koža-na-kožu i stavljanje bebe na dojku pomoći će da se uspostavi dojenje.

8. mit: Ako želite da dojite ne možete nikada da koristite mlečnu formulu

Majke mogu da odluče da, dok redovno doje, u nekim prilikama koriste mlečnu formulu. Važno je tražiti nepristrasne informacije o mlečnoj formuli i drugim proizvodima koji predstavljaju zamenu za majčino mleko. Da biste održali proizvodnju majčinog mleka, nastavite da nudite dojku svojoj bebi što je češće moguće.

Za majke može biti korisno da se konsultuju sa specijalistom za laktaciju, patronažnom sestrom ili drugim iskusnim stručnjakom kako bi im pomogli sa planom koji im najbolje odgovara za nastavak dojenja.

9. mit: Mnoge majke ne mogu da proizvedu dovoljno mleka

Skoro sve majke proizvode pravu količinu mleka za svoju bebu. Proizvodnja majčinog mleka zavisi od toga koliko dobro beba prianja uz dojku, od učestalosti dojenja i koliko dobro beba uklanja mleko pri svakom podoju.

Dojenje nije posao „za jednu ženu“ i majkama je potrebna podrška. Podrška, u vidu kontinuiranog davanja smernica za dojenje od strane zdravstvenih radnika, pomoći od članova porodice kod kuće i očuvanja zdravlja uz dobru ishranu i napajanje.

10. mit: Ne bi trebalo da dojite ako ste bolesni

U zavisnosti od vrste bolesti, majke obično mogu da nastave da doje kada su bolesne. Morate da se pobrinete da dobijete ispravnu terapiju i da se odmarate, dobro jedete i pijete. U mnogim slučajevima, antitela koje vaše telo stvara da bi izlečilo bolest ili oboljenje preneće se na vašu bebu, čime se gradi njena otpornost.

11. mit: Ne možete uzimati nikakve lekove ako dojite

Važno je da obavestite svog lekara da dojite i da pročitate uputstva za sve lekove koje kupite u slobodnoj prodaji. Možda će biti neophodno da uzimate lekove u određeno vreme ili u određenoj dozi, ili da uzimate neku zamenu. Takođe treba da kažete bebinom lekaru koje sve lekove uzimate.

12. mit: Bebe koje su dojene su posesivne

Sve bebe su različite. Neke su posesivne, a neke nisu, bez obzira kako su se hranile. Dojenje obezbeđuje ne samo najbolju ishranu za bebe, već je važno i za njihov mozak u razvoju. Dojene bebe se često drže u rukama i zbog toga se pokazalo da dojenje poboljšava njihovu vezu sa majkom.

13. mit: Teško je odvići bebu ako je dojite duže od godinu dana

Nema dokaza da je teže prekinuti dojenje nakon godinu dana, ali postoje dokazi da je dojenje do dve godine korisno i za majke i za decu. Sve majke i bebe su različite i treba zajedno da odrede koliko dugo žele da doje.

14. mit: Ako se vratite na posao, moraćete da odviknete bebu od dojenja

Mnoge majke nastavljaju da doje nakon što se vrate na posao. Prvo proverite politike u svojoj zemlji i na svom radnom mestu. Ako imate pravo na vreme i mesto za dojenje tokom radnog vremena, možda ćete moći da odete kući i dojite, zamolite člana porodice ili prijatelja da vam donese bebu ili da izmlazate mleko i odnesete ga kući.

Ako nemate mogućnost da dojite tokom radnog vremena, nađite vremena tokom dana za izmlazanje mleka, a zatim kada ste kod kuće nahranite bebu direktno. Ako odlučite da svojoj bebi za neke obroke date zamenu za majčino mleko, i dalje je dobro da nastavite sa dojenjem kad god ste sa bebom.

Od 1. do 7. avgusta 2023. u 170 zemalja održava se kampanja povodom Svetske nedelje dojenja pod sloganom „Omogućimo dojenje – napravimo razliku za zaposlene“. Ciljevi kampanje su informisati ljude na koji način zaposleni roditelji gledaju na dojenje i roditeljstvo, učvrstiti optimalnio plaćeno odsustvo i podršku na radnom mestu, angažovati pojedince i organizacije radi unapređenja saradnje i podrške dojenju na radnom mestu i podsticati akcije vezane za poboljšanje uslova za rad i relevantnu podršku dojenju.

(Ona.rs)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Lifestyle

U kojoj zemlji EU je najduži životni vek, analitičari otkrili i zbog čega

Objavljeno

-

U jednoj mediteranskoj zemlji ljudi u proseku žive 84 godine, pokazuju najnoviji podaci Eurostat-a.

U Španiji ljudi u proseku žive 84 godine, pa je u toj mediteranskoj zemlji najviša očekivana životna starosna granica među 27 država Evropske unije.

Analitičari smatraju da je to zbog mediteranske ishrane bogate voćem, povrćem, ribom i maslinovim uljem. Takođe i zbog brojnih sunčanih dana i ugodne klime, zahvaljujući kojima stanovnici provode više vremena na otvorenome baveći se fizičkim aktivnostima.

“U mediteranskim zemljama držimo puno i do društvenog života pa izlazimo češće napolje nego ljudi u nordijskim zemljama, koje nas nadmašuju u BDP-u po stanovniku“, kaže Manuel Anguita, predsednik Španskog udruženja kardiologa.

Italija, gde ljudi žive u proseku 83,8 godina, i Malta, s očekivanom dobi od 83,6 godina, nalaze se na drugom i trećem mestu.

Prosek Evropske unije je 81,5 godina.

U Hrvatskoj, mediteranskoj i srednjoevropskoj zemlji, ljudi žive ispod tog proseka, odnosno 78,8 godina.

Manja starosna granica je u Poljskoj, Slovačkoj, Litvaniji, Mađarskoj, Rumuniji i Letoniji, a na vrhu je Bugarska, gde život u proseku traje 75,8 godina.

Analitičari smatraju da na višu starosnu granicu Španaca utiče i što piju manje teških alkoholnih pića, što imaju solidno javno zdravstvo, nisu imali ratove decenijama i što se njihova politika nastoji da smanji broj nesreća u saobraćaju.

(Hina)

pročitaj više

Lifestyle

„Ja sam pravi kandidat baš za ovu poziciju“ – kako pisanjem CV-ja poslati takvu poruku?

Objavljeno

-

isanje CV-ja sastavni je deo apliciranja za posao. Bez obzira na to da li imate mnogo radnog iskustva, nemate uopšte ili ste studenti sa bogatim volonterskim iskustvom, psihološkinja i koordinatorka programa karijernog obrazovanja u Centru za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu Milena Rajčević za N1 daje korisne savete koji će vam osigurati zaposlenje.

Prilikom pisanja CV-ja važno je promisliti o poruci koju želite da pošaljete. Rajčević kaže da je to „ja sam pravi kandidat baš za Vašu organizaciju i baš za ovu poziciju“. Međutim, kako do toga doći?

Promisliti unared i prilagoditi CV svakoj prijavi

Prvi korak je promisliti šta pisanjem CV-ja želite da postignete.

„Važno je razmisliti o konkursu – o poziciji i organizaciji za koju se prijavljujemo. Uvek CV prilagođavamo konkursu, on nikad nije potpuno isti… Kada znamo kakva je to organizacija i šta joj je potrebno, onda razmišljamo koliko se naš profil poklapa sa tim i kako to što se poklapa da što bolje opišemo, argumentujemo i istaknemo u biografiji“, kaže Rajičević za portal N1.

Kako navodi, prilagođavanje CV-ja svakoj prijavi je neophodno, jer su nijanse te koje odlučuju.

„Ponekad je dovoljno da vaš CV sadrži neku ključnu reč iz konkursa i da privuče pažnju regrutera. Veoma je bitno da vaš CV sadrži ključne reči iz konkursa (npr. određeni strani ili programski jezik) jer neke organizacije koriste aplikacije prilikom CV skrininga, tako da već u prvom krugu biografije kandidata koje ne sadrže te reči bivaju eliminisane“, objašnjava naša sagovornica.

Koje greške treba izbeći i kako idealna struktura izgleda?

Da bi vaš CV privukao pažnju regrutera, sagovornica N1 kaže da je neophodno izbeći sledeće greške: nejasni podaci, nepregledno izložen sadržaj, nedovoljno opisano radno iskustvo, neadekvatna fotografija, nepoštovanje obrnute hronologije i neargumentovani opisi.

Rajčević kaže da je pozitivna praksa ukoliko date nekome da pročita vaš CV i na taj način da li je razumeo sve što je napisano. „Ponekad kandidat stavi samo naziv obuke, na primer, a taj naziv može biti apstraktan ili se stavi skraćenica i slično, a regruter onda ne zna kakva je to zapravo bila obuka i šta ste tu naučili. Regruter nekad nema vremena da „gugla“ informacije zbog previše kandidata, i onda to ostaje nezapaženo, jer je nerazumljivo“, objašnjava.

Prilikom navođenja radnog iskustva, kaže da je važno navesti i detaljan opis posla. Fotografija takođe ima veliki uticaj na to da li ćete dobiti posao, ona treba da ima „belu pozadinu, blagi osmeh, adekvatnu poslovnu garderobu“ i „neka vas neko uslika, nemojte da to bude selfi“, dodaje Rajčević.

Važno je i poštovati obrnutu hronologiju. „U svakoj kategoriji obavezno navodimo vremenske odrednice, i to obrnutom hronologijom, od najskorijeg perioda ka ranijim. Ono što se skoro desilo je najrelevantnije i to se navodi prvo. Dakle – fakultet, pa srednja škola…“, objašnjava ona.

Pa, kako onda idealna struktura CV-ja treba da izgleda?

„Obavezni podaci su svakako ime i prezime, kontakt podaci, obrazovanje, radno iskustvo, veštine – jezici, rad na računaru, veštine specifične za struku, meke veštine, vozačka dozvola i slično“, dodaje naša sagovornica.

Ono što se takođe može naći u biografiji, kako navodi, jeste dodatno obrazovanje (kursevi, seminari, konferencije…), nagrade i stipendije, preporuke, interesovanja pa i hobi ako odslikava neka korisna znanja i veštine. Neki kandidati koriste i sekciju „profil“ ili „o meni“ kako bi jezgrovito istakli na početku biografije kroz dve do tri ključne rečenice ono što ih opisuje na najbolji način za datu poziciju, ističe ona.

Nemate radno iskustvo? Saveti za studente i diplomce

Međutim, šta ako nemate mnogo radnog iskustva?

Sagovornica N1 kaže: „Studenti i diplomci treba da znaju da se kao radno iskustvo računa i angažman u studentskoj organizaciji, na studentskim poslovima preko omladinske zadruge, projektni rad na fakultetu pa čak i volontiranje ako nisu stigli da steknu neko relevantnije. Tek kada stičemo ozbiljnije iskustvo, onda izbacujemo gore navedeno. Ali sasvim je u redu na početku sve to navesti, jer to govori o radnoj etici“.

S obzirom na konkuretno tržište rada, da biste sebi dali prednost na tržištu samim pisanjem CV-ja, Rajčević kaže da je važno imati definisan karijerni cilj, tj. oblast u kojoj želite da gradite ekspertizu, a zatim i da pratite dešavanja i novitete u toj oblasti. Takođe, objašnjava da je važno sebi postavljati sledeća pitanja: koja obuka ili kurs mi može pomoći da se približim karijernom cilju, koja konferencija ili seminar; da li mogu da učestvujem u nekom takmičenju na tu temu ili u nekoj aktivnosti gde ću usavršiti veštine koje su neophodne za ekspertizu u toj oblasti.

Određeni alati, kako kaže, mogu pomoći da CV ima interesantan format, međutim, tu treba oprezno birati. „Neki su besplatni, a neki se plaćaju, i pritom vas to informišu tek kada utrošite nekoliko sati za kreiranje biografije, prilikom pokušaja da je preuzmete. Jednostavni za korišćenje i besplatni su npr. MS Word, Canva, ili Europass“, navodi Milena Rajčević.

(N1)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Rani znaci autizma kod dece mogu se otkriti i pre treće godine

Objavljeno

-

Iako se autizam obično dijagnostikuje u dobi od tri godine ili kasnije lekari kažu da se može pojaviti i ranije.

Poremećaj autističnog spektra (ASD) je stanje uzrokovano razlikama u mozgu i kao takvo može dovesti do problema sa društvenom komunikacijom i interakcijom, kao i specifičnim interesovanjima i ponašanjima.

Iako se autizam obično dijagnostikuje u dobi od tri godine ili kasnije, prvi znaci se zapravo mogu pojaviti u dobi od 12 do 18 meseci, a lekari kažu da se mogu pojaviti i ranije. Prema Gloucestershire-u, rana identifikacija i intervencija mogu pomoći roditeljima da razumeju potrebe svog deteta.

Ključno je zapamtiti da je autizam spektar, što znači da je svako sa autizmom jedinstven. Nekim osobama sa autizmom je potrebna minimalna podrška ili nikakva podrška, dok je drugima možda potrebna svakodnevna pomoć roditelja ili staratelja.

Znaci autizma mogu se otkriti u vrlo mladom dobu ili ne moraju postati očigledni tek kasnije u životu.

Uobičajeni rani znaci uključuju probleme sa kontaktom očima, neodgovaranje na ime ili pitanja, poteškoće u praćenju pogleda druge osobe ili upiru prstom u predmet, loše veštine pretvaranja i imitacije i probleme sa neverbalnom komunikacijom.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti su istakli primere ograničenog ili ponavljajućeg ponašanja i interesovanja povezanih sa autizmom, uključujući: sastavljanje igračaka ili drugih predmeta i uznemiravanje ako se redosled promeni, ponavljanje reči ili fraza, igranje igračkama na isti način, fokusiranje na određene delove predmeta, anksioznost pri manjim promenama, opsesivna interesovanja, specifični pokreti koji se ponavljaju i neobične reakcije na određene pojave i objekte.

Do 12 meseci starosti

Prema „Healthy Children“, većina dece može odmah da pogleda u pravcu predmeta na koji roditelj pokazuje. Zatim će se osvrnuti na roditelja i oponašati njegov izraz lica, obično osmeh.

Čini se da deca iz spektra autizma ignorišu svoje roditelje, što može dovesti do brige roditelja o sluhu svog deteta. Do devetog meseca starosti možda više neće pokazivati izraze lica kao što su sreća, tuga, ljutnja ili iznenađenje ili se upuštati u jednostavne interaktivne igre kao što je imitacija.

Do 15 meseci starosti

Većina dece može da pokaže na predmete koje žele i koji su im van domašaja. Međutim, dete sa spektrom autizma može umesto toga da usmeri ruku roditelja ka predmetu bez značajnog kontakta očima. Ponekad dete može čak staviti ruku roditelja direktno na predmet.

Do 18 meseci starosti

Većina dece će pokazati na predmete koji ih intrigiraju. Često će gledati napred-nazad između objekta i roditelja kako bi se uverili da je roditelj uključen u ono što posmatra.

Međutim, deca sa spektrom autizma često pokazuju na neki objekat zato što žele da roditelj posegne za njim umesto njih, a ne zato što žele da roditelj učestvuje u iskustvu gledanja u objekat.

Do dve godine starosti

Većina dece ovog uzrasta uživa gledajući jedni druge kako se igraju, a možda čak i oponašaju jedno drugo. Deca iz spektra autizma često ne reaguju kada su drugi povređeni ili uznemireni, prenosi Klix.ba.

Od dve do pet godina starosti

Deca sa autizmom do tri godine uglavnom primećuju drugu decu i pridružuju im se u igri. Takođe, ne bave se igrom pretvaranja i igranjem uloga do svoje četvrte godine, a velika je verovatnoća da neće pevati, plesati i nastupati do pete godine.

(Klix.ba)

pročitaj više

Lifestyle

Mesto u Srbiji o kojem je pisala i Nacionalna geografija – nepogrešiva ideja za praznike

Objavljeno

-

U neposrednoj blizini planina Zlatibor i Zlatar, na četiri sata od Beograda, nalazi se jedna od najčešće pominjanih destinacija u našoj zemlji.

 Specijalni rezervat prirode Uvac nadaleko je poznat po svojoj lepoti. Njegovo glavno obeležje pored beloglavog supa su i meandri Uvca. Ovo mesto iz godine u godinu posećuje sve više turista u potrazi za lepim pogledom i dobrim slikama.

Teško je rečima i opisati prizor koji vas sačeka na vidikovcima koji krase ovaj rezervat prirode. Njih je više, tačnije tri, ali na koji god da se popenjete, nećete se pokajati.

Sa svakog vrha pruža se pogled na neverovatan pejzaž koji krase krivudavi meandri reke Uvac.

Ukoliko dodatno uspete da uslikate i beloglavog supa, vaš put će biti više nego uspešan. Šanse za to su sada veće nego ranije jer je ova ugrožena vrsta ptica uspela da na Uvcu osnuje svoj dom, pa se nemojte iznenaditi ako vidite i nekoliko desetina supova kako zajedno lete iznad vas.

Uvac je najbolje posetiti tokom proleća zbog bujne prirode koja počinje da se budi. Dodatno, tokom proleća su temperature prijatnije, što će vam sigurno značiti da znate, pošto je do vidikovca potrebno neko vreme pešačiti, piše City Magazine.

Sve su češće organizovane grupne pešačke ture koje vode usponom do vrha planine. Možete se odlučiti za onu dnevnu, ili noćnu, kada se nakon pešačenja čeka izlazak sunca na jednom od najlepših mesta u Srbiji.

(City Magazine)

pročitaj više

Lifestyle

Naučnici napravili dijamant za 150 minuta:Prirodi potrebne milijarde godina

Objavljeno

-

Naučnici su uspeli da naprave dijamant za samo 150 minuta iako je dobro poznato da su za prirodne dijamante potrebne milijarde godina, ekstremni pritisci i temperature duboko pod zemljom.

Nova naučna metoda zasnovana je na mešavini tečnih metala, a rezultat procesa je nastanak veštačkog dijamanta za nekoliko minuta. Ovakvi dijamanti nastaju na temperaturi od 1.025 stepeni Celzijusa, pri vrednosti pritiska od jedne atmosfere, koji je ekvivalent pritisku koji osećamo na nivou mora, piše Science alert, a prenosi RTS.

Tim koji stoji iza inovativnog pristupa, predvođen istraživačima sa Instituta za osnovne nauke u Južnoj Koreji, uveren je da se proces može ubrzati kako bi se napravila značajna razlika u proizvodnji sintetičkih dijamanata.

Pretvaranje ugljenika u tečni metal koji se koristi za proizvodnju dijamanta nije novost, Dženeral Elektrik je koristio ove procese još pre pola veka koristeći rastopljeni sulfid gvožđa.

Ti procesi su i dalje zahtevali pritiske od 5–6 gigapaskala i dijamantsko „seme“ za koje bi ugljenik mogao da se zalepi.

„Otkrili smo metod za uzgajanje dijamanata pri pritisku od jedne atmosfere i na umerenoj temperaturi korišćenjem legure tečnog metala“, naveli su istraživači u studiji.

Smanjenje pritiska je postignuto korišćenjem pažljivo odabrane mešavine tečnih metala: galijuma, gvožđa, nikla i silicijuma. Unutar grafitnog kućišta napravljen je vakumski sistem koji je veoma brzo zagrevao, a zatim hladio metal dok je bio izložen kombinaciji metana i vodonika.

Ovakvi uslovi omogućavaju da se atomi ugljenika iz metana šire u rastopljeni metal, delujući kao seme za dijamante. Posle samo 15 minuta, mali fragmenti dijamantskih kristala ekstrudirali su iz tečnog metala ispod same površine, dok je dva i po sata ekspozicije proizvelo neprekidan dijamantski film.

Iako se koncentracija ugljenika koji formira kristale smanjila na dubini od samo nekoliko stotina nanometara, istraživači očekuju da se proces može poboljšati uz nekoliko korekcija..

Prilagođavanja i stalne korekcije će potrajati, a istraživanje ovog procesa je još uvek u ranoj fazi, naučnici veruju da je ovo metod sa mnogo potencijala.

Proces koji se trenutno koristi za stvaranje većine sintetičkih dijamanata traje nekoliko dana i zahteva mnogo veće pritiske. Ako se optimizuje, ova nova tehnika bi mogla značajno da ubrza i olakša proizvodnju sintetičkih dijamanata.

(RTS)

pročitaj više

U TRENDU