ostanimo u kontaktu

Lifestyle

14 mitova o dojenju i istine koje bi svaka mama trebalo da zna

Objavljeno

-

Kad donesu bebu na svet, mnoge mame se suočavaju sa nizom neodumica u vezi sa dojenjem. U potrazi za pravim savetima mame često nailaze na informacije koje ne odgovaraju istini.

U saradnji sa dr Michele Griswold, konsultantom za laktaciju, registrovanom medicinskom sestrom, istraživačem i pobornikom dojenja, UNICEF je objavio tekst u kom je raskrinkano 14 najčešćih mitova koji prate dojenje. Dr Griswold predstavlja Međunarodnu asocijaciju konsultanata za laktaciju pri Globalnoj zajednici za dojenje SZO/UNICEF-a, koja poziva vlade i društvo u celini da majkama obezbede potrebnu podršku za dojenje.

1. mit: Dojenje je lako

Bebe se rađaju sa refleksom da traže majčinu dojku. Međutim, mnogim majkama je potrebna praktična podrška u postavljanju bebe u položaj za dojenje i da se beba pravilno pripoji uz dojku.

Dojenje zahteva vreme i praksu, kako od majki tako i od beba. Pošto dojenje iziskuje vreme, majkama je potreban prostor i podrška u dojenju.

2. mit: Normalno je da dojenje boli – bolne bradavice su neizbežne

Mnoge majke osećaju nelagodnost tokom prvih nekoliko dana nakon porođaja, kada uče da doje. Ali, bolne bradavice je moguće izbeći uz odgovarajuću podršku pri postavljanju bebe u položaj za dojenje i da se beba pravilno pripoji uz dojku.

Ako se majka suočava sa izazovima dojenja kao što su bolne bradavice, podrška konsultanta za laktaciju, patronažne sestre ilidrugog iskusnog stručnjaka može joj pomoći da prevaziđe taj problem.

3. mit: Pre dojenja treba da operete bradavice

Pranje bradavica pre dojenja nije neophodno. Kada se bebe rode, one već dobro poznaju mirise i zvukove svoje majke. Bradavice proizvode supstancu koju beba oseća i čije ‘dobre bakterije’ pomažu pri izgradnji bebinog imunog sistema za zdrav život.

4. mit: Trebalo bi odvojiti novorođenče i majku da bi majka mogla da se odmori

Lekari, medicinske sestre i babice često podstiču kontakt ‘koža-na-kožu’ – takođe poznat kao metoda mama kengur – odmah nakon rođenja. Stupanje u direktan kontakt sa vašom bebom, tako da je njena koža na vašoj, veoma je važna praksa koja joj pomaže da pronađe i pripoji se uz dojku., ukoliko kontakt ostvarite u roku od jednog sata posle porođaja, i ponovite više puta nakon toga to može da pomogne da se uspostavi dojenje Ako majka sama to ne može da uradi, onda partner ili drugi član porodice može da pomogne.

5. mit: Tokom dojenja treba jesti samo običnu hranu

Kao i svi ostali, majke koje doje treba da imaju uravnoteženu ishranu. Generalno, nema potrebe da se menjaju navike u ishrani. Bebe su izložene prehrambenim sklonostima svojih majki od trenutka kada su u materici.

Ako majka primeti da njena beba ima reakcije na određenu hranu koju ona jede, najbolje je da se obrati specijalisti.

6. mit: Vežbanje će uticati na ukus vašeg mleka

Vežbanje je zdravo i za dojilje. Nema dokaza da utiče na ukus vašeg mleka.

7. mit: Nećete moći da dojite ako to ne učinite odmah

Lakše je pokrenuti dojenje ako počnete tokom prvog sata nakon rođenja jer su refleksi bebe tada veoma jaki. Spremne su da nauče da se hrane na dojci. Ako ne uspostavite kontakt sa bebom odmah nakon rođenja, uradite to što je pre moguće u skladu sa vašom situacijom.

Ako vam je potrebna pomoć pri postavljanju bebe na dojku, zatražite podršku od kvalifikovanog konsultanta za laktaciju, patronažne sestre ili drugog iskusnog stručnjaka. Čest kontakt koža-na-kožu i stavljanje bebe na dojku pomoći će da se uspostavi dojenje.

8. mit: Ako želite da dojite ne možete nikada da koristite mlečnu formulu

Majke mogu da odluče da, dok redovno doje, u nekim prilikama koriste mlečnu formulu. Važno je tražiti nepristrasne informacije o mlečnoj formuli i drugim proizvodima koji predstavljaju zamenu za majčino mleko. Da biste održali proizvodnju majčinog mleka, nastavite da nudite dojku svojoj bebi što je češće moguće.

Za majke može biti korisno da se konsultuju sa specijalistom za laktaciju, patronažnom sestrom ili drugim iskusnim stručnjakom kako bi im pomogli sa planom koji im najbolje odgovara za nastavak dojenja.

9. mit: Mnoge majke ne mogu da proizvedu dovoljno mleka

Skoro sve majke proizvode pravu količinu mleka za svoju bebu. Proizvodnja majčinog mleka zavisi od toga koliko dobro beba prianja uz dojku, od učestalosti dojenja i koliko dobro beba uklanja mleko pri svakom podoju.

Dojenje nije posao „za jednu ženu“ i majkama je potrebna podrška. Podrška, u vidu kontinuiranog davanja smernica za dojenje od strane zdravstvenih radnika, pomoći od članova porodice kod kuće i očuvanja zdravlja uz dobru ishranu i napajanje.

10. mit: Ne bi trebalo da dojite ako ste bolesni

U zavisnosti od vrste bolesti, majke obično mogu da nastave da doje kada su bolesne. Morate da se pobrinete da dobijete ispravnu terapiju i da se odmarate, dobro jedete i pijete. U mnogim slučajevima, antitela koje vaše telo stvara da bi izlečilo bolest ili oboljenje preneće se na vašu bebu, čime se gradi njena otpornost.

11. mit: Ne možete uzimati nikakve lekove ako dojite

Važno je da obavestite svog lekara da dojite i da pročitate uputstva za sve lekove koje kupite u slobodnoj prodaji. Možda će biti neophodno da uzimate lekove u određeno vreme ili u određenoj dozi, ili da uzimate neku zamenu. Takođe treba da kažete bebinom lekaru koje sve lekove uzimate.

12. mit: Bebe koje su dojene su posesivne

Sve bebe su različite. Neke su posesivne, a neke nisu, bez obzira kako su se hranile. Dojenje obezbeđuje ne samo najbolju ishranu za bebe, već je važno i za njihov mozak u razvoju. Dojene bebe se često drže u rukama i zbog toga se pokazalo da dojenje poboljšava njihovu vezu sa majkom.

13. mit: Teško je odvići bebu ako je dojite duže od godinu dana

Nema dokaza da je teže prekinuti dojenje nakon godinu dana, ali postoje dokazi da je dojenje do dve godine korisno i za majke i za decu. Sve majke i bebe su različite i treba zajedno da odrede koliko dugo žele da doje.

14. mit: Ako se vratite na posao, moraćete da odviknete bebu od dojenja

Mnoge majke nastavljaju da doje nakon što se vrate na posao. Prvo proverite politike u svojoj zemlji i na svom radnom mestu. Ako imate pravo na vreme i mesto za dojenje tokom radnog vremena, možda ćete moći da odete kući i dojite, zamolite člana porodice ili prijatelja da vam donese bebu ili da izmlazate mleko i odnesete ga kući.

Ako nemate mogućnost da dojite tokom radnog vremena, nađite vremena tokom dana za izmlazanje mleka, a zatim kada ste kod kuće nahranite bebu direktno. Ako odlučite da svojoj bebi za neke obroke date zamenu za majčino mleko, i dalje je dobro da nastavite sa dojenjem kad god ste sa bebom.

Od 1. do 7. avgusta 2023. u 170 zemalja održava se kampanja povodom Svetske nedelje dojenja pod sloganom „Omogućimo dojenje – napravimo razliku za zaposlene“. Ciljevi kampanje su informisati ljude na koji način zaposleni roditelji gledaju na dojenje i roditeljstvo, učvrstiti optimalnio plaćeno odsustvo i podršku na radnom mestu, angažovati pojedince i organizacije radi unapređenja saradnje i podrške dojenju na radnom mestu i podsticati akcije vezane za poboljšanje uslova za rad i relevantnu podršku dojenju.

(Ona.rs)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Lepota&Zdravlje

Lekovi poput Ozempika i Mundžara mogli bi da postanu univerzalniji i leče srce, jetru i razna stanja

Objavljeno

-

Gubitak težine i dijabetes možda su samo početak za lekove poput Ozempika, Vegovija, Mundžara i Zepbaunda, kako izveštaji sve više sugerišu da bi mogli imati dalekosežne koristi u tretiranju stanja kao što su oboljenja srca i jetre, Parkinsonova bolest, anksioznost i zavisnost, podstičući istraživanja među firmama koje se takmiče u najnovijoj „zlatnoj groznici“ farmaceutske industrije.

Ozempik i Vegovi koje proizvodi kompanija Novo Nordisk i Moundžaro i Zepbaund iz kompanije Eli Lili – brendovi iza kojih stoje lekovi semaglutid i tirzepatid – daleko su najpoznatiji članovi rastuće klase lekova poznatih kao agonisti GLP-1, koji imitiraju funkciju hormona creva koji je uključen u regulaciju nivoa šećera i apetita u krvi, glukagonu sličnog peptida 1.

GLP-1 lekovi su prvobitno odobreni za lečenje dijabetesa i, u skorije vreme, gojaznosti, i kako sve više ljudi koristi ove lekove, počinju da se javljaju znaci drugih potencijalnih koristi, a Novo je sakupio dovoljno podataka da to dokaže i dobio odobrenje od Uprave za hranu i lekove u martu da dodaju koristi za kardiovaskularno zdravlje na etiketi Vegovija (stručnjaci očekuju da će Zepbaund pokazati slične koristi za srce).

Lili je u sredu rekao da takođe razmišlja o proširenju etikete za Zepbaund nakon što je kasna faza kliničkog ispitivanja pokazala da lek „značajno poboljšava simptome apneje u snu“, što znači da lek „ima potencijal da bude prva farmaceutska terapija za osnovnu bolest“, prema izjavi izvršnog potpredsednika Lilija za razvoj proizvoda Džefa Emika, iako agencija još nije donela odluku.

Kompanije poput Novo Nordiska i Lilija, kao i konkurenti poput Berindžera i Zeland Farme, istražuju GLP-1 lekove kao potencijalne medikamente za lečenje bolesti masne jetre, dugogodišnjeg groblja za farmaceutski razvoj, sve dok FDA nije odobrila prvi tretman. Rade i na drugim istraživanjima, jer ispitivanja sugerišu da GLP-1 može biti efikasan u lečenju bolesti bubrega.

Studije takođe ukazuju da bi GLP-1 klasa potencijalno mogla pomoći kod različitih poremećaja kod mozga, gde potencijalno mogu poboljšati raspoloženje, kognitivnu funkciju i olakšati simptome za stanja kao što su Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, depresija, bipolarni poremećaj i anksioznost, oblasti koje su dugo bile notorni problemi za farmaceutski razvoj.

Poremećaji upotrebe supstanci i zavisnost su još jedan obećavajući pravac nakon izveštaja o smanjenim žudnjama kod ljudi koji uzimaju GLP-1 lekove, iako naučnici još pokušavaju da shvate zašto – lek bi teoretski mogao delovati na delove mozga i nervnog sistema jer i oni proizvode hormon GLP-1 ili imaju relevantne receptore za taj hormon – i da potvrde da li lekovi zaista mogu smanjiti zavisnost.

Iako su klinička ispitivanja potrebna za stavljanje leka na tržište obimna, rigorozna i osiguravaju da proizvodi budu sigurni i efikasni, retko pružaju potpunu sliku o leku. Broj ljudi koji koriste lek nakon odobrenja, posebno popularnih poput semaglutida i tirzepatida, može biti mnogo veći od broja ljudi uključenih u ispitivanje, a kompanije i regulatori prate kako se te osobe snalaze u stvarnom svetu.

Dok je uzbudljivo kada izveštaji i podaci prikupljeni od više ljudi koji koriste lekove ukazuju na nove moguće koristi i upotrebe, posebno u oblastima poput mentalnog zdravlja i bolesti jetre koje su dugo izmicale naporima farmaceutskih istraživača, postoji i mogućnost da mogu da se pojave nove informacije o negativnim efektima. Za lekove za mršavljenje i dijabetes poput Ozempika i Vegovija, pitanja mentalnog zdravlja i povećanje suicidalnih misli bila su predmet značajne pažnje, iako su nedavno objavljeni pregledi od strane agencija poput FDA i Evropske agencije za lekove doveli u sumnju vezu i rekli da je takva veza malo verovatna.

Tržište lekova za mršavljenje moglo bi da vredi 100 milijardi dolara do 2030. godine, procenjuju analitičari, iako neki veruju da tržište može biti vredno mnogo, mnogo više od toga. Novo i Lili već su zaradili milijarde dolara od lekova za gojaznost i dijabetes i oni su se pretvorili u neke od najvrednijih kompanija na svetu na osnovu ovih lekova.

Novo i Lili trenutno imaju efikasan duopol nad tržištem GLP-1, posebno u vezi sa gojaznošću. Stručnjaci poput analitičara Sitija Petera Verdulta rekli su za Forbes da obilje podataka koje par može da sakupi o semaglutidu i tirzepatidu pomoći će im da učvrste svoje dominantne pozicije i oteraju konkurente koji još žure da izbace lekove na tržište.

Dodavanje stvari poput koristi za kardiovaskularno zdravlje na etiketi Vegovija podići će lestvicu za nove učesnike u takmičenju, posebno s obzirom na to da postoji jasno ograničenje koristi koje donosi poboljšanje nečega poput težine. „Sada neki mogu reći, pa to je u redu, ja ću se samo osloniti na to, jer su to isti molekuli, isti mehanizam delovanja i svako to prihvata. Ali suština je da ako ste predstavnik farmaceuta, ne možete to da promovišete“, rekao je Verdult.

Robert Hart, novinar Forbes

pročitaj više

Lifestyle

Globus – statusni simbol i relativna slika sveta

Objavljeno

-

U sve nestabilnijoj geo-političkoj situaciji u svetu, granice i toponimi, skoro preko noći, mogu da se promene. Zato se postavlja pitanje, koliko su ljudima danas, u vreme kada caruju aplikacije, navigacije i interaktivne mape, neophodni globusi.

Da li se globalna nestabilnost odražava na rad čuvara objektivne slike naše planete – kartografa? Svi se sećamo globusa sa časova geografije, ali i globusa sa kojim se Čarli Čaplin poigravao u filmu Veliki diktator, piše rts.rs.

No, u eri aplikacija poput Google Maps i Google Earth postavlja se pitanje da li proizvodnja ovakvih globusa uopšte ima smisla?

Globus – težnja da nađemo svoje mesto u svemiru

U severoistočnom Londonu gde se oni i dalje proizvode, kažu ne samo da ima, već da u proizvodnji i sami koriste pomenute aplikacije.

Proizvođač globusa Piter Belerbi smatra da je Google Earth „zaprepašćujuće dobar“.

„Ne znam kako smo pre njegovog nastanka išta mogli da uradimo. Koristim ga svakodnevno i od neverovatne je pomoći u životnim prilikama. Međutim, Google Earth nas ne inspiriše. Ne pratimo slike ulica na toj aplikaciji, jer su fotografije sirove, bez nekog estetskog kriterijuma. Globus nas povezuje sa planetom na kojoj živimo“, ističe Belerbi.

Piter Belerbi smatra da je želja da kupimo globus u digitalnoj eri, odraz drevne težnje čoveka da nađe svoje mesto u svemiru.

Globus kao umetničko delo

Globusi firme Belerbi plod su velikog timskog i preciznog rada nekolicine umetnika.

Šef proizvodnje Edi da Silva objašnjava da je sfera je u svojoj suštini izuzetno izazovna.

„Pre svega zato što je ručni rad, a to uzrokuje mreškanja i nabore po površini. Uklopiti linije uporednika sa granicama država i svim natpisima dodaje još jedan sloj složenosti. Na ravnoj površini takvo poravnavanje je svaki put skoro savršeno“, kaže Da Silva.

Subjektivni globus

Iako bi ovakva slika naše planete trebalo da bude objektivna, svako od nas drugačije doživljava mapu sveta.

Obično naše oko podsvesno polazi od redosleda, koji smo naučili u školi.

U našem slučaju, oko prvo traži Srbiju, pa Balkan, a zatim Evropu i ostatak sveta.

„Svaka država ima sopstveni ugao gledanja na mapu sveta. Zato je kartografija suštinski izuzetno nacionalistička“, smatra proizvođač globusa Piter Belerbi.

Globus kao statusni simbol

Prvi čovek prestižnog Muzeja istorije nauke Vipl u Kembridžu Džošua Nal voli da prati izradu globusa u severoistočnom Londonu.

Smatra da je globus izgubio prvobitnu utilitarnu svrhu u navigaciji i obrazovanju.

„Globus je najčešće predmet prestiža i glamura. Njegova moć je veća od moći mape, jer on stoji u prostoru kao predmet prestiža i simbol znanja, erudicije i političkih interesa njegovog vlasnika“, objašnjava direktor Muzeja istorije nauke Vipl, Džošua Nal.

Vlasnici variraju od bogatih i slavnih, preko kolekcionara, do filmskih producenata.

Najjeftiniji globus košta oko hiljadu i po funti.

Najveći model, Čerčil, prečnika 127 cm, dostiže vrtoglavu cenu od sedamdeset devet hiljada funti.

Globus po političkoj meri kupca

Sve nestabilnija geopolitička slika, ali i lokalne zakonske regulative, odražavaju se na želje kupaca.

Piter Belerbi ističe da za kinesko tržište Tajvan mora da bude označen kao kineski Tajpej samo da bi globus prošao carinu.

„U Indiji mogu da završim u zatvoru na šest meseci ukoliko ne nacrtamo granicu sa Pakistanom onako kako je vidi vlada u Nju Delhiju“, tvrdi on.

Kao što smo videli, svi globusi su jednaki, samo su neki, da parafraziramo Džordža Orvela i njegovu Životinjsku farmu, jednakiji od drugih.

(RTS)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Da li znate koliko šećera smete da konzumirate dnevno?

Objavljeno

-

Stručnjaci otkrivaju koliko je šećera bezbedno uneti na dnevnom nivou i koji su izvori šećera najrizičniji.

Šećer je ugljeni hidrat koji prirodno zaslađuje mnoge naše namirnice i dodaje se mnogim prerađenim proizvodima kako bi poboljšao njihov ukus, i iako se smanjenje unosa šećera široko preporučuje za vaše zdravlje, ključno je znati koje vrste šećera treba da uživate, a koje da ograničite.

Postoje prirodni šećeri, poput fruktoze u voću i laktoze u mleku, koji dolaze u paketu sa hranljivim materijama, vlaknima i mineralima.

S druge strane, dodati šećeri mogu dati slatkoću, ali nemaju nutritivnu vrednost i nažalost, čak su opasni po zdravlje.

Smernice o ishrani Amerikanaca kažu da svako od dve godine i više treba da zadrži unos šećera ispod 10 odsto dnevnog unosa kalorija.

Za nekoga ko je na dijeti od 2.000 kalorija, to znači ne više od 50 grama dodatog šećera, odnosno oko 12,5 kašičica dnevno.

Američko udruženje za srce kaže da je njihova dnevna granica šećera još konzervativnija:

  • Muškarci ne bi trebalo da unose više od 36 grama (ili devet kašičica, 150 kalorija) dodatog šećera dnevno.
  • Žene ne bi trebalo da unose više od 25 grama (ili šest kašičica, 100 kalorija) dodatog šećera dnevno.

Studije otkrivaju da tipična odrasla osoba u Americi dnevno konzumira oko 17 kašičica šećera. Ova količina je znatno iznad preporučenih granica, skoro duplo za muškarce i trostruko za žene.

(N1 Zagreb)

pročitaj više

Lifestyle

„Nema više prekomernog turizma“: Amsterdam neće dozvoliti izgradnju novih hotela

Objavljeno

-

Amsterdam neće ubuduće dozvoliti izgradnju novih hotela, u pokušaju da se izbori sa prekomernim turizmom, saopštila je gradska vlada.

„Želimo da održimo grad pogodnim za život i meštana i posetilaca. To znači – nema više prekomernog turizma, nema više novih hotela i nema ubuduće više od 20 miliona hotelskih noćenja turista godišnje“, saopštile su gradske vlasti.

Novi hotel u Amsterdamu biće moguće izgraditi samo ako se neki drugi zatvori, ako broj kreveta nije veći i ako pruža bolje uslove u pogledu održivosti.

Ta odluka ne odnosi se na hotele čija je izradnja već u toku ili su dobili dozvolu za izgradnju.

(FoNet)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Hemofilija je najčešće nasledna – od nje boluje oko 400.000 ljudi u svetu

Objavljeno

-

Svetski dan hemofilije obeležava se 17. aprila i ima za cilj podizanje opšte društvene svesti o postojanju ovog izuzetno retkog urođenog poremećaja.

Hemofilija je urođena, najčešće nasledna bolest koja se prenosi sa majke na mušku decu i predstavlja poremećaj zgrušavanja krvi.

Pacijenti sa hemofilijom imaju nedostatak jednog od faktora zgrušavanja krvi. Usled ovog nedostatka oni krvare neuporedivo duže od osoba koje nemaju ovaj nedostatak.

Krvarenja se javljaju u zglobovima, mišićima i unutrašnjim organima. Ukoliko se na samom početku krvarenja ne primeni odgovarajući lek dolazi do ozbiljnih oštećenja zglobova.

Tako se može desiti da obolele osobe već u ranim 20-im godinama postanu invalidi, vezani za invalidska kolica i sa potrebom za ortopedskim intervencijama.

Krvarenja u mišiće i zglobove izazivaju jak bol i otežano kretanje, pa i invaliditet, dok krvarenje u organima glave, vrata, grudnog koša i stomaka mogu dovesti do smrti.

Procenjuje se da u svetu od bolesti zgušavanja krvi boluje oko 400.000 osoba, ali je tek za njih oko 25 odsto dostupno adekvatno lečenje.

Situacija u našoj zemlji je mnogo bolja. U Srbiji su savremena dijagnoza, lekovi i terapija dostupni za svih oko 900 obolelih, od toga 170 čine deca, i to o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Budući da se radi o neizlečivoj bolesti, čije posledice mogu dovesti do invaliditeta ili čak smrtnog ishoda, sva pažnja zdravstvenih institucija, lekara i udruženja pacijenata usmerena je na prevenciju i sprečavanje neželjenih posledica bolesti.

(N1)

pročitaj više

U TRENDU