ostanimo u kontaktu

Srbija

Agencija za bezbednost saobraćaja: Od danas obavezna zimska oprema

Objavljeno

-

 Vozači u Srbiji od danas imaju zakonsku obavezu da na vozilu budu postavljene gume za zimsku upotrebu, ukoliko je na kolovozu sneg, led ili poledica.

Ta obaveza traje do 1. aprila.

Agencija za bezbednost saobraćaja podsetila je da su pneumatici za zimsku upotrebu preporučljivi i kada su kolovozi suvi, ako su temperature niže od sedam stepeni.

Srbija

Koliko košta izdavanje pasoša po redovnoj, a koliko po hitnoj proceduri

Objavljeno

-

Za izdavanje pasoša u redovnoj proceduri potrebno je sedam dana, ali moguće je putnu ispravu dobiti i u roku od 48 sati ukoliko postoje opravdani razlozi za ubrzani postupak, ili uz novčanu naknadu, ukoliko ne posedujete dokaze o hitnosti.

S obzirom na predstojeće praznike – uskršnji i prvomajski koji su ove godine spojeni, očekivano je da ljudi planiraju putovanja. Međutim, kao i svake godine, pred praznike i godišnje odmore termini za zakazivanje se brzo popune.

Kako su nam rekli u MUP-u, osnovna naknada za obrazac pasoša u redovnom postupku izdavanja iznosi 3.600 dinara.

Izuzetno, u hitnim slučajevima kao što su potreba za hitnim lečenjem u inostranstvu, obaveštenje o smrti ili teškoj bolesti člana uže porodice, neodložan službeni put, ili iz drugih opravdanih razloga, ako su uz zahtev priloženi dokazi koji potvrđuju razloge hitnosti, nadležni organ dužan je da putnu ispravu izda najkasnije u roku od 48 sati od trenutka podnošenja zahteva, objašnjeno je u MUP.

U tom slučaju, plaća se osnovna naknada za obrazac pasoša.

Uredbom o vrstama usluga koje pruža MUP i visini takse za pružene usluge propisano je da se za podnošenje zahteva po prioritetu i izdavanje pasoša u Srbiji po ubrzanoj proceduri, takođe u roku od 48 sati od trenutka podnošenja, a bez priloženog dokaza o hitnosti, uz osnovnu naknadu za izdavanje pasoša plaća i taksa koja iznosi 5.000 dinara.

Dakle, po ubrzanoj proceduri i bez dokaza o opravdanosti, izrada pasoša koštaće ukupno 8.600 dinara.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Zlatko Belencan: Pojačana kontrola saobraćaja od 25. aprila do 1. maja

Objavljeno

-

Pukovnik Zlatko Belencan iz Uprave saobraćajne policije najavio je da će saobraćajna policija u periodu od 25. aprila do 1. maja sprovesti mere pojačane kontrole saobraćaja, a 1. maja brzina će se meriti neprekidno, 24 sata, sa ciljem prevencije stradanja u saobraćaju.

Nakon što radar izmeri brzinu i ona bude nepropisna, objasnio je Belencan za Tanjug, na adresu vlasnika vozila stići će poziv da se izjasni ko je upravljao vozilom u datom trenutku, a ukoliko vlasnik to ne učini snosiće zakonske posledice.

„U narednom periodu imamo dve aktivnosti – prvo nedelja prevencije stradanja u saobraćajnim nezgodama i međunarodna akcija koja će se sprovoditi od 25. aprila do 1. maja s tim da treba reći da će se 1. maja sprovesti taj maraton – brzina kretanja bez zaustavljanja, i radiće se 24 časa, što znači da će se maksimalno korisititi svi merni uređaji u ovom periodu“, rekao je Belencan.

pročitaj više

Srbija

Svaki treći dinar ode u tanjir, a više damo na alkohol i cigarete nego na zdravlje: Navike ili potreba

Objavljeno

-

Hrana i bezalkoholna pića odnesu svakog meseca blizu 37 odsto troškova prosečnog domaćinstva u Srbiji. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, naša tipična porodica mesečno uspe da skupi blizu 88.000 dinara, a potroši koju stotinu više. Godinama unazad, najveći deo novca odlazi na ishranu. Evropljani, oni okupljeni u EU, s druge strane, kažu brojke iz 2021. godine, za pun tanjir daju tek 17,1 odsto primanja.

Za ekonomiste činjenica da na hranu dajemo najviše nije iznenađenje. Jedni objašnjavaju da je to tipično za zemlje na sličnom nivou razvoja, drugi da je to dokaz niskog standarda, a jedan udeo u priči može da bude i činjenica da dosta hrane u Srbiji završi u – đubretu.

Gde smo mi, a gde Evropa

Podaci evropske statistike iz 2020. godine pokazuju da je pri vrhu zemalja u kojima se mnogo troši na hranu Crna Gora. Ova stavka tamo je odnosila 30,7 odsto kućnog budžeta. Srbija je odmah ispod, jer je tadašnja procena bila da na ishranu dajemo 28,8 odsto.

Usled pandemije korone, Republički zavod za statistiku prekinuo je tada sprovođenje istraživanja „Anketa o potrošnji domaćinstava“ na terenu, tako da su evropski podaci nešto drugačiji od naših nacionalnih tih godina.

Po Eurostatu, Rumunija je odmah ispod Srbije sa učešćem hrane od 27,6 odsto i Bugarska sa udelom od 24,7 odsto. Najmanji deo zarade na hranu daju u Luksemburgu, ni desetinu – 9,7 odsto. Sledi Nemačka sa udelom od 11,2 i Holandija sa 11,6 odsto.

Podaci naše statistike za 2022. godinu govore da je hrana trošila 36 odsto prihoda, a u 2021. godini – nešto manje od 35 odsto. Deceniju i po ranije, 2005. godine, Evropljani su u proseku davali 16,8 odsto zarada na namirnice, a građani Srbije čak 41,2 odsto.

Štedi se na većini stvari

„Što je društvo siromašnije, to se veći udeo prihoda troši na zadovoljenje osnovnih životnih potreba. To su hrana i stanovanje“, pojašnjava nam ekonomista Saša Đogović, urednik publikacije Strateo. „Kada na hranu dodamo troškove grejanja, struje, vode, gasa, to premašuje polovinu prihoda, a reč je o najosnovnijim ljudskim potrebama. Kod nas je uticaj imala i inflacija koja je prošle godine bila visoka. I ona najviše pogađa najosetljivije kategorije. To što više dajemo na te potrebe, a manje za kulturu, obrazovanje, zdravstvo, govori da je niska kupovna moć stanovništva“.

Kako su troškovi nešto veći od prihoda, mnogima je potreban dodatan rad i za podmirivanje osnovnih zahteva.

„S obzirom na to da su troškovi hrane i stanovanja tako visoki, građani onda štede na drugim stvarima“, dodaje Đogović. „Štedi se na zdravstvu i obrazovanju, a oni su stubovi razvoja zemlje. Vidi se i uticaj 90-tih godina prošlog veka, tranzicije, privatizacije. Kod nas se na alkohol i cigarete troši više nego na zdravstvo. Na prvo 4,5 odsto, a na drugo 4,2 odsto prihoda. Živimo u turbulentnim vremenima. Zatim je i sistem vrednosti osiromašen, promovišu se potpuno pogrešni uzori“.

Koliko hrane bacimo

Srbija je danas, prema podacima koje je objavio UNEP u Izveštaju o bacanju hrane za ovu godinu, dospela skoro na sam vrh lestvice najvećih „bacača“ hrane u Evropi i to zato što svaki naš sugrađanin godišnje baci čak 108 kilograma hrane.

„Ima možda malo uticaja i toga, mada za našu kategoriju zemalja, a tretiramo se kao novorastuće ekonomije u industrijalizaciji, potrošnja na hranu nije prevelika“, kaže za Forbes Srbija Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. „Naša potrošnja je oko 36 odsto i slično je i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope. Jeste činjenica da mi imamo naviku da trošimo više hrane nego što nam je neophodno i bacamo neiskorišćeno. To je u vezi sa većom kupovinom hrane. To je dug našim navikama. U neposrednoj istoriji smo preživeli ratove i sankcije, gladne godine, a narod koji je zapadao u nemaštinu ima naviku da troši više nego što mu treba. To nije mereno statistički, to je zaključak iz ličnog posmatranja“.

U Srbiji se, ipak, sprovode istraživanja koja pokušavaju da tačno izmere koliko hrane propadne. Cilj je pre svega zaštita životne sredine, jer hrana tokom raspadanja ispušta opasan metan. Jedno takvo istraživanje je sprovedeno u toku septembra i oktobra 2021. godine, i to u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu za merenje globalnog indeksa bacanja hrane.

„Na osnovu objavljenih podataka, Srbija je u samom vrhu evropskih zemalja po količini otpada od hrane. Od nas jedino više hrane bacaju Portugalci, Švajcarci i Maltežani. Ovde je potrebno naglasiti da se količina otpada od hrane odnosi i na jestive i nejestive delove hrane“, ističe Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

U kanti ostaci ručka

Ova organizacija je sprovela i društveno istraživanje Zašto i kako pravimo otpad od hrane. Samo anketiranje je urađeno u junu 2021. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.003 ispitanika.

„Na osnovu dobijenih rezultata, u čak 46,5% domaćinstava, hrana se baca zbog toga što se skuvalo previše i nagomilali su se ostaci“, kaže Ivana Jovčić. U nešto manje slučajeva hrana se baca zbog toga što se hrana pokvarila – 44,6%, i zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala – 40,2%. Samo još jedna okolnost koja dovodi do bacanja hrane premašuje 15%, a to je zaboravljanje da ima hrane u frižideru i zamrzivaču – 17,3%“.

Ivana skreće pažnju i na istraživanje Potrošnja energije u domaćinstvima u Srbiji, koje je objavio Republički zavod za statistiku.

„U ovom istraživanju je navedeno da više od 50% domaćinstava ima frižidere koji su starije od devet godina. Imajući u vidu da su stari frižideri manje efikasni, i da se u njima češće kvari hrana, nego u novim uređajima, možemo zaključiti da je i ovo jedan od uzroka zašto se u Srbiji bacaju velike količine hrane. Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da udeo troška za hranu u Srbiji jeste veći i zbog činjenice što se velike količine hrane bacaju“, zaključuje Ivana Jovčić.

Tu je i doživljaj samih građana da zarađuju neuporedivo manje od, na primer zaposlenih u Luksemburgu i Nemačkoj, a pojedine prehrambene artikle plaćaju isto.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Srbija

Grujičić: Neophodne nenajavljene kontrole da vidimo ko i kako leči ljude

Objavljeno

-

Nova.rs

Nakon hapšenja lekara i kozmetičara „Beomedikusa“ zbog sumnje da su nestručno izveli intervenciju na pacijentkinji, zbog kojeg je došlo do deformiteta njenog stopala, ministarka zdravlja Danica Grujičić poručuje da je neophodno da se sprovode nenajavljene kontrole, kako bi se sagledala prava slika o tome ko i kako radi i u privatnom i u državnom sektoru.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić je za RTS rekla da je zbog neadekvatnog lečenja u privatnom sektoru i ranije bilo hapšenja, čak i ljudi koji nemaju medicinsku diplomu.

“Šta je u ovom poslednjem slučaju kolega ili koleginica opšte prakse, šta su radili sa stopalom, pogotovo ako je bila potrebna hirurška intervencija? S druge strane, kozmetičari takođe moraju da dobiju dozvolu Ministarstva zdravlja da mogu da obavljaju određene poslove. Međutim, u Ministarstvu zdravlja nemate sektor za edukaciju i zato imate problem i sa prekvalifikacijama i sada da se pojedini ljudi jednostavno bave onim stvarima za koje nisu nadležni“, kaže ministarka.

Napominje da slučaj hapšenja u „Beomedikusu“ treba da procenjuje Republička stručna komisija za plastičnu hirurgiju i da je neophodno da postoji redovni nadzor i državnih i privatnih ustanova.

“Mislim da ti nadzori treba da budu nenajavljeni i da onda možete da dobijete pravu sliku“, ističe ministarka.

U tome, dodaje, može da pomogne i digitalizacija, jer se uz pomoć nje u svakom trenutku može videti šta je urađeno, ko je i kako uradio.

“I da za nedelju dana vidite da li je taj isti pacijent hospitalizovan. To su stvari na kojima intenzivno radimo. Ministarstvo zdravlja je već radilo ove godine, ali to nije dovoljno, moramo da nastavimo sa tim. Prvo da sredimo državni sistem, a onda moramo uvući privatnike u taj sektor“, rekla je ministarka.

Navela je i da Ministarstvo zdravlja mora da odredi minimalnu i maksimalnu cenu usluga, u koju će ući ruke i hirurga, i anesteziologa, i instrumentarki, dakle svih oni koji učestvuju u intervenciji, ali isto tako i struja i voda koja se potroši, itd.

Napominje da će od 1. januara postojati elektronski karton, gde će specijalista imati uvid u kompletnu anamnezu pacijenta.

(RTS)

pročitaj više

Srbija

Naučnici pronašli više od 100 vrsta životinja u Resavskoj pećini

Objavljeno

-

Istraživači Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu pronašli su više od 100 vrsta životinja u Resavskoj pećini, u blizini Despotovca, koja predstavlja spomenik prirode i jednu od najposećenijih turističkih atrakcija u Srbiji.

U pitanju su trogodišnja terenska istraživanja faune zglavkara Resavske pećine sprovedena od strane ekipe biologa, koju su činili prof. dr Srećko Ćurčić i dr Nikola Vesović.

Tom prilikom je u pećini zabeleženo 107 vrsta kopnenih zglavkara – 66 vrsta insekata, 27 vrsta paukolikih životinja, 11 vrsta stonoga i tri vrste rakova. Evidentirani su pripadnici sve tri ekološke kategorije kopnenih pećinskih stanovnika: troglobionti (pravi stanovnici pećina, sa adaptacijama na podzemni način života, četiri vrste), troglofili (mogu da žive u pećinama, ali su bez ikakvih posebnih prilagođenosti na život u takvim staništima – 16 vrsta) i troglokseni (u pećinama se javljaju povremeno – 87 vrsta).

Naučni rad sa rezultatima navedenih istraživanja objavljen je u istaknutom međunarodnom naučnom časopisu „Diversity“, a grupu autora činili su dr Nikola Vesović, dr Hristo Delčev, prof. dr Plamen Mitov, doc. dr Dragan Antić, dr Dalibor Stojanović, dr Dejan Stojanović, doc. dr Katarina Stojanović, dr Milenka Božanić, prof. dr Aleksandra Ignjatović-Ćupina i prof. dr Srećko Ćurčić, koji je i rukovodio biospeleološkim istraživanjima. Navedeni rad je objavljen u okviru posebne tematske sveske posvećene diverzitetu i taksonomiji podzemnih zglavkara, a čiji su urednici akademik Gordan Karaman i prof. dr Srećko Ćurčić.

Posebno bogatstvo – pravi pećinski stanovnici

Posebno biološko bogatstvo Resavske pećine predstavljaju pravi pećinski stanovnici – troglobionti. Postoje četiri takve vrste (sve su zglavkari): trčuljak Duvalius petrovici (u prevodu „Petrovićev duvalijus“), dvorepac Plusiocampa christiani, stonoga Serbosoma kucajense (u prevodu „kučajska serbozoma“) i pauk Centromerus serbicus (u prevodu „srpski centromerus“), od kojih su poslednje dve zakonom strogo zaštićene u Srbiji.

Duvalius petrovici, insekt nazvan u čast prof. dr Jovana Petrovića, prvog istraživača Resavske pećine, naseljava samo ovu pećinu (njen stenoendemit) i nigde se više ne može naći u svetu. Preostale tri troglobiontne vrste su takođe usko lokalizovane, a naseljavaju svega nekoliko pećinskih i jamskih lokaliteta u okviru karpato-balkanskog planinskog sistema u istočnoj Srbiji. Sve navedene vrste su sitne, slepe i depigmentisane. Većinom su predatori koji se hrane drugim sitnim životinjama u pećini, a jedino se stonoga S. kucajense hrani organskom materijom u raspadanju, navodi se u saopštenju autora naučnog rada u vezi sa istraživanjem u Resavskoj pećini.

Procena da ima 150 vrsta

Autori naučnog članka su utvrdili da su populacije svih evidentiranih vrsta zglavkara u Resavskoj pećini stabilne i brojne, što govori u prilog tome da turističke posete ne moraju negativno da utiču na raznovrsnost i brojnost zglavkara u pećini, odnosno ukazuje na odgovorno upravljanje ovim zaštićenim dobrom.

Zbog dobre istraženosti i postojanja velike osvetljene ulazne dvorane koja obiluje dostupnom hranom, Resavska pećina se odlikuje relativno bogatom podzemnom faunom zglavkara, naročito u poređenju sa drugim biospeleološki ispitanim pećinama i jamama u okruženju, kao i u odnosu na druge pećine u Srbiji koje su uređene za turističke posete.

Trenutno se nalazi na prvom mestu po podzemnom diverzitetu zglavkara u Srbiji sa 107 vrsta, a slede je Lazareva pećina sa 26, pećina Vernjikica i Hadži-Prodanova pećina sa po 15, kao i jama Golema Porica sa 10 vrsta. Većim brojem troglobionata u Srbiji se odlikuju jedino Lazareva pećina (sa devet vrsta) i njoj obližnja pećina Vernjikica (sa šest vrsta).

Fauna zglavkara Resavske pećine je sigurno i bogatija u odnosu na trenutno stanje. Nakon detaljnijih sezonskih istraživanja i obilaskom do sada neispitanih mikrostaništa, mogu se očekivati i nalazi vrsta koje do sada nisu bile evidentirane. Ako se tome pridodaju i ostale grupe životinja koje naseljavaju pećinu (slepi miševi, puževi, valjkasti i člankoviti crvi i dr.), može se zaključiti da je ukupna raznovrsnost faune Resavske pećine značajno veća, uz procenu da je nastanjuje oko 150 vrsta životinja.

(N1)

pročitaj više

U TRENDU