Roditelji veoma često objavljuju fotografije svoje dece na internetu. Time ne samo da krše njihova prava, već to sa sobom nosi i brojne rizike. Francuska namerava da bude prva zemlja koja će to urediti zakonom, piše Dojče vele (DW).

Rođenje deteta, prvi osmeh, prvi koraci… Roditelji su obično presrećni zbog tih napredaka njihovog potomstva. Posebni trenuci često se fotografišu ili snimaju, a zatim ponosno pokazuju rođacima i prijateljima.

To možda ponekad i nervira neke od njih, ali i to prođe, čim se foto-album ponovo vrati na policu za knjige. Međutim, s pojavom društvenih mreža i dečije fotografije sve više se objavljuju na internetu. To može da ima i neželjene posledice, upozorava DW.

Čak 1.300 fotografija pre 13. rođendana

„Često se radi o lajkovima ili emotikonima sa srcem“, kaže Sofi Pole, koja je u nemačkoj organizaciji za zaštitu prava deteta „Kinderhilfsverk“ zadužena za medijsko obrazovanje.

Ponekad se čak na mreže postavljaju i slike s prvog ultrazvuka, ali i fotografije sa plaže, dečijih rođendana ili polaska u školu. „U principu, ne postoji ništa što nije prikazano“, kaže Pole.

Deca se ponekad plasiraju i u reklamne svrhe – neki influenseri ih koriste za reklamiranje kozmetike ili odeće za bebe. Pritom treba podsetiti: svako ima pravo na zaštitu sopstvenih slika. To važi posebno za decu.

Bivša službenica Engleske za zaštitu dece En Longfild upozorila je još 2018. u jednom izveštaju da na internetu kruži prosečno oko 1.300 slika svakog deteta pre nego što ono napuni 13 godina.

Taj fenomen ima i svoje ime: „sharenting“ – pojam sačinjen od engleskih reči „to share“ (podeliti) i „parenting“ (roditeljstvo).

Posledice objavljivanja fotografija

Internet ne zaboravlja. Ta rečenica koja se često može čuti u stvari i jeste problem, na primer kada sama deca nisu zadovoljna svojim fotografijama. „Ono što bi roditelji opisali kao slatko ili medeno, deci je ponekad veoma neprijatno“, objašnjava Sofi Pole.

„Ako tako nešto dospe u javnost, to može da postane povod za maltretiranja, uvrede ili komentare mržnje. Čak i kasnije, prilikom prijavljivanja za posao, odsek za ljudske resurse firme može da progugla onog ko se prijavljuje, pa može da bude problem ako se pojave neke neprijatne slike.“

Kako bi skrenula pažnju upravo na sve te probleme, nemačka blogerka Tojah Dibel 2019. pokrenula je kampanju protiv objavljivanja fotografija dece pod heštegom #deinkindauchnicht (ni tvoje dete). Recimo, roditelj ne bi nikad objavio fotografiju sebe dok vrši nuždu, ali dečije se objavljuju.

Pored toga, na fotografijama se često vidi ne samo lice deteta, već i njegovo okruženje: dečija soba, kuća, dvorište. Dodatni podaci, kao što su ime deteta ili datum njegovog rođenja, često se mogu pročitati u opisima fotografije. „Ponekad ti podaci mogu da se iskoriste i za donošenje zaključaka o tome gde dete živi“, upozorava Sofi Pole.

Nije problem samo zaštita ličnih podataka: „Naravno, uvek postoji rizik da takve informacije i fotografije dospeju u pogrešne ruke, pa da, na primer, počnu da kruže u krugovima pedofila“, kaže Pole.

Još 2019. godine je onlajn-portal „jugendschutz.net“ (zaštita mladih), koji su zajednički pokrenule nemačka savezna i pokrajinske vlade, ukazao u svom izveštaju da „ljudi sa seksualnim interesovanjem za decu koriste Instagram za umrežavanje: fotografije dece se prikupljaju i dele, a u komentarima i heštegovima ima seksualnih konotacija.“

Iako su roditelji relativno svesni da je javno objavljivanje na Fejsbuku, TikToku ili Instagramu problematično, oni istovremeno često smatraju da su aplikacije kao što su Votsap ili Vajber relativno privatne i zato tamo nesputano dele sve.

„Najvažnije je to koliko je veliki osećaj odgovornosti roditelja i šta oni čine, na primer da li podešavaju opcije o privatnosti. Odnosno, da li slike zaista delimo javno ili samo sa svojim pratiocima“, kaže Pole.

Pri tom se čak ni u privatnom ćaskanju, ne može biti siguran da neka fotografija neće biti prosleđena bez pitanja.

Francuska: Zakonom zabranjeno deljenje fotografija

Kako bi obuzdala prekomerno širenje dečijih fotografija, Francuska kreće putem koji je jedinstven u svetu: želi da roditeljima zabrani da dele slike svoje dece na društvenim mrežama bez njihove dozvole.

On predviđa i da se mogu preduzeti i pravni koraci za rešavanje nesuglasica između roditelja, kao što je zabrana jednom roditelju da postavlja ili deli slike deteta bez dozvole drugog roditelja. U ekstremnim slučajevima, roditelji mogu čak i da izgube pravo na fotografije svoje dece.

Nacrt zakona posebnu pažnju posvećuje „eksploataciji dečijih fotografija na onlajn-platformama“.

Prihod od komercijalno korišćenih dečijih fotografija moraće da se uplaćuje na račun koji deca od 16 godina mogu sama da koriste. Osim toga, u zakon je ugrađeno i pravno sprovodljivo „pravo na zaborav“, prema kojem deca, ako žele, mogu kasnije da sa interneta uklone svoje fotografije i video-snimke.

Sofi Pole pozitivno ocenjuje francuski nacrt zakona zato što, smatra, osnažuje lična prava maloletnika koje propisuje Konvencija UN o pravima deteta.

„Poenta nije u tome da se generalno zabrani postavljanje dečijih slika na internet, već da se spreči njihovo prekomerno korišćenje i korišćenje bez poštovanja na društvenim mrežama“, kaže Pole.

„Pravo na sopstvenu sliku znači da svaka osoba može sama da odluči koji materijal može, a koji ne sme javno da se objavljuje. Zato je sa stanovišta prava deteta apsolutno važno da se sama deca uključe u donošenje odluke, kao i da se ’ne’ od deteta prihvata, a ne da se ignoriše“, kaže Pole.

U drugim zemljama još uvek nema takvog zakonodavnog projekta kao u Francuskoj. Zato je, ukazuje Sofi Pole, obrazovanje najvažnije sredstvo za zaštitu dece od neželjenih posledica deljenja njihovih slika na internetu – obrazovanje u obdaništima, školama, na društvenim mrežama, ali posebno obrazovanje samih roditelja.

Porodice moraju da „razvijaju zajedničko razumevanje koje podrazumeva da se prema sopstvenim fotografijama treba odnositi s poštovanjem i odgovornošću“, kaže Pole.

„Jer, najkasnije od trenutka kada dobiju svoj pametni telefon, i sama deca će se naći na društvenim mrežama. A ona će se tamo, naravno, ponašati pod jakim uticajem onoga kako se to radi u njihovoj porodici.“