ostanimo u kontaktu

Svet

Ako delite slike dece na internetu, budite svesni brojnih opasnosti koje vrebaju

Objavljeno

-

Roditelji veoma često objavljuju fotografije svoje dece na internetu. Time ne samo da krše njihova prava, već to sa sobom nosi i brojne rizike. Francuska namerava da bude prva zemlja koja će to urediti zakonom, piše Dojče vele (DW).

Rođenje deteta, prvi osmeh, prvi koraci… Roditelji su obično presrećni zbog tih napredaka njihovog potomstva. Posebni trenuci često se fotografišu ili snimaju, a zatim ponosno pokazuju rođacima i prijateljima.

To možda ponekad i nervira neke od njih, ali i to prođe, čim se foto-album ponovo vrati na policu za knjige. Međutim, s pojavom društvenih mreža i dečije fotografije sve više se objavljuju na internetu. To može da ima i neželjene posledice, upozorava DW.

Čak 1.300 fotografija pre 13. rođendana

„Često se radi o lajkovima ili emotikonima sa srcem“, kaže Sofi Pole, koja je u nemačkoj organizaciji za zaštitu prava deteta „Kinderhilfsverk“ zadužena za medijsko obrazovanje.

Ponekad se čak na mreže postavljaju i slike s prvog ultrazvuka, ali i fotografije sa plaže, dečijih rođendana ili polaska u školu. „U principu, ne postoji ništa što nije prikazano“, kaže Pole.

Deca se ponekad plasiraju i u reklamne svrhe – neki influenseri ih koriste za reklamiranje kozmetike ili odeće za bebe. Pritom treba podsetiti: svako ima pravo na zaštitu sopstvenih slika. To važi posebno za decu.

Bivša službenica Engleske za zaštitu dece En Longfild upozorila je još 2018. u jednom izveštaju da na internetu kruži prosečno oko 1.300 slika svakog deteta pre nego što ono napuni 13 godina.

Taj fenomen ima i svoje ime: „sharenting“ – pojam sačinjen od engleskih reči „to share“ (podeliti) i „parenting“ (roditeljstvo).

Posledice objavljivanja fotografija

Internet ne zaboravlja. Ta rečenica koja se često može čuti u stvari i jeste problem, na primer kada sama deca nisu zadovoljna svojim fotografijama. „Ono što bi roditelji opisali kao slatko ili medeno, deci je ponekad veoma neprijatno“, objašnjava Sofi Pole.

„Ako tako nešto dospe u javnost, to može da postane povod za maltretiranja, uvrede ili komentare mržnje. Čak i kasnije, prilikom prijavljivanja za posao, odsek za ljudske resurse firme može da progugla onog ko se prijavljuje, pa može da bude problem ako se pojave neke neprijatne slike.“

Kako bi skrenula pažnju upravo na sve te probleme, nemačka blogerka Tojah Dibel 2019. pokrenula je kampanju protiv objavljivanja fotografija dece pod heštegom #deinkindauchnicht (ni tvoje dete). Recimo, roditelj ne bi nikad objavio fotografiju sebe dok vrši nuždu, ali dečije se objavljuju.

Pored toga, na fotografijama se često vidi ne samo lice deteta, već i njegovo okruženje: dečija soba, kuća, dvorište. Dodatni podaci, kao što su ime deteta ili datum njegovog rođenja, često se mogu pročitati u opisima fotografije. „Ponekad ti podaci mogu da se iskoriste i za donošenje zaključaka o tome gde dete živi“, upozorava Sofi Pole.

Nije problem samo zaštita ličnih podataka: „Naravno, uvek postoji rizik da takve informacije i fotografije dospeju u pogrešne ruke, pa da, na primer, počnu da kruže u krugovima pedofila“, kaže Pole.

Još 2019. godine je onlajn-portal „jugendschutz.net“ (zaštita mladih), koji su zajednički pokrenule nemačka savezna i pokrajinske vlade, ukazao u svom izveštaju da „ljudi sa seksualnim interesovanjem za decu koriste Instagram za umrežavanje: fotografije dece se prikupljaju i dele, a u komentarima i heštegovima ima seksualnih konotacija.“

Iako su roditelji relativno svesni da je javno objavljivanje na Fejsbuku, TikToku ili Instagramu problematično, oni istovremeno često smatraju da su aplikacije kao što su Votsap ili Vajber relativno privatne i zato tamo nesputano dele sve.

„Najvažnije je to koliko je veliki osećaj odgovornosti roditelja i šta oni čine, na primer da li podešavaju opcije o privatnosti. Odnosno, da li slike zaista delimo javno ili samo sa svojim pratiocima“, kaže Pole.

Pri tom se čak ni u privatnom ćaskanju, ne može biti siguran da neka fotografija neće biti prosleđena bez pitanja.

Francuska: Zakonom zabranjeno deljenje fotografija

Kako bi obuzdala prekomerno širenje dečijih fotografija, Francuska kreće putem koji je jedinstven u svetu: želi da roditeljima zabrani da dele slike svoje dece na društvenim mrežama bez njihove dozvole.

On predviđa i da se mogu preduzeti i pravni koraci za rešavanje nesuglasica između roditelja, kao što je zabrana jednom roditelju da postavlja ili deli slike deteta bez dozvole drugog roditelja. U ekstremnim slučajevima, roditelji mogu čak i da izgube pravo na fotografije svoje dece.

Nacrt zakona posebnu pažnju posvećuje „eksploataciji dečijih fotografija na onlajn-platformama“.

Prihod od komercijalno korišćenih dečijih fotografija moraće da se uplaćuje na račun koji deca od 16 godina mogu sama da koriste. Osim toga, u zakon je ugrađeno i pravno sprovodljivo „pravo na zaborav“, prema kojem deca, ako žele, mogu kasnije da sa interneta uklone svoje fotografije i video-snimke.

Sofi Pole pozitivno ocenjuje francuski nacrt zakona zato što, smatra, osnažuje lična prava maloletnika koje propisuje Konvencija UN o pravima deteta.

„Poenta nije u tome da se generalno zabrani postavljanje dečijih slika na internet, već da se spreči njihovo prekomerno korišćenje i korišćenje bez poštovanja na društvenim mrežama“, kaže Pole.

„Pravo na sopstvenu sliku znači da svaka osoba može sama da odluči koji materijal može, a koji ne sme javno da se objavljuje. Zato je sa stanovišta prava deteta apsolutno važno da se sama deca uključe u donošenje odluke, kao i da se ’ne’ od deteta prihvata, a ne da se ignoriše“, kaže Pole.

U drugim zemljama još uvek nema takvog zakonodavnog projekta kao u Francuskoj. Zato je, ukazuje Sofi Pole, obrazovanje najvažnije sredstvo za zaštitu dece od neželjenih posledica deljenja njihovih slika na internetu – obrazovanje u obdaništima, školama, na društvenim mrežama, ali posebno obrazovanje samih roditelja.

Porodice moraju da „razvijaju zajedničko razumevanje koje podrazumeva da se prema sopstvenim fotografijama treba odnositi s poštovanjem i odgovornošću“, kaže Pole.

„Jer, najkasnije od trenutka kada dobiju svoj pametni telefon, i sama deca će se naći na društvenim mrežama. A ona će se tamo, naravno, ponašati pod jakim uticajem onoga kako se to radi u njihovoj porodici.“

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU