ostanimo u kontaktu

KiM specijal

Albanian post: Gervala traži od Nemačke da „udalji“ ambasadora Jerna Rodea sa Kosova

Objavljeno

-

Zamenica kosovskog premijera i ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala, zatražila je od Nemačke da udalji aktuelnog ambasadora Nemačke Jerna Rodea sa Kosova, saznaje Albanian Post od izvora.

Izvor u MSP-u Kosova i drugi u nemačkoj ambasadi na Kosovu, obavestili su Albanian Post da je Gervalin zahtev upućen tokom njene poslednje posete Berlinu, gde se pored sastanka sa predsedavajućim Odbora za spoljne poslove Nemačke, Mihaelom Rotom sastala i sa ministrom odbrane Nemačke, Borisom Pistorijusom.

Na sastanku sa Pistorijusom održanim 31. januara, pre njegove posete Prištini, Gervala je izrazila pritužbe na Rodea i njegov rad na Kosovu, prenosi KoSSev.

Isti izvori su pojasnili da se Gervala žalila da se diplomata koji predstavlja Nemačku na Kosovu „mnogo meša” i da mnogo piše na platformi „X”.

„On piše o stvarima o kojima ne bi trebalo i treba da napusti Kosovo“, bila je molba Donike Gervale.

Ali Rode nije jedini Nemac na kojeg se Gervala žalila.

S obzirom da je i sama nemački državljanin, više kao državljanin Nemačke, a manje kao diplomata Kosova, ona je takođe izrazila svoje negativno mišljenje o nemačkom izaslaniku za Zapadni Balkan, Manuelu Saracinu (Manuel Sarrazin).

Gervala je govorila i o Jensu Plotneru, savetniku nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Za Plotnera, jednog od glavnih ljudi uključenih u izradu francusko-nemačkog plana iz kojeg proizilazi Osnovni sporazum dogovoren između Kosova i Srbije, Gervala je rekla da se previše angažuje u nemačkoj spoljnoj politici za Kosovo i da je potpuno amortizovao Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke.

Gervala je rekla da je u dobrim odnosima sa svojom koleginicom Analenom Berbok, ali se požalila da Plotner ne ostavlja prostor za ministarku i da tako iz Kancelarije vodi spoljnu politiku Nemačke u odnosu na Kosovo i Zapadni Balkan.

Albanian Post je takođe potvrdio da je nemački ambasador Rode upoznat sa Gervalinim zahtevom da ga smeni.

Ovo nije prvi put da Gervala kritikuje zapadne diplomate i njihov pristup prema Kosovu.

U nekim slučajevima je svoje stavove iznosila javno.

Radikalnije nego ikad bilo je to u intervjuu za austrijski list Der Standard 21. juna prošle godine.

Upitana o stavovima međunarodne zajednice tada, nakon izbora održanih u opštinama na Severu gde su Srbi bojkotovali glasanje, Gervala je eksplodirala.

Amerikanci i Evropljani su tada zahtevali da albanski gradonačelnici izabrani na osnovu minimalnog broja glasova rade van opštinskih objekata, kao kompromis za nedostatak legitimiteta.

„Kosovo ne može da izvrši političko samoubistvo čak ni za svoje najbliže prijatelje“, rekla je tada Gervala.

„Mi, kao Zapad u celini, ne bi trebalo da dozvolimo da neke problematične diplomate dovedu region u rat u jeretičkom savezu sa Putinovim predstavnikom, Vučićem“, izjavila je Gervala.

„U svakom slučaju, mi ćemo braniti svoju zemlju jer branimo vladavinu prava i demokratiju. Vučića ne možete zaustaviti ni novcem ni smirivanjem, samo kristalnim stavom. EU ovo nema, jer nije jedinstvena”.

Iznela je i direktne kritike na račun određenih ličnosti, kao što je specijalni predstavnik EU za dijalog, Miroslav Lajčak.

„Predstavnik EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak često zastupa Vučićev stav. Ovo nije samo smrtonosno za posredovanje, podstiče Vučića na eskalaciju“, iznela je Gervala iste stavove koje će kasnije saopštiti i premijer Kosova, Aljbin Kurti.

(KoSSev)

KiM specijal

Šef grčke diplomatije: Atina će biti uzdržana tokom glasanja o prijemu Kosova u SE

Objavljeno

-

Grčka će biti uzdržana tokom glasanja 16. maja u Komitetu ministara Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i neće podržati zahtev da Kosovo pristupi ovom telu, izjavio je grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetrit.

„Kao što smo radili u sličnim slučajevima u prošlosti, Grčka će se uzdržati od glasanja, drugim rečima, neće podržati zahtev Kosova da se pridruži Savetu Evrope“, rekao je Gerapetrit u intervjuu radiju „Kanal jedan“.

On je dodao da „neka od suštinskih pitanja još nisu rešena, a pre svega stvaranje Zajednice srpskih opština na Kosovu“.

„Zbog toga se naša osnovna politika nije promenila. Grčka se drži principijelne spoljne politike. Ne menjamo mišljenje dok se ne promene činjenice na osnovu kojih se donose odluke. Podstičemo dijalog Prištine i Beograda, želimo mirno rešenje sporova“ rekao je Gerapetrit.

Parlametarna skupština Saveta Evrope odobrila je ranije preporuku da Kosovo bude pozvano u članstvo Saveta Evrope. Za ovu odluku glasao je 131 poslanik, 29 je bilo protiv, 11 uzdržano.

(Srna)

pročitaj više

KiM specijal

Lajčak: Pojedinačne odluke poput ukidanja dinara koče proces normalizacije

Objavljeno

-

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da je teško voditi dijalog u pravcu normalizacije, zbog čestih stagnacija i zaustavljanja procesa izazvanih pojedinčanim odlukama, poput odluke Prištine da ukine dinar kao sredstvo plaćanja.

“Trenutno je najveće pitanje kako ublažiti uticaj odluke kosovske Centralne banke o gotovinskim transakcijama. To je realnost koja je proizvod veoma niskog nivoa poverenja između dva društva, između Kosova i Srbije uopšte“, istakao je Lajčak za sarajevski N1.

On je rekao da i srpsko i albansko društvo na KiM “moraju da shvate“ da bez normalizacije odnosa nema napretka ka Evropskoj uniji.

pročitaj više

KiM specijal

Briselski sporazum potpisan na današnji dan, šta u njemu piše

Objavljeno

-

Na današnji dan pre 11 godina potpisan je Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, tzv. Briselski sporazum, koji je zaključen u Briselu, pod pokroviteljstvom EU.

Pregovore su vodili tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Vlade Kosova Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.

Sporazum kojim je počela normalizacija odnosa sa Kosovom, koje Srbija ne priznaje, ima 15 paragrafa, od kojih se prvih šest odnosi na osnivanje, delokrug i funkcije planirane ZSO, a naredna tri na policiju i bezbednost, navodeći jednu policijsku snagu za celo Kosovo, uključujući severno Kosovo, nazvanu Policija Republike Kosovo.

Paragraf 11 predviđa da se opštinski izbori održavaju na celom Kosovu prema zakonu Kosova.

Paragraf 12 predviđa izradu plana implementacije i precizira datum do kada će plan biti zaključen.

Paragraf 13 obavezuje se na intenziviranje pregovora o energetici i telekomunikacijama.

Prema paragrafu 14 dogovoreno je da „nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU“.

Paragraf 15 predviđa uspostavljanje komiteta za implementaciju, uz pomoć EU.

Briselski sporazum sadrži i dokument saglasan o integraciji opština sa srpskom većinom na severu Kosova u pravni sistem Kosova, uz dve garancije:

– Sva sudska pitanja su po zakonu Kosova, ali kosovski Srbi moraju biti većina određenih sudskih veća. Veće (Okru
ni sud u Kosovskoj Mitrovici) mora da zaseda u Severnoj Mitrovici.

– Sav rad policije treba da obavlja Policija Kosova, ali regionalni komandant policije u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom mora biti kosovski Srbin izabran sa liste koju dostavljaju opštine kosovskih Srba.

Posle rata na Kosovu i bombardovanja SRJ 1999, Kumanovskim sporazumom Kosovo je stavljeno pod upravu UN u skladu sa Rezolucijom 1244. Nakon toga, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, koju je priznalo stotinak država članica UN, ali je takođe, posle diplomatskih aktivnosti srpskih zvaničnika određen broj država povukao svoje priznanje.

Dijalog između Kosova i Srbije, uz posredovanje EU, počeo je u martu 2011. godine. Prvi Briselski sporazum potpisan je 19. aprila 2013, dok su dve godine kasnije Kosovo i Srbija potpisali sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.

Sporazum iz 2015. se sastoji od 22 tačke, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.

U skladu sa prvim Briselskim sporazumom, Zajednica opština sa srpskom većinom bi trebalo da bude uspostavljena na osnovu Statuta, čiju jednu verziju je 2018. izradio Upravljački tim, uz odobrenje EU na osnovu sporazuma iz 2015, ali on nikada nije predstavljen javnosti.

Prošle godine su dve strane prihvatile nemačko-francuski predlog za normalizaciju odnosa i dogovorile Aneks implementacije. Srpska strana insistira da prvo mora da bude formirana ZSO, odnosno ispunjene odredbe iz Briselskog sporazuma, da bi se nastavilo sa daljom normalizacijom, dok to kosovska strana odbija, navodeći da formiranje ZSO nije u skladu sa Ustavom Kosova.

Mada su svi rokovi predviđeni Briselskim sporazumom istekli, ZSO i dalje nije ni na vidiku.

(N1)

pročitaj više

KiM specijal

Stano: Briselski sporazum je obaveza, Priština treba da snosi posledice ako ne formira Zajednicu srpskih opština

Objavljeno

-

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je danas, povodom 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, da se sve obaveze iz tog sporazuma, kao važećeg dokumenta, moraju sprovesti i poručio da će se Priština, ukoliko ne formira Zajednicu srpskih opština, suočiti sa posledicama.

Stano je, na pitanje Tanjuga kako EU može da utiče na Prištinu da ispuni svoju obavezu da formira ZSO, kao što je predviđeno Briselskim sporazumom, i da li je to i dalje važeći dokument za Brisel, rekao da to jeste važeći dokument i naglasio da je EU, zajedno sa međunarodnim partnerima, jasno stavila do znanja Prištini da mora da formira ZSO, za koju kaže da je jedno od „ključnih i najhitnijih pitanja“ u okviru dijaloga.

„To je važeći dokument. Svi sporazumi postignuti u okviru dijaloga uz pomoć EU su važeći dokumenti, to su važeće obaveze i treba ih sprovesti. To se mora poštovati i to je nešto što stalno ponavljamo partnerima“, poručio je Stano.

pročitaj više

KiM specijal

Petković: Priština 11 god odbija da formira ZSO, nagrađena je za izbegavanje obaveza

Objavljeno

-

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković razgovarao je danas sa ambasadorima i predstavnicima zemalja Kvinte u Beogradu i sa šefom Delegacije EU u Srbiji, koje je detaljno informisao o sastanku na nivou glavnih pregovarača, koji je juče održan u Briselu, ali i istakao da se danas navršilo 11 godina kako Priština odbija da formira Zajednicu srpskih opština.

Umesto da međunarodna zajednica natera Prištinu da ispuni svoje obaveze iz dijaloga, svi svedočimo jednom potpuno nepravednom i devijantnom pristupu da se Priština zapravo nagrađuje za to što svesno izbegava svoje obaveze i što svakoga dana povlači esklatorne poteze u srpskim sredinama, rekao je Petković.

Progon srpskog naroda južno i severno od Ibra, institucionalno nasilje, ukidanje dinara i okupacija severa KiM su zapravo jedini „uslovi“ koje je Priština ispunila da bi bila nagrađena i viznom libaralizacijom, i unapređenjem statusa u Parlamentarnoj skupštini NATO, kao i sada usvajanjem izveštaja za protivpravno članstvo u Savetu Evrope, saopšteno je iz Kancelarije za KiM.

pročitaj više

U TRENDU