Britanski astronomi otkrili su ogromnu crnu rupu koja je oko 30 milijardi puta veća od mase Sunca.

Naučnici sa Univerziteta Duram rekli su da je crna rupa jedna od najvećih ikada otkrivenih.

Tim je svoje nalaze, objavljene u stručnom časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, opisao kao „izuzetno uzbudljive“.

„Ova konkretna crna rupa, koja je otprilike 30 milijardi puta veća od mase našeg Sunca, jedna je od najvećih ikada otkrivenih“, rekao je glavni autor dr Džejms Najtingejl sa Odeljenja za fiziku Univerziteta u Daramu.

Supermasivne crne rupe su najmasivniji objekti u svemiru, čija je masa između 10 i 40 milijardi puta veća od mase Sunca.

Astronomi veruju da se mogu naći u centru svih velikih galaksija poput Mlečnog puta.

Ultramasivne crne rupe su retke, a njihovo poreklo je nejasno. Neki veruju da su nastale ekstremnim spajanjem masivnih galaksija pre milijardi godina kada je univerzum još bio mlad.

Naučnici su koristili efekat gravitacionog sočiva da otkriju crnu rupu, oblast u kojoj je gravitaciona sila toliko jaka da čak ni svetlost ne može da pobegne.

Zatim su koristili simulacije superkompjutera na Univerzitetu Duram i slike koje je napravio svemirski teleskop Hubble kako bi potvrdili njegovu veličinu.

Rekli su da je ovo prva crna rupa otkrivena korišćenjem gravitacionog sočiva.

„Većina najvećih crnih rupa za koje znamo je u aktivnom stanju, gde se materija uvučena u blizinu crne rupe zagreva i oslobađa energiju u obliku svetlosti, rendgenskih zraka i drugog zračenja“, rekao je Najtingejl.

Međutim, kako kaže, gravitaciono sočivo omogućava proučavanje neaktivnih crnih rupa, nešto što trenutno nije moguće u udaljenim galaksijama.

„Ovaj pristup bi nam mogao omogućiti da otkrijemo još mnogo crnih rupa izvan našeg lokalnog univerzuma i otkrijemo kako su ovi egzotični objekti dalje evoluirali u kosmičkom vremenu“, rekao je on.

Naučnici su rekli da njihov rad otvara „uzbudljivu mogućnost“ da astronomi otkriju više ultramasivnih crnih rupa nego što se ranije mislilo.

Rusija je poručila da Ukrajina mora da bude “neutralna” i odbije da se pridruži NATO i Evropskoj uniji kako bi započela mirovne pregovore o okončanju rata, prenela je Anadolija.

“Potreban nam je neutralan i vanblokovski status Ukrajine, njeno odbijanje da se pridruži NATO-u i EU-u i potvrda ukrajinskog beznuklearnog statusa, kao i priznanje nove teritorijalne realnosti od strane Kijeva i međunarodne zajednice”, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin u intervjuu za rusku televiziju RTVI.

Galuzin je kazao da Moskva veruje da je “sveobuhvatan, pravedan i održiv mir u Ukrajini i Evropi” moguć kada se okončaju sukobi između ruskih i ukrajinskih snaga.

Dodao je da je Ukrajina odbila da razmotri diplomatsko rešenje rata i da nije bilo “značajnih promena” u stavu Kijeva jer se i dalje “oslanja na vojno rešenje sukoba“.

“Čini se da će mnogo toga zavisiti od toga koliko brzo Kijev i Zapad shvate da recept za mirnu budućnost Ukrajine leži u povratku na poreklo njene državnosti zabeleženo u Deklaraciji o državnom suverenitetu iz 1990. godine, koje predviđa neutralni status Ukrajine uz poštovanje prava ruskog stanovništva u toj zemlji, kao i nacionalnih manjina”, poručio je Galuzin.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da bi njegov ruski kolega Vladimir Putin mogao da poseti Tursku krajem aprila povodom otvaranja prve nuklearke u toj zemlji koju je gradila ruska kompanija Rosatom.

“Predsednik Putin mogao bi doći 27. aprila u Tursku povodom ceremonije početka rada nuklearke. Možda ćemo zajedno učestvovati u njoj u onlajn formatu “, kazao je Erdogan, prenela je privatna tv stanica ATV.

Kako je javio Sputnjik, Erdogan je naveo da bi Putin trebalo da prisustvuje svečanosti punjenja goriva u prvoj turskoj nuklearnoj elektrani.

Saveznici Estonije iz Evropske unije dovode u pitanje izdvajanje te zemlje za oružje koje šalje Ukrajini, sugerišući da proračun Talina daleko nadmašuje sve ostale, jer koristi sredstva EU za značajno unapređenje svoje vojske kroz šemu povraćaja novca, javlja Politiko.

Kako navodi Politiko, Estonija insistira na tome da su njeni zahtevi za novim oružjem u skladu s pravilima o zameni vitalne opreme i jednostavno odražavaju njene velike doprinose ratu, ali njeni kritičari primećuju da bi šema EU bila pod velikim pritiskom kada bi sve zemlje, pogotovu one veće, koristile istu metodologiju kao Talin.

Iako su Litvanija i Letonija takođe dale slične doprinose Ukrajini, i to u vrednosti od oko 400 miliona evra ili više, njihovi zahtevi prema fondu daleko su manji.

Češki sindikati i opozicione stranke danas su protestovali zbog vladinog predloga za povećanje starosne granice za odlazak u penziju za četiri godine, odnosno sa 64 na 68 godina.

U znak protivljenja prema tom planu danas se okupilo 2.000 demonstranata ispred vladinih kancelarija u Pragu, preneo je AP.

“Definitivno se ne slažemo i pokušaćemo da se zaštitimo od toga”, rekao je okupljenima Roman Durko, šef sindikalne grupe KOVO, koja je organizovala miting.