ostanimo u kontaktu

Region

Ambasador Vladimir Božović na bezbednosnom forumu u Vašingtonu

Objavljeno

-

Njegova ekselencija ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori dr Vladimir Božović, prisustvovao je velikom i značajnom skupu, Međunarodnom bezbednosnom forumu, koji se ove nedelje održao na Kapitolu u američkom Senatu u Vašingtonu.

Ovaj značajan međunarodni skup, okupio je brojne senatore, kongresmene, predstavnike agencija za sprovođenje zakona, stručnjake iz raznih oblasti, a teme foruma su bile: kriza izazvana ratom u Ukrajini, energetska bezbednost, sajber bezbednost, trgovina ljudima, kriptovalute, korupcija i pranje novca, stanje stranih investicija u vreme aktuelne krize i dr.

Forum je otvorio ambasador Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost. Ambasador Božović je uzeo aktivno učešće na forumu u panelima o borbi protiv korupcije i pranja novca, borbe protiv trgovine ljudima, kao i po pitanju stranih investicija u vreme aktuelene krize. Božovic je istakao sve pozitivne aspekte koje Srbija ulaže u tim aktivnostima, istakavši da je ona lider u regionu što se tiče privlačenja stranih investicija, kao i borbe protiv modernog ropstva i trgovine ljudima.

Takođe, ambasador Božović govorio je o aktivnostima globalne mreže održivosti (GSN), čiji je član i njihovom delovanju, kao i o predstojećoj konferenciji GSN, koja će se održati 10. januara 2023. godine u Dubaiu, na kojoj će on imati značajno izlaganje. Božović je istakao da je potrebna koalicija protiv trgovine ljudima na nivou celog društva i da je potrebno uključiti sve aktere u tu koaliciju a ne samo policiju i tužilaštvo. Dalje je naglasio da je potrebno sinhronizovati sve aktivnosti svih pomenutih aktera od predstavnika Vlade, medija, akademske zajednice, privatnog sektora i crkava i verskih zajednica.

Forum je organizovao nekoliko prijema za učesnike, što je bila prilika za mnogobrojne susrete na marginama između kojih izdvajamo susrete: ambasadora Božovića sa kongresmenom ambasadorom Džonom Boltonom, senatorima Tomom Tilisom, Dzejms Lankfordom, kongresmenima Robertom Pitingerom, Burges Ovensom, Bilom Hjuzengom, kao i sa svojim starim prijateljem sa molitvenog doručka Robertom Aderholtom.

Božović se posebno u Kongresu, sastao sa Robertom Aderholtom, kog poznaje dugi niz godina, gde je kongresmen upoznao ambasadora Božovića povodom aktivnosti koje je on imao od prošlog sastanka vezano za status i položaj ambasadora Božovića i njegovu zabranu ulaska u Crnu Goru. Tom prilikom je istakao da je za njega neprihvatljivo da u ovo vreme praznika i Božićnog okupljanja, ambasadoru Božoviću nije to omogućeno, kao i da će tim povodom uputiti premijeru u tehničkom mandatu Dritanu Abazoviću pismo u kom će istaći zabrinutost povodom tog čina i nedemokratskoj odluci režima, takođe, i da ta odluka predstavlja grubo kršenje dostojanstva ambasadora Božovića i njegovih osnovnih ljudskih prava. Istakao je zabrinutost i posebno je razgovarao sa drugim članovima Kongresa i saradnicima u SAD, koji su bili „zgroženi načinom“ na koji se Vlada Crne Gore ponaša u odnosu na ambasadora Božovića.

Ambasador Božović, susreo se i sa premijerom Jamajke Endruom Holnesom, koji je bio specijalni gost ovog foruma i pozvao učesnike da sledeće godine Jamajka bude domaćin ovog foruma.

Na poziv ambasadora BiH u SAD u Vašingtonu, g. Bojana Vujića, Božović je prisustvovao svečanom prijemu povodom dana oružanih snaga BiH, gde se ujedno i sreo sa značajnim predstavnicima diplomatskog kora u Vašingtonu.

Tokom posete SAD-u, ambasador Božović je posetio kompaniju Capitol Seniors Housing, vlasništvo Skota Stjuarta, koja u svom vlasništvu ima na desetine domova za negu starih lica, koje je letos na Božovićev poziv bio gost Srbije i Crne Gore i kome je ambasador Božović pomogao oko realizacije susreta sa g. Dritanom Abazovićem. Ovo je svakako, svojevrsan presedan i kuriozitet da se Njegova ekselencija ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori dr Vladimir Božović, za nepunih mesec dana već drugi put nalazi u veoma značajnoj i visokoj poseti SAD i u Vašingtonu. U poseti gde uzima učešće u ovako važnom međunarodnom skupu i forumu i bezbednosti, gde se govorilo o ratu u Ukrajini i Sajber kriminalu i napadima, koji su aktuelni u svetu, energetskoj bezbednosti, kao i borbi protiv modernog ropstva i trgovine ljudima a da istovremeno Vlada Crne Gore, na čelu sa Abazovićem, nažalost ništa ne čini da ukine sramnu i ponižavajuću i suprotnu crnogorskom ustavu i zakonu odluku bivšeg Direktora ANB Crne Gore, g. Kentere, koji sa njegovim nalogodavcem Milom Đukanovićem, čija je Vlada pala i čija je stranka DPS izgubila na izborima i koja uz blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija, atargetuje g. Božovića, kao glavnog krivca za njihov pad na izborima i gubitak vlasti i gubitak pozicija, moći, što čini ovako jednu brutalnu osvetu, gazeći osnovna ljudska i građanska prava ambasadora Božovića, sa čim je on i upoznao i učesnike ovog foruma.

Pored navedenog, ambasador Božović, govorio je i o primeru trgovine ljudima, tačnije, još davno u Crnoj Gori, kada se ministar policije g. Jovićević, tome suprostavio i kada uhapsio državnog tužioca i još nekoliko važnih predstavnika režima, čak je bilo u opticaju da se tada uhapsi predsednik Milo Đukanović, ali je on izbegao hapšenje i dan danas je, skoro 33 godine na vlasti u jednoj devastiranoj zemlji. Takođe je kuriozitet da ambasador Božović, koga crnogorski Đukanovićev režim i njegovi sledbenici politički progone i ne daju mu da uđe u zemlju, i da poseti njegove roditelje, sestru, prijatelje i mnogobrojne Srbe i Crnogorce, koji ga podržavaju, naravno ne može posetiti ni grobove svojih predaka. Da eto oni brane Crnu Goru, brane NATO, Ameriku od ambasadora Božovića u Crnoj Gori, i da eto Božović već drugi put za nepunih mesec dana boravi u srcu te iste Amerike, tog istog NATO-a, te iste zemlje u glavnom gradu Vašingtonu, u srcu njegove moći, na Kapitol Hilu u Senatu, gde drži značajne govore i izlaganje i prisustvuje svečanim večerama i u okupljanju, kao i prijemu u zgradi Senata.

Analizirajući prisustvo ambasadora Božovića na forumu, zaključuje se, kako i na koji način SAD i njihovi najveći predstavnici, tretiraju režim u Crnoj Gori i kako uzimaju za ozbiljno njene odluke i zabrane koje su diskriminatorske, nedemokratske i suprotne vladavini prava i zaista, svi sagovornici ambasadora Božovića, izrazili su ogromnu zabrinutost za stanje ljudskih prava u Crnoj Gori, kao i za stanje organizovanog kriminala, trgovine cigaretama i drogom, i što svakako sve to utiče i na lošu reputaciju Vlade u tehničkom mandatu g. Abazovića, koji izgleda da i on nema nikakve hrabrosti da neke stvari promeni, već, u strahu od predsednika Mila Đukanovića, ćuti i zatvara oči tim i takvim brutalnim gaženjem ustava i Zakona Crne Gore i Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, kojima se direktno nanosi šteta, kako ambasadoru Božoviću, a preko njega, tako i Republici Srbiji i srpskom narodu.

Dokle će i kako sve to da ide, ostaje da se vidi, videćemo i domete ove posete, te kakve će ona imati posledice u budućnosti, ali svakako da koliko smo upoznati sa izvorima bliskim oko ambasadora Božovića, da on neće još puno čekati i da će javnost upoznati sa odlukom o odbijanju njegove žalbe. O ovim detaljima, smo kontaktiral ambasadora Božovića kako bi nam bliže i dalje dao izjavu, međutim, Božović se ljubazno javio sa molbom i razumevanjem da ne želi da daje izjave o svemu ovome, istakavši da je prezauzet. Kratko je rekao da je osim učešća na bezbednosnom forumu, ima značajne sastanke u Stejt departmentu i Kongresu, kao i u značajnim službama i agencijama za sprovođenje Zakona, ali o detaljima nije hteo bliže da govori, s obzirom na to da se radi o vrlo specifičnim službama i informacijama, koje bi mogle da ugroze njegov život.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Region

Milan Knežević: Glasanje Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez

Objavljeno

-

Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

pročitaj više

Region

Hrvatska je ušla u nedelju odluke ko će formirati vlast

Objavljeno

-

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

pročitaj više

Region

U Severnoj Makedoniji 8. maja parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih

Objavljeno

-

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

pročitaj više

Region

Mađarska spremna za predsedavanje EU

Objavljeno

-

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

pročitaj više

Region

Političari u Nemačkoj: Crna Gora u EU do 2026.

Objavljeno

-

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)

pročitaj više

U TRENDU