ostanimo u kontaktu

Biznis

Bajnens: Miran dan na kripto berzi, bitkoin stabilan na 36.787 evra

Objavljeno

-

Bitkoin je danas u 15.15 časova na najvećoj svetskoj berzi kripto valuta Bajnens u poslednja 24 sata porastao za 0,22 odsto na 36.787,24 evra.

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 17,76 milijardi evra.

Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) vezan za bitkoin se danas nalazi na nivou 52 u kategoriji „neutralno“.

Biznis

Još mnogo milijardi na računima: Kakvi su bili rezultati nove poslovne elite u prošloj godini

Objavljeno

-

Za 20 godina Milenijum tim pozicionirao se kao lider u građevinskoj industriji. Realizacijom velikih infrastrukturnih projekata poput Beograda na vodi, energetskih projekata gasovoda i gasifikacije gradova uradili su više od 2.500 kilometara gasovodne mreže, prečišćivače otpadnih voda, sada realizuju projekat Čista Srbija u četiri grada, a u toku su i oni za beogradski Metro, Expo 2027. i Nacionalni stadion.

Ovako je Stojan Vujko, suvlasnik kompanije Milenijum tim govorio na prošlomesečnom Kopaonik biznis forumu, na panelu posvećenom razvoju infrastrukture u uslovima povećanih kamatnih stopa.

Na sajtu kompanije pored ovog teksta stoji i onaj da je Milenijum tim „prvi počeo sa izvođenjem radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru projekta Čista Srbija“, te da se to postrojenje gradi u opštini Svrljig.

Ni Milenijum tim, ni njegovi čelni ljudi ne kriju da kompanija učestvuje već nekoliko godina u najvažnijim i finansijski najvrednijim državnim projektima, iako su suvlasnici kompanije Stojan Vujko i Ivan Bošnjak skloni da negiraju bliske veze sa vladajućom političkom garniturom.

U nastavku teksta Forbes Srbija donosi priču o tome kako su u prošloj godini poslovale kompanije srpske poslovne elite, barem one čiji finansijski izveštaji su do ovog trenutka dostupni na sajtu Agencije za privredne registre. Koliko poslova i kojih su obezbedili na državnim tenderima u prošloj godini?

Milenijum tim

Prema bilansu uspeha, ova kompanija je u 2023. godini ostvarila gotovo 23 milijarde dinara ukupnih prihoda, što je za šest milijardi više u poređenju sa godinom pre.

Neto dobit Milenijum tima, pokazuje redovni godišnji finansijski izveštaj, povećana je za 40 odsto u odnosu na 2022. pošto je sa 1,09 milijardi skočila na 1,4 milijardi dinara.

S druge strane, iako je Vujko potvrdio da je ova kompanija učestvovala u najvažnijim infrastrukturnim projektima, poput Čista Srbija, Nacionalni stadion ili Expo 2027, prema javno dostupnim podacima ovo preduzeće u 2023. godini nije učestvovalo na tenderima.

Septembra 2022. godine je Milenijum tim poslednji put učestvovao na nekom tenderu, naručilac je bila Kancelarija za javna ulaganja, a reč je o projektu izrade tehničke dokumentacije i izvođenju radova na izgradnji Centra za rani razvoj dece i inkluziju u Beogradu. Procenjena vrednost posla bila je 4,4 milijarde dinara.

U 2023. godini, međutim, ni matično preduzeće ni njegove zavisne firme poput Mostogradnje ING, MV investmenta ili Milenijum propertisa nisu učestvovale na tenderima.

Objašnjenje bi se moglo naći u činjenici da država najvrednije i najvažnije projekte realizuje isključujući javna nadmetanja, a ova kompanija, o čemu svedoči spisak projekata u kojima je Milenijum tim učestvovao, nezaobilazan je partner u realizaciji najvažnijih i najlukrativnijih poslova.

Alta grupa

Alta Pay, jednu od kompanija u vlasništvu Davora Macure, biznismena čija imperija poslednjih godina rapidno raste i Milenijum tim povezuje ne samo gotovo identičan procenat rasta profita u prošloj godini, nego i činjenica da ih na tenderima nema kao ponuđača.

Za razliku od Milenijum tima, Alta Pay nikada do sada nije učestvovao na nekom tenderu, pokazuju javno dostupni podaci. S druge strane, sami se na svom veb sajtu hvale kako su sklopili strateško partnerstvo sa EPS-om odnosno kako zajedno realizuju projekat Uvid u račun, mogućnost elektronskog uvida u račun za utrošenu električnu energiju.

Forbes Srbija zatražio je pre nekoliko nedelja od Ministarstva unutrašnjih poslova odgovore na pitanja u vezi sa šalterima ove kompanije u policijskim stanicama u Beogradu, ali odgovor nije stigao. Tako nismo saznali da li je i na kom tenderu Alta dobila ovaj posao, pa se njene poslovnice mogu videti u policijskim stanicama.

Što se tiče poslovanja firme Alta pay, jedne od članica Macurine sve brojnije i finansijski moćnije poslovne imperije, njeni ukupni prihodi bili su u 2023. godini 1,88 milijardi dinara, što je 38 odsto više nego 2022. kada su iznosili 1,36 milijardi dinara.

Neto dobit je, s druge strane, porasla za gotovo 43 odsto, umesto 279,9 miliona dinara koliko su ostvarili u 2022. ona je godinu dana kasnije dostigla 400 miliona dinara.

Rezultati Macurine Alta banke još su impresivniji. Neto dobit ove banke 22 puta je veća u 2023. godini u poređenju sa godinom ranije. Prema podacima iz Finansijskog izveštaja, neto dobit banke povećana je sa samo 50 miliona dinara na čak 1,1 milijardu koliko je ostvareno u 2023.

Prihodi su porasli tri puta, sa milijardu dinara na 2,9 milijardi.

W.D. Concord West

Za razliku od prethodne dve kompanije W.D. Concord West zabeležio je u 2023. godini pad profita u poređenju sa 2022. Kompanija u većinskom vlasništvu Željka Drčelića koja se na svom sajtu hvali brojnim projektima koje je radila za državu, njene ustanove i institucije ostvarila je prošle godine dobit od 213,4 miliona dinara, dok je u 2022. ona iznosila 332,1 milion.

S druge strane, ukupni prihodi W.D. Concord West-a povećani su sa 12,6 milijardi na 13,9 milijardi dinara koliko su iznosili u 2023.

Ova kompanija je, prema dostupnim podacima, tokom prošle godine učestvovala na 12 tendera čija je procenjena vrednost bila 5,9 milijardi dinara, bez PDV-a.

Ovo govori da je barem polovinu prihoda kompanija ostvarila od poslova ugovorenih sa državom.

W.D. Concord West dobio je, između ostalog, februara prošle godine posao rekonstrukcije, sanacije i dogradnje objekta u kojem će biti Muzej grada Beograda, posao koji je, prema podacima sa Portala javnih nabavki, vredan pet milijardi dinara.

Takođe, među najvrednijim tenderima u prošloj godini su i rekonstrukcija Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije koju je firma Željka Drčelića dobila na tenderu Ministarstva za javna ulaganja proleća prošle godine, dok je pred sam kraj 2023. ista firma bila pobednik tendera koji je raspisao Parking servis, a tiče se radova na proširenju međunarodnog teminala 2 i izgradnji magacina na istom terminalu. Posao je kako stoji na Portalu javnih nabavki ugovoren za 439 miliona dinara sa PDV-om.

Pored Ministarstva za javna ulaganja, grada Beograda i Parking servisa, W.D. Concord West angažovali su tokom prošle godine i Republička direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kao i Direkcija za robne rezerve.

Najdrastičniji finansijski uzlet u prošloj godini među kompanijama nove srpske poslovne elite, odnosno onom njenom delu koji je do ovog trenutka predao finansijske izveštaje, ostvarila je kompanija Gat iz Novog Sada. Njen jedini vlasnik je Dejan Slijepčević, biznismen koji je svojevremeno našao u prostorijama Komandno-operativnog centra BIA, iako se nije znalo čijim odobrenjem.

Njegova kompanija ostvarila je 2023. godine rast ukupnih prihoda veći od 80 odsto, pošto su oni sa 5,4 milijardi dinara skočili tokom prošle godine na 9,8 milijardi dinara.

Rast neto dobiti je još drastičnija, iznosila je 165 odsto, odnosno porasla je više od 2,5 puta u poređenju sa 2022. godinom.

U njoj je Gat doo ostvario dobit od 234,5 miliona dinara dok je godinu dana kasnije ona iznosila 621,2 miliona dinara.

Gat je prošle godine učestvovao na 18 tendera, a njihova procenjena vrednost bila je, pokazuju javno dostupni podaci, nešto veća od 10 milijardi dinara.

Slijepčevićeva kompanija dobila je aprila prošle godine od EPS-a posao izgradnje solarne elektrane Patka. Posao je, prema podacima Portala javnih nabavki, vredan 1,38 milijardi dinara.

Gat doo inače je kompanija koja najviše poslova na tenderima dobija u Vojvodini, pa je tako septembra prošle godine pobedila na javnoj nabavci Uprave za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodina, a reč je o izgradnji objekta Osnovne škole Miloš Crnjanski u Novom Sadu. Ovaj posao, ugovoren je za 2,92 milijarde dinara.

Istog meseca Gat je u konzorcijumu sa drugim kompanijama pobedio na tenderu u Leskovcu. Posao je dobijen za izgradnju kanalizacione mreže u 16 leskovačkih naselja, a posao je vredan 2,48 milijardi dinara.

Termomont

Za razliku od Concord West-a koji je tokom prošle godine ostvario rast prihoda uz pad profita, Termomont Dejana Burčula zabeležio je suprotan trend. Ukupni prihodi u toku prošle godine smanjeni su u poređenju sa 2022. godinom sa 4,8 milijardi dinara na 3,7 milijardi, ali je istovremeno neto dobit povećana sa 117,7 na 132,5 miliona dinara.

Kompanija koja je javnosti postala poznata zbog izgradnje kovid bolnica u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, ali i najavljene izgradnje fabrike vakcina, očigledno je povećala efikasnost poslovanja pa je i uprkos smanjenju prihoda zabeležila rast profita.

I dok je ove poslove dobila direktnom pogodbom, bez sprovođenja tendera i otvorenog postupka, prema javno dostupnim podacima, Termomont je prošloj godini pobedio na osam tendera čija je procenjena vrednost bila nešto veća od dve milijarde dinara.

Septembra prošle godine dobili su od grada Bora posao izgradnje toplane u tom gradu, vredan 1,3 milijarde dinara, kao i posao izgradnje dva gasna kotla u istom gradu za koji su dobili 329 miliona dinara.

Termomont je bio pobednik i na tenderu Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja koji je raspisan u okviru projekta BIO4 kampusa i vredeo je gotovo pola milijarde dinara.

Dejan Burčul postao je javnosti poznat odmah po odluci države da se njegovoj kompaniji dodeli posao izgradnje kovid bolnica, a svoju zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću dokazao je slanjem u Predsedništvo torte u obliku jedne od bolnica, čime se Vučić odmah pohvalio na instragramu.

Maneks i Južna Bačka

Matična kompanija Dragoljuba Zbiljića „iskrenog poštovaoca onoga što za Srbiju radi predsednik Aleksandar Vučić“ 2023. godinu završila je znatno slabije nego onu koja je prethodila, mada Zbiljićeva firma i dalje ostvaruje profit.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, Maneks koji je registrovan za trgovinu obojenim metalima, imao je ukupne prihode od 1,6 milijardi dinara za razliku od četiri milijarde koliko je prihodovao 2022.

S druge strane, rashodi su smanjeni tačno za milijardu dinara, tačnije sa dve na jednu milijardu, pa je Maneks zabeležio neto dobit od 642 miliona dinara, što je milijardu dinara manje nego prethodne godine, odnosno 60 odsto manje nego u 2022. godini.

Za poslovanje Zbiljićeve biznis imperije, međutim, jednako važni su i rezultati koje je ostvarilo preduzeće Energotehnika Južna Bačka, čiji je Maneks većinski vlasnik, dok trećina udela pripada mađarskoj elektroprivredi MVM.

Južna Bačka, pokazuju podaci iz finansijskog izveštaja, nastavila je da uvećava rast i prihoda i profita i tokom prethodne godine. Ukupni prihodi preduzeća bili su u 2023. godini 14 milijardi dinara, za razliku od 11,8 koliko su iznosili godinu dana ranije, dok je neto dobit porasla sa 850 na 957 miliona dinara, odnosno oko 10 odsto.

I dok Maneks, prema javno dostupnim podacima, nije učestvovao prošle godine na tenderima, u slučaju Južne Bačke bilo ih je 21 ukupne procenjene vrednosti od osam milijardi dinara.

Najvredniji posao sklopljen je sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, tender je pokrenut decembra prošle godine, posao je vredan nešto više od 1,5 milijardi dinara, a u pitanju je izrada projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u opštini Bečej.

Južna Bačka pobednik je i tendera za izgradnju TO Majevica, koji je oktobra prošle godine raspisalo preduzeće Novosadske toplane. Ugovorena vrednost posla je 1,28 milijardi dinara.

Isto preduzeće dobilo je i posao od Elektrodistribucije Srbije. Reč je o trafo stanici u Kaću, a dogovoreni posao vredeo je 909 miliona dinara.

Izuzev ovih, Južna Bačka je sama ili u konzorcijumu, između ostalih i sa još jednim Zbiljićevim preduzećem Elektromontaža Kraljevo, pobedila i na drugim tenderima, među kojima prednjače oni EPS-a i Novosadskih toplana.

Ovo preduzeće bilo je, inače, u središtu afere oko ispumpavanja vode iz kopa Tamnava koje je finansirano novcem Svetske banke nakon poplava u maju 2014. godine.

British motors i Globos osiguranje

Firme biznismena Ostoje Mijailovića nisu organizovane u holding, mada bi se tako nešto moglo zaključiti čitajući podatke sa njihovog sajta.

Najznačajnije od 15-ak preduzeća koje neposredno ili posredno poseduje Mijailović svakako je British motors koje je, prema podacima iz najnovijeg finansijskog izveštaja, ostvarilo 100 odstotni rast prihoda i povećalo dobit.

Ukupni prihodi British motors-a bili su prošle godine 5,5 milijardi dinara, što je za tačno 2,5 milijardi dinara više nego u 2022.

Ipak, neto dobit je uvećana samo za pet miliona dinara, odnosno porasla je sa 375 na 380 miliona dinara, pošto je ovo preduzeće Ostoje Mijailovića dupliralo ukupne rashode tokom prošle godine.

Prema podacima sa Portala javnih nabavki, uočava se da ova kompanija radi održavanje i servisiranje terenskih automobila MUP-a, kao i da je u prošloj godini dobila na tenderu koji je raspisao EMS posao nabavke automobila za tu državnu kompaniju vredan 12,5 miliona dinara.

Među Mijailovićevim preduzećima svakako je značajno i Globos osiguranje, ali se podaci o njegovom poslovanju u 2023. godini ne mogu još videti na sajtu APR-a.

Ono što je, međutim, javno dostupno su podaci o tenderima na kojima je Globos učestvovao tokom prošle godine. Bilo ih je 120, a njihova ukupna procenjena vrednost je gotovo 750 miliona dinara.

Najveći među njima je tender Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je Globos osiguranje dobilo u konzorcijumu sa Dunav osiguranjem, a vrednost ovog ugovora bila je 134,4 miliona dinara, piše na Portalu javnih nabavki.

S istim partnerom, Globos je dobio i posao osiguranja imovine, opreme i objekata NBS avgusta prošle godine, a ugovor je bio vredan 76,2 miliona dinara, dok je ugovor sa Srbijašumama vredeo 66,4 miliona dinara.

Globos osiguranje, a što se vidi na Portalu javnih nabavki, jedno je od vodećih osiguravajućih kuća kada su u pitanju usluge osiguranja javnih preduzeća, državnih institucija, škola, bolnica ili ustanova na lokalnom nivou.

Za nepuna četiri meseca ove godine, ova osiguravajuća kuća pobedila je ili je učesnik na gotovo 40 tendera koje su raspisale pomenute institucije i ustanove.

Finansijski izveštaji kompanija Koefik Nenada Kovača, Inkop Zvonka Veselinovića i EL&MI grupa Nikole Petrovića nisu objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre do objavljivanja ovog teksta.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

Svetska banka: Novi finansijski instrumenti mogu da obezbede do 70 milijardi dolara u narednih 10 godina

Objavljeno

-

Svetska banka objavila je, na prolećnom zasedanju MMF i SB koje se danas završava u Vašingtonu, da je dobijena podrška 11 zemalja za tzv. inovativne finansijske alate koji bi mogli da obezbede do 70 milijardi dolara u periodu od 10 godina.

Te zemlje su Belgija, Francuska, Japan, SAD, Danska, Nemačka, Italija, Letonija, Holandija, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo, a sredstva će moći da se upotrebe za rešavanje prekograničnih izazova i unapređenje razvojnih ciljeva.

„Naporno smo radili na razvoju ovih novih finansijskih instrumenata koji povećavaju naše kreditne kapacitete, umnožavaju donatorska sredstva i omogućavaju nam da poboljšamo živote većeg broja ljudi“, rekao je predsednik Grupacije Svetske banke Ajdžaja Banga.

pročitaj više

Biznis

Amerika signalizira da se bližimo kraju rasta cena nafte i goriva

Objavljeno

-

Cene nafte su kratkotrajno skočile u petak ujutro nakon što je Izrael navodno izveo vazdušne udare na Iran, da bi zatim brzo pale pošto su iranski državni mediji umanjili njihov značaj, ali sukobi na Bliskom istoku nastavljaju da ostavljaju posledice na već rastuće cene nafte i benzina.

Sirovi Brent, kao međunarodni indikator, skočio je skoro 2% u petak ujutru na malo ispod 88 dolara po barelu, ali je pao na oko 87,50 dolara, što predstavlja marginalno povećanje od 0,5% za jedan dan.

Nacionalni indikator West Texas Intermediate takođe je porastao oko 2% u petak ujutru, nakon izveštaja o izraelskom vazdušnom udaru, iako je kao i Brent, WTI takođe opao, dostigavši malo iznad 83,50 dolara po barelu.

Portparol Američke automobilske asocijacije Endrju Gros ocenio je da međunarodni sukobi mogu dovesti do nestabilnosti na naftnom tržištu, izjavivši u četvrtak da „situacija sa ratom na Bliskom istoku i u Ukrajini drži naftno tržište na ivici“.

Iako povećanja cena nafte obično dovode do povećanja cena na pumpama, analitičari očekuju da će ti efekti na cene benzina biti odloženi, a više faktora moglo bi pomoći da cena benzina padne sa nivoa od 3,69 dolara, nacionalnog proseka ove nedelje – najviše cene od oktobra, prema GasBuddy-u.

Patrik De Han, glavni analitičar za naftu u GasBuddy-u, rekao je da očekuje da će cene benzina dostići 3,70 dolara po galonu u bliskoj budućnosti, iako dodaje da sa povratkom američkih rafinerija nafte sa redovnog održavanja i umanjivanjem efekta izraelskog napada, postoji „potencijal da se približavamo kraju“ rasta cena na pumpi.

Još jedan pozitivan znak za cene benzina bio je porast zaliha sirove nafte, koje su ove nedelje uvećane za 2,7 miliona barela, na oko 460 miliona barela, iako su i dalje šest miliona barela ispod nivoa u isto vreme prošle godine, prema Upravi za energetske informacije.

Endrju Gros takođe je procenio da bi cene benzina mogle stagnirati jer američka potražnja padne na tipično niske nivoe pred Dan sećanja. Potražnja za benzinom u SAD-u smanjila se blago sa 8,84 miliona barela u nedelji koja se završila 5. aprila na 8,81 milion barela prošle nedelje, prema podacima EIA-e, i malo je ispod nivoa na kojem je bila prošlog aprila. Gros očekuje da će nacionalna prosečna cena benzina „možda oscilirati s malim povećanjima, sa nekoliko dana bez promena, pa čak i sa nekim danima gde će doći do pada cena“ kao rezultat.

Izraelska vojska navodno je rano u petak izvela ograničene vazdušne udare u Iranu, rekli su neimenovani zvaničnici. Prijavljeni udari došli su nekoliko dana nakon što se Iran odlučio na nezapamćeni napad dronovima i balističkim raketama na Izrael nekoliko dana ranije, a za koje su izraelski zvaničnici rekli da su prouzrokovali samo manju štetu. Napad Irana bio je odmazda za izraelski vazdušni udar ranije ovog meseca na iransku ambasadu u Siriji, u kojem je poginulo najmanje 16 osoba, uključujući dva visoka vojna lidera.

Iranska državna televizija jučerašnji udar nazvala je „izraelskom i američkom medijskom propagandom.“ Izrael zvanično nije preuzeo odgovornost za bilo kakve udare na Iran. Tenzije između Irana i Izraela eskalirale su poslednjih meseci zbog raznih incidenata, uključujući vazdušne udare i napade, izazivajući zabrinutost svetskih lidera za deeskalaciju.

Brajan Bušard, novinar Forbes

pročitaj više

Biznis

Stelantisov novi električni model na fabričkim trakama u Kragujevcu već od oktobra?

Objavljeno

-

Srbija bi uskoro trebalo da se svrsta u red zemalja u kojima se proizvode električni automobili s obzirom na najavu da će do kraja tekuće godine u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu početi izrada novog modela tog tipa vozila.

Stručna javnost ističe da je svakako reč o dobroj vesti ali da treba biti oprezan u procenama, kada će zaista do toga doći, jer je reč o poduhvatu koji je još uvek pionirski ne samo na našem području već i u celom svetu, piše Demostat.

Kompanija Stelantis, koja je nastala 2021. godine spajanjem italijansko-američkog Fijat Krajslera i francuske PSA grupe, prema pisanju srpskih medija ovog meseca je u fabrici u Kragujevcu, čiji je vlasnik, počela probnu proizvodnju automobila na električni pogon a očekuje se da bi serijska proizvodnja, u punom kapacitetu u dve smene mogla da startuje u oktobru.

Prema navodima medija prvi modeli električnog automobila u Kragujevcu su već proizvedeni a reč je o primercima koji su namenjeni za takozvane “kreš” testove i ostala potrebna ispitivanja. Takođe, počelo je i njihovo testiranje na ulicama tog šumadijskog grada s obzirom na to da Stelantisova fabrika poseduje pistu za probu novih modela automobila, a glavna sigurnosna ispitivanja se obavljaju u inostranstvu. Spekuliše se da će se prvi električni automobil proizveden testirati i na ulicama Kragujevca, kako je to uobičajeno prilikom takvih provera, zaštićen u maskirnoj foliji.

Svaki model mora da prođe opsežna testiranja, kao što su sigurnosna ispitivanja, bočne udare i tako dalje. Probni model treba na ispitivanjima da dobije određeni broj zvezdica kako bi se utvrdilo da je u potpunosti siguran.

Kako je izjavio predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Saša Đorđević radnici kragujevačke fabrike automobila koji su bili na obukama u inostranstvu vratili su se u zemlju u nekoliko faza i odmah po povratku su uključeni u poslove vezane za proizvodnju novog elektičnog vozila.

Prema njegovim rečima, planirano je i otvaranje konkursa za prijem novih radnika koji će takođe proći neophodne obuke.

U ovom trenutku nije poznat taćan datum kada će prvi električni automobil proizveden u Srbiji biti predstavljen javnosti, kao ni gde će se to zbiti. Ono što treba napomenuti da će to ujedno biti i prvi električni automobil proizveden na Balkanu.

Tvrdi se da je nekoliko datuma predstavljanja javnosti tog automobila u opticaju kao i da će gotovo izvesno biti predstavljen na leto.

Podsećanja radi, moglo se čuti da će novi električni automobil u stvari biti restilizovani model Fijatovog automobila “panda” međutim kompanija Stelantis niti je to potvrdila niti je dosad obelodanila naziv novog modela.

Krajem prošle godine pojavile su se informacije da će se novo vozilo zvati “pandlina” da će se prodavati na svim kontinentima i da će imati i veći broj personalizacija za određena tržišta. Nova električna vozila proizvedena u Kragujevcu trebalo bi da koštaju oko 20.000 evra.

Inače, paralelno sa planiranim procesom proizvodnje prvog električnog automobila u Srbiji, republička Vlada je 1. februara na svojoj sednici usvojila uredbu o subvencionisanju kupovine električnih automobila.

Za tu meru država je izdvojila 170 miliona dinara.

Pravo na subvencionisanu kupovinu tih automobila imaju fizička i pravna lica, kao i preduzetnici, a zahtevi se podnose Ministarstvu zaštite životne sredine do 31. oktobra ove godine.

Subvencije predviđene za kupovinu električnog mopeda ili lakog tricikla iznose 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, električnog motocikla, motocikla sa bočnim sedištem, teškog tricikla, lakog i teškog četvorocikala 500 evra, dok je najveći iznos predvi|en za električna putnička vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3,5 tone i iznosi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prijavljivanje zainteresovanih za subvencije države za kupovinu električnih automobila u iznosu od 5.000 evra počelo je 12.aprila i trajaće do 31.oktobra.

Pravo na subvenciju mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i kompanije, a cilj subvencije je unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine.

– Reč je o velikom projektu i relativno novoj stvari u automobilskoj industriji ne samo kod nas nego bilo gde u svetu. To je i jedan od razloga zbog čega država subvencioniše kupovinu električnih automobila. Međutim, te subvencije svakako nisu dovoljne da bi se vozači motivisali da kupe baš ta vozila. Bez obzira što će se u Srbiji proizvoditi jeftiniji modeli električnih automobila njihova cena je još uvek prilično visoka za naše uslove, čak i sa subv encijama. Osnovni problem je taj što kod nas ne postoji infrastruktura za električne automobile, odnosno nema dovoljno instaliranih punjača baterija. To posebno odbija potencijalne kupce od namere da pazare električne automobile – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima za Stelantis bi bilo znatno isplativije da električne automobile proizvedene u Srbiji prodaje u inostranstvu gde je infrastruktura potrebna za njihovu vožnju znatno razvijenija i shodno tome postoji veće interesovanje za kupovinu takvih vozila.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe smatra da će se samo manji broj električnih automobila proizvedenih u Kragujevcu prodavati u Srbiji i da ta cifra neće biti veća od nekoliko hiljada.

– Problem je što kod nas nema infrastrukture koja bi tako nešto podržala i ne postoje uslovi za masovnu prodaju. Subvencije u tom segmentu ne mogu značajnije da doprinesu upravo zbog nedostatka punjača za baterije električnih vozila ali i zbog toga što je reč o automobilima koji su i dalje skupi. To je i razlog što se kupovina takvih vozila subvencioniše i u razvijenim zemljama. Da bi Stelantis uspeo da u određenoj meri povati uložena sredstva u izradu električnih automobila u Kragujevcu potpuno je izvesno da će ih uglavnom plasirati na strano tržište – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u datom trenutku nadležni u Srbiji ne mogu da učine gotovo ništa da pospeše prodaju električnih automobila na tržištu jer tehnologija proizvodnje takva da to još uvek nije automobili za “svačiji džep”.

(Demostat)

pročitaj više

Biznis

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala 175 miliona evra

Objavljeno

-

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala je 175 miliona evra ili za 117 odsto više nego godinu dana ranije, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju najnovijeg izveštaja o toj industriji.

Kako je kazala izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) i urednica izveštaja Kristina Janković-Obućina, taj prihod je u 2023. ostvarilo 15 gejming kompanija u Srbiji od kojih je 57 odsto razvilo originalne proizvode.

Prema njenim rečima, najznačajnija promena prošle u odnosu na 2022. godinu u gejming industriji Srbije je rast zaposlenih od čak 98 odsto, što dovodi do procene da 4.300 gejming profesionalaca radi u toj industriji u našoj zemlji.

pročitaj više

U TRENDU