ostanimo u kontaktu

KiM specijal

Beširi: Sporazum Beograda i Prištine sada – kasnije bi Srbija mnogo više izgubila nego što sad može da dobije

N1

Objavljeno

-

Sporazum Beograda i Prištine je jedina i najbolja stvar koja u ovom trenutku može da se desi u odnosu na potencijalne buduće sporazume kojima bi Srbija mogla da izgubi mnogo više od onog što sada može da dobije, izjavio je FoNetu direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi.

On je o rešavanju problema Kosova ocenio da trajni sporazum pokušava da napravi početak trajnog mira između dva naroda i da reši sva aktuelna pitanja koja onemogućavaju da građani Srbije i privreda počnu da cvetaju.

Beširi je istakao da je za mir neophodna vizija i želja lidera u Beogradu i Prištini da reše višedecenijski problem, ali da za sada ne deluje da smo bliže sporazumu, „što znači da će za Srbiju i Kosovo neki budući dogovori biti znatno lošiji nego 2003. godine, kada su se prvi put susreli“.

On je rekao da je gotovo izvesno da će kraj dijaloga Beograda i Prištine biti krunisan međunarodnom konferencijom, na kojoj će velike sile reći da podržavaju taj dogovor.

Istakao je da pre svega Brisel, ali i Vašington, očekuju da dijalog bude „domaća stvar“, da se Beograd i Priština izmeste iz svojih dnevnopolitičkih propagandi i prepucavanja i da se izdignu na viši nivo.

Dodao je da se od Beograda i Prištine očekuje da to bude rezultat razgovora „koji će rezultirati međunarodnom konferencijom, gde će se pregovori završiti najverovatnije članstvom Kosova u Ujedinjenim nacijama“.

Zamrznuti konflikt ne odgovara ni Beogradu ni Prištini

Beširi je podsetio da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić rekli da zamrznuti konflikt za Srbiju nije prihvatljiv i ocenio da zamrznuti konflikt gotovo sigurno nije prihvatljiv ni za Prištinu.

Ukazao je da zamrznuti konflikt odgovara samo strani koja možda želi da ostanu tenzije na Zapadnom Balkanu i naglasio da se za zamrznuti konflikti i status kvo zalaže „očigledno samo Rusija“.

Za Beširija ne postoji dilema Evropska unija (EU) ili Kosovo, „jer je strateški cilj Srbije da postane članica EU“.

On je podsetio je da je od demokratskih promena do danas u ekspozeima svih premijera pisalo da su reforme koje vode članstvu u EU strateški cilj Srbije.

Beširi je rekao da je Kosovo pitanje koje je „zadesilo ovu vlast, koja je možda devedestih godina i zahuktala stvari koje danas živimo“.

Predočio je da nas je sklanjanje pitanja Kosova u prošlosti dovelo u situaciju da u 2024. godini govorimo o izgubljenih 15 odsto teritorije, a da vrlo retko govorimo o izgubljenim životima, nestalima, proteranima i onima koji više nisu želeli da žive sa nama zbog načina na koji su bili tretirani.

Put ka EU i istovremeno mir sa Kosovom – ozbiljna umetnost za Nobela

„Naći način da putujete ka EU i reformišete društvo, a da ujedno gradite mir sa građanima Kosova je ozbiljna umetnost za koju će neko najverovatnije dobiti Nobelovu nagradu“, predvideo je Beširi.

Prema njegovom mišljenju, Kosovo je na putu da pre svega dobije status posmatrača u Ujedinjenim nacijama (UN), a onda i da postane punopravna članica UN.

Naglasio je da od toga nema ništa dok se ne reši rat u Ukrajini i da se „bez Rusije još ne smeši članstvo Kosova u UN i u drugim telima UN“.

Prema njegovom mišljenju, Zajednica srpskih opština (ZSO) može da pomogne Srbima, građanima Kosova, da se kulturno, obrazovno i politički izraze u javnom životu Kosova.

Dodao je da ZSO može da doprinese očuvanju jezika i kulture i boljoj interakaciji između opština u kojima Srbi čine većinu.

Istakao je da je takva organizacija, nešto malo više od nevladine organizacije, a nešto malo manje od entiteta ili republike u sastavu druge zemlje, i da neće imati prava na veto.

Već sada su Ustavom Kosova građanima srpske nacionalnosti i drugim manjinama garantovana prava, ali se ona ne poštuju i zato treba inistirati da centralna vlast u Prištini poštuje ta prava, rekao je Beširi.

Njemu deluje da nismo blizu usvajanju statuta ZSO, ali smatra da je to neminovnost, jer to očekuju i međunarodna zajednica i Srbi na Kosovu.

Beširi je rekao da nije dobro organizivati referendum za pitanje koje je izrazito politizovano.

Pitanje Kosova izaziva ozbiljne emocije građana Srbije, imajući u vidu da više od 40 godina postoji ozbiljna manipulacija činjenicama i njihovo izvrtanje u vezi sa onim šta se dešavalo na Kosovu devedesetih godina, ukazao je Beširi.

On misli da nije moguće održati referendum bez višegodišnjeg iskrenog razgovora o „ulozi vojske, policije i paravojnih formacija, a pre toga i o odnosu političke elite prema albanskoj političkoj eliti na Kosovu“.

Napomenuo je da se pitanje, kao što je kosovsko, u međunarodnim odnosima najčešće ne iznosi na referendum, jer se zna rezultat referenduma, što znači da se samo troše pare za njegovu organizaciju.

Ni Beograd ni Priština nemaju novac za sukob

Beširi smatra da je rizik velikog sukoba minimalan zato što ni Beograd ni Priština nemaju novac za sukob, „a ni ljudi ne žele da budu uključeni u takav sukob“.

Ako Srbija do danas nije isplatila ratne dnevnice ljudima koji su devedesetih učestvovali u ratovima, i ako policajci i vojnici još nisu dobili dnevnice za učešće u ratu 1999. godine, gotovo je sigurno da bar oni i njihove porodice nemaju nameru da budu uključeni u rat koji će doneti samo patnju čitavom regionu, rekao je Beširi.

Dodao je da međunarodna zajednica ne bi lako dozvolila sukob, da je Srbija okružena članicama NATO, a da bi i Albanija gotovo sigurno reagovala u slučaju većeg sukoba.

Zaključio je da je „umobolno“ govoriti o ratu 30 godina od poslednjeg rata i da bi političar koji to bude zagovarao, pored toga što je to protivno zakonima Srbije, trebalo da ide u političku prošlost.

(FoNet)

KiM specijal

Albanijan post: Vlada Kosova do 10. maja šalje statut ZSO Ustavnom sudu na razmatranje

Objavljeno

-

Vlada Kosova načelno se dogovorila sa međunarodnom zajednicom da do 10. maja pošalje Ustavnom sudu na razmatranje Nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, objavio je Albanijan post.

Pre toga, Generalna skupština Saveta Evrope na glasanju 16. aprila treba da podrži zahtev Kosova da bude primljeno u tu međunarodnu organizaciju.

Planirano je da Nacrt statuta ZSO, koji je napisala EU, kosovska vlada uputi Ustavnom sudu na predlog ministra administracije i lokalne samouprave Eljberta Krasnićija.

Prema izvorima Albanijan posta, to će biti uslov za Prištinu kako bi Komitet ministara Saveta Evrope, na sednici 16. i 17. maja, prihvatio Kosovo kao članicu te organizacije.

Vlada Kosova je pristala na taj potez u zamenu za članstvo u Savetu Evrope, navodi Alobanijuan post, prenosi Kosovo onlajn.

Podseća se da je neophodan korak koji zahteva međunarodna zajednica upućivanje Nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu, a ne i odluka tog suda, što je, dodaju, navedeno u izveštaju Dore Bakojani, u kojem stoji da „Kosovo treba da preduzme suštinske i opipljive korake za sprovođenje svih članova sporazuma u ​​Briselu i Ohridu, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom“.

Taj „suštinski“ i „opipljivi“ korak biće upravo slanje Nacrta na razmatranje Ustavnom sudu.

„Ako Vlada uputi Nacrt statuta Ustavnom sudu, nastaviće se procedure za članstvo u Savetu Evrope, a u međuvremenu se čeka odluka suda o tom dokumentu. Šta će se dalje dešavati, zavisi od odluke Ustavnog suda“, konstatuje Albanijan post.

(FoNet)

pročitaj više

KiM specijal

Ambasade zemalja Kvinte i EU: Bojkot glasanja neće doneti korist Srbima

Objavljeno

-

Ambasade zemalja Kvinte i Evropske unije u Prištini pozvale su Srpsku listu i sve ostale stranke koje su pozvale na bojkot glasanja za smenu gradonačelnika na severu Kosova da preispitaju svoje stavove i da, kako navode, u potpunosti iskoriste raspoloživa demokratska sredstva.

Ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država i Kancelarija EU u Prištini u zajedničkom saopštenju potvrđuju da će, u skladu sa svojim zakonskim zahtevima, Kosovo održati glasanje o opozivu gradonačelnika 21. aprila u četiri opštine na severu Kosova.

Potvrdili da su izbori 23. aprila prošle godine nisu pružili dugoročno političko rešenje za četiri opštine i da će predstavnička uprava na severu biti obnovljena kada se održe izbori za gradonačelnike uz aktivno učešće svih zajednica.

pročitaj više

KiM specijal

Lajčak: Beograd i Priština predstavili predloge, sledeće nedelje pokušaćemo da pronađemo rešenje o dinaru

Objavljeno

-

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je da su glavni pregovarači dve strane danas u Briselu izneli svoje predloge u vezi sa uredbom Centralne banke tzv. Kosova o zabrani upotrebe dinara na KiM.

„Glavni pregovarači Kosova i Srbije izneli su predloge o daljem putu za ljude na koje utiče uredba CBK o gotovinskom poslovanju. Naše duge diskusije pomogle su da se razjasne važni detalji“, naveo je Lajčak na društvenoj mreži X.

Dodao je da je dogovoreno da sastanak ponovo bude održan sledeće nedelje „sa ambicijom da se pronađe rešenje“.

pročitaj više

KiM specijal

Sednica Saveta Evrope o prijemu Prištine u članstvo – 27. marta

Objavljeno

-

Sednica Odbora za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na kojoj će se raspravljati o prijavi za članstvo takozvanog Kosova, biće održana u sredu 27. marta.

U nacrtu agende, u koju je Tanjug imao uvid, navodi se da će statutarno mišljenje o tom zahtevu, koji je Priština podnela 12. maja 2022. godine, predstaviti izvestilac za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope Dora Bakojani, a da će sednica početi u 14.30.

Šefica stalne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) Biljana Pantić-Pilja rekla je krajem prošle nedelje za Tanjug da je izvestilac za prijem tzv. Kosova u SE Dora Bakojani preporučila da tzv. Kosovo postane članica te političke organizacije.

pročitaj više

KiM specijal

Danas se nastavljaju razgovori o ukidanju dinara u okviru dijaloga Beograda i Prištine

Objavljeno

-

Razgovori o odluci o gotovinskom poslovanju na Kosovu i Metohiji nastaviće se danas u Briselu u okviru nove runde dijaloga Beograda i Prištine.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, koji je najavio nastavak razgovora na tehničkom nivou, rekao je da je sa predstavnicima Beograda i Prištine, Petrom Petkovićem i Besnikom Bisljimijem, u utorak razgovarao o implementaciji Sporazuma o putu ka normalizaciji, kao i o uticaju odluke o gotovinskom poslovanju.

„Bilo je važno utvrditi neke činjenice i dogovorili smo se da nastavimo našu diskusiju o ovom pitanju u ponedeljak u Briselu na osnovu konkretnih i realnih predloga koje se očekuje da će strane prethodno podneti. Istovremeno, sastanak je pokazao da se implementacijom Sporazuma o putu ka normalizaciji i dodatnim načinima za njegovo formalizovanje mora baviti na najvišem nivou na sastanku lidera, pod okriljem Dijaloga“, naveo je on posle sastanka u utorak.

pročitaj više

U TRENDU