ostanimo u kontaktu

Biznis

Bitkoin nastavio izuzetan rast i skočio za 5,47 odsto na 44.000 evra

Objavljeno

-

Bitkoin je danas u 15.00 časova na najvećoj svetskoj berzi kripto valuta Bajnens u poslednja 24 sata porastao za 5,47 odsto na 44.047,99 evra.

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 25,89 milijardi evra.

Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) vezan za bitkoin se danas nalazi na nivou 72 u kategoriji „pohlepa“.

Biznis

Čime se bavi najproduktivniji radnik u Srbiji

Objavljeno

-

Ubedljivo najproduktivniji radnik u Srbiji se bavi nekretninama, ali u većinski stranoj kompaniji. On je za godinu dana uspeo da stvori skoro 27 miliona dinara bruto dodate vrednosti. Bio je devet puta plodotvorniji od prosečnog rezultata ostalih zaposlenih.

To bi se moglo pročitati iz podataka o bruto dodatoj vrednosti ostvarenoj po radniku u 2022. godini, a predstavljeni su u publikaciji „Poslovanje preduzeća u Republici Srbiji“, koju je objavio Republički zavod za statistiku.

Bruto dodata vrednost predstavlja ukupnu vrednost proizvodnje umanjenu za međufaznu potrošnju, tako da se ovaj pokazatelj može posmatrati i kao konkretan rezultat privredne aktivnosti jedne zemlje. Detaljnijom analizom, kaže ekonomija, pre svega njene strukture, dobija se uvid u to koje su privredne delatnosti više profitabilne.

U informisanju i država značajna

A u Srbiji u 2022. godini stvari stoje ovako – najveći doprinos, gledano sektorski, dala je prerađivačka industrija. Ukupna BDV je bila 3.812 milijardi dinara, a prerađivačka je učestvovala sa 1.167 milijardi dinara. Skoro je sve učinak privatnog sektora, od čega skoro 53 odsto firmi u većinskom stranom vlasništvu.

Druga po zaslugama je trgovina na veliko i malo koja je dodala 726 milijardi dinara. Ovde glavnu reč vode domaće privatne firme koje nose 70 odsto zasluga. Informisanje i komunikacije dodale su 440 milijardi dinara. Strane i domaće privatne kompanije učestvuju sa po 40 odsto, ali ovde i državni sektor nije za potcenjivanje – doprinosi sa 17 odsto u BDV. Slede građevinarstvo sa doprinosom od 325 milijardi dinara i saobraćaj i skladištenje sa 248 milijardi BDV.

„Bruto dodata vrednost preduzeća u Republici Srbiji je 2022. godine iznosila 3.812 milijardi dinara, a 2021. godine je bila 3.211 milijardi dinara što predstavlja povećanje od 18,7 odsto“, pokazuje statistika. „BDV u sektoru privatne svojine 2022. godine iznosio je 3.500 milijardi dinara, dok je u sektoru državne svojine ostvaren u iznosu od 301 milijarda dinara. Teritorijalno posmatrano, od ukupnog BDV-a na teritoriji Srbija-sever ostvareno je 2.839 milijardi ili 74,4 odsto, a na teritoriji Srbija-jug 972 milijarde ili 25,6 odsto“.

Svaki rudar po 9,58 miliona dinara

Redosled profitabilnosti izgleda potpuno drugačije kada se BDV rasporedi na zaposlene. U proseku, na čelo izbija rudarstvo, jer je u ovoj delatnosti svaki radnik stvorio 9,58 miliona dinara. U privatnom sektoru čak 11,9 miliona po glavi. Zaposleni u većinski stranim kompanijama došli su do 17,6 miliona dinara. Nasuprot njima, radnici državnog rudarskog sektora stvorili su po 197.500 dinara bruto dodate vrednosti.

Angažovani u poslovima sa nekretninama donose po 7,22 miliona dinara dodate vrednosti godišnje. Radnik u našim privatnim firmama doprineo je sa pet miliona, ali kolega iz većinski strane firme je – više nego upetostručio taj iznos. Državne firme su ovde ispod proseka – 1,8 miliona dinara doprinosi svaki radnik.

Sledi informisanje i komunikacije gde je BDV po zaposlenom bio 5,3 miliona dinara, ali ovde država dominira. U privatnom sektoru je prosek 5,3 miliona po radniku, a u državnom – 7,3 miliona.

„Bruto dodata vrednost po zaposlenom, za preduzeća u 2022. godini, iznosila je 2,9 miliona dinara, a 2021. godine bila je 2,5 miliona, što čini povećanje od 15,7 odsto“, stoji u publikaciji. „Teritorijalno posmatrano, BDV po zaposlenom iznosio je na teritoriji Srbija – sever 3,17 miliona, a na teritoriji Srbija – jug 2,4 miliona dinara“.

I profit na ravne časti

Tu je i računica koliko je svaki zaposleni doprineo i svom poslodavcu. Na nivou Srbije, oni koji su radili u profitabilnim firmama, doneli su u proseku 966.930 dinara neto dobiti, čak 26 odsto više nego u 2021. godini.

„Za preduzeća u privatnoj svojini 2022. godine, neto dobitak po zaposlenom iznosio je 1,08 miliona dinara, od čega je 1,69 miliona u preduzećima sa 50 i više procenata stranog kapitala, dok je u ostaloj privatnoj svojini bio 844.670 dinara. Za preduzeća u državnoj svojini, neto dobitak po zaposlenom iznosio je 291.720 dinara“, pokazuje statistika.

Posmatrano po delatnostima, najveći iznos neto dobitka po zaposlenom bio je u rudarstvu – 6,28 miliona dinara. Slede finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 5,5 miliona dinara, a poslovi sa nekretninama 4,35 miliona dinara.

Kada je reč o onima koji su poslovali sa minusom, svaki radnik je rezultatu doprineo sa neto gubitkom od 289.130 dinara. Za preduzeća u privatnoj svojini neto gubitak po zaposlenom iznosio je 190.760 dinara, od čega je 244.010 dinara u stranim. Ovde je država u goroj situaciji, za preduzeća u državnoj svojini, neto gubitak po zaposlenom iznosio je 874.050 dinara.

U 2022. godini evidentirano je, prema statistici, 108.316 preduzeća. U privatnoj svojini ih je bilo 105.947, od čega je 2.914 sa pretežnim stranim kapitalom. U državnoj svojini je bilo 1.444 preduzeća, a u drugim oblicima svojine 925.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

Bitkoin porastao za 11,38 odsto na 52.616 evra, itirijum skočio iznad 3.000 evra

Objavljeno

-

Bitkoin je danas u 15.00 časova na najvećoj svetskoj berzi kripto valuta Bajnens porastao za 11,34 odsto na dvogodišnji maksimum od 52.616,51 evro.

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 14,61 milijarda evra.

Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) vezan za bitkoin se danas nalazi na nivou 79 u kategoriji „ekstremna pohlepa“, što znači da su investitori veliki optimisti povodom daljeg rasta bitkoina.

pročitaj više

Biznis

Vreme promena u građevinarstvu: Investitor iz Bostona uvodi robote građevinske radnike

Objavljeno

-

Forbes

Džon Fiš je stvorio kompaniju Safolk, najvećeg izvođača radova u Novoj Engleskoj, uz pomoć radnika. Sada se kladi da će budućnost biti ispunjena robotizovanim šlemovima i AI nadzornicima.

Temperatura je daleko ispod nule, a Džon Fiš je napolju, stoji blizu ivice na 33. spratu South Station Tower-a, nedovršenog nebodera u centru Bostona. Pokazuje na svetlocrveni kran ispod dok nosi paletu metalnih panela i objašnjava svoje planove za automatizaciju.

„Na samom kranu postoji kamera koja posmatra krak i prati njegovo kretanje, registrujući sve te informacije“, kaže Fiš karakterističnim bostonskim naglaskom. Obučen je u crne kožne mokasine, plave pantalone, neon prsluk za građevinske radove, zaštitne naočare i šlem. „Kako možemo ostvariti više podizanja po satu na bezbedan način? Moramo biti veoma, veoma pažljivi“.

Na prometnijem 14. spratu, iznad neprekidnih udara pneumatskih pištolja za ekserima i buke brušenja čelika, Fiš opisuje kako robotska revolucija menja njegove gradilište: Safolk uvodi mašine visoke dva metra (zamislite minijaturne tenkove) koje jure i štampaju nacrte i planove za radnike da ih prate, ubrzavajući izgradnju i smanjujući greške. „To ćemo postaviti na sve naše poslove“, kaže on.

Ulaganje u startape

Fiš, 63-godišnji veteran građevinske industrije, stekao je bogatstvo gradeći nebodere od Masačusetsa do Kalifornije. Vredi 2,3 milijarde dolara, zahvaljujući svom udelu od 100% u Safolku, vrednom šest milijardi dolara (prihod), građevinskoj firmi sa sedištem u Bostonu koja je u poslednjih 20 godina izgradila oko 14 miliona kvadratnih metara komercijalnih nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući veliki deo bostonskog horizonta i hotele u Los Anđelesu i Majamiju.

Sada želi da poremeti industriju vrednu 2,1 bilion dolara koja ga je učinila tako uspešnim. Njegova divizija Safolk tehnolodžis razvija nove softverske proizvode fokusirane na građevinarstvo, od kojih neke preusmerava u posebne poduhvate, dok je njegova investiciona ruka preuzela udele u desetinama ambicioznih startapa koji se bave građevinskom tehnologijom, a koji rade sve, od 3D štampanja zidova do proizvodnje generatorskih uređaja sa nultom emisijom.

„Naša industrija je jedina industrija na svetu gde je produktivnost opala u poslednjih 50 godina umesto da raste“, kaže Fiš dok Forbes vodi u obilazak ultramodernog sedišta Safolka u Roksberiju, radničkoj četvrti u južnom Bostonu. „Pogledajte Empire State Building. Sagrađen je tridesetih godina i trebalo je 14 meseci da ga izgrade. Danas bi trebalo pet godina“.

Jedan od razloga: Mnogi u industriji ne žele ništa da imaju s robotikom ili veštačkom inteligencijom. Generalni izvođači, podizvođači, sindikati i multibilionske upravljačke firme koje vode gradilišta imaju „ukorenjen analogni način rada“, prema izveštaju Mekinsija. Brent Tilman, analitičar kapitala u D.A. Dejvidsonu koji prati inženjering i građevinarstvo dodaje: „Tehnologija se prihvata veoma sporo u ovoj industriji, i to će verovatno biti isti slučaj u bližoj budućnosti. Na kraju dana, to je tržište rada“.

Tržište rada koje već dugo muči nedostatak radnika. Bilo je više otvorenih radnih mesta u građevinarstvu 2022. godine nego ikada pre u 23 godine koliko Asocijacija graditelja i izvođača (ABC) vodi evidenciju. Plus, troškovi su porasli: Plate u građevinarstvu su porasle 34% između 2012. i 2022. godine, prema statistikama vlade, dok su ulazni troškovi (čelik, cement, drvo) skočili gotovo 40% od početka 2020. godine, prema ABC-u. Fiš je uveren da će roboti biti ključni za rešavanje nedostatka radne snage – i održavanje troškova niskim. Postavljanje robota na gradilišta nije mala stvar: Biće regulatornih pregleda, skepticizma klijenata, finansijskih pritisaka i otpora od strane ljudi radnika. Ali Fiš tvrdi da je to neophodno bez obzira na prepreke.

Druga polovina jednačine su podaci. Fiš kaže da Safolk već ima svoj „specijalni začin“ nakon desetogodišnjeg ulaganja u analitiku, koju firma koristi da prati napredak i upravlja troškovima na svojih 100-ak aktivnih gradilišta. Da bi začinili taj specijalni sos, Safolk reinvestira svoje prihode u nove tehnologije i proizvode koje razvija pod brendom Safolk Tehnolodžis, koji je osnovan 2019. godine. Fiš je jedan proizvod (softver za procenu troškova nazvan Ediphi) pretočio u svoju sopstvenu kompaniju, sa planovima za drugi (Edge, alat za planiranje gradilišta) ove godine.

Niko više ne gradi komercijalne nekretnine

Istovremeno, Fiš neguje veliki portfelj startapa koji se bave građevinarstvom. Od svog osnivanja, Safolk Tehnolodžis je uložio više od 50 miliona dolara u više od 50 kompanija, poput Rugged Robotics (proizvođača ovih minijaturnih tenkova), Canvas (robota nalik R2-D2 koji ubrzava instalaciju gipsanih ploča), Augmenta (alat za generativnu veštačku inteligenciju koji crta dizajn zgrada) i, najznačajnije, OpenSpace. Taj startap veštačke inteligencije iz San Franciska pretvara video snimke u virtuelna gradilišta koja mogu biti istražena na daljinu i nedavno je procenjen na oko 900 miliona dolara.

Otprilike polovina kompanija u portfelju Safolka učestvovala je u njihovom godišnjem šestonedeljnom programu akceleratora. („Zamislite Shark Tank ali mnogo prijateljskije“, kaže Fiš.) Prošlog leta kompanija je prikupila 85 miliona dolara od spoljnih investitora, plus 25 miliona dolara iz Fišovog džepa, da bi finansirala više startapa i reinvestirala u najperspektivnije.

To je simbiotički odnos. Kompanije iz portfelja dobijaju priliku da eksperimentišu na Safolk gradilištima i razviju radne odnose sa njihovim podizvođačima, dok Safolk dobija kapital i uvid u vrhunsku tehnologiju građevinarstva. „Želimo da budemo organizatori razgovora o tome kako se građevinski svet menja“, kaže Fiš.

To je pametno, jer je ovo očigledno vreme promena u građevinskoj industriji. Procvat rada od kuće uništio je tradicionalne komercijalne nekretnine, obarajući potražnju za vrstom kancelarijskih zgrada u centru grada koje su bile prepandemijski hleb i puter Safolka. (South Station Tower je počeo da se gradi početkom 2020.) „Komercijalni sektor je nekako prevrnut naopako“, kaže Fiš. „Danas niko ne gradi kancelarijsku zgradu“.

Da bi nadoknadio usporavanje, Safolk se prijavljuje na druge vrste projekata, poput centara za podatke, aerodroma, bolnica i istraživačkih medicinskih objekata, kazina i državnih projekata. Fiš se nada da će njegova tehnologija pomoći Safolku da oblikuje ponude s nižim troškovima, koje može da završi brže sa manje prekoračenja.

Fiš je odrastao u građevinarstvu. Njegov pokojni otac, Edvard Fiš, vodio je Peabody Construction sa sedištem u Bostonu, nastao iz lokalnog građevinskog posla, koji je započeo Edvardov deda 1891. Kao tinejdžeri, Fiš i njegov stariji brat, Ted, pratili su oca na gradilišta i učili zanat porodice. „Hteo je da budemo radnici kako bismo učili od temelja“, kaže Fiš. „Moj otac je uvek naglašavao vrednost dolara. To je urezano u zadnji deo mog mozga“.

Rivalitet među braćom

Disleksičan, Fiš je imao problema u školi, ali se isticao u sportu i bio regrutovan da igra fudbal na Baudoinu, gde je stekao diplomu političkih nauka pre nego što se vratio u porodični posao 1982. godine. To je bio povoljan trenutak. Peabody, koji je zapošljavao samo radnike u sindikatu, bio je pritisnut generalnim izvođačima koji su zapošljavali manje plaćene radnike koji nisu bili u sindikatu.

Kao odgovor, Fiš stariji je osnovao Safolk, zasebnu kompaniju koja će zapošljavati radnike koji nisu u sindikatu, i postavio svog mlađeg sina na čelo. Kako je Safolk rastao, počeo je da konkuriše Peabody-u, koji je vodio njegov stariji brat. „Moj otac nas je nekako stavio jednog protiv drugog u jednom trenutku“, kaže Ted Fiš. Dva brata su sada bliska, iako Ted kaže da je Džon bio „uporan konkurent“ dok su se borili za projekte. „Ne želite biti na drugoj strani u odnosu na njega“. (Peabody Construction je raspušten 2007. godine, a Ted sada vodi firmu za građevinske radove sa sedištem u Bostonu koja se zove Roundhill.)

Džon Fiš je osvojio ključnog klijenta početkom devedesetih godina: magnata domova za stare Ejba Gosmana (preminuo 2013.), tada člana Forbes 400 koji je imao neto vrednost od skoro 500 miliona dolara 1996. godine (skoro milijardu dolara u današnjim terminima). „Uzeo me je pod svoje krilo“, kaže Fiš, koji je na kraju izgradio više od 100 domova za stare i centara za pomoć u samostalnom životu za Gosmana. Mnogi od tih objekata bili su u Kaliforniji i Floridi, što je pomoglo Safolku da raste nacionalno i otvori nove kancelarije u Los Anđelesu i Majamiju. A onda je došla 2008.

„Izgubili smo više od 50% našeg [posla] u roku od četiri sata“, kaže on. „Dobijao sam pozive za pozivom za pozivom: ‘Posao ne ide dalje; povucite svoje momke sa posla’“. Ekonomski slom bio je „poziv na buđenje. Morali smo da imamo mnogo jasniju ponudu od naših konkurenata“.

Jedan korak koji je preduzeo bio je prikupljanje informacija na gradilištima kako bi bolje merio efikasnost, bezbednosne probleme i prekoračenje troškova. Jit Ki Čin, bivša Mekinsijevka sa doktoratom iz fizike sa MIT-a, pridružila se Safolku 2017. godine da bi protumačila te podatka i stavila ih u upotrebu. „Bila sam prvi direktor za podatke za kojeg znam u građevinarstvu“, kaže ona.

Sada su svi ti brojevi upakovani u ono što Fiš naziva kontrolnom tablom svog tima misije, instrumentom koji u realnom vremenu prati aktivna gradilišta Safolka. Na mestima kao što je South Station Tower, nadzornik unosi informacije u tablete koji prate budžet, raspored, bezbednosne i operativne metrike. „Ono što smo u mogućnosti da uradimo je da vidimo probleme pre nego što se dese“, kaže Kelsi Goudžer, koja nadgleda sedamnaestočlani tim Kontrole misije iz komandnog centra u Roksberiju. „Mi smo u mogućnosti da postavimo resurse tamo, krenemo na projekat [i] pružimo im podršku“.

Sledeći korak: mnogo više robota. Fiš planira da uloži milione dolara u centar za robotiku Safolka, koji će početi sa radom ovog proleća u Roksberiju. Objekat će biti igralište za kompanije iz portfelja Safolka i mesto za razvoj unutrašnjih, vlasničkih tehnologija. „Ako neko dođe sa rešenjem, možemo ga isprobati u tom području i doneti ga na naša gradilišta“, kaže on.

Dok operater krana na South Station Tower-u pažljivo upravlja krakom nekoliko desetina metara ispod, Fiš je opušten dok razmatra budućnost sa mašinama koje zamenjuju bar neke od radnika. „Nešto mora da se promeni“, kaže on. „Mora da postoji više efikasnosti“.

Džon Hajat, novinar Forbes

pročitaj više

Biznis

ISTRAŽUJEMO Da li se nakon Agrobanke bliži okončanje stečaja i za tri banke koje je Dinkić ugasio pre 22 godine

Objavljeno

-

Nova.rs

Stečajni postupak u Agrobanci okončan je krajem decembra prošle godine, a banka je i zvanično 13. februara ove godine izbrisana iz registra privrednih subjekata koji vodi APR. Prema dokumentima dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre, rešenje o brisanju doneto je na osnovu pravosnažnog rešenja o zaključenju postupka stečaja koji je Privredni sud u Beogradu doneo 22. decembra 2023.

Narodna banka Srbije oduzela je ovoj banci dozvolu za rad 2012, nakon čega je u njoj pokrenut stečajni postupak, a razlog su loši poslovni rezultati i ogromni nenaplativi krediti koji su se do poslednjeg dana tajili i javnosti i akcionarima banke.

Nakon stečaja Agrobanke, došlo je do propasti i nekolicine drugih banaka na tržištu, poput Privredne banke Beograd ili Razvojne banke Vojvodine.

I dok je stečaj Agrobanke zaključen, onaj u tri od četiri najveće bankarske institucije bivše države još uvek traje. A pokrenut je još 2002. godine novogodišnjom odlukom tadašnjeg guvernera NBS Mlađana Dinkića da prvog radnog dana te godine ugasi stubove dotadašnjeg finansijskog sistema, Jugobanku, Beogradsku banku, Beobanku i Investbanku.

U tome ga nisu sprečili ni radnici ovih banaka koji su blokadama kancelarija i štrajkovima pokušavali da pritisnu vlast da preinači donetu odluku, ali ni oni ekonomisti koji su tvrdili da za ovako radikalnim potezom nema potrebe, ma koliko je bilo jasno da je njihovo poslovanje odavno inficirano nenaplativim potraživanjima i dugovima.

Prema pisanju medija u to vreme, ove četiri banke kao stub tadašnjeg srpskog i jugoslovenskog finansijskog sistema nagomilale su gotovo 10 milijardi maraka duga, odnosno trećinu tadašnjeg BDP-a problematičnim finansijskim transakcijama.

Ako se izuzme Investbanka u kojoj je stečajni postupak okončan, ali i dalje traje onaj nad stečajnom masom, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka već pune 22 godine su u istom statusu.

Nedavno je oko 40-ak umetničkih slika, u vlasništvu Beobanke, Agencija za osiguranje depozita oglasila na prodaju po početnoj ceni od 15 i do 600 evra. Umetničke slike, u vlasništvu Beobanke A.D. u stečaju, prodavaće se metodom licitacije, piše u oglasu.

Ovo jeste najnoviji, ali nije jedini pokušaj da pomenuta Agencija, kao stečajni upravnik nadležan za banke i finansijske institucije na ovaj način pokušava da proda imovinu banaka u stečaju.

Forbes Srbija istraživao je zašto ovi stečajni postupci traju ovoliko dugo, šta ih koči i kada bi mogli biti okončani?

Nazire li se rešenje?

„Stečajni postupci nad tri banke su u završnoj fazi“, odgovaraju na pitanja Forbes Srbija u Agenciji za osiguranje depozita, ali dodaju i da ne mogu precizno reći kada bi se to moglo desiti.

Slično su, međutim, medijima poručivali i tokom 2023. nagoveštavajući da bi se to moglo desiti do kraja te godine, ali ipak nije.

S druge strane, u istim odgovorima iz AOD-a poručuju da je preostala imovina ovih banaka teško utrživa, tačnije da se radi o imovini koja je ili niske vrednosti ili pak nepodobna za prodaju.

„Najveći deo te imovine čine potraživanja od dužnika koja spadaju u kategoriju teško naplativih potraživanja. Preostala nepokretna imovina opterećena je problemima koji otežavaju njeno unovčenje. Nad nekim imovinskim celinama, banke u stečaju imaju vanknjižno vlasništvo ili vlasništvo nad idealnim delovima imovine. Pojedine imovinske celine se nalaze na nepristupačnim lokacijama, a neki objekti iziskuju značajna ulaganja da bi se stavili u funkcionalnu upotrebu. Veliki broj imovinskih celina koje pripadaju trima bankama u stečaju nalazi se na teritoriji bivših jugoslovenskih republika“, odgovaraju u AOD-u.

Agencija će, kažu, nastaviti sa unovčavanjem imovine, a ukoliko to bude nemoguće, tu imovinu će preneti poveriocima u cilju namirenja.

Drugim rečima, ukoliko ovu imovinu ne uspe da proda, uključujući i umetnička dela koja se trenutno nude na prodaju, ona će pripasti poveriocima.

Sve ovo, prema tvrdnjama poznavalaca procesa stečaja sa kojima je Forbes Srbija razgovarao otežava okončanje stečajnog postupka i zato nije nemoguće zamisliti situaciju da ovi postupci traju još ovoliko.

Sudeći prema odgovorima koje smo dobili u Agenciji, kao nadležnom stečajnom upravniku u ovim slučajevima, iako su postupci u završnoj fazi, stečaj se neće zaključiti dok ne bude prodata, odnosno unovčena celokupna imovina dužnika ili barem njen najveći deo. A sa druge strane, imovinu koja je ostala je teško, gotovo nemoguće prodati jer očigledno niko više ne želi da je kupi.

U Agenciji kažu da su tokom prošle godine sprovodili postupke unovčenja imovine banaka, ali da za, primera radi, potraživanja od dužnika koja su bila oglašena krajem 2022. nije bilo interesovanja.

„S obzirom na to da na tržištu u 2023. nije bilo interesovanja za otkup ponuđenih potraživanja pod datim uslovima, Agencija, kao stečajni upravnik banaka, nastavlja da preduzima dalje zakonom propisane korake u pravcu okončanja tih stečajnih postupaka“, kažu u Agenciji.

Sud daje konačnu reč

„Stečajni postupak nad bankama je sudski postupak. Rešenje o zaključenju postupka stečaja donosi sud. Postupak će se zaključiti kada organi stečaja okončaju sve aktivnosti u postupku i podnesu sudu predlog za zaključenje stečajnog postupka. Da bi stečajni upravnik mogao da podnese predlog za zaključenje postupka, potrebno je da bude unovčena celokupna imovina stečajnog dužnika ili njen pretežni deo. O ispunjenosti uslova za zaključenje stečajnog postupka sud odlučuje u svakom konkretnom slučaju, uz poštovanje osnovnih načela stečajnog postupka”, kažu u AOD-u za Forbes Srbija.

Da stvar bude komplikovanija, uporedo sa pokretanjem stečaja u ovim bankama u Srbiji, otvoren je i problem njihove imovine u inostranstvu, a posebno bivšim jugoslovenskim republikama. Sukcesija, odnosno podela imovine, više hiljada sudskih procesa, ali i potraživanja koja ove banke imaju prema preduzećima koja su takođe odavno u stečaju ili više ne postoje, glavni su razlozi višedecenijskog trajanja ovih procesa.

„Postupci stečaja sve tri banke sadrže elemente inostranosti, pri čemu se oni ne odnose samo na probleme sukcesije, odnosno imovine u bivšim republikama SFRJ, već i na mešovite banke i agencije domaćih banaka u inostranstvu. Stečajni postupci nad tim bankama i agencijama su otvoreni nakon otvaranja postupaka nad četiri velike banke u Srbiji, sprovode se po domicilnim propisima Francuske, Velike Britanije, odnosno Kipra i do danas ni oni nisu okončani”, kažu u AOD-u.

Poznato je da je Beogradska banka bila umešana u aferu „kiparskih para“, kao i da su Jugobanka i Beogradska banka imale svoje agencije u Njujorku, preko kojih su poslovale. Primera radi, tek 2017. godine je arhiv te dve banke, težak 90 tona, lučkim kontejnerima iz Njujorka stigao u Beograd.

Imovina i potraživanja

Prema podacima Agencije za osiguranje depozita ukupna potraživanja tri banke u stečaju vredna su 62,35 milijardi dinara, odnosno 532 miliona evra, dok su priznata potraživanja poverilaca dvostruko veća i iznose 147,6 milijardi dinara, odnosno 1,26 milijardi evra.

Beogradska banka potražuje 37,6 milijardi dinara, od čega je samo 17 miliona od fizičkih lica, a ostalo sve je od pravnih lica i preduzetnika. Što se tiče priznatih potraživanja od 81,49 milijardi dinara, poverioci su do sada namireni u iznosu od 33,85 milijardi dinara.

Potraživanja Jugobanke su 23,3 milijarde dinara, od čega pravna lica i preduzetnici duguju 23,27 milijardi, a fizička lica 27 miliona dinara. Od potraživanja koja su priznata poveriocima u iznosu od 36,61 milijardu dinara, namirenje je iznosilo 11,44 milijarde dinara.

U slučaju Beobanke, potraživanja od dužnika iznose 1,45 milijardi dinara, od pravnih lica i preduzetnika 1,24 milijarde, a od fizičkih lica 210,9 miliona dinara. Potraživanja su priznata u ukupnom iznosu od 29,49 milijardi dinara, a namirena su u iznosu od 25,16 milijardi dinara.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

Od dronova do celih firmi: Šta stavljamo pod zalogu i kome najviše dugujemo

Objavljeno

-

Više od 100 milijardi evra iznose dugovi zbog kojih su građani i firme u Srbiji stavili pod zalogu automobile, kamione, mašine, lokomotive, dronove, razne dragocenosti, ali i životinje, ugovore koje tek treba da naplate, pa i – cela preduzeća. Najviše zaloga je u registar APR upisano u korist – banaka.

Ono što je hipoteka na stan i drugim nepokretnostima, to je zaloga na pokretnim stvarima i pravima.

Zalogom garantujemo da ćemo dug platiti na vreme – u protivnom, poverilac može da se namiri prodajom predmeta koji je pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre za portal N1 navode da je, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, bilo aktivno 196.209 založnih prava, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja iznosi 100.898.034.811,79 evra.

Pod zalogu se, uobičajeno, stavljaju vozila, mašine, umetničke slike, nakit, ali ima i životinja koje, na primer, poljoprivredna gazdinstva kupuju na kredit.

Tako se u registar proteklih godina upisivala zaloga na kravama, pastuvima, bikovima…

Otplatu duga dužnik može da garantuje i udelom u vlasništvu nad svojim preduzećem, ali i nekim budućim prihodom. Takav je, na primer, slučaj sa ugovorima o sportskim transferima kada sportski klub tek treba da naplati iznos od „prodatog“ igrača.

Bilo je i primera da se pod zalogu stavljaju i potraživanja iz ugovora o doživotnoj renti.

Šta smo založili

U 2023. godini prava (prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava) čine 32,65 odsto registrovanih predmeta. Vozila čine 30,79 odsto predmeta zaloge, mašine i oprema 19,89 odsto, dok su životinje zastupljene u 6,74 odsto slučajeva.

Preostalih 9,93 odsto, kako ističu u APR, čine pokretne stvari koje ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija.

Kome dugujemo

Najviše zaloga je upisano u korist – banaka.

„U 2023. godini među založnim poveriocima najzastupljenije su banke koje čine 77,15 odsto svih registrovanih. Ostala privredna društva zastupljena su u 11,1 odsto, Republika Srbija – Poreska uprava čini 4,06 odsto, fizička lica 2,29 odsto, preduzetnici 0,05 odsto, dok su lica koja ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija zastupljena u 5,35 odsto slučajeva“, navode u APR.

Pretragom Registra založnih prava, tako, pronalazimo zalogu nad zlatnom ogrlicom u korist Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ iz Sombora.

Dužnik je zlatarska radnja, a zaloga je još 2010. godine uspostavljena po rešenju Privrednog suda u ovom gradu.

Za razliku od ove ogrlice, za koju je sud u Somboru procenio da je pre 14 godina vredela nešto više od 20.000 dinara, zaloga nad 240 komada ogrlica sa poludragim kamenom u vlasništvu jedne kraljevačke firme, prema proceni Poreske uprave Srbije, bila je 2009. godine vredna 1,2 miliona dinara.

Firma može da garantuje plaćanje svojih obaveza stavljajući pod zalogu vlasničke udele.

Nekada je reč o – celim preduzećima.

Tako je nedavno, podsetimo, Telekom Srbija prodao antenske stubove i prateću infrastukturu kojom je upravljala firma Sky Towers Infrastructure (u Telekomovom vlasništvu). Krajem decembra 2023. novi vlasnik te firme postalo preduzeće registrovano u Srbiji – Actis Luna Telecom Tower.

Novo preduzeće je odmah po preuzimanju uspostavilo zalogu na 100 odsto vlasništva u firmi Sky Towers Infrastructure u korist Telekoma, a po osnovu obezbeđenog potraživanja od 420,4 miliona evra.

Kad krene prinudna naplata

Kada dužnik ne plati na vreme poveriocu – on može da se namiri iz prodaje predmeta pod zalogom.

U Agenciji za privredne registre navode da relativno mali broj upisanih zabeležbi upućuje na zaključak da dužnici u najvećem broju slučajeva uredno izmiruju svoje obaveze i da su prinudna izvršenja obaveza obezbeđenih registrovanom zalogom u praksi – relativno retka.

„Procenatualna zastupljenost zabeležbi namirenja se kreće između 0,5 odsto i jedna odsto u odnosu na broj registrovanih založnih prava“, ukazuje APR.

Podaci APR pokazuju da je u poslednjih pet godina registrovano je 300 zabeležbi namirenja, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja u tim predmetima bila je oko 108 miliona evra.

(N1)

pročitaj više

U TRENDU