ostanimo u kontaktu

Svet

Blinken: Na Hamasu je da prihvati prekid vatre

Objavljeno

-

Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da je na palestinskoj militantnoj grupi Hamas da pristane na prekid vatre koji bi omogućio da više humanitarne pomoći bude isporučeno u Pojas Gaze, i koji bi otvorio put za razgovore o “trajnom rešenju sukoba“.

On je uoči sastanka sa turskim ministrom inostranih poslova Hakanom Fidanom rekao da Vašington i dalje insistira na prekidu vatre, prenosi Rojters.

“Sve je na Hamasu. Pitanje je da li će Hamas odlučiti ili ne da bude prekida vatre koji bi svima bio od koristi.

Lopta je u njihovom polju. Intenzivno radimo na prekidu vatre, a videćemo šta će oni izabrati“, rekao je Blinken.

Ekspert UN istražuje navode o mučenju i zlostavljanju palestinskih zatočenika

Ekspert Ujedinjenih nacija, pravnica Elis Džil Edvards, izjavila je danas da istražuje navode o mučenju i zlostavljanju palestinskih zatočenika koje su zatvorile izraelske snage i dodala da su u toku pregovori da poseti Izrael.

Govoreći za Rojters na marginama Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, ona je rekla da je nedavno primila navode o mučenju i zlostavljanju Palestinaca zatočenih na okupiranoj Zapadnoj obali ili u Pojasu Gaze.

“Upravo proučavam te navode i sprovodim istragu za utvrđivanje činjenica. Pozivam Hamas, državu Palestinu, kao i Izrael da se fokusiraju na mir i žive rame uz rame u budućnosti kao susedi“, rekla je ona.

Kancelarija UN za ljudska prava saopštila je da je primila brojne izveštaje o masovnom zatvaranju, zlostavljanju i nasilnom nestanku Palestinaca u severnom delu Pojasa Gaze, dodajući da to čini izraelska vojska, kao i da je od početka rata Izraela i palestinske militantne grupe Hamas 7. oktobra do danas zabeleženo na hiljade hapšenja Palestinaca na okupirnaoj Zapadnoj obali.

Izraelska vojska je saopštila da su vojni napadi na Pojas Gaze osmišljeni tako da “oslabi Hamasove vojne kapacitete“ i spase taoce koje je Hamas zarobio u napadu na južni Izrael.

UN povodom Dana žena: Palestinke izložene rodno-zasnovanom nasilju

Izrael vrši različite oblike nasilja nad palestinskim ženama, a one su posebno izložene „specifičnom obliku reproduktivnog nasilja”, rekla je povodom Dana žena Rim Alsalem, specijalni izvestilac UN za nasilje nad ženama i devojčicama.

„U Palestini, takođe je prisutan specifičan oblik reproduktivnog nasilja, gde zapravo pokušava da se smanji broj novorođenih unutar grupe ili dolazi do ubijanja majki u velikom broju, ubijanje beba, izgladnjivanje žena, ili kolektivna ubistva bombardovanjem ili snajperima“ istakla je Alsalem.

Kako navodi agencija Anadolija, od početka izraelske agresije na Pojas Gaze 9.000 žena je ubijeno, dok je u toj enklavi jedna majka ubijena na svaka dva sata.

Ujedinjene nacije ističu da izraelske trupe u Pojasu Gaze svakog dana ubiju 37 majki. 

UN: Izraelski napad na Rafu ne sme da bude dozvoljen

Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava saopštila je danas da izraelski napad na pogranični grad Rafa, u Pojasu Gaze, ne sme da se dozvoli, budući da bi takva ofanziva dovela do velikog gubitka života.

„Ukoliko Izrael pokrene vojnu ofanzivu na Rafu, kojom je ranije pretio, na grad u kome se nalazi 1,5 miliona raseljenih lica, koja žive u užasnim i neljudskim uslovima, bilo kakav napad doveo bi do masovnog gubitka života i povećao rizik od daljih zločina“, poručio je potparol Kancelarije UN za ljudska prava, Džeremi Lorens.

Istakao je da vojni napad Izraela nikako ne sme da se dozvoli, prenosi Rojters.

Procenjuje se da se oko 1.5 miliona stanovnika Gaze nalazi u skloništima u gradu Rafa, gde se suočavaju s glađu, bolestima i svakodnevnim izraelskim bombardovanjem.

UN: Dosad neviđeno širenje izraelskih naselja na palestinskim teritorijama

Izraelska naselja na okupiranim palestinskim teritorijama proširile su se na rekordne nivoe, čime se rizikuje praktična mogućnost stvaranja palestinske države, rekao je visoki komesar UN za ljudska prava Foker Tirk.

On je istakao da je rastu izraelskih naselja doprineo Izrael prebacivanjem svoje populacije, za šta je rekao da je u pitanju ratni zločin, preneo je Rojters.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena navela je prošlog meseca da naselja nisu u skladu sa međunarodnim pravom, nakon što je Tel Aviv objavio planove o izgradnji novih domaćinstasva na okupiranoj Zapadnoj obali.

„Nasilje doseljenika je dostiglo šokantne, nove nivoe, čime se dovodi u rizik stvaranje praktično stvaranje održive palestinske države“, naveo je Tirk u saošptenju na 16 stranica.

Vojska SAD isporučila četvrti paket pomoći Pojasu Gaze iz vazduha

Vojska SAD isporučila je danas četvrti paket pomoći Pojasu Gaze iz vazduha, rekao je neimenovani američki zvaničnik za Rojters.

Američki predsednik Džozef Bajden, koji je prvi najavio dostavljanje američke pomoći Pojasu Gaze iz vazduha, izjavio je u četvrtak da će američka vojska izgraditi privremenu luku na obali Sredozemnog mora u Gazi u narednim sedmicama da bi se omogućila isporuka humanitarne pomoći preko mora.

Vojska SAD izvela je 2. marta prvo isporučivanje humanitarne pomoći Pojasu Gaze iz vazduha. Zvaničnici su naveli da je ispuštanje pomoći izvedeno pomoću tri aviona C-130 i da je bilo oko 38.000 obroka u toj pomoći.

Bela kuća saopštila je da će isporučivanje pomoći iz vazduha biti kontinuirano i da Izrael podržava te akcije. Zbog izraelske ofanzive na Pojas Gaze, raseljena je većina od ukupno 2,3 miliona Palestinaca iz enklave i vlada nestašica hrane, vode i lekova. 

Najmanje petoro ljudi u Gazi poginulo jer su na njih pali paketi pomoći

Najmanje petoro ljudi je poginulo u Pojasu Gaze nakon što su na njih pali paketi sa humanitarnom pomoći koji su ispušteni iz aviona, prenela je danas Al Džazira.

Do nesreće je navodno došlo pošto se zbog kvara nije otvorio padobran, pa su kutije sa humanitarnom pomoći velikom brzinom pale na ljude koji su se u velikom broju skupili kako bi preuzeli pomoć.

Prema prvim izveštajima, dve osobe su poginule na licu mesta, dok su tri teško povređene i kasnije preminule u bolnici Kamal Advan.

“Ovo je tragedija koju ljudi doživljavaju na severu Gaze. Ne samo da su suočeni sa nedostatkom hrane i medicinskih potrepština, već dok čekaju pakete hrane ili su na meti izraelske vojske ili ih ubije nefunkcionalni padobra“, rekao je dopisnik Al Džazire iz Pojasa Gaze Hani Mahmud.

Demonstranti u Bagdadu i Amanu pozivali na okončanje „genocida“ u Pojasu Gaze

Demonstranti su se danas okupili na ulicama Bagdada i Amana, zahtevajući okončanje, kako navode, „genocida“ nad Palestincima u Pojasu Gaze i pozivajući na hitan prekid vatre.

U Amanu, protestni marš krenuo je iz džamije Al-Huseini nakon molitve, a demonstranti su nosili transparente, pozivajući na prekid izraelskog gađanja bolnica i skloništa u Gazi i zahtevajući isporuku pomoći, kao i okončanje prisilnog raseljavanja i „genocida“.

Takođe su pravili buku lupanjem lonaca, tiganja i drugog pribora kako bi simbolizovali nedostatak hrane u Gazi, prenosi Al Džazira.

Irački demonstranti osudili su „genocid“ i takođe pozvali na primirje uoči muslimanskog svetog meseca Ramazana koji počinje sledeće nedelje. Prisutni su novinaru Al Džazire u Bagdadu rekli da je „bojkot oružje otpora koje sve arapske zemlje treba da koriste da podrže Gazu“, a istakli su i da je sramotno da međunarodna zajednica „posmatra i prihvata masakr nevinih civila“.

Kameron: Potrebno vreme za izgradnju pristaništa u Gazi, Izrael da otvori Ašdod

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron izjavio je danas da će za izgradnju privremenog pristaništa u Gazi koji će služiti za dopremanje humanitarne pomoći, biti potrebno vreme, i ponovo pozvao Izrael da u tu svrhu otvori luku Ašdod.

“Biće potrebno vreme za izgradnju privremenog pristaništa, ključna stvar je da Izraelci potvrde da će otvoriti luku u Ašdodu“, rekao je Kameron, prenosi Rojters.

Prethodno je američki predsednik Džozef Bajden u govoru o stanju nacije najavio da će vojska SAD izgraditi luku u Gazi na obali Sredozemnog za primanje humanitarne pomoći.

Humanitarne organizacije su za kritičnu situaciju sa hranom u Pojasu Gaze okrivile vojne operacije, nesigurnost i široka ograničenja za isporuke osnovnih namirnica u ugroženu palestinsku enklavu koja je devastirana izraelskom ofanzivom protiv Hamasa u kojoj je, prema tvrdnjama palestinskih zvaničnika, tokom petomesečnih oružanih sukoba život izgubilo više od 30.000 ljudi.

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU