Američki predsednik Džo Bajden i presedavajući Predstavničkim domom Kevin Mekarti postigli su načelni dogovor o podizanju gornje granice zaduživanja SAD u iznosu od 31 hiljadu 400 milijardi dolara.

“Predsedavajući Mekarti i ja postigli smo načelni dogovor o budžetu. Reč je o važnom iskoraku koji smanjuje potrošnju, a istovremeno štiti važne programe za zaposlene i razvija ekonomiju. Sporazum pruža zaštitu i ključne prioritete i zakonodavna postignuća demokrata u Kongresu”, napisao je Bajden na Tviteru.

Američki predsednik je rekao da sporazum predstavlja kompromis, što znači da niko nije dobio sve što želi.

Prema njegovim rečima, sporazum je dobra vest za američki narod jer sprečava katastrofalan razvoj događaja koji je mogao uticati na ekonomsku recesiju, ugroziti penzione fondove i doprineti gašenju miliona radnih mesta.

“Tokom narednog dana naši pregovarački timovi finaliziraće tekst zakona i sporazum će ići pred Predstavnički dom i Senat. Pozivam oba doma da što pre potvrde sporazum“, istakao je Bajden.

Dogovor je postignut nakon devedesetominutnog telefonskog razgovora Bajdena i predsedavajućeg Predstavničkog doma Kongresa Kevina Mekartija.

(Izvor: Telegraf)

Banke su i u prvom tromesečju ove godine nastavile sa pooštravanjem kreditnih standarda privredi i stanovništvu, ali je to zaoštravanje bilo blaže nego u poslednjem kvartalu 2022. godine, pokazali su rezultati aprilske ankete među bankama, objavila je Narodna banka Srbije (NBS) i navela da banke očekuju da će se pooštravanje kreditnih standarda nastaviti i u drugom kvartalu.

Pooštravanje privredi se u sličnoj meri odnosilo na dinarske i devizno indeksirane kredite, dok je, posmatrano po veličini preduzeća, bilo najviše zastupljeno kod velikih preduzeća.

Na pooštravanje kreditnih standarda privredi prvenstveno su uticali povećani troškovi izvora finansiranja, što je u skladu sa efektima zaoštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.

(Izvor: Tanjug)

Trend rasta cena u Srbiji se zaustavio i cene polako počinju da padaju, izjavio je ministar trgovine Tomislav Momirović napominjući da smo godinu dana “bili ljutu bitku” sa uvezenom visokom inflacijom koja je sada – pobeđena.

„Iza nas su teške nedelje, možda i najteže u ovom veku, ali i pod tim okolnostima država mora da radi svoj posao i ne sme da stane. Predhodnih godinu dana bijemo ljutu bitku sa visokom inflacijom uvezenom sa istoka Evrope i danas slobodno mogu da kažem da smo u toj borbi pobedili. Trend rasta cena se zaustavio i cene polako počinju da padaju“, izjavio je danas ministar trgovine Tomislav Momirović.

Momirović je dodao da danas možemo da govorimo o tome da se trend rasta cena zaustavio i da cene polako počinju da padaju „što se najbolje vidi na velikom broju akcija u supermarketima, kao i da će ovaj trend uskoro ostati trajan“.

„Prethodnih deset godina, prvi put u istoriji naše zemlje, imamo stabilan kurs dinara, nezaposlenost smo oborili na ispod deset odsto, imamo impresivan rast plata i penzija i sve to smo zajednički postigli. Nećemo se zaustaviti, jer Srbija ne sme da stane“, poručio je Momirović u saopštenju ministarstva.

(Izvor: N1)

Keš krediti jedna su od najpopularnijih bankarskih pozajmica među Srbima. Samo u aprilu, potražnja za ovom vrstom kredita porasla je za 0,5 odsto od marta, a ukupan dug stanovništva prema banka iznosi čak 666,8 milijardi dinara. Međutim, iako ova vrsta kredita deluje kao dobra opcija za brz novac koji može da se iskoristi za letovanje ili veću kupovinu koja je trenutno neophodna, građani često zaboravljaju da su kamate za ove vrste zajmova izuzetno visoke, pa ako podignu kredit od 600.000 dinara, ukupan iznos koji će na kraju vratiti banci biće oko 936.000.

Razlog zbog kojeg građani vole keš kredite je taj što je procedura dobijanja pozajmice jednostavna – nakon odobravanja, novac leže na račun korisnika, a banku ne zanima na šta će on biti pozajmljen. Tako se građani zadužuju kada im je potrebna veća popravka automobila, letovanje, velika proslava i slično.

Mnogi bankarski klijenti kojima je novac potreban hitno, ni ne razmišljaju koliku će kamatu morati da plate banci. A te kamate nikako nisu male, s obzirom na to da je keš kredit jedna od skupljih bankarskih “igračaka”.

Naime, kako sve centralne banke mesecima unazad povećavaju referentne kamatne stope na osnovu kojih se kasnije obračunavaju kamate kredita, tako rastu i iznosi kredita koji su indeksirani, bilo u evrima, bilo u dinarima. Upravo je dinar valuta u kojoj se u Srbiji podižu gotovinski krediti. Da bismo utvrdili koliko je keš kredit zapravo isplativ ili neisplativ, izračunali smo koliki je ukupan iznos kamate koji će korisnik tokom celog perioda otplate vratiti banci.

Koristili smo fiksnu kamatnu stopu, koja je po pravilu uvek nepovoljnija, jer je u startu viša od varijabilne.

Iako je promenljiva stopa u startu niža, ona može drastično da varira kroz različite periode otplate, a kod nje se javlja još jedan problem – prilikom podizanja kredita, nemoguće je izračunati koliki je ukupan iznos kamate, s obzirom na to da će se ona menjati.

Većina banaka svojim klijentima nudi iznos pozajmice do 3.000.000 dinara. Period otplate uglavnom je od 12 do 71 meseca. Što se tiče kamata, one variraju od banke do banke, a idu do 20 odsto.

Ako je nekome potreban keš kredit od 100.000 dinara sa rokom otplate od godinu dana, sa kamatnom stopom od 19,11 odsto, mesečna rata biće mu 9.115 dinara. Na kraju roka otplate, ukupan iznos koji će dužnik vratiti banci biće 109.728 dinara. To znači da je ukupan iznos kamate 9.728 dinara. Ovaj iznos ne deluje mnogo, a razlog je, pored malog iznosa kredita, i to što je rok kratak – godinu dana. U nekim drugim slučajevima, kada su I iznos kredita i rok otplate veći – i ukupan iznos kamate je drastično veći.

Tako rata za kredit od 600.000 dinara sa rokom otplate od 60 meseci, ali sa istom kamatom od 19,11 odsto, iznosi 15.600 dinara.

Na kraju otplate kredita, ukupan iznos koji će banka da naplati od klijenta biće 936.040 dinara. Dakle, samo za kamatu, dužnik će morati da plati 336.040 dinara.

Na kraju, ako je nekome potreban maksimalni iznos gotovinskog kredita koju nudi većina banaka, a to je 3.000.000 dinara, što je oko 25.500 evra, ujedno i sa maksimalnim periodom otplate od 71 meseca, njegova mesečna rata biće oko 70.850 dinara. Kada se na kraju otplate sve stavi na papir, dolazi se do iznosa od 5.030.470 dinara, što je ukupan iznos, i glavnice i kamate, koji će dužnik da plati banci.

To znači da će, samo za kamatu, klijent morati banci da da oko 2.030.470 dinara, što je oko 17.300 evra.

Dakle, kao i kod svake vrste bankarske pozajmice, ukupan iznos kamate zavisi, između ostalog, od ukupnog iznosa kredita i perioda otplate.

Kada se pogledaju računice za keš kredite sa većim iznosima, jasno je zbog čega ekonomisti savetuju da se ova vrsta pozajmice koristi pažljivo.

(Izvor: Nova.rs)

Fejsbuk će biti kažnjen sa više od 746 miliona evra i biće mu naređeno da suspenduje prenos podataka u SAD u trenutku kada se Irska komisija za zaštitu podataka priprema da kazni ovu društvenu mrežu zbog rukovanja korisničkim informacijama.

Kazna, o kojoj je prvi izvestio Blumberg, trebalo bi da bude potvrđena sutra i postaće rekord za kršenje opšte regulative EU o zaštiti podataka, jer će nadmašiti 746 miliona evra koje je Luksemburg uzeo od Amazona 2021. godine, preneo je britanski list “Gardijan”.

Očekuje se da će Irska Komisija za zaštitu podataka, koja je vodeći regulator privatnosti za Fejsbuk i njegovog vlasnika Metu širom EU, pauzirati i prenos podataka evropskih korisnika Fejsbuka u SAD.

Malo je verovatno da će presuda odmah stupiti na snagu. Očekuje se da će Meta dobiti grejs period da ispoštuje odluku, što bi moglo da pomeri suspenziju na jesen, a očekuje se da će kompanija uložiti i žalbu na odluku.

(Izvor: Telegraf)