ostanimo u kontaktu

Srbija

Brnabić: Vodimo najbolju politiku za našu zemlju, ali najtežu u ovom trenutku

Objavljeno

-

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas na 30. jubilarnom Kopaonik biznis forumu da je politika koju Srbija vodi u ovom trenutku najbolja za našu zemlju, ali i najteža.

„Politiku koju vodimo branimo argumentima, međunarodnim pravom, Poveljom UN, međunarodnim poretkom, stvarima koje su nam se desile, agresijom na SRJ, pokušajem otimanja dela naše teritorije“, rekla je Brnabić.

Predsednica vlade je naglasila da Srbija mora da se tretira kao specifičan slučaj.

Država uspela da pobedi prethodnu krizu napornim radom i da poveća zaposlenost

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, na zatvaranju Kopaonik biznis foruma, da je situacija u svetu sve kompleksnija, ali da je država pokazala da ume da se izbori sa krizama, kao i da iza toga stoji težak i naporan rad da se podrže priveda i građani.

Brnabićeva je čestitala 30. rođendan KBF i istakla da je izuzetno važno što u tom forumu učestvuju i predstavnici vlasti i da je to još važnije ove godine nego ranije.

„Hvala vam na tome, ne samo zbog konstruktivnih predloga i kritika, već zato što ste napravili značajan brend i na najbolji način pozicionirate Srbiju. Vladi i jeste mesto ovde“, rekla je Brnabićeva.

Da li u EU, za nas nije hamletovsko pitanje, jer tu nema dileme

Brnabić je poručila na zatvaranju Kopaonik biznis foruma poručila da svaki dan koji Srbija provede na evropskom putu je čini jačom i boljom i da je EU naš strateški prioritet i fokus, i da za nas tu nema hamletovskog pitanja, niti dileme.

„Za nas su važne evropske integracije i to hamletovsko pitanje ne treba da bude dilema za nas“, rekla je Brnabićeva.

Poručila je da bez obzira kada ćemo ući u EU, mi treba da se bavimo našim poslom i radimo stvari koje su u interesu naših građana, a to je evropski put. 

Do kraja godine Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom

Premijerka je rekla da bi sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom trebalo da bude postignut do kraja godine i da će imati veliki značaj za saradnju sa tom zemljom.

„Verujem da ćemo postići sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji nadam se da ćemo ispregovarati i potpisati do kraja ove godine, i da ćemo tu biti još jači“, rekla je Brnabićeva na Kopaonik biznis forumu.

Kazala je da su prioriteti vlade u 2023. godine, u smislu daljih partnerstava, rad na postizanju tri osnovna sporazuma o slobodnoj trgovini na kojima radimo su sa sporazumi sa Kinom, Egiptom i sa UAE. 

Prvo reforma EPS-a i Srbijagasa, pa železničkih preduzeća

Ana Brnabić je poručila a u reformi državnih preduzeća nema nazad, uprkos što postoje „neke kočnice“, kao i da će prvo biti reformisani EPS i Srbijagas, a zatim i železnička preduzeća.

„Vlada mora sa tim da se uhvati u koštac. Da li ima nazad – ne. Mi to moramo da uradimo i zbog sveukupne konkurentnosti naše privrede i naše ekonomije, ali i sveukupne produktivnosti naše privrede i ekonomije“, rekla je Brnabićeva.

Navela je da uvek postoje različite vrste kočnica, jer su to preduzeća koja zapošljavaju ogroman broj ljudi, koji se plaše promena. 

Ove godine novi Zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu

Premijerka je najavila da će ove godine biti donet Zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu, koji se radi zajedno sa MMF.

„Sledeća velika stvar za 2023. jeste Zakona o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu koji radimo sa MMF, prošla je javna rasprava, imamo veliki broj komentara, tako da moramo i to da završimo“, rekla je premijerka na Kopaonik biznis forumu.

Kada se usvoji taj zakon, to će biti pravac kojim moramo da idemo dalje, poručila je Brnabićeva.

Srbija ne treba da bude „trava kada se tuku slonovi“

Premijerka je izjavila da je interes Srbije da u odnosima velikih sila „ne budemo trava kada se tuku slonovi“ i da se našoj zemlji spočitavaju kineske investicije, iako su one veće u Zapadnoj Evropi nego u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

„Kada se slonovi tuku, da ne budemo trava, a upravo smo u toj poziciji, i istorijski i danas“, rekla je Brnabićeva na Kopaonik biznis forumu na molbu da prokomentariše zaoštravanje odnosa između SAD i Kine.

Premijerka je rekla da sprska privreda ima dobru pozicioniranost kada je reč o strukturi investicija, s ozbirom da je Nemačka naš najvažniji ekonomski partner i da nemačke kompanije ovde zapošljavaju najveći broj ljudi, dok je u sektoru usluga, zbog IT sektora, najveće saradnja sa SAD, druga je Velika Britanija, treća Švajcarska… 

Ubrzavamo dešavanja na polju nove energetske politke

Brnabić je izjavila da je jedan od prioriteta vlade nova energetska politka, bez koje nema novog rasta i razvoja, i da će se na tom polju, bez obzira na zaostatak u odnosu na druge zemlje, stvari dešavati mnogo brže nego što očekujemo.

Ona je na 30. Kopaonik biznisu forumu, na panelu „U razgovoru sa premijerkom“, koji je vodio član predsedništva Saveza ekonomsita Srbije Dragan Đuričin, kazala da je taj zaostatak rezutlat toga što su godinama druge teme, kao što su plate, penzije, nezaposlenost, bile prioritet.

Kada smo počeli 2014. godine da govorimo o obnovljivim izvorima energije, svi su govori to je skupo, imamo naš ugalj i energetsku stabilnost, i niko nije video ni 10 godina ispred nas, rekla je premijerka.

Srbija

Svaki treći dinar ode u tanjir, a više damo na alkohol i cigarete nego na zdravlje: Navike ili potreba

Objavljeno

-

Hrana i bezalkoholna pića odnesu svakog meseca blizu 37 odsto troškova prosečnog domaćinstva u Srbiji. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, naša tipična porodica mesečno uspe da skupi blizu 88.000 dinara, a potroši koju stotinu više. Godinama unazad, najveći deo novca odlazi na ishranu. Evropljani, oni okupljeni u EU, s druge strane, kažu brojke iz 2021. godine, za pun tanjir daju tek 17,1 odsto primanja.

Za ekonomiste činjenica da na hranu dajemo najviše nije iznenađenje. Jedni objašnjavaju da je to tipično za zemlje na sličnom nivou razvoja, drugi da je to dokaz niskog standarda, a jedan udeo u priči može da bude i činjenica da dosta hrane u Srbiji završi u – đubretu.

Gde smo mi, a gde Evropa

Podaci evropske statistike iz 2020. godine pokazuju da je pri vrhu zemalja u kojima se mnogo troši na hranu Crna Gora. Ova stavka tamo je odnosila 30,7 odsto kućnog budžeta. Srbija je odmah ispod, jer je tadašnja procena bila da na ishranu dajemo 28,8 odsto.

Usled pandemije korone, Republički zavod za statistiku prekinuo je tada sprovođenje istraživanja „Anketa o potrošnji domaćinstava“ na terenu, tako da su evropski podaci nešto drugačiji od naših nacionalnih tih godina.

Po Eurostatu, Rumunija je odmah ispod Srbije sa učešćem hrane od 27,6 odsto i Bugarska sa udelom od 24,7 odsto. Najmanji deo zarade na hranu daju u Luksemburgu, ni desetinu – 9,7 odsto. Sledi Nemačka sa udelom od 11,2 i Holandija sa 11,6 odsto.

Podaci naše statistike za 2022. godinu govore da je hrana trošila 36 odsto prihoda, a u 2021. godini – nešto manje od 35 odsto. Deceniju i po ranije, 2005. godine, Evropljani su u proseku davali 16,8 odsto zarada na namirnice, a građani Srbije čak 41,2 odsto.

Štedi se na većini stvari

„Što je društvo siromašnije, to se veći udeo prihoda troši na zadovoljenje osnovnih životnih potreba. To su hrana i stanovanje“, pojašnjava nam ekonomista Saša Đogović, urednik publikacije Strateo. „Kada na hranu dodamo troškove grejanja, struje, vode, gasa, to premašuje polovinu prihoda, a reč je o najosnovnijim ljudskim potrebama. Kod nas je uticaj imala i inflacija koja je prošle godine bila visoka. I ona najviše pogađa najosetljivije kategorije. To što više dajemo na te potrebe, a manje za kulturu, obrazovanje, zdravstvo, govori da je niska kupovna moć stanovništva“.

Kako su troškovi nešto veći od prihoda, mnogima je potreban dodatan rad i za podmirivanje osnovnih zahteva.

„S obzirom na to da su troškovi hrane i stanovanja tako visoki, građani onda štede na drugim stvarima“, dodaje Đogović. „Štedi se na zdravstvu i obrazovanju, a oni su stubovi razvoja zemlje. Vidi se i uticaj 90-tih godina prošlog veka, tranzicije, privatizacije. Kod nas se na alkohol i cigarete troši više nego na zdravstvo. Na prvo 4,5 odsto, a na drugo 4,2 odsto prihoda. Živimo u turbulentnim vremenima. Zatim je i sistem vrednosti osiromašen, promovišu se potpuno pogrešni uzori“.

Koliko hrane bacimo

Srbija je danas, prema podacima koje je objavio UNEP u Izveštaju o bacanju hrane za ovu godinu, dospela skoro na sam vrh lestvice najvećih „bacača“ hrane u Evropi i to zato što svaki naš sugrađanin godišnje baci čak 108 kilograma hrane.

„Ima možda malo uticaja i toga, mada za našu kategoriju zemalja, a tretiramo se kao novorastuće ekonomije u industrijalizaciji, potrošnja na hranu nije prevelika“, kaže za Forbes Srbija Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. „Naša potrošnja je oko 36 odsto i slično je i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope. Jeste činjenica da mi imamo naviku da trošimo više hrane nego što nam je neophodno i bacamo neiskorišćeno. To je u vezi sa većom kupovinom hrane. To je dug našim navikama. U neposrednoj istoriji smo preživeli ratove i sankcije, gladne godine, a narod koji je zapadao u nemaštinu ima naviku da troši više nego što mu treba. To nije mereno statistički, to je zaključak iz ličnog posmatranja“.

U Srbiji se, ipak, sprovode istraživanja koja pokušavaju da tačno izmere koliko hrane propadne. Cilj je pre svega zaštita životne sredine, jer hrana tokom raspadanja ispušta opasan metan. Jedno takvo istraživanje je sprovedeno u toku septembra i oktobra 2021. godine, i to u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu za merenje globalnog indeksa bacanja hrane.

„Na osnovu objavljenih podataka, Srbija je u samom vrhu evropskih zemalja po količini otpada od hrane. Od nas jedino više hrane bacaju Portugalci, Švajcarci i Maltežani. Ovde je potrebno naglasiti da se količina otpada od hrane odnosi i na jestive i nejestive delove hrane“, ističe Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

U kanti ostaci ručka

Ova organizacija je sprovela i društveno istraživanje Zašto i kako pravimo otpad od hrane. Samo anketiranje je urađeno u junu 2021. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.003 ispitanika.

„Na osnovu dobijenih rezultata, u čak 46,5% domaćinstava, hrana se baca zbog toga što se skuvalo previše i nagomilali su se ostaci“, kaže Ivana Jovčić. U nešto manje slučajeva hrana se baca zbog toga što se hrana pokvarila – 44,6%, i zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala – 40,2%. Samo još jedna okolnost koja dovodi do bacanja hrane premašuje 15%, a to je zaboravljanje da ima hrane u frižideru i zamrzivaču – 17,3%“.

Ivana skreće pažnju i na istraživanje Potrošnja energije u domaćinstvima u Srbiji, koje je objavio Republički zavod za statistiku.

„U ovom istraživanju je navedeno da više od 50% domaćinstava ima frižidere koji su starije od devet godina. Imajući u vidu da su stari frižideri manje efikasni, i da se u njima češće kvari hrana, nego u novim uređajima, možemo zaključiti da je i ovo jedan od uzroka zašto se u Srbiji bacaju velike količine hrane. Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da udeo troška za hranu u Srbiji jeste veći i zbog činjenice što se velike količine hrane bacaju“, zaključuje Ivana Jovčić.

Tu je i doživljaj samih građana da zarađuju neuporedivo manje od, na primer zaposlenih u Luksemburgu i Nemačkoj, a pojedine prehrambene artikle plaćaju isto.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Srbija

Grujičić: Neophodne nenajavljene kontrole da vidimo ko i kako leči ljude

Objavljeno

-

Nova.rs

Nakon hapšenja lekara i kozmetičara „Beomedikusa“ zbog sumnje da su nestručno izveli intervenciju na pacijentkinji, zbog kojeg je došlo do deformiteta njenog stopala, ministarka zdravlja Danica Grujičić poručuje da je neophodno da se sprovode nenajavljene kontrole, kako bi se sagledala prava slika o tome ko i kako radi i u privatnom i u državnom sektoru.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić je za RTS rekla da je zbog neadekvatnog lečenja u privatnom sektoru i ranije bilo hapšenja, čak i ljudi koji nemaju medicinsku diplomu.

“Šta je u ovom poslednjem slučaju kolega ili koleginica opšte prakse, šta su radili sa stopalom, pogotovo ako je bila potrebna hirurška intervencija? S druge strane, kozmetičari takođe moraju da dobiju dozvolu Ministarstva zdravlja da mogu da obavljaju određene poslove. Međutim, u Ministarstvu zdravlja nemate sektor za edukaciju i zato imate problem i sa prekvalifikacijama i sada da se pojedini ljudi jednostavno bave onim stvarima za koje nisu nadležni“, kaže ministarka.

Napominje da slučaj hapšenja u „Beomedikusu“ treba da procenjuje Republička stručna komisija za plastičnu hirurgiju i da je neophodno da postoji redovni nadzor i državnih i privatnih ustanova.

“Mislim da ti nadzori treba da budu nenajavljeni i da onda možete da dobijete pravu sliku“, ističe ministarka.

U tome, dodaje, može da pomogne i digitalizacija, jer se uz pomoć nje u svakom trenutku može videti šta je urađeno, ko je i kako uradio.

“I da za nedelju dana vidite da li je taj isti pacijent hospitalizovan. To su stvari na kojima intenzivno radimo. Ministarstvo zdravlja je već radilo ove godine, ali to nije dovoljno, moramo da nastavimo sa tim. Prvo da sredimo državni sistem, a onda moramo uvući privatnike u taj sektor“, rekla je ministarka.

Navela je i da Ministarstvo zdravlja mora da odredi minimalnu i maksimalnu cenu usluga, u koju će ući ruke i hirurga, i anesteziologa, i instrumentarki, dakle svih oni koji učestvuju u intervenciji, ali isto tako i struja i voda koja se potroši, itd.

Napominje da će od 1. januara postojati elektronski karton, gde će specijalista imati uvid u kompletnu anamnezu pacijenta.

(RTS)

pročitaj više

Srbija

Naučnici pronašli više od 100 vrsta životinja u Resavskoj pećini

Objavljeno

-

Istraživači Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu pronašli su više od 100 vrsta životinja u Resavskoj pećini, u blizini Despotovca, koja predstavlja spomenik prirode i jednu od najposećenijih turističkih atrakcija u Srbiji.

U pitanju su trogodišnja terenska istraživanja faune zglavkara Resavske pećine sprovedena od strane ekipe biologa, koju su činili prof. dr Srećko Ćurčić i dr Nikola Vesović.

Tom prilikom je u pećini zabeleženo 107 vrsta kopnenih zglavkara – 66 vrsta insekata, 27 vrsta paukolikih životinja, 11 vrsta stonoga i tri vrste rakova. Evidentirani su pripadnici sve tri ekološke kategorije kopnenih pećinskih stanovnika: troglobionti (pravi stanovnici pećina, sa adaptacijama na podzemni način života, četiri vrste), troglofili (mogu da žive u pećinama, ali su bez ikakvih posebnih prilagođenosti na život u takvim staništima – 16 vrsta) i troglokseni (u pećinama se javljaju povremeno – 87 vrsta).

Naučni rad sa rezultatima navedenih istraživanja objavljen je u istaknutom međunarodnom naučnom časopisu „Diversity“, a grupu autora činili su dr Nikola Vesović, dr Hristo Delčev, prof. dr Plamen Mitov, doc. dr Dragan Antić, dr Dalibor Stojanović, dr Dejan Stojanović, doc. dr Katarina Stojanović, dr Milenka Božanić, prof. dr Aleksandra Ignjatović-Ćupina i prof. dr Srećko Ćurčić, koji je i rukovodio biospeleološkim istraživanjima. Navedeni rad je objavljen u okviru posebne tematske sveske posvećene diverzitetu i taksonomiji podzemnih zglavkara, a čiji su urednici akademik Gordan Karaman i prof. dr Srećko Ćurčić.

Posebno bogatstvo – pravi pećinski stanovnici

Posebno biološko bogatstvo Resavske pećine predstavljaju pravi pećinski stanovnici – troglobionti. Postoje četiri takve vrste (sve su zglavkari): trčuljak Duvalius petrovici (u prevodu „Petrovićev duvalijus“), dvorepac Plusiocampa christiani, stonoga Serbosoma kucajense (u prevodu „kučajska serbozoma“) i pauk Centromerus serbicus (u prevodu „srpski centromerus“), od kojih su poslednje dve zakonom strogo zaštićene u Srbiji.

Duvalius petrovici, insekt nazvan u čast prof. dr Jovana Petrovića, prvog istraživača Resavske pećine, naseljava samo ovu pećinu (njen stenoendemit) i nigde se više ne može naći u svetu. Preostale tri troglobiontne vrste su takođe usko lokalizovane, a naseljavaju svega nekoliko pećinskih i jamskih lokaliteta u okviru karpato-balkanskog planinskog sistema u istočnoj Srbiji. Sve navedene vrste su sitne, slepe i depigmentisane. Većinom su predatori koji se hrane drugim sitnim životinjama u pećini, a jedino se stonoga S. kucajense hrani organskom materijom u raspadanju, navodi se u saopštenju autora naučnog rada u vezi sa istraživanjem u Resavskoj pećini.

Procena da ima 150 vrsta

Autori naučnog članka su utvrdili da su populacije svih evidentiranih vrsta zglavkara u Resavskoj pećini stabilne i brojne, što govori u prilog tome da turističke posete ne moraju negativno da utiču na raznovrsnost i brojnost zglavkara u pećini, odnosno ukazuje na odgovorno upravljanje ovim zaštićenim dobrom.

Zbog dobre istraženosti i postojanja velike osvetljene ulazne dvorane koja obiluje dostupnom hranom, Resavska pećina se odlikuje relativno bogatom podzemnom faunom zglavkara, naročito u poređenju sa drugim biospeleološki ispitanim pećinama i jamama u okruženju, kao i u odnosu na druge pećine u Srbiji koje su uređene za turističke posete.

Trenutno se nalazi na prvom mestu po podzemnom diverzitetu zglavkara u Srbiji sa 107 vrsta, a slede je Lazareva pećina sa 26, pećina Vernjikica i Hadži-Prodanova pećina sa po 15, kao i jama Golema Porica sa 10 vrsta. Većim brojem troglobionata u Srbiji se odlikuju jedino Lazareva pećina (sa devet vrsta) i njoj obližnja pećina Vernjikica (sa šest vrsta).

Fauna zglavkara Resavske pećine je sigurno i bogatija u odnosu na trenutno stanje. Nakon detaljnijih sezonskih istraživanja i obilaskom do sada neispitanih mikrostaništa, mogu se očekivati i nalazi vrsta koje do sada nisu bile evidentirane. Ako se tome pridodaju i ostale grupe životinja koje naseljavaju pećinu (slepi miševi, puževi, valjkasti i člankoviti crvi i dr.), može se zaključiti da je ukupna raznovrsnost faune Resavske pećine značajno veća, uz procenu da je nastanjuje oko 150 vrsta životinja.

(N1)

pročitaj više

Srbija

DW: Radnici nemačkih kompanija u Srbiji nezadovoljni, šta kažu Leoni i Lidl?

Objavljeno

-

N1

Radnici nemačkih kompanija u Srbiji kažu da su nezadovoljni svojim poslom, najviše zbog male plate i napornog radnog vremena, piše Dojče vele (DW). Šta o tome kažu njihovi poslodavci?

Jelena (pravo ime poznato redakciji DW) iz Leonija rekla je da nije zadovoljna svojim poslom, pre svega malom platom i radnim vremenom. Ni to što stoji tokom sečenja kablova, takođe joj, kako je ocenila, ne daje motivaciju da voli svoj posao.

„Monotonija jeste zaista najveći izazov, jer iste operacije u toku dana radnici ponavljaju nekoliko puta“, kažu za Dojče vele u niškom Leoniju, jednoj od četiri fabrike u Srbiji. Leoni u Srbiji inače zapošljava 12.500 radnika. Najviše njih je u proizvodnji, ukupno 9.000.

„Većina radnih mesta su stajaća mesta, ali su sva ergonomski prilagođena“, kaže direktorka ljudskih resursa kompanije Leoni, Jelena Spasić i dodaje: „Gaze po mekanoj podlozi po kojoj oni hodaju, jer stajanje u jednom mestu dovodi do većeg zamora“.

Kome se žaliti na uslove rada?

Prolaskom kroz proizvodnju bolje razumemo šta znači hodanje po podlozi za vreme rada – sve palete s kablovima na kojima radnici rade, pomeraju se sa desna na levo, pa oni u korak prate taj ritam. Svako od njih zadužen je za određeni deo kabla, i neprestano ponavljaju istu radnju.

U toj fabrici se radi tzv. „just in time“ proizvodnja, pa se, od trenutka zahteva kupca, kabl u proizvodnji nađe već sutra, a odmah potom se isporučuje fabrici automobila i ugrađuje u vozila. Upravo taj sistem rada im diktira obim posla, a na kraju i vreme za godišnji odmor koje je nemoguće predvideti značajno ranije.

Međutim, kako kaže predstavnica Leonija Spasić, nezadovoljstvo koje je Jelena opisala može da se reši na više načina.

„Za takve stvari postoji više kanala kako zaposleni mogu da traže pomoć ili da prijave bilo šta što smatraju nekorektnim – od lica za zaštitu od mobinga, preko službe ljudskih resursa, potom direktora fabrike, generalnog direktora, pa do uspostavljenog sistema na globalnom nivou za anonimnu prijavu zloupotreba“.

Problem je u komunikaciji?

Direktorka ljudskih resursa Leonija kaže da žalbe ipak ne dobijaju često.

„Te žalbe se odnose uglavnom na radno vreme, i to na radnu subotu. To su bile najčešće žalbe. I nekada imaju primedbu na isplaćen prekovremeni rad. U većini slučajeva, kakva god da je žalba bila, nakon urađene provere, zaključak je da ipak postoji neka vrsta nedostatka informacija, i da je problem u komunikaciji“, objašnjava Spasić.

„Znači, vrlo često zaposleni smatraju da nešto nije u skladu sa zakonom, a u stvari jeste. I onda smo se dogovorili da treba više raditi na podizanju nivoa informisanosti naših zaposlenih – i to je negde zadatak i nas, i odeljenja komunikacija, pa i samih sindikata, jer imamo dva reprezentativna sindikata – da probamo da ih edukujemo u tom smislu da znaju da prepoznaju šta je u skladu sa zakonom, šta nije u skladu sa zakonom“, kaže Spasić.

Na pitanje kako zaposleni ne znaju da imaju sindikat, Jelena Spasić ističe da ne zna kako je to moguće, jer ga, kaže, nisu imali samo prve godine osnivanja – 2009. Posebno što je to, kako ističe, nešto što im se kaže na uvodnoj obuci prilikom zasnivanja radnog odnosa.

Dodaje i da su upravo u saradnji sa sindikatima u poslednjih 15 godina potpisali pet kolektivnih ugovora. Ti ugovori potpisuju se na tri godine i jednako važe za svakog zaposlenog, sve do generalnog direktora.

Plate u Leoniju?

Što se tiče plata, u kompaniji Leoni se o tom ne govori. To je, kaže direktorka ljudskih resursa, poslovna tajna. Ipak, dodaje i da je martovska zarada koja je isplaćena za operatere, radnike u proizvodnji, bila značajno veća od minimalne cene rada za mart mesec. Na to je, kako ističe sagovornica DW, posebno ponosna.

„Zarada u Leoniju je jedna od većih zarada u ovom delu Srbije za proizvodnu industriju, a da li je to malo ili mnogo – to je relativno. I vi sami znate da li je 500 evra dovoljno ili nije. Ako je naša koleginica koju ste citirali u prethodnom tekstu navela da je 500 evra dovoljno za nedelju dana, to onda treba da znači da treba da primi 2.000 evra. Koliko ljudi u Srbiji zaista prima 2.000 evra“, kaže Spasić.

A koliko se pozicija radnika u proizvodnji u Srbiji razlikuje od pozicije radnika u Nemačkoj? Direktorka Spasić odgovara da Leoni u Nemačkoj pre svega nema proizvodnju. Ali su – pošto posluje u 32 zemlje – identične proizvodnja, organizacija postavljanja mašina, procedure i radne instrukcije.

„Mi se zapravo u svemu držimo poštovanja Zakona o radu i svih ostalih zakonskih regulativa koje definišu oblast rada. Tako da, opet je problem, rekla bih, u informisanosti zaposlenih“, smatra ona.

Kako funkcioniše unutrašnja kontrola u Lidlu?

Nezadovoljstvo poslom, malom platom, radnim vremenom i lošim odnosima u okviru kompanije istakla je i Milica iz Lidla (pravo ime takođe poznato redakciji). Kao što smo već preneli, taj fizički iscrpljujući posao dodatno otežava to što, ukoliko se nekome požali, bude, kako tvrdi, targetiran od strane nadređenih.

U kompaniji Lidl odgovaraju da su upravo osećaj sigurnosti zaposlenih, građenje osećaja poverenja i timskog duha nešto što ta globalna kompanija ističe. Marija Kojčić, rukovodilac korporativnih komunikacija Lidl Srbija objašnjava da svi radnici u Srbiji imaju pet radnih dana u nedelji i dva slobodna dana. Zbog efikasnosti posla, ta dva dana neće biti vikend, ali će, tvrdi, sigurno biti dva dana u nedelji. Dodaje i da se radni sati sabiraju mesečno, kvartalno i godišnje, a pošto se svaki prekovremeni minut naplaćuje, kompaniji se ne isplati da ih bude previše.

I u toj kompaniji kažu da ima više kanala preko kojih radnik može da iskaže bilo kakvo nezadovoljstvo ili problem. Jedan od njih je i aplikacija koju imaju svi zaposleni, a prijava preko nje ide direktno u centralu.

Marija Kojčić ohrabruje Milicu upravo na taj korak: „Interne procedure su takve da apsolutno nalažu poverljivost. Poverenici moraju da poštuju svoje procedure, deo njihovog posla je da imaju tu vrstu odgovornosti“, kaže Kojčić.

Ipak, proces koji sledi kod „otvaranja slučaja“ je provera svih činjenica i razgovor sa radnicima. Na pitanje da li je moguće da neko trpi mobing ukoliko prijavi neki problem, Marija Kojčić kaže da veruje da svi rade svoj deo posla odgovorno.

„Mi verujemo da se uz naše sisteme i kontrolisanje procesa koje kao kompanija imamo, to – bar trenutno – ne dešava. Ono što je verovatno realnost jeste da, ukoliko se to nekada bude desilo, mi imamo mehanizme i na to da reagujemo“, ističe ona.

Plate su „konkurentne“

U Lidlu kažu i da, što se tiče korišćenja godišnjeg odmora imaju ustaljene procedure: radnik godišnji odmor prijavi, pa se s rukovodiocem pravi plan za narednih mesec dana ili naredni period, u odnosu na obim posla i period godine.

„Oni moraju da usklade da u prodaji uvek ima dovoljan broj ljudi, kako bi potrošači uvek imali uslugu koja je Lidlov standard“, kaže Kojčić.

A kakav je Lidlov standard što se tiče plate i koliko se razlikuju plate radnika Lidla u Srbiji i u Nemačkoj? Sagovornica DW kaže da su „plate u Srbiji konkurentne, ali i da se trude da plata ne bude to što preovlađuje kao benefit“.

„Osim dobre timske atmosfere, tu su i drugi benefiti kao što su privatno zdravstveno osiguranje za sve zaposlene pod jednakim uslovima, što nije uvek slučaj, posebno u velikim kompanijama. Dakle, naši prodavci imaju istu polisu zdravstvenog osiguranja kao i generalni direktor – to je nama posebno važno. Uveli smo i novi benefit koji podrazumeva besplatne konsultacije s konsultantima iz oblasti psihologije, prava i finansija. Naravno, ako se to nešto tiče radnih prava, onda je proces drugačiji. Onda postoje mehanizmi koje može da iskoristi da svoja prava ostvari“, napominje Marija Kojčić.

Pitanje sindikata u Lidlu sagovornica DW nije želela da komentariše. Istakla je značaj „dvosmerne komunikacije“ u okviru kompanije i ponovila da preko aplikacije mogu da pošalju upite, komentarišu, izraze svoje mišljenje ili nezadovoljstvo, ili da anonimno postave pitanje. Sve to, kaže, mogu da urade i preko anonimne „ankete zadovoljstva“ koja se redovno sprovodi.

Radnici mogu da se žale u Nemačkoj

U Nemačkoj je već godinu dana na snazi tzv. Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja koji se bavi upravo pravima radnika, uslovima rada, ali i zaštitom životne sredine. Prema tom Zakonu, onaj ko nije zadovoljan svojim pravima može da se žali kompaniji koju snabdeva svojim proizvodima.

Sanela Bahtijarević iz GIZ-a, savetnica u Inicijativi za globalnu solidarnost, objasnila je tako za DW da kompanije registrovane u Nemačkoj, a koje posluju sa srpskim kompanijama, moraju u svom lancu snabdevanja da analiziraju društvene i ekonomske rizike, da imaju adekvatne preventivne mere i da prate kako se one sprovode.

„Potrebno je da se uspostavi žalbeni mehanizam, procedura koja radniku omogućava pritužbe na neke radne uslove. A ako ne može da ih reši u svojoj firmi, da tu žalbu prosledi direktno firmi kupcu. Ako je to Mercedes za koga taj radnik pravi delove, sada taj radnik može da ode na sajt Mercedesa i pošalje svoju žalbu i da bude konstantno obavešten o tome šta se s njegovom žalbom dešava. Mercedes je u obavezi da adekvatno reaguje na tu žalbu“, objašnjava Sanela Bahtijarević.

(DW)

pročitaj više

Srbija

Lučić: Telekom Srbija od 15. maja nagrađuje lojalne korisnike

Objavljeno

-

Telekom Srbija će od 15. maja početi sa akcijom koja će obradovati lojalne korisnike ove mreže, a u okviru koje će oni dobijati poene koje će moći da menjaju za veoma kvalitetne nagrade, izjavio je danas generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.

„Svako od korisnika će, zavisno od broja godina, od toga koliko dugo je korisnik, koliki mu je račun i koji nivo usluge koristi, dobijati poene na osnovu kojih će osvajati dobre nagrade“, rekao je on za TV Prva.

Lučić je naveo da se Telekom širi po Evropi i svetu i da je ovih dana otvorena poslovnica u Menhengladbahu u Nemačkoj.

pročitaj više

U TRENDU