ostanimo u kontaktu

Srbija

Čak 700.000 ljudi u Srbiji nema nijedan zub: Nigde u svetu nije kao kod nas, neophodni besplatni stomatolozi

Objavljeno

-

Od 2006. godine uz knjižicu kod stomatologa mogu samo deca, studenti, trudnice i socijalno ugroženi. „Batutovo“ istraživanje pokazuje da se zdravlje zuba značajno pogoršalo. Samo 16,5 odsto stanovnika Srbije ima svoje zube, a čak 700.000 ljudi nema nijedan zub. Ova loša statistika mogla bi da se promeni ako se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Aleksa Marković kaže za RTS da nigde u svetu, pa ni u regionu nije kao kod nas i da Srbiji treba povratak državne stomatologije.

Stomatolozi Doma zdravlja Vračar trebalo bi mesečno da urade 22 proteze, a ne urade nijednu, jer je protetičar otišao u penziju prošle godine. Dnevna norma je 12 popravki ili 15 hitnih intervencija. Propisana je i norma za broj stomatologa prema broju stanovnika, pa bi u tom domu zdravlja trebalo da ih bude 14, međutim ima ih 10. Ništa bolja situacija nije ni u drugim domovima zdravlja.

Srbiji treba povratak državne stomatologije.

Stomatolozi Doma zdravlja Vračar trebalo bi mesečno da urade 22 proteze, a ne urade nijednu, jer je protetičar otišao u penziju prošle godine. Dnevna norma je 12 popravki ili 15 hitnih intervencija. Propisana je i norma za broj stomatologa prema broju stanovnika, pa bi u tom domu zdravlja trebalo da ih bude 14, međutim ima ih 10. Ništa bolja situacija nije ni u drugim domovima zdravlja.

„Površinske plombe plaćaju se 1.350 dinara, vađenje zuba je 800, 1.000 ili 2.000 dinara. To je karakteristično za naš Dom zdravlja. U svakom domu zdravlja su drugačije cene, sve zavisi od upravnog odbora“, kaže Ana Vulanović, načelnik službe Doma zdravlja Vračar.

U Udruženju privatnih stomatologa Srbije kažu da su spremni da prihvate da bar pet osnovnih usluga, poput vađenja i popravke zuba ili skidanja kamenca, ide na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

„Privatna praksa trenutno poseduje preko 3.000 ordinacija na teritoriji Srbije i bukvalno sutra može da počne da pruža besplatne usluge građanima samo uz dogovor sa našim Fondom. Ne tražimo veliki broj usluga koje će da nam opredeli fond, neka opredeli to što je smislio da ima para, neka to bude pet usluga u privatnim ordinacijama, deset, ali privatna praksa Republike Srbije može sutra da krene u realizaciju tog plana“, ističe dr Zoran Varga, predsednik Udruženja privatnih stomatologa Srbije.

Prema podacima Instituta „Batut“, samo 16,5 odsto stanovnika Srbije ima svoje zube, a čak 700.000 ljudi nema nijedan zub. Ova loša statistika mogla bi da se promeni ako se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju. To bi omogućilo i da se zaposli više od 1.200 stomatologa, ali i da se opet otvori hitna služba za popravku zuba „Mažestik“ koja će dežurati noću.

„Sama radna mesta, oprema, stomatološki materijal nisu jeftini, ali sa nekim racionalnim pristupom, sa dobrim planom i organizacijom mislim da je to apsolutno moguće i izvodljivo“, napominje prof. dr Vojkan Lazić, prodekan za finansije Stomatološkog fakulteta.

Nigde u svetu nisu besplatne sve stomatološke usluge, pa tako nešto ne treba očekivati ni kod nas. Međutim, građanima treba omogućiti da u Domu zdravlja dobiju sve što im je potrebno da bi mogli da očuvaju zdravlje zuba.

„Srbiji treba povratak državne stomatologije“

Dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Aleksa Marković kaže da Srbiji treba povratak državne stomatologije. Podseća da je 2006. godine donet zakon da zdravstveno osiguranje pokriva stomatološke usluge do 25. godine i posle 65 godina starosti.

“Tada je i veliki broj naših kolega dobio otkaz u domovima zdravlja i prema njima je učinjena velika nepravda. Danas imate u Srbiji oko 5.600 privatnih stomatologa i oko 2.400 stomatologa koji rade u državnoj službi. To je nedovoljno. Svakako da treba vratiti stomatologiju u domove zdravlja, ali treba napraviti određene pakete. Jednostavno, stomatološke usluge su dosta skupe, ali osnovne usluge ili paket usluga kao što su popravke zuba, vađenje zuba, lečenje zuba treba omogućiti”, navodi Marković.

Ističe da nigde u svetu, pa ni u regionu nije kao što je kod nas.

Ako vas zub zaboli tokom noći, jedino možete kod privatnika

Nekada smo u Beogradu imali “Mažestik” i zdravstvenu stanicu „Ivan Milutinović“ koje su radile 24 sata i gde se odlazilo ako vas u toku noći zaboli zub. Međutim, one su prestale sa radom. Ni Stomatološki fakultet nema dežurstva.

“Nama 24 časa radi Klinika za maksilofacijalnu hirurgiju i oni u toku noći primaju dosta pacijenata sa bolom, ali njihova osnovna delatnost je lečenje i zbrinjavanje povređenih u toku noći, nekih većih krvarenja. Tako da oni jednostavno nemaju kapacitete da vade zube ili da leče zube. Znači, u Beogradu trenutno ne postoji državna ustanova koja radi 24 časa gde bi vi kao pacijent mogli da odete ukoliko imate zubobolju”, naglašava Marković.

Navodi da ima nekih privatnih klinika koje rade 24 sata, ali da to košta.

“Beograd i uopšte Srbija zaslužuju da imaju 24 časa stomatološku službu koja će da primi pacijente kada dođu”, poručuje Marković.

Ipak interesovanje studenata za Stomatološki fakultet je veliko. Profesor Marković navodi da godišnje u Beogradu diplomira između 100 i 150 studenta. Ističe da studije stomatologije postoje i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici, kao i jedan privatni fakultet.

“Neki od njih nalaze posao u privatnoj praksi, neki rade za neke farmaceutske kuće, nažalost, a završili su stomatologiju. Neki odlaze i van zemlje. Tako da ovim pokretanjem bi se otvorio veliki broj novih radnih mesta za mlade ljude”, ističe Marković i dodaje da ima i nezaposlenih stomatologa.

Kada je reč o Stomatološkom fakultetu u Beogradu, navodi da građani mogu besplatno da popravljaju zube u okviru studentskih vežbi.

“Da ne bude zablude, uvek je ili asistent ili nastavnik uz njih da kontroliše. I kod nas su sve usluge besplatne na studentskim vežbama. Znači, počevši od lečenja, plombiranja zuba, lečenja zuba, vađenja zuba. Izrada protetskih radova, što se retko može dobiti besplatno, na studentskim vežbama je potpuno besplatna“, dodaje Marković.

Poručuje pacijentima da je to ipak ograničen broj, jer ne mogu da prime sve ljude koji su zainteresovani.

Jedno od rešenja da se potpišu ugovori i sa privatnim ordinacijama

Na pitanje koliko bi vremena bilo potrebno da se besplatne stomatološke usluge vrate u domove zdravlja, doktor Marković kaže da je neophodan prijem novih stomatologa.

“Mislim da bi prijemom novih stomatologa to brzo moglo da se pokrene, ali ne bi moglo da se reši brzo, jer je potrebno i vreme za obnovu opreme. Ali jedno od rešenja je da za određeni paket usluga RFZO potpiše ugovor sa privatnim ordinacijama, što je rešenje za početak”, poručuje Marković.

Ističe i da se nada će prvim zasedanjem nove Skupštine doći do izglasavanja zakona i da će građani ponovo imati besplatne osnovne stomatološke usluge.

(RTS)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU