ostanimo u kontaktu

Srbija

Četiri godine od proglašenja pandemije: Čega se sećamo i šta smo naučili

N1

Objavljeno

-

Gde ste vi bili 11. marta 2020. godine kada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila pandemiju korona virusa? Neko se tog perioda seća u anegdotama, neko iz sećanja izvlači potisnute traume, a neko odmahuje rukom i poručuje: „Bolje da se ne sećam“. Četiri godine kasnije društvo u Srbiji iz pandemije nije izvuklo lekcije, a namerno se čini sve da se zaborave nerazumno visok broj preminulih i žrtve kovida, ocenjuje za N1 pulmološkinja Slavica Plavšić.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 11. marta 2020. godine proglasila pandemiju korona virusa. Četiri dana pre uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, 15. marta, i osam dana pre proglašenja epidemije u Srbiji što je učinio tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Od prvih slučajeva u kineskom gradu Vuhanu, koji su se pojavili krajem 2019. godine, do današnjeg dana virus je u celom svetu odneo više od sedam miliona života. Registrovano je blizu 704 miliona slučajeva zaraze u ukupno 231 državi i teritoriji na svetu.

Glavne vesti u Dnevniku na N1 tog 11. marta 2020. bile su proglašenje pandemije, 12 potvrđenih slučajeva u Srbiji i nove mere koje je predsednik Aleksandar Vučić saopštio u prisustvu članova Kriznog štaba.

„Ko boga vam molim, ako ste bili u Milanu ili negde na severu Italije, recite nam to“, kazao je tog dana predsednik.

Samo dve nedelje ranije, na istoj pozornici i u istom društvu, dečji pulmolog Branimir Nestorović, tada član Kriznog štaba, šaljivo je savetovao žene da idu u šoping u Milano, jer kako je čuo – tamo su popusti.

Doktorka Plavšić se za portal N1 priseća da je ta „smehotresna“ konferencija za medije bila nešto najjezivije što je videla, a da su predsednik i lekar izrekli stvari koje nisu primerene ni situaciji, ni jednom profesoru medicine, niti jednom državniku.

„Tako je počeo sunovrat“, ocenila je Plavšić.

Za sagovornicu našeg portala D.I. sunovrat je počeo pola godine kasnije – 19. decembra i to mučnim šetanjem od kovid ambulante do kuće i nazad, pa opet do ambulante… Tako je slučajno u kuću stigla i jedna pegla, kao podsećanje na to vreme.

Doktorka Plavšić kaže da su kovid ambulante bile mesto horora, bez ikakvog reda i smisla. Da su ljudi čekali u beskrajnim redovima, šetali se od jednog do drugog mesta i tako širili virus.

„Strašna mrlja u tom sećanju“, naglašava pulmološkinja.

Ipak, bilo je odluka vlasti koje su bile dobre, smatra naša sagovornica, navodeći uvođenje vanrednog stanja. Problem je, međutim, što se išlo iz krajnosti u krajnost.

Od zatvaranja u kuće starijih od 65 godina i zabrana kretanja koje su trajale i do 72 sata, do potpunog zanemarivanja mera i deklarativne pobede nad kovidom, a sve zarad održavanja izbora u junu mesecu.

„Epidemiolozi nisu imali autoritet, želje, ni motiva da rukovode epidemijom nego su pravili kompromise i povlačili se. I grešilo se što se išlo u krajnost od potpunog zatvaranja do nepoštovanja mera zbog izbora“, kaže doktorka Plavšić.

Fabrike smrti i ambulante bez reda i smisla

Ona ističe da nesrazmeno visok broj preminulih u Srbiji ide na dušu Kriznom štabu i državnom rukovodstvu.

Srbija je u jeku pandemije dobila specijalizovane kovid bolnice – u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, namenjene isključivo za lečenje najtežih kovid pacijenata.

„Batajnica i Kruševac su bile fabrike smrti“, naglašava pulmološkinja, koja iako u penziji u tom trenutku aktivno je pratila dešavanja i bila „na vezi“ sa kolegama koji su i dalje radili.

Kaže da su je privatno zvali i slali snimke pluća kako bi, kao iskusan lekar, dala mišljenje. Napominje da je „katastrofalna“ organizacija kadra tokom kovida dovela do žrtvovanja lekara, a Srbija je pandemiju „pregurala“ sa 147 lekara preminulih od kovida, i po tome je postala lider u Evropi.

„Dešavalo se da u Batajnici dežuraju dermatolozi, stomatolozi, fizijatri, koji godinama nemaju veze sa stetoskopom. To je bilo žrtvovanje ljudi. Mogli su i oni da budu od koristi. U takvoj situaciji svi moraju da budu uključeni, ali na adekvatan način“, istakla je doktorka Plavšić.

Prepričava situaciju iz Batajnice kada je jedna doktorka kolegu, inače stomatologa, pitala da uporedi dva snimka i prepozna na kojem ima više crnog ili belog. I njegov iskren odgovor: „Ne znam, doktorka“.

Naša sagovornica D.I. imala je sreće da u borbi za dah i spas stigne do iskusnog pulmologa iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu.

U tom periodu krajem 2020. i početkom 2021. godine beležena je najveća smrtnost ne samo među građanima, već i među lekarima. Oko Božića 2021. u jednom danu su preminula četiri lekara. Radili su u crvenim zonama, bili bez adekvatne zaštite i u uslovima veoma loše organizacije, napominje Plavšić.

Sve ovo dešavalo se pre nego što je početkom 2021. godine stigla spasonosna vakcina protiv kovida.

Rano nabavljanje vakcine – jedna od dobrih stvari

Doktorka Plavšić kaže da je rano nabavljanje vakcine jedna od dobrih stvari koje su urađene tokom najtežeg perioda pandemije.

Dodaje da je organizacija vakcinacije na Sajmu urađena fenomenalno i da je za pohvalu kako je predsednik Vučić došao do vakcina, iako ocenjuje da je to uradio zarad lične pormocije.

„Vakcinalni uspeh se raspršio kao mehur od sapunice jer se ništa nije radilo na organizaciji naroda i obrazovanju naroda“, isatkla je naša sagovornica.

U prvi plan su izbili antivakseri i razni teoretičari zavera, što je dodatno stvorilo konfuziju u glavama građana, koji su već slušali kontradiktorne izjave koje su dolazile iz Kriznog štaba. Tako se na scenu vratio i doktor Nestorović, kojem su kao čuvenom pulmologu ljudi verovali. Međutim, on ih je upućivao na alternativne metode lečenja i, kako kaže doktorka Plavšić, u tri rečenice umeo da ubedi ljude svojom „negativnom harizmom“.

Ceo taj period naša sagovornica opisuje kao „mučnu i ružnu epizodu iz koje se ništa nije naučilo“.

„Čini se sve da se zaboravi, kao i sve ostalo. To sve ružno nije se desilo“, kaže sagovornica portala

I dok se svet sprema za neku novu pandemiju i neki novi virus, mi ponovo uvozimo „teorije zavere“ o bolesti „X“ umesto da izvlačimo pouke iz onoga što smo reživeli.

„Ima mnogo virusa koji su na čekanju. To što je svet organizovao tu akciju o potencijalnoj bolesti je da se ne desi ponovo, da se ljudi pripreme za ono što može da se des, da bi se svet, ljudi, državnici, javnost spremili“, zaključuje doktorka Plavšić.

Ovo je jedno sećanje na kovid i to ne najgore.

Gde smo četiri godine kasnije?

Na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs više nema ukupnog broja preminulih u Srbiji od početka pandemije. Prema tim podacima, ukupno je registrovano dva miliona 614 hiljada 548 slučajeva. Poslednjih sedam dana – 127.

Prema podacima sajta „Worldometer“, preminulo je 18.057 ljudi.

Bolnica u Batajnici, najavljivana kao spas u najtežim vremenima, sada zvrji prazna i urasla u korov. Najsavremenija oprema koja se u njoj nalazi čeka neku novu namenu, ili neku novu Vladu da konačno odluči šta će s njom biti.

Lekari su se iz nje vratili u svoje primarne zdravstvene ustanove, a mnogi angažovani tokom kovida ostali su bez ugovora o radu, iako im je obećavano da ih čeka stalno zaposlenje.

Doktorka Slavica Plavšić kaže da je udruženje „Ujedinjeni protiv kovida“ predlagalo niz mera, ali da nisu uspeli da se izbore ni za to da deca preminulih lekara dobiju stipendije.

I da li smo posle svega spremni za bolest „X“ kad god ona došla i ako dođe?

(N1)

Srbija

Vučević položio venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali i čestitao Dan Vojske Srbije

Objavljeno

-

Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića ministar odbrane Miloš Vučević, u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, položio je danas, povodom Dana Vojske Srbije, venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali.

Ministar odbrane venac je položio uz intoniranje himne Republike Srbije i svečani stroj Garde Vojske Srbije, nakon čega je u spomen-knjigu upisao: „Kultura sećanja nas obavezuje da se večno klanjamo senima junaka za oslobođenje Srbije. Zahvaljujući njima, mi dostojanstveno čuvamo slobodu i mir i stremimo budućnosti bez ratova. Nastavljamo da gradimo Srbiju na temeljima u koje su kamen ugradili naši slavni preci. Živela Vojska Srbije! Živela Srbija“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

Vojska Srbije proslavlja svoj praznik 23. aprila, u spomen na dan kada je 1815. godine podignut Drugi srpski ustanak, koji je bio prekretnica u stvaranju moderne srpske države i vojske.

pročitaj više

Srbija

U apotekama i savetnici za hipertenziju i za novouvedeni lek

Objavljeno

-

Farmaceutska komora Srbije pokrenula je aplikaciju „Pronađi savetnika“, kao i dva nova savetovališta u apotekama širom naše zemlje – savetnik za hiperteniziju i savetnik za novouvedeni lek.

Generalna sekretarka Farmaceutske komore Srbije Dragana Rajković izjavila je za Tanjug da je Farmaceutska komora Srbije uspešno realizovala aplikaciju za farmaceutske usluge i da je zahvaljujući tome od marta u funkciji poseban deo na sajtu Komore „Pronađi Savetnika“, koji je, pre svega, namenjen pacijentima da bi na lakši način došli do savetnika.

„Omogućeno je pretraživanje po uslugama, gradovima i imenima savetnika. Nakon odabira savetnika dostupni su sledeći podaci: slika, zvanje, specijalizacija (ukoliko postoji), vrsta usluge koju savetnik pruža, naziv i adresa apoteke, kontakt mejl i telefon“, rekla je Rajković.

pročitaj više

Srbija

Grujičić: Treba pooštriti uslove za dobijanje dozvole za otvaranje ambulante

Objavljeno

-

N1

Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je da je u beogradski Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ ove godine dosta uloženo, kao i da se javljaju mnoge firme koje žele da sarađuju.

Grujičić je za TV Pink kazala da će se „Torlak“ povezati sa više zemlja, sa Kinom, Rusijom i Zapadom, kao i da će vratiti sve vakcine u proizvodnju.

Govoreći o „lažnim lekarima“ ona je pozvala građane, u čijoj se zgradi otvara „bilo šta što liči na nešto gde se rade zdravstvene intervencije“ da prijave inspekciji ili Komunalnoj policiji kako bi se proverilo za šta imaju dozvolu. Grujičić je rekla da bi pre bilo kakve intervencije pacijent trebalo da traži savet lekara, kao i da treba pooštriti uslove za dobijanje dozvole za otvaranje ambulante.

Ona je, govoreći o vakcini protiv humanog papiloma virusa, ukazala da je bezbedna i da se zna da deluje, te da je u Australiji rak grlića materice iskorenjen pomoću nje.

Grujičić je komentarišući lekare koji negativno govore o toj vakcini, rekla da oni moraju da shvate da imaju posebnu odgovornost kad izlaze u javnost, jer njihova reč ima posebnu težinu. Rekla je i da je odluka države da regeneriše taj institut veoma dobra, a da priče da je on privatizovan i da nema ko da radi nisu tačne.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Svetski fintech trendovi za 2024. i njihova primena na srpskom tržištu

Objavljeno

-

Primena digitalnih tehnologija na finansijske usluge (fintech) nastavlja da oblikuje budućnost finansijskog sektora.

Digitalna transformacija koje se trenutno odigrava u skoro svim industrijama direktno utiče i na transformaciju finansijskih usluga i novca. Tako da se sada stvaraju prilike za izgradnju inkluzivnijih i efikasnijih finansijskih usluga koje će podstaći dalji ekonomski razvoj. Ove transformacije ne pomeraju granice samo u poslovanjima finansijskih firmi, već i celokupnog finansijskog sektora. Upravo zato ne smemo da zanemarimo finansijsku revoluciju u kojoj se nalazimo.

Embedded finance nastavlja svoj razvoj i u narednom periodu

Embeddedfinance, predstavlja usluge koje su “ugrađene” u ponudu kompanija koje nude različite usluge i proizvode koje se mogu kupiti, a da pri tome korisnici ne moraju da napuštaju njihov vebsajt ili mobilnu aplikaciju. Neki od embedded finance primera je kupovina putnog osiguranja na platformama poput Booking.com i Expedia prilikom kupovine putnih aranžmana. Ove usluge su već ustaljene u potrošačkim transakcijama na razvijenijim zapadnim tržištima, a kao naredni korak u ovoj embedded finance revoluciji je primena od strane malih i srednjih preduzeća, kao i primena u B2B kontekstu, to jest u transakcijama između privrednih subjekata.

Iako su donedavno startapi imali primat u embedded finance sektoru, banke su prepoznale ovu priliku i rešile su da kroz akvizicije, kao i sopstvena ulaganja postanu sve značajniji igrači na ovom polju. Tradicionalne finansijske institucije svojom veličinom uspevaju da stvore šire ekosisteme i partnerstva koja donose mnogo veću vrednost klijentima nego individualne ponude. Ovakva “partnerska” ekonomija se proširila iz sveta tehnologije u svet finansija.

Prema istraživanju Boston Consulting Group, 100 najvećih globalnih finansijskih institucija po kapitalizaciji su u različitom obimu uključene u razvoj embedded finance ekosistema. Ono što vidimo jeste da 27% tih institucija (mahom banaka) koje imaju najveća ulaganja u embedded finance imaju veći rast godišnjih neto prihoda (annualized net income growth), kao i veću ukupnu zaradu za vlasnike njihovih akcija (total shareholder return). Ovde je bitno naglasiti da se tu ne radi samo o spekulaciji i očekivanju veće buduće zarade, već generalno boljim fudamentalnim finansijskim metrikama. Iz toga možemo da zaključimo da banke sa inovativnijim rukovodstvom više ulažu u embedded finance ekosisteme i time dodatno unapređuju svoju ponudu.

Veštačka inteligencija i big data analitika postaju kritični prioriteti

Eksponencijalni tehnološki napredak je sa sobom doneo i povećane rizike u vidu prevara i ugrožavanja bezbednosti klijenata koji koriste finansijske usluge. Upravo zbog toga porasla su i očekivanja korisnika kada su u pitanju korisnička podrška i usluge koje im finansijske institucije pružaju. Dok u isto vreme, jaka konkurencija na tržištu primorava sve igrače u ekosistemu da uporedo rade i na smanjivanju ukupnih troškova.

Stoga smo već svedoci sve većeg korišćenja veštačke inteligencije i mašinskog učenja za procenu rizika, otkrivanje prevare, automatizaciju korisničke podrške, kao i za davanje finansijskih saveta klijentima.

Stručnjaci za usaglašavanje sa regulativama (compliance) koriste procese zasnovane na jasno definisanim pravilima i ručnom obradom informacija. Ovde veštačka inteligencija može biti ključna u stvaranju veće efikasnosti i smanjenju troškova vezanih za automatizaciju KYC/AML procesa, kao i praćenja transakcija.

Neke od inovativnih kompanija, kao što su Resistant.AI iz Praga i HAWK:AI iz Minhena, već uveliko primenjuju veštačku inteligenciju na compliance funkcije, to jest na usaglašavanje sa kompleksnim regulativama, što je izuzetno značajno za visoko regulisani svet finansija. Krajem 2023. godine, Evropska unija je donela zakon o veštačkoj inteligenciji, što predstavlja prvi pravni okvir koji se bavi rizicima veštačke inteligencije, i samim tim Evropa zasluženo ima vodeću ulogu na globalnom nivou.

Veštačka inteligencija može biti blagoslov i kletva za kompanije koje se bore protiv prevara. S jedne strane, prevaranti mogu da iskoriste veštačku inteligenciju za finansijske zločine i prevare generisanjem lažnih identiteta i podataka. Tu mislimo na generisanje lažnih fotografija ili simulacija glasa – svega što banke koriste za identifikaciju korisnika. Dok sa druge strane već imamo kompanije poput Duck Duck Goose i Sensity koje razvijaju rešenja za zaštitu kompanija pomoću identifikovanja uverljivo lažnih (“deep fake) sadržaja. Koristeći veštačku inteligenciju mogu da otkriju lažne fotografije i glasove, i time pomognu u borbi protiv zloupotrebe ove napredne tehnologije.

Iako postoji mogućnost da je buka oko veštačke inteligencije samo pompa, videli smo da je Džejmi Dajmon iz JP Morgan izjavio da njegova banka ima više od 300 aktivnih primena veštačke inteligencije u svom poslovanju, kao i da 2.500 njihovih zaposlenih već uveliko koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu. Isto tako, istraživanje američkog biroa za popis (Census Bureau) pokazuje da je procenat kompanija u finansijskom sektoru koje su u prethodne dve nedelje koristile veštačku inteligenciju u svojim proizvodima i uslugama porastao sa 4% krajem septembra 2023. na 6% krajem februara 2024. Kada uzmemo ove činjenice u obzir, ako ništa drugo, treba da ozbiljno shvatimo i razmotrimo mogućnosti veštačke inteligencije koje su nam na dohvat ruke. Uzmimo za primer big data analitiku, ona je već sada postala ključni deo svakodnevnog poslovanja u svim industrijama, a primena veštačke inteligencije će samo učvrstiti i ubrzati ovaj trend.

U suštini, svedoci smo početka moguće trke između kompanija u primeni veštačke inteligencije, ali isto tako i trke između legitimnih biznisa i kriminalaca u primeni iste

Kripto proleće i tokenizacija digitalne imovine kao nove investicione prilike

Američki regulatori su odobrili Bitcoin ETF-ove (Exchange traded funds), gde očekujemo da će to dodatno ubrzati institucionalnu aktivnost kripto investicija.

BlackRock, najveći svetski investicioni menadžer, lansirao je svoj prvi tokenizovani investicioni fond “The BlackRock USD Institutional Digital Liquidity fund” na javnom blokčejnu (u ovom slučaju Ethereum-u). To znači da je blokčejn praktično preživeo krah svoje inicijalne pompe i postao deo svetske realnosti.

Tradicionalne finansijske institucije, kao i državni fondovi, prihvatili su da ova tehnologija neće postati deo prošlosti, i zato moramo da ozbiljno razmotrimo investicione prilike u ovoj oblasti. Samim tim, očekujemo sve veći fokus na korišćenje tokenizacije kao načina obezbeđivanja novih investicionih prilika, kao i da “stablecoins” nastave da privlače pažnju investitora.

Razvoj fintech ponuda usmerenih ka kompanijama, i sve značajnija uloga tradicionalnih finansijskih institucija

Do skoro smo imali priliku da vidimo da su fintech kompanije više usmeravale svoju ponudu ka potrošačima nego ka drugim biznisima. Međutim, kao posledica svetske ekonomske krize, javio se trend da se kompanije sve više fokusiraju na smanjivanje troškova i povećanje profitabilnosti, što znači da sada i B2B tržište postaje plodno tlo za inovacije. To, naravno, neće ostati neprimećeno od fintech startapa, ali isto tako i od strane tradicionalnih finansijskih institucija koje postaju sve prisutnije u fintech areni.

U prethodnom periodu izvršena je modernizacija i digitalizacija infrastrukture u velikim bankama, tako da sada i one mogu biti agilne i igrati na istom nivou kao startapi, ali sa mnogo većim resursima.

Zamislite sveobuhvatna rešenja koja će zameniti pojedinačne programe za računovodstvo, upravljanje podacima, planiranje likvidnosti i kontrolu resursa. A onda zamislite rezultate koje u tim rešenjima, zajedničkim snagama, mogu postići veštačka inteligencija i ljudska ekspertiza. Ukoliko vaša banka nudi takvo superiorno rešenje, sigurno ćete biti dugoročni i verni klijent jer nemate razlog zbog kog biste prebacili svoje poslovanje u drugu banku.

Fintech kompanije su svojim rešenjima već revolucionarizovale potrošačke transakcije, a sada imaju priliku da ostave još veći trag na poslovanje privrednih subjekata.

Šta nam fintech trendovi donose na srpskom tržištu

Trendovi koje smo spomenuli će sigurno imati uticaj i na srpsko tržište, ali su svakako drugačiji u skladu sa veličinom tržišta, regulatornim okvirima, potrošačkim mentalitetom i razvijenosti ekonomije.

Slabija perspektiva za B2C fintech igrače

U poređenju sa Evropskom unijom, zakonska regulativa u Srbiji je znatno manje pogodna za fintech kompanije koje usmeravaju svoju ponudu ka potrošačima, što je u kombinaciji sa malim tržištem izuzetno nepovoljno tlo za inovacije u ovom segmentu.

Zamislite da ste fintech kompanija iz Srbije – umesto da razvijate proizvod za tržište od svega šest miliona ljudi i gde regulativa ne podržava otvoreno bankarstvo (open banking), verovatno ćete se pre odlučiti da razvijate proizvod za evropsko tržište od 450 miliona ljudi i testirati ga u obližnjim državama poput Slovenije ili Bugarske.

Pored veličine tržišta i regulative, dodatni izazov sa kojim se fintech kompanije suočavaju je i indolentnost srpskih potrošača, kada je usvajanje novih tehnologija iz oblasti finansija u pitanju. Ono što je bitno da naglasimo jeste da se ovde ne radi nužno o nedostatku infrastrukture. Srpska internet i telekomunikaciona infrastruktura je relativno nova, i samim tim je sposobna da podrži moderne tehnologije. U ovom slučaju, radi se o navikama (ili nedostku navika) potrošača. S jedne strane društvene mreže, podkasti, YouTube uveliko su deo svakodnevnog života ljudi u Srbiji, što se ne može reći i za online/mobilno bankarstvo kao metode plaćanja.

Poslovni subjekti su sve plodnije tlo za fintech kompanije

Kada pričamo o domenu privrednih subjekata, stvari već postaju mnogo zanimljivije jer generalno rešenja koja se nude u inostranstvu imaju veliki potencijal i u Srbiji.

Konkretno, već imamo postojeća rešenja za klijente u smislu vođenja poslovanja, to jest administracije i finansija. Tako da baš kao i u svetu, i ovde mali i srednji privrednici mogu da se oslone na fintech rešenja koja su im isplativija u odnosu na rešenja koja su usmerena na velike organizacije, ali i prilagođena njihovim očekivanjima. Tu imamo recimo mini-ERP rešenja, to jest rešenja za planiranje poslovnih resursa, koja su ranije bila nedostupna manjim kompanijama zbog izuzetno velikih troškova.

Veliki setovi podataka (big data) i veštačka inteligencija u bankarstvu

Tržište bankarstva u Srbiji je dosta konkurentno, stoga ne čudi da banke prednjače u primeni inovacija u finansijskom ekosistemu. Treba i ovde ponoviti da je kod nas bankarska, kao i telekomunikaciona infrastruktura novija i zbog toga predstavlja značajnu prednost u primeni inovacija, čak i prema nekim zemljama Evropske unije kao što su Rumunija i Bugarska.

Kod nas su uveliko u primeni čet botovi, i to u više segmenata. Koriste se kako eksterno, u vidu korisničke podrške, ali i interno kao sredstvo za obuku, pronalaženje relevantnih informacija, kao i opšte unapređenje efikasnosti poslovanja kroz čitavu organizaciju.

U bitkama za potrošače u Srbiji, konkurencija između banaka je prilično oštra. Stoga, analitika velikih setova podataka uveliko predstavlja realnost. Banke koriste rezultate ovih analiza kao uvide u korisnička ponašanja i potrebe, te mogu efikasnije da prilagode svoje ponude, kao i procese tako da odgovaraju potrebama naših potrošača.

Iz svega ovoga možemo zaključiti da postoje neki delovi fintech ekonomije koji su na gotovo istom nivou kao u svetu, ali i da su nejednakosti u smislu primene svetskih trendova velike. Delom se to može ispraviti modernizacijom zakonske regulative, koja bi onda rezultirala bogatijom ponudom za srpske potrošače, a samim tim i promeni same potrošačke kulture tako da Srbija postane plodnije podneblje za inovacije.

Samim tim bismo zatvorili krug, jer bi otvorenost potrošača podstakla dalji razvoj inovativnih fintech rešenja koja bi mogla da pariraju konkurentima i na svetskom nivou.

Nebojša Đurđević, partner i izvršni direktor za strategiju i inovacije u kompaniji Vega IT

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Srbija

Građani mogu do 5. maja da prijave inovacije za takmičenje tehnoloških inovacija

Objavljeno

-

Građani koji mogu da naprave tim koji će stati iza određene inovacije u obliku proizvoda ili usluge, koja se može naći na tržištu, mogu do 5. maja konkurisati u kategoriji realizovane inovacije u okviru takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, rečeno je na prezentaciji ovog takmičenja u Regionalnoj Privrednoj komori (RPK) Kruševac, objavila je RPK.

Organizator takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji (NTI 23) je resorno Ministarstvo nauke Srbije, a realizuje ga organizacioni tim sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Takmičenje se svake godine odvija po već ustaljenom modelu, što znači da je rok za prijavu u kategoriji inovativne ideje srednjoškolaca i studenata istekao u martu.

pročitaj više

U TRENDU