Podaci kineskih naučnika sa početaka pandemije kovid-19, koji su u jednom trenutku bili dostupni u međunarodnoj bazi podataka, otkrivaju ključne informacije o poreklu epidemije, uključujući i one sa pijace životinja u kineskom gradu Vuhanu, saopštili su istraživači.

Virus je prvi put identifikovan u Vuhanu u decembru 2019. godine, pre nego što se proširio svetom i ubio skoro sedam miliona ljudi, a mnogi sumnjaju da su izvor bolesti žive životinje koje se prodaju na pijaci Huanan, prenosi Rojters.

Naučnici su u ponedeljak objavili izveštaj zasnovan na njihovom tumačenju dostupnih podataka, nakon medijskih izveštaja prošle nedelje i sastanka sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, koja je pozvala Kinu da objavi više informacija.

U Beogradu će danas biti održana međunarodna konferencija o spinalnoj mišićnoj atrofiji (SMA), čiji simptomi mogu da se razviju već u prvim mesecima života.

Svaka 35. do 37. osoba u opštoj populaciji je nosilac recesivnog gena za spinalnu mišićnu atrofiju.

Otkriven na vreme, rak je izlečiv. Na nacionalni dan borbe protiv raka dojke statistika pokazuje da u Srbiji godišnje skoro 5.000 žena dobije dijagnozu raka dojke, a bolest odnese 1.600 života. Na Kalemegdanu je postavljen mobilni mamograf tokom celog meseca, a pregledi uz prethodno zakazivanje obavljaju se svakog dana od 9 do 19 časova.

Najbolji način da se rak dojke otkrije na vreme su preventivni pregledi dojke. Kada se otkrije na vreme, rak dojke izlečiv je u više od 90 odsto slučajeva.

“Mi smo veoma zadovoljni. Do sada je pregledano 785 žena ovde na Kalemegdanu, ali je interesovanje daleko veće i do danas smo primili zakazivanje pregleda za 1.700 žena. Zbog zainteresovanosti svih naših sugrađanki ostavićemo telefone otvorenim i sutra i prekosutra. Očekujemo da ćemo do tada popuniti sve termine zaključno sa 13. aprilom“, rekla je za RTS profesorka dr Verica Jovanović.

Samo prošle godine u Beogradu je pregledano 4.500 žena mobilnim mamografom. Radom mobilnog mamografa u Srbiji je pregledano 12.500 žena.

“U Beogradu je oko 200 žena poslato na dalju dijagnostiku, a od ukupno 12.500 pregledanih žena karcinom dojke je potvrđen kod 35. Rak dojke je bolest koja se može rano otkriti i upravo na današnji dan podsećamo sve žene da je neophodno uraditi mamografiju u određenoj životnoj dobi”, poručila je Jovanovićeva.

Za pregled je dovoljno doneti neki od ličnih dokumenata poput lične karte ili zdravstvene knjižice. Sam pregled traje kratko i bezbolan je, radi se o rengenskom snimku obe dojke.

“Potrebno je da ste u životnoj dobi od 45 do 69 godina i da u poslednje dve godine niste uradili mamografiju. Uradite mamografiju, to je poruka za dame”, naglasila je profesorka Jovanović.

Prosto da ne poverujete.

Verovatno većina država u svetu ima neki zakon koji se ljudima koji ne žive u njoj mogu činiti apsurdnim.

Neki od tih zakona su neverovatni, ali drugi se pridržavaju svojih jedinstvenih kulturnih normi i običaja. Međutim, pravila su tu da se poštuju, a kada želite putovati svetom i iskusiti različite kulture, preporučljivo je znati šta je negde dozvoljeno, a šta ne.

Slikanje bez zvuka nije dozvoljeno u Južnoj Koreji i Japanu

Vidite nešto zanimljivo, grabite mobilni i slikate bez da se čuje zvuk „klik“? E pa, u Japanu i Južnoj Koreji to nije dozvoljeno.

Kako su Japanci i Korejci davnih dana došli do telefona s kamerom, stvari su brzo počele da idu po zlu, te se ljude počeli da fotografišu druge bez njihovog znanja. Upravo zbog toga, ako fotkate u ovim zemljama – „klik“ je obavezan.

Iranci ne dozvoljavaju frizuru man bun

Džejson Momoa, koji često nosi ovaj „repić“, ne bi se dobro proveo u Iranu. No, to nije jedina nedozvoljena frizura u toj azijskoj državi, s obzirom na to kako su zabranjene i sve ostale zapadnjačke frizure.

U svakom slučaju, ako dođete kao turista, izbegavajte mušku punđu.

U Barseloni se ne hoda bez majice

Ok, reč je o nečemu što su zabranili mnogi turistički gradovi, uključujući i neke od naših.

Naime, na ulicama Barselone nije dozvoljeno šetati kao na plaži – bez majice. Ako pitate nas, to je i u redu jer ipak šetnja gradom i plažom nije isto. Dakle, na Rambli svakako obucite majicu, inače vam ne gine kazna.

Ime „Elvis“ zabranjeno je u Švedskoj

I ne samo „Elvis“, da se razumemo. Mnoga su imena zabranjena u Švedskoj, uključujući Supermana, Metalliku, Ikeu i Elvisa. To je zbog zakona koji je donet 1982. godine pod nazivom „Zakon o imenima“, koji kaže da ta imena mogu izazvati nelagodu i mogu biti uvredljiva.

Takođe, kada vaše dete odrasta, moglo bi biti sklono zadirkivanju ako ima jedno od tih imena.

Ne štiklama u Grčku

Naravno, zabrana se ne odnosi na sva mesta. No ako planirate posetiti neke antičke spomenike ili istorijska mesta, pokušajte ne ići u štiklama jer to nije dozvoljeno. To je zato što potpetice mogu oštetiti i izgrebati različite površine i kamenje

Na internet tržištu dijetetskih suplemenata u Srbiji postoji oko 80 internet stranica na kojima se prodaju artikli koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja.

Pojedini mogu proizvesti ozbiljne probleme od najblažih neželjenih efekata propraćenih mučninom i povraćanjem, pa do smanjenja pamćenja i raznih osipa po koži.

Sekretarka Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost Privredne komore Srbije (PKS) Mirjana Vučićević, rekla je Tanjugu da je potrebna stalna edukacija javnosti kako bi upotreba dodataka ishrani bila što bezbednija.

Zbog široke upotrebe dijetetsih suplemenata, podseća ona, često se dešava da ne dolazi do neophodne konsultacije sa lekarom, a dešava se, kako kaže, da se bez znanja o mogućim neželjenim interakcijama pristupi konzumiranju.

„Mi smo identifikovali preko 80 internet stranica i veliki broj oglasa na kojima se nudi prodaja dodataka ishrani koji nisu upisanu u bazu podataka Ministarstva zdravlja.Da bi dodatak ishrani mogao biti u prometu neophodno je da je upisan u bazu podataka Ministarstva zdravlja. Toj notifikaciji prethodi kategorizacija na jednom od dva Farmaceutska fakulteta i kontrola zdravstvenih istravnosti u nekom od Instituta za javno zdravlje“, rekla je za Tanjug Vučićevićeva.

Kako navodi, u Srbiji dozvolu za promet dijetetskih suplemenata ima više od 9.500 proizvoda, od kojih je 28 proizvedeno kod nas.

„Zbog velike upotrebe dijetetskih suplemenata beleži se konstantan rast potrošnje, tako da je od 2018. do 2022. godine cena porasla za 90 odsto, a količina suplemenata za 44 odsto“, kaže sekretarka iz PKS-a.

Samo kroz apoteke, kako ističe, prošle godine je prodato 47 miliona pakovanja dodataka ishrani, a atipično je to da nisu samo apoteke kanali prodaje, već i razni marketi sa prehrambenom robom.

„Na događaju koji organizuje PKS 4. aprila biće predstavljena analiza nelegalnog internet tržišta dijetetskih suplemenata, i biće govora o javnom zdravstvenom značaju upotrebe dijetetskih suplemenata. Na skupu će govoriti predstavnici Ministarstva zdravlja sektora za inspekcijske poslove , predstavnici farmaceutskog fakulteta, kao i predstavnik Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Na istom skupu, kaže ona, govoriće se o nelojalnoj konkurenciji, a sagovornici će biti predstavnici Ministarstva trgovine, pripadnici MUP-a iz sektora za borbu protiv privrednog kriminala, kao i predstavnici Uprave carina.

Kada je reč o legalnom prometu suplemenata, iz PKS-a poručuju da iz Srbije prošle godine izvoz ovih proizvoda iznosio 35,7 miliona dolara, dok smo uvezli dodatke ishrani u vrednosti od 71,2 miliona dolara.

„Podaci pokazuju da je u apotekama tokom prošle godine prodato dijetetskih suplementa za 229,5 miliona evra. To je rast od oko 11 odsto u odnosu na 2021. Dijetetski suplementi proizvedeni u Srbiji najviše se izvoze u zemlje regiona BiH, Makedoniju, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, a uvozimo najviše iz Nemačke, Italije, Poljske, SAD, Velike Britanije i Slovenije“, poručuju iz PKS.

Generalni direktor kompanije „AbelaPharm“ Davor Korčok ističe da su dijetetski suplementi izuzetno važna grupa proizvoda, ali i da su to farmaceutsko dozvoljeni oblici, što znači da postoje neželjena dejstva i kontraindikacije ukoliko dođe do nepropisne upotrebe.

„Dijtetski suplement ima ulogu da pomogne u određenom stanju ili spreči napredovanje bolesti. U falsifikatima mogu da se nađu nedozvoljene komponente, ili dozvoljene u neodgovarajućim količinama. To je ozbiljan problem koji može dovesti do ozbiljnih komplikacija od najblažih neželjenih efekata propraćenih mučninom i povraćanjem pa do smanjenja pamćenja i raznih osipa po koži“, rekao je za Tanjug Korčok.

On kaže da u Srbiji postoje kvalitetni proizvođači dijetetskih suplemenata koji poštuju određene standarde kvaliteta, kao i nacionalnu i evropsku regulativu.

„U poslednjih 15 godina dodaci ishrani zauzimaju veliko mesto na tržištu“, rekao je Korčok.

Sagovornici su se složili oko činjenice da je ključ rešenja ovog nadolazećeg problema u saradnji privrede i nadležnih institucija

„Skup u PKS je značajan zbog edukacije i svesti stručne javnosti. Bezbedan proizvod je samo onaj koji je notifikovan u bazi podataka Ministarstva zdravlja, što znači da na kutiji proizvoda mora stajati odobrenje ministartva kao i broj rešenja upisa“, poručuju sagovornici Tanjuga.