ostanimo u kontaktu

Region

„Čiji je Ruđer Bošković“: Novi spor između Hrvata i Srba

Objavljeno

-

Promena imena dubrovačkog aerodroma zapalila je novi etnički spor između Hrvata i Srba, ovaj put oko loze jednog od najslavnijih sinova drevnog lučkog grada. Nakon rebrendiranja imena ovog meseca, letovi za grad na krajnjem jugu Jadrana sleću na aerodrom Ruđer Bošković, nazvan u čast astronoma, matematičara i polimatičara iz 18. veka, piše britanski Gardijan, osvrćući se na neslaganja oko etničke pripadnosti poznatog naučnika.

Italijanima poznat i kao Ruggiero Giuseppe Boscovich, ili na engleskom kao Roger Joseph Boscovich, izneo je jedan zakon koji upravlja prirodnim silama, preteču atomske teorije, i dokazao nepostojanje atmosfere na Mesecu.

Dubrovnik je bio poznat kao Ragusa kada se Bošković rodio u samoupravnoj republici 1711. Majka mu je bila Italijanka pa je s 14 godina otišao u Rim kako bi nastavio školovanje, a zatim i karijeru.

“Ali identitet i poreklo njegovog oca sada su dovedeni u pitanje, što još jednom dokazuje da je pripisivanje mesta ljudima trnovit posao na Balkanu, gde identitet može biti i promenjiv i vrlo emotivan. Uopšteno, verski izbori i opredjeljenja napravljeni vekovima unazad su očvrsnuli u etnički identitet: katolici u Hrvate, pravoslavci u Srbe, a bosanski Muslimani u Bošnjake”, pojašnjava autor teksta Džulijan Borger.

Nikola Bošković bio je dubrovački trgovac iz sela Orahov Do, u planinama koje se nadvijaju nad Dubrovnikom. To selo sada se nalazi u Republici Srpskoj, bosanskohercegovačkom entitetu dominantno naseljenom etničkim Srbima.

“Separatistički lideri tog entiteta žele izgraditi svoj aerodrom u Trebinju, nedaleko od Orahova Dola, a žele ga nazvati po Ruđeru Boškoviću. Njihov argument je da su Nikola Bošković i njegov klan bili Srbi pre nego što su prešli na katoličanstvo”, dodaje Borger.

Srpski naučnici tvrde da je Nikolino preobraćenje učinjeno kako bi se mogao „oženiti u katoličku porodicu“ u Dubrovniku ili kako bi nastavio svoju karijeru, te stoga nije promenilo suštinski srpski identitet porodice.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić opisao je Boškovića kao “srpskog katolika”.

Danilo Kovač, istoričar sa Univerziteta Sapienca u Rimu, rekao je za Gardijan da kada se razmatra pitanje Boškovićevog etničkog porekla, “ključno je priznati da je koncept nacionalnog identiteta imao različita značenja u vreme njegovih predaka”.

Osvrćući se na radove srpskih i crnogorskih naučnika koji tvrde da je porodica u suštni bila srpska, dodao je: “Istorijski zapisi nesumnjivo potvrđuju da je Nikola posećivao i opisivao srpske pravoslavne crkve i manastire na Kosovu”.

Ivan Maslać, komercijalni direktor aerodroma Dubrovnik, odbacio je takve tvrdnje.

“Imenovanje aerodroma je naša stvar i nećemo, naravno, nikoga pitati o tome”, rekao je, a prenosi Slobodna Bosna. “Naravno da Ruđer Bošković nije Srbin”, dodao je.

Domagoj Vidović, s Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje koji je istraživao Orahov Do, rekao je:

“Stric Ruđera Boškovića bio je katolički svešenik don Ilija Bošković. Sve do početka 20. veka u Orahovu Dolu nije živeo nijedan pravoslavac. Katoličko poreklo Boškovića seže više od 400 godina u prošlost. O tome postoje dokazi u biskupijskim izveštajima, maticama i popisima stanovništva”.

Natezanje oko proslavljenih bivših stanovnika nije ništa novo, komentariše Borger. Srbija je 2006. godine, nastavlja, beogradski aerodrom nazvala po Nikoli Tesli, legendarnom naučniku  i ocu elektrotehnike. Tesla je po nacionalnosti Srbin rođen u selu Smiljan, koje se tada, sredinom 19. veka, nalazilo na vojnoj krajini Austro-Ugarske, a današnje Hrvatske.

“Iako jedva da je kročio u današnju Srbiju, Beograd smatra Teslu svojim. Njegov se pepeo nalazi u beogradskom muzeju, a Srpska pravoslavna crkva vodi kampanju da se premesti u crkvu, uprkos njegovom odvojenom pogledu na veru. Srbija se gorko bunila kada je Hrvatska stavila njegov lik na svoje kovanice od 50, 20 i 10 centi kada se pridružila eurozoni početkom godine”, podseća autor.

Narodna banka Srbije saopštila je za agenciju Frans Pres da time Zagreb “uzurpira kulturnu i naučnu baštinu srpskog naroda”.

Tesla, koji je postao američki državljanin, verovatno bi bio zgrožen tim argumentima, smatra Borger.

“Jednako sam ponosan na svoje srpsko poreklo i na svoju hrvatsku domovinu. Živeli svi Jugosloveni”, rekao je jednom.

Na kraju pojašnjava još jednu dimenziju cele priče.

“U Bosni, pitanje Trebinja ima još jednu dimenziju, nastojanje bosanskih srpskih nacionalista i njihovog separatističkog vođe Milorada Dodika da ojačaju autonomiju Republike Srpske. Projekat su do sada blokirali hrvatski i bošnjački članovi zajedničkog Predsedništva BiH”, dodaje bez ulaska u detalje.

(Gardijan, N1 Sarajevo)

Region

Milan Knežević: Glasanje Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez

Objavljeno

-

Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

pročitaj više

Region

Hrvatska je ušla u nedelju odluke ko će formirati vlast

Objavljeno

-

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

pročitaj više

Region

U Severnoj Makedoniji 8. maja parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih

Objavljeno

-

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

pročitaj više

Region

Mađarska spremna za predsedavanje EU

Objavljeno

-

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

pročitaj više

Region

Političari u Nemačkoj: Crna Gora u EU do 2026.

Objavljeno

-

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)

pročitaj više

U TRENDU