ostanimo u kontaktu

Biznis

Čime se bavi najproduktivniji radnik u Srbiji

Objavljeno

-

Ubedljivo najproduktivniji radnik u Srbiji se bavi nekretninama, ali u većinski stranoj kompaniji. On je za godinu dana uspeo da stvori skoro 27 miliona dinara bruto dodate vrednosti. Bio je devet puta plodotvorniji od prosečnog rezultata ostalih zaposlenih.

To bi se moglo pročitati iz podataka o bruto dodatoj vrednosti ostvarenoj po radniku u 2022. godini, a predstavljeni su u publikaciji „Poslovanje preduzeća u Republici Srbiji“, koju je objavio Republički zavod za statistiku.

Bruto dodata vrednost predstavlja ukupnu vrednost proizvodnje umanjenu za međufaznu potrošnju, tako da se ovaj pokazatelj može posmatrati i kao konkretan rezultat privredne aktivnosti jedne zemlje. Detaljnijom analizom, kaže ekonomija, pre svega njene strukture, dobija se uvid u to koje su privredne delatnosti više profitabilne.

U informisanju i država značajna

A u Srbiji u 2022. godini stvari stoje ovako – najveći doprinos, gledano sektorski, dala je prerađivačka industrija. Ukupna BDV je bila 3.812 milijardi dinara, a prerađivačka je učestvovala sa 1.167 milijardi dinara. Skoro je sve učinak privatnog sektora, od čega skoro 53 odsto firmi u većinskom stranom vlasništvu.

Druga po zaslugama je trgovina na veliko i malo koja je dodala 726 milijardi dinara. Ovde glavnu reč vode domaće privatne firme koje nose 70 odsto zasluga. Informisanje i komunikacije dodale su 440 milijardi dinara. Strane i domaće privatne kompanije učestvuju sa po 40 odsto, ali ovde i državni sektor nije za potcenjivanje – doprinosi sa 17 odsto u BDV. Slede građevinarstvo sa doprinosom od 325 milijardi dinara i saobraćaj i skladištenje sa 248 milijardi BDV.

„Bruto dodata vrednost preduzeća u Republici Srbiji je 2022. godine iznosila 3.812 milijardi dinara, a 2021. godine je bila 3.211 milijardi dinara što predstavlja povećanje od 18,7 odsto“, pokazuje statistika. „BDV u sektoru privatne svojine 2022. godine iznosio je 3.500 milijardi dinara, dok je u sektoru državne svojine ostvaren u iznosu od 301 milijarda dinara. Teritorijalno posmatrano, od ukupnog BDV-a na teritoriji Srbija-sever ostvareno je 2.839 milijardi ili 74,4 odsto, a na teritoriji Srbija-jug 972 milijarde ili 25,6 odsto“.

Svaki rudar po 9,58 miliona dinara

Redosled profitabilnosti izgleda potpuno drugačije kada se BDV rasporedi na zaposlene. U proseku, na čelo izbija rudarstvo, jer je u ovoj delatnosti svaki radnik stvorio 9,58 miliona dinara. U privatnom sektoru čak 11,9 miliona po glavi. Zaposleni u većinski stranim kompanijama došli su do 17,6 miliona dinara. Nasuprot njima, radnici državnog rudarskog sektora stvorili su po 197.500 dinara bruto dodate vrednosti.

Angažovani u poslovima sa nekretninama donose po 7,22 miliona dinara dodate vrednosti godišnje. Radnik u našim privatnim firmama doprineo je sa pet miliona, ali kolega iz većinski strane firme je – više nego upetostručio taj iznos. Državne firme su ovde ispod proseka – 1,8 miliona dinara doprinosi svaki radnik.

Sledi informisanje i komunikacije gde je BDV po zaposlenom bio 5,3 miliona dinara, ali ovde država dominira. U privatnom sektoru je prosek 5,3 miliona po radniku, a u državnom – 7,3 miliona.

„Bruto dodata vrednost po zaposlenom, za preduzeća u 2022. godini, iznosila je 2,9 miliona dinara, a 2021. godine bila je 2,5 miliona, što čini povećanje od 15,7 odsto“, stoji u publikaciji. „Teritorijalno posmatrano, BDV po zaposlenom iznosio je na teritoriji Srbija – sever 3,17 miliona, a na teritoriji Srbija – jug 2,4 miliona dinara“.

I profit na ravne časti

Tu je i računica koliko je svaki zaposleni doprineo i svom poslodavcu. Na nivou Srbije, oni koji su radili u profitabilnim firmama, doneli su u proseku 966.930 dinara neto dobiti, čak 26 odsto više nego u 2021. godini.

„Za preduzeća u privatnoj svojini 2022. godine, neto dobitak po zaposlenom iznosio je 1,08 miliona dinara, od čega je 1,69 miliona u preduzećima sa 50 i više procenata stranog kapitala, dok je u ostaloj privatnoj svojini bio 844.670 dinara. Za preduzeća u državnoj svojini, neto dobitak po zaposlenom iznosio je 291.720 dinara“, pokazuje statistika.

Posmatrano po delatnostima, najveći iznos neto dobitka po zaposlenom bio je u rudarstvu – 6,28 miliona dinara. Slede finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 5,5 miliona dinara, a poslovi sa nekretninama 4,35 miliona dinara.

Kada je reč o onima koji su poslovali sa minusom, svaki radnik je rezultatu doprineo sa neto gubitkom od 289.130 dinara. Za preduzeća u privatnoj svojini neto gubitak po zaposlenom iznosio je 190.760 dinara, od čega je 244.010 dinara u stranim. Ovde je država u goroj situaciji, za preduzeća u državnoj svojini, neto gubitak po zaposlenom iznosio je 874.050 dinara.

U 2022. godini evidentirano je, prema statistici, 108.316 preduzeća. U privatnoj svojini ih je bilo 105.947, od čega je 2.914 sa pretežnim stranim kapitalom. U državnoj svojini je bilo 1.444 preduzeća, a u drugim oblicima svojine 925.

(Forbes Srbija)

Biznis

Svetska banka: Novi finansijski instrumenti mogu da obezbede do 70 milijardi dolara u narednih 10 godina

Objavljeno

-

Svetska banka objavila je, na prolećnom zasedanju MMF i SB koje se danas završava u Vašingtonu, da je dobijena podrška 11 zemalja za tzv. inovativne finansijske alate koji bi mogli da obezbede do 70 milijardi dolara u periodu od 10 godina.

Te zemlje su Belgija, Francuska, Japan, SAD, Danska, Nemačka, Italija, Letonija, Holandija, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo, a sredstva će moći da se upotrebe za rešavanje prekograničnih izazova i unapređenje razvojnih ciljeva.

„Naporno smo radili na razvoju ovih novih finansijskih instrumenata koji povećavaju naše kreditne kapacitete, umnožavaju donatorska sredstva i omogućavaju nam da poboljšamo živote većeg broja ljudi“, rekao je predsednik Grupacije Svetske banke Ajdžaja Banga.

pročitaj više

Biznis

Amerika signalizira da se bližimo kraju rasta cena nafte i goriva

Objavljeno

-

Cene nafte su kratkotrajno skočile u petak ujutro nakon što je Izrael navodno izveo vazdušne udare na Iran, da bi zatim brzo pale pošto su iranski državni mediji umanjili njihov značaj, ali sukobi na Bliskom istoku nastavljaju da ostavljaju posledice na već rastuće cene nafte i benzina.

Sirovi Brent, kao međunarodni indikator, skočio je skoro 2% u petak ujutru na malo ispod 88 dolara po barelu, ali je pao na oko 87,50 dolara, što predstavlja marginalno povećanje od 0,5% za jedan dan.

Nacionalni indikator West Texas Intermediate takođe je porastao oko 2% u petak ujutru, nakon izveštaja o izraelskom vazdušnom udaru, iako je kao i Brent, WTI takođe opao, dostigavši malo iznad 83,50 dolara po barelu.

Portparol Američke automobilske asocijacije Endrju Gros ocenio je da međunarodni sukobi mogu dovesti do nestabilnosti na naftnom tržištu, izjavivši u četvrtak da „situacija sa ratom na Bliskom istoku i u Ukrajini drži naftno tržište na ivici“.

Iako povećanja cena nafte obično dovode do povećanja cena na pumpama, analitičari očekuju da će ti efekti na cene benzina biti odloženi, a više faktora moglo bi pomoći da cena benzina padne sa nivoa od 3,69 dolara, nacionalnog proseka ove nedelje – najviše cene od oktobra, prema GasBuddy-u.

Patrik De Han, glavni analitičar za naftu u GasBuddy-u, rekao je da očekuje da će cene benzina dostići 3,70 dolara po galonu u bliskoj budućnosti, iako dodaje da sa povratkom američkih rafinerija nafte sa redovnog održavanja i umanjivanjem efekta izraelskog napada, postoji „potencijal da se približavamo kraju“ rasta cena na pumpi.

Još jedan pozitivan znak za cene benzina bio je porast zaliha sirove nafte, koje su ove nedelje uvećane za 2,7 miliona barela, na oko 460 miliona barela, iako su i dalje šest miliona barela ispod nivoa u isto vreme prošle godine, prema Upravi za energetske informacije.

Endrju Gros takođe je procenio da bi cene benzina mogle stagnirati jer američka potražnja padne na tipično niske nivoe pred Dan sećanja. Potražnja za benzinom u SAD-u smanjila se blago sa 8,84 miliona barela u nedelji koja se završila 5. aprila na 8,81 milion barela prošle nedelje, prema podacima EIA-e, i malo je ispod nivoa na kojem je bila prošlog aprila. Gros očekuje da će nacionalna prosečna cena benzina „možda oscilirati s malim povećanjima, sa nekoliko dana bez promena, pa čak i sa nekim danima gde će doći do pada cena“ kao rezultat.

Izraelska vojska navodno je rano u petak izvela ograničene vazdušne udare u Iranu, rekli su neimenovani zvaničnici. Prijavljeni udari došli su nekoliko dana nakon što se Iran odlučio na nezapamćeni napad dronovima i balističkim raketama na Izrael nekoliko dana ranije, a za koje su izraelski zvaničnici rekli da su prouzrokovali samo manju štetu. Napad Irana bio je odmazda za izraelski vazdušni udar ranije ovog meseca na iransku ambasadu u Siriji, u kojem je poginulo najmanje 16 osoba, uključujući dva visoka vojna lidera.

Iranska državna televizija jučerašnji udar nazvala je „izraelskom i američkom medijskom propagandom.“ Izrael zvanično nije preuzeo odgovornost za bilo kakve udare na Iran. Tenzije između Irana i Izraela eskalirale su poslednjih meseci zbog raznih incidenata, uključujući vazdušne udare i napade, izazivajući zabrinutost svetskih lidera za deeskalaciju.

Brajan Bušard, novinar Forbes

pročitaj više

Biznis

Stelantisov novi električni model na fabričkim trakama u Kragujevcu već od oktobra?

Objavljeno

-

Srbija bi uskoro trebalo da se svrsta u red zemalja u kojima se proizvode električni automobili s obzirom na najavu da će do kraja tekuće godine u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu početi izrada novog modela tog tipa vozila.

Stručna javnost ističe da je svakako reč o dobroj vesti ali da treba biti oprezan u procenama, kada će zaista do toga doći, jer je reč o poduhvatu koji je još uvek pionirski ne samo na našem području već i u celom svetu, piše Demostat.

Kompanija Stelantis, koja je nastala 2021. godine spajanjem italijansko-američkog Fijat Krajslera i francuske PSA grupe, prema pisanju srpskih medija ovog meseca je u fabrici u Kragujevcu, čiji je vlasnik, počela probnu proizvodnju automobila na električni pogon a očekuje se da bi serijska proizvodnja, u punom kapacitetu u dve smene mogla da startuje u oktobru.

Prema navodima medija prvi modeli električnog automobila u Kragujevcu su već proizvedeni a reč je o primercima koji su namenjeni za takozvane “kreš” testove i ostala potrebna ispitivanja. Takođe, počelo je i njihovo testiranje na ulicama tog šumadijskog grada s obzirom na to da Stelantisova fabrika poseduje pistu za probu novih modela automobila, a glavna sigurnosna ispitivanja se obavljaju u inostranstvu. Spekuliše se da će se prvi električni automobil proizveden testirati i na ulicama Kragujevca, kako je to uobičajeno prilikom takvih provera, zaštićen u maskirnoj foliji.

Svaki model mora da prođe opsežna testiranja, kao što su sigurnosna ispitivanja, bočne udare i tako dalje. Probni model treba na ispitivanjima da dobije određeni broj zvezdica kako bi se utvrdilo da je u potpunosti siguran.

Kako je izjavio predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Saša Đorđević radnici kragujevačke fabrike automobila koji su bili na obukama u inostranstvu vratili su se u zemlju u nekoliko faza i odmah po povratku su uključeni u poslove vezane za proizvodnju novog elektičnog vozila.

Prema njegovim rečima, planirano je i otvaranje konkursa za prijem novih radnika koji će takođe proći neophodne obuke.

U ovom trenutku nije poznat taćan datum kada će prvi električni automobil proizveden u Srbiji biti predstavljen javnosti, kao ni gde će se to zbiti. Ono što treba napomenuti da će to ujedno biti i prvi električni automobil proizveden na Balkanu.

Tvrdi se da je nekoliko datuma predstavljanja javnosti tog automobila u opticaju kao i da će gotovo izvesno biti predstavljen na leto.

Podsećanja radi, moglo se čuti da će novi električni automobil u stvari biti restilizovani model Fijatovog automobila “panda” međutim kompanija Stelantis niti je to potvrdila niti je dosad obelodanila naziv novog modela.

Krajem prošle godine pojavile su se informacije da će se novo vozilo zvati “pandlina” da će se prodavati na svim kontinentima i da će imati i veći broj personalizacija za određena tržišta. Nova električna vozila proizvedena u Kragujevcu trebalo bi da koštaju oko 20.000 evra.

Inače, paralelno sa planiranim procesom proizvodnje prvog električnog automobila u Srbiji, republička Vlada je 1. februara na svojoj sednici usvojila uredbu o subvencionisanju kupovine električnih automobila.

Za tu meru država je izdvojila 170 miliona dinara.

Pravo na subvencionisanu kupovinu tih automobila imaju fizička i pravna lica, kao i preduzetnici, a zahtevi se podnose Ministarstvu zaštite životne sredine do 31. oktobra ove godine.

Subvencije predviđene za kupovinu električnog mopeda ili lakog tricikla iznose 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, električnog motocikla, motocikla sa bočnim sedištem, teškog tricikla, lakog i teškog četvorocikala 500 evra, dok je najveći iznos predvi|en za električna putnička vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3,5 tone i iznosi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prijavljivanje zainteresovanih za subvencije države za kupovinu električnih automobila u iznosu od 5.000 evra počelo je 12.aprila i trajaće do 31.oktobra.

Pravo na subvenciju mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i kompanije, a cilj subvencije je unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine.

– Reč je o velikom projektu i relativno novoj stvari u automobilskoj industriji ne samo kod nas nego bilo gde u svetu. To je i jedan od razloga zbog čega država subvencioniše kupovinu električnih automobila. Međutim, te subvencije svakako nisu dovoljne da bi se vozači motivisali da kupe baš ta vozila. Bez obzira što će se u Srbiji proizvoditi jeftiniji modeli električnih automobila njihova cena je još uvek prilično visoka za naše uslove, čak i sa subv encijama. Osnovni problem je taj što kod nas ne postoji infrastruktura za električne automobile, odnosno nema dovoljno instaliranih punjača baterija. To posebno odbija potencijalne kupce od namere da pazare električne automobile – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima za Stelantis bi bilo znatno isplativije da električne automobile proizvedene u Srbiji prodaje u inostranstvu gde je infrastruktura potrebna za njihovu vožnju znatno razvijenija i shodno tome postoji veće interesovanje za kupovinu takvih vozila.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe smatra da će se samo manji broj električnih automobila proizvedenih u Kragujevcu prodavati u Srbiji i da ta cifra neće biti veća od nekoliko hiljada.

– Problem je što kod nas nema infrastrukture koja bi tako nešto podržala i ne postoje uslovi za masovnu prodaju. Subvencije u tom segmentu ne mogu značajnije da doprinesu upravo zbog nedostatka punjača za baterije električnih vozila ali i zbog toga što je reč o automobilima koji su i dalje skupi. To je i razlog što se kupovina takvih vozila subvencioniše i u razvijenim zemljama. Da bi Stelantis uspeo da u određenoj meri povati uložena sredstva u izradu električnih automobila u Kragujevcu potpuno je izvesno da će ih uglavnom plasirati na strano tržište – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u datom trenutku nadležni u Srbiji ne mogu da učine gotovo ništa da pospeše prodaju električnih automobila na tržištu jer tehnologija proizvodnje takva da to još uvek nije automobili za “svačiji džep”.

(Demostat)

pročitaj više

Biznis

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala 175 miliona evra

Objavljeno

-

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala je 175 miliona evra ili za 117 odsto više nego godinu dana ranije, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju najnovijeg izveštaja o toj industriji.

Kako je kazala izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) i urednica izveštaja Kristina Janković-Obućina, taj prihod je u 2023. ostvarilo 15 gejming kompanija u Srbiji od kojih je 57 odsto razvilo originalne proizvode.

Prema njenim rečima, najznačajnija promena prošle u odnosu na 2022. godinu u gejming industriji Srbije je rast zaposlenih od čak 98 odsto, što dovodi do procene da 4.300 gejming profesionalaca radi u toj industriji u našoj zemlji.

pročitaj više

Biznis

Zakerberg prestigao Maska na Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto

Objavljeno

-

Osnivač kompanije Meta Mark Zakerberg je prestigao vlasnika Tesle Ilona Maska na aktuelnoj Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto.

Zakerbergovo bogatstvo poraslo je preko noći za 2,6 milijardi dolara na 178 milijardi dolara nakon što je Meta juče predstavila svoj novi model veštačke inteligencije Llama 3, kao i ažuriranu verzuju četbota Meta AI.

Vrednost imovine Ilona Maska je istovremeno pala za skoro četiri milijarde dolara na 170 milijardi dolara, čime je vlasnik Tesle pao na četvrtu poziciju, prenosi Blumberg.

pročitaj više

U TRENDU