ostanimo u kontaktu

Biznis

Čime se sve bavi novi vlasnik Hotela Jugoslavija: Milenijum tim – od bolnice do građevine

Objavljeno

-

Milenijum tim, novi vlasnik Hotela Jugoslavija, planira investiciju od ukupno 400 miliona evra tokom naredne četiri godine u „moderan stambeno-poslovni kompleks sa hotelom visoke kategorije“. Ova kompanija, registrovana za izgradnju hidrotehničkih objekata, ima 14 preduzeća u svom vlasništvu. Jedno od njih je i MV Investment, koje je na licitaciji u petak kupilo pomenuti hotel. Ova Milenijumova firma registrovana je za iznamljivanje i upravljanje nekretninama i, prema završnim računima za 2022. godinu – nema zaposlenih.

Milenijum tim novi je vlasnik Hotela Jugoslavija, preko svoje firme MV Investment. Hotel je kupljen po početnoj ceni od 3,18 milijardi dinara, što je oko 27 miliona evra.

Kompanija je, odmah nakon održane licitacije, na kojoj je bila jedini učesnik, novinarima podelila saopštenje u kojem se navodi da je „pobedila na javnoj licitaciji za kupovinu pravnog lica Danube Riverside koje se nalazilo u stečaju, a u čijem sastavu se nalazi i Hotel Jugoslavija„.

Početno ulaganje je, prema navodima investitora, vredno više od 42 miliona evra „čime je zaokruženo preuzimanje kompletne lokacije bivšeg Hotela Jugoslavija“.

„Proces smo započeli pre dve godine kupovinom 100 odsto udela u kompaniji MV Investment, koja je vlasnik prostora u kom se do današnjeg dana nalazi Grand Kazino Beograd“, saopštio je Milenijum tim.

Plan Milenijum tima je da izgradi „moderan stambeno-poslovni kompleks sa hotelom visoke kategorije“.

Iz tog razloga kompanija je, kako se ističe u saopštenju – inicirala izmenu plana detaljne regulacije.

Šta se predviđa planom detaljne regulacije pročitajte OVDE.

Kćerke-firme i njihove delatnosti

Preduzeće Milenijum tim registrovano je za izgradnju hidrotehničkih objekata. U svom saopštenju kompanija navodi da posluje više od dve decenije i da se „pozicionirala na vodećoj poziciji u građevinskoj industriji“.

„Realizacijom velikih infrastrukturnih projekata Beograd na vodi, energetskih projekata gasovoda i gasifikacije gradova, kompanija je uradila više od 2.500 kilometara gasovodne mreže u Srbiji, prečišćivače otpadnih voda, a sada realizuje projekat Čista Srbija u četiri grada i učestvuje u projektima Metro, EXPO 2027 i Nacionalni stadion. Kompanija je i vlasnik Vranjske banje koju je kupila 2020. godine i ulaže više od 90 miliona evra u rekonstrukciju i modernizaciju“, navedeno je u saopštenju Milenijum tima.

Prema podacima iz završnih računa Milenijum tima, a poslednji su u APR dostupni za 2022. godinu, ova kompanija ostvarila je prihode od 142 miliona evra, neto profit od devet miliona evra.

Na nivou cele grupe, prema konsolidovanim finansijskim izveštajima za istu godinu, ostvareni su prihodi od 177 miliona evra i neto profit od šest miliona evra.

Grupu čini Milenijum tim i još 14 zavisnih društava (prema završnim računima za 2022).

To su:

MT Gastel, preduzeće registrovano za distribuciju gasovitih goriva gasovodom, ima jednog zaposlenog;

Milenijum rizort (Millennium Resort), registrovan za delatnost – hoteli i sličan smeštaj, ima 57 zaposlenih;

Institut Goša, registrovan za istraživanje i razvoj u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama. Kupljen iz privatizacije 2018. godine, ima 57 zaposlenih;

Milenijum Adria, sa sedištem u Splitu u Hrvatskoj. Preduzeće je registrovano za „pomorski i obalski prevoz putnika“; Osnovano je 2020 godine, ima dvoje zaposlenih;

Mostogradnja Ing, registrovana za izgradnju mostova i tunela, osnovana u novembru 2020, ima 173 zaposlena;

Alea Consulting, registrovano za – gajenje grođja, osnovano 2020. godine, sa 39 zaposlenih;

Leget agregati, preduzeće registrovano za prevoz tereta unutrašnjim plovnim putevima, osnovano u februaru 2020 u Sremskoj Mitrovici, ima 102 zaposlena;

Omega beton, preduzeće registrovano za nespecijalizovanu trgovinu na veliko. „Cilj kupovine preduzeća je zaokruživanje nabavke šljunka i betona u okviru osnovne delatnosti grupe“, navodi se u finansijskim izveštajima. Firma je osnovana 2020, ima šest zaposlenih;

Institut Jaroslav Černi, registrovan za istraživanje u tehnološkim naukama, osnovan je 1947. godine, od 1999. je akcionarsko društvo, a na kraju 2022. ima 236 zaposlenih. Od 11. januara 2022. u suvlasništvu je Milenijum tima.

Roberts Milenijum, preduzeće osnovano 2019. godine, 50 odsto je u suvlasništvu je Milenijum tima, a druga polovina je u vlasništvu Roberts Constructions Serbia Pty Limited iz Australije. Milenijum tim preuzima 100 procentno vlasništvo u julu 2022. Preduzeće je registrovano za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, i ima 40 zaposlenih;

Milenijum medikal centar, specijalna bolnica za rehabilitaciju u Vranjskoj Banji, osnovano 2022. Pretežna delatnost društva je – bolnica, a broj zaposlenih je 43;

Vila Residence Beograd, sa nula zaposlenih, registrovana je za pretežnu delatnost „upravljanje nekretninama za naknadu“, i u direktnom je vlasništvu Instituta Goša.

Barik Novi Slankamen, osnovan je 2010, bavi se proizvodnjom vina od grožđa, a broj zaposlenih je 14;

MV Investment – preduzeće koje kupilo Hotel Jugoslavija, osnovano je 2006. godine, a u vlasništvu Milenijum tima je od 4. novembra 2022. Registrovano je za „iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanja njima“. Broj zaposlenih je – nula.

MV Investment je u 2022. godini ostvarila ukupne prihode nešto veće od 300.000 evra, dok je neto profit bio oko 31.000 evra.

(N1)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis

Svetska banka: Novi finansijski instrumenti mogu da obezbede do 70 milijardi dolara u narednih 10 godina

Objavljeno

-

Svetska banka objavila je, na prolećnom zasedanju MMF i SB koje se danas završava u Vašingtonu, da je dobijena podrška 11 zemalja za tzv. inovativne finansijske alate koji bi mogli da obezbede do 70 milijardi dolara u periodu od 10 godina.

Te zemlje su Belgija, Francuska, Japan, SAD, Danska, Nemačka, Italija, Letonija, Holandija, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo, a sredstva će moći da se upotrebe za rešavanje prekograničnih izazova i unapređenje razvojnih ciljeva.

„Naporno smo radili na razvoju ovih novih finansijskih instrumenata koji povećavaju naše kreditne kapacitete, umnožavaju donatorska sredstva i omogućavaju nam da poboljšamo živote većeg broja ljudi“, rekao je predsednik Grupacije Svetske banke Ajdžaja Banga.

pročitaj više

Biznis

Amerika signalizira da se bližimo kraju rasta cena nafte i goriva

Objavljeno

-

Cene nafte su kratkotrajno skočile u petak ujutro nakon što je Izrael navodno izveo vazdušne udare na Iran, da bi zatim brzo pale pošto su iranski državni mediji umanjili njihov značaj, ali sukobi na Bliskom istoku nastavljaju da ostavljaju posledice na već rastuće cene nafte i benzina.

Sirovi Brent, kao međunarodni indikator, skočio je skoro 2% u petak ujutru na malo ispod 88 dolara po barelu, ali je pao na oko 87,50 dolara, što predstavlja marginalno povećanje od 0,5% za jedan dan.

Nacionalni indikator West Texas Intermediate takođe je porastao oko 2% u petak ujutru, nakon izveštaja o izraelskom vazdušnom udaru, iako je kao i Brent, WTI takođe opao, dostigavši malo iznad 83,50 dolara po barelu.

Portparol Američke automobilske asocijacije Endrju Gros ocenio je da međunarodni sukobi mogu dovesti do nestabilnosti na naftnom tržištu, izjavivši u četvrtak da „situacija sa ratom na Bliskom istoku i u Ukrajini drži naftno tržište na ivici“.

Iako povećanja cena nafte obično dovode do povećanja cena na pumpama, analitičari očekuju da će ti efekti na cene benzina biti odloženi, a više faktora moglo bi pomoći da cena benzina padne sa nivoa od 3,69 dolara, nacionalnog proseka ove nedelje – najviše cene od oktobra, prema GasBuddy-u.

Patrik De Han, glavni analitičar za naftu u GasBuddy-u, rekao je da očekuje da će cene benzina dostići 3,70 dolara po galonu u bliskoj budućnosti, iako dodaje da sa povratkom američkih rafinerija nafte sa redovnog održavanja i umanjivanjem efekta izraelskog napada, postoji „potencijal da se približavamo kraju“ rasta cena na pumpi.

Još jedan pozitivan znak za cene benzina bio je porast zaliha sirove nafte, koje su ove nedelje uvećane za 2,7 miliona barela, na oko 460 miliona barela, iako su i dalje šest miliona barela ispod nivoa u isto vreme prošle godine, prema Upravi za energetske informacije.

Endrju Gros takođe je procenio da bi cene benzina mogle stagnirati jer američka potražnja padne na tipično niske nivoe pred Dan sećanja. Potražnja za benzinom u SAD-u smanjila se blago sa 8,84 miliona barela u nedelji koja se završila 5. aprila na 8,81 milion barela prošle nedelje, prema podacima EIA-e, i malo je ispod nivoa na kojem je bila prošlog aprila. Gros očekuje da će nacionalna prosečna cena benzina „možda oscilirati s malim povećanjima, sa nekoliko dana bez promena, pa čak i sa nekim danima gde će doći do pada cena“ kao rezultat.

Izraelska vojska navodno je rano u petak izvela ograničene vazdušne udare u Iranu, rekli su neimenovani zvaničnici. Prijavljeni udari došli su nekoliko dana nakon što se Iran odlučio na nezapamćeni napad dronovima i balističkim raketama na Izrael nekoliko dana ranije, a za koje su izraelski zvaničnici rekli da su prouzrokovali samo manju štetu. Napad Irana bio je odmazda za izraelski vazdušni udar ranije ovog meseca na iransku ambasadu u Siriji, u kojem je poginulo najmanje 16 osoba, uključujući dva visoka vojna lidera.

Iranska državna televizija jučerašnji udar nazvala je „izraelskom i američkom medijskom propagandom.“ Izrael zvanično nije preuzeo odgovornost za bilo kakve udare na Iran. Tenzije između Irana i Izraela eskalirale su poslednjih meseci zbog raznih incidenata, uključujući vazdušne udare i napade, izazivajući zabrinutost svetskih lidera za deeskalaciju.

Brajan Bušard, novinar Forbes

pročitaj više

Biznis

Stelantisov novi električni model na fabričkim trakama u Kragujevcu već od oktobra?

Objavljeno

-

Srbija bi uskoro trebalo da se svrsta u red zemalja u kojima se proizvode električni automobili s obzirom na najavu da će do kraja tekuće godine u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu početi izrada novog modela tog tipa vozila.

Stručna javnost ističe da je svakako reč o dobroj vesti ali da treba biti oprezan u procenama, kada će zaista do toga doći, jer je reč o poduhvatu koji je još uvek pionirski ne samo na našem području već i u celom svetu, piše Demostat.

Kompanija Stelantis, koja je nastala 2021. godine spajanjem italijansko-američkog Fijat Krajslera i francuske PSA grupe, prema pisanju srpskih medija ovog meseca je u fabrici u Kragujevcu, čiji je vlasnik, počela probnu proizvodnju automobila na električni pogon a očekuje se da bi serijska proizvodnja, u punom kapacitetu u dve smene mogla da startuje u oktobru.

Prema navodima medija prvi modeli električnog automobila u Kragujevcu su već proizvedeni a reč je o primercima koji su namenjeni za takozvane “kreš” testove i ostala potrebna ispitivanja. Takođe, počelo je i njihovo testiranje na ulicama tog šumadijskog grada s obzirom na to da Stelantisova fabrika poseduje pistu za probu novih modela automobila, a glavna sigurnosna ispitivanja se obavljaju u inostranstvu. Spekuliše se da će se prvi električni automobil proizveden testirati i na ulicama Kragujevca, kako je to uobičajeno prilikom takvih provera, zaštićen u maskirnoj foliji.

Svaki model mora da prođe opsežna testiranja, kao što su sigurnosna ispitivanja, bočne udare i tako dalje. Probni model treba na ispitivanjima da dobije određeni broj zvezdica kako bi se utvrdilo da je u potpunosti siguran.

Kako je izjavio predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Saša Đorđević radnici kragujevačke fabrike automobila koji su bili na obukama u inostranstvu vratili su se u zemlju u nekoliko faza i odmah po povratku su uključeni u poslove vezane za proizvodnju novog elektičnog vozila.

Prema njegovim rečima, planirano je i otvaranje konkursa za prijem novih radnika koji će takođe proći neophodne obuke.

U ovom trenutku nije poznat taćan datum kada će prvi električni automobil proizveden u Srbiji biti predstavljen javnosti, kao ni gde će se to zbiti. Ono što treba napomenuti da će to ujedno biti i prvi električni automobil proizveden na Balkanu.

Tvrdi se da je nekoliko datuma predstavljanja javnosti tog automobila u opticaju kao i da će gotovo izvesno biti predstavljen na leto.

Podsećanja radi, moglo se čuti da će novi električni automobil u stvari biti restilizovani model Fijatovog automobila “panda” međutim kompanija Stelantis niti je to potvrdila niti je dosad obelodanila naziv novog modela.

Krajem prošle godine pojavile su se informacije da će se novo vozilo zvati “pandlina” da će se prodavati na svim kontinentima i da će imati i veći broj personalizacija za određena tržišta. Nova električna vozila proizvedena u Kragujevcu trebalo bi da koštaju oko 20.000 evra.

Inače, paralelno sa planiranim procesom proizvodnje prvog električnog automobila u Srbiji, republička Vlada je 1. februara na svojoj sednici usvojila uredbu o subvencionisanju kupovine električnih automobila.

Za tu meru država je izdvojila 170 miliona dinara.

Pravo na subvencionisanu kupovinu tih automobila imaju fizička i pravna lica, kao i preduzetnici, a zahtevi se podnose Ministarstvu zaštite životne sredine do 31. oktobra ove godine.

Subvencije predviđene za kupovinu električnog mopeda ili lakog tricikla iznose 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, električnog motocikla, motocikla sa bočnim sedištem, teškog tricikla, lakog i teškog četvorocikala 500 evra, dok je najveći iznos predvi|en za električna putnička vozila sa najviše devet mesta za sedenje i električna teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa do 3,5 tone i iznosi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prijavljivanje zainteresovanih za subvencije države za kupovinu električnih automobila u iznosu od 5.000 evra počelo je 12.aprila i trajaće do 31.oktobra.

Pravo na subvenciju mogu da ostvare fizička lica, preduzetnici i kompanije, a cilj subvencije je unapređenje kvaliteta vazduha i životne sredine.

– Reč je o velikom projektu i relativno novoj stvari u automobilskoj industriji ne samo kod nas nego bilo gde u svetu. To je i jedan od razloga zbog čega država subvencioniše kupovinu električnih automobila. Međutim, te subvencije svakako nisu dovoljne da bi se vozači motivisali da kupe baš ta vozila. Bez obzira što će se u Srbiji proizvoditi jeftiniji modeli električnih automobila njihova cena je još uvek prilično visoka za naše uslove, čak i sa subv encijama. Osnovni problem je taj što kod nas ne postoji infrastruktura za električne automobile, odnosno nema dovoljno instaliranih punjača baterija. To posebno odbija potencijalne kupce od namere da pazare električne automobile – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima za Stelantis bi bilo znatno isplativije da električne automobile proizvedene u Srbiji prodaje u inostranstvu gde je infrastruktura potrebna za njihovu vožnju znatno razvijenija i shodno tome postoji veće interesovanje za kupovinu takvih vozila.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe smatra da će se samo manji broj električnih automobila proizvedenih u Kragujevcu prodavati u Srbiji i da ta cifra neće biti veća od nekoliko hiljada.

– Problem je što kod nas nema infrastrukture koja bi tako nešto podržala i ne postoje uslovi za masovnu prodaju. Subvencije u tom segmentu ne mogu značajnije da doprinesu upravo zbog nedostatka punjača za baterije električnih vozila ali i zbog toga što je reč o automobilima koji su i dalje skupi. To je i razlog što se kupovina takvih vozila subvencioniše i u razvijenim zemljama. Da bi Stelantis uspeo da u određenoj meri povati uložena sredstva u izradu električnih automobila u Kragujevcu potpuno je izvesno da će ih uglavnom plasirati na strano tržište – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u datom trenutku nadležni u Srbiji ne mogu da učine gotovo ništa da pospeše prodaju električnih automobila na tržištu jer tehnologija proizvodnje takva da to još uvek nije automobili za “svačiji džep”.

(Demostat)

pročitaj više

Biznis

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala 175 miliona evra

Objavljeno

-

Gejming industrija Srbije u prošloj godini prihodovala je 175 miliona evra ili za 117 odsto više nego godinu dana ranije, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju najnovijeg izveštaja o toj industriji.

Kako je kazala izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) i urednica izveštaja Kristina Janković-Obućina, taj prihod je u 2023. ostvarilo 15 gejming kompanija u Srbiji od kojih je 57 odsto razvilo originalne proizvode.

Prema njenim rečima, najznačajnija promena prošle u odnosu na 2022. godinu u gejming industriji Srbije je rast zaposlenih od čak 98 odsto, što dovodi do procene da 4.300 gejming profesionalaca radi u toj industriji u našoj zemlji.

pročitaj više

Biznis

Zakerberg prestigao Maska na Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto

Objavljeno

-

Osnivač kompanije Meta Mark Zakerberg je prestigao vlasnika Tesle Ilona Maska na aktuelnoj Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo treće mesto.

Zakerbergovo bogatstvo poraslo je preko noći za 2,6 milijardi dolara na 178 milijardi dolara nakon što je Meta juče predstavila svoj novi model veštačke inteligencije Llama 3, kao i ažuriranu verzuju četbota Meta AI.

Vrednost imovine Ilona Maska je istovremeno pala za skoro četiri milijarde dolara na 170 milijardi dolara, čime je vlasnik Tesle pao na četvrtu poziciju, prenosi Blumberg.

pročitaj više

U TRENDU