ostanimo u kontaktu

Politika

Crna Gora na prekretnici – Milo Đukanović ili….

Objavljeno

-

U Crnoj Gori će sutra biti održani predsednički izbori koji bi mogli da budu istorijska prekretnica jer će se građani izjašnjavati između aktuelnog predsednika i pretendenta na još jedan mandat Mila Đukanovića, koji je na vlasti duže od tri decenije i šest drugih kandidata.

Dosadašnja istraživanja pokazala su da će Đukanović, koji je kandidat Demokratske partije socijalista (DPS), imati najveću podršku za ulazak u drugi izborni krug, a odmah iz njega je kandidat Demokratskog fronta Andrija Mandić.

Deo podgoričkih medija, međutim, poslednjih dana prednost za ulazak u drugi izborni krug daju kandidatu Demokrata Aleksi Bečiću ili kandidatu Pokreta Evropa sad (PES) Jakovu Milatoviću, posebno nakon incidenata koji su propratili njegovu kampanju na Cetinju i u Nikšiću.

Demokratski front je u kampanji više puta bio izričit da će podržati Bečića ili Milatovića ako uđu u drugi izborni krug, dok se Demokrate i PES nisu izjasnile da li će podržati Mandića kao protivkandidata Đukanoviću u drugom krugu, koji će biti održan 2. aprila.

Đukanović u predsedničku trku ulazi sa pozicije šefa države i lidera opozicione DPS-a, koja je izgubila vlast na izborima 2020. godine. Iako se dugo spekulisalo da li će biti kandidat svoje partije, sva istraživanja su pokazala da je jedini kandidat opozicije koji u ovom trenutku ima šansu za pobedu, imajući u vidu da su mu protivkandidati uglavnom lideri najjačih partija.

Đukanović je jedan od osnivača DPS-a i na njenom čelu je od 1998. godine, od kada je i na najvišim funkcijama u državi – premijera ili predsednika. Bio je najmlađi premijer u Evropi kada je na tu funkciju u Crnoj Gori prvi put izabran 15. februara 1991. godine. Na toj funkciji je bio još šest puta, dok je predsednik države bio u dva mandata.

Za Đukanovića se vezuju brojne afere, što su njegovi protivkandidati često koristili u kampanji.

Bio je jedan od najbližih saradnika predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Nakon što je njegova DPS na izborima 30. avgusta 2020. izgubila izbore i prešla u opoziciju, Đukanović, iako je najavljivao, nije pokušao da reformiše stranku, a istovremeno sa pozicije šefa države bio je prepreka delovanju novoformirane vlasti. U izbornoj kampanji Đukanović je najčešće je podsećao da je izvojevao crnogorsku nezavisnost, da je zemlju uveo u NATO i obećao da će Crnu Goru uvesti u EU do 2025.

Andrija Mandić (DF) je kandidat najbrojnije političke grupacije i žestoki je protivnik Đukanovića. Ovaj politički savez se protivio ulasku Crne Gore u NATO, priznanju jednostrano proglašene kosoveske nezavisnosti, kao i uvođenju sankcija Rusiji.

U izbornoj kampanji Mandić insistira na pomirenju neophodnom za prosperitet države, podržava evropski iput Crne Gore i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, široko rasprostranje tokom trodecenijske vladavine Đukanovića.

Aleksa Bečić je čelnik Demokrata Crne Gore, postao je predsednik Skupštine Crne Gore nakon poraza DPS Mila Đukanovića na parlamentarnim izborima 2020. godine. Osudio je rusku agresiju na Ukrajinu i podržava evroatlanske integracije. U kampanji ističe da se više ne sme dogoditi da državom vlada jedan čovek i jedna partija misleći na Đukanovića i DPS.

Jakov Milatović je zamenik predsednika neparlamentarnog Pokreta Evropa sad (PES), osnovanom avgusta prošle godine. Bio je ministar u vladi premijera zdravka Krivokapića i bio je viđen za gradonačelnika Podgorice nakon lokalnih izbora, oktobra prošle godine. Podržava evropski put Crne Gore, a u jednom intervjuu je rekao da podržava sve verske zajednice u zemlji, uključujući i nekanonsku Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Milatovića je PES kandidovao umesto lidera tog pokreta Milojka Spajića, čija kandidatura je odbijena od DIK-a.

Predsednički kandidati su još Draginja Vuksanović Stanković ispred opozicione Socijaldemokratske partije, inače, dugogodišnjeg partnera DPS na crnogorskoj političkoj sceni, zatim lider Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović, čija je politika bliska Demokratskom frontu i influenser Jovan Radulović, koji je kandidat grupe građana.

Politika

Bačene dimne bombe ispred zgrade Vlade tzv. Kosova

Objavljeno

-

Na glavnom prištinskom trgu “Zahir Pajazit” danas se okupilo nekoliko stotina građana koji protestuju protiv aktuelnog premijera Aljbina Kurtija i Ohridskog sporazuma. Okupljeni demonstranti su se potom uputili prema zgradi Vlade tzv. Kosova, gde su bacili dimne bombe.

Na čelu ovog protesta su funkcioneri Socijaldemokratske partije.

Socijaldemokratska partija smatra da premijer Kurti nema legitimitet, i da bi iz tog razloga trebao da podnese ostavku.

Natira Kuči iz ove stranke rekla je juče da su protest podržali Udruženja ratnih veterana OVK, NISMA Fatmir Ljimaj i mnoge druge građanske inicijative koje, prema njenim rečima, žele Kurtijevu ostavku.

Kuči je istakla da se ovaj protest organizuje jer smatraju da je Kurti prihvatio stvaranje ZSO sporazumom u Ohridu i promenio pristup koji je imao 15 godina u opoziciji.

pročitaj više

Politika

Ponoš: SRCE postaje stranka – izlazimo na političku utakmicu protiv ove vlasti

Objavljeno

-

Lider pokreta Srbija centar (Srce) Zdravko Ponoš izjavio je da je ideja registracije Pokreta kao političke stranke da promenimo formu kako bi bili spremni za izbore, kada oni budu raspisani.

„Odlučili smo da promenimo formu i da je prilagodimo za predstojeće izbore, kad god da oni budu, a to se radi tako što ćemo formirati političku stranku i izaći na političku utakmicu protiv ove vlasti“, rekao je Ponoš novinarima u prostorijama Pokreta u Beogradu.

Pokret Srce započeo je danas kampanju prikupljanja 10.000 potpisa građana kako bi se registrovala politička stranka.

Ponoš je kazao da je ideja da ta politička opcija bude spremna da izađe na „političku utakmicu“, da se „odmeri“.

On je naveo da očekuje podršku od opozicionih birača koji su podržali njegovu predsedničku kandidaturu na prošlogodišnjim izborima i dodao da može očekivati i podršku od ljudi koji su bili glasači vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i razočarani su.

Kako je naveo, formiranje političke stranke nije cilj nego sredstvo, kao što ni „preuzimanje vlasti nije cilj nego sredstvo da bi se promenila Srbija“.

Najavljeno je da će se prvog dana kampanje potpisi prikupljati u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Vranju, Leskovcu, Zaječaru, Staroj Pazovi i Rumi.

pročitaj više

Politika

DW: Vučić je širio prorusko raspoloženje – sad mu je ono problem

Objavljeno

-

Odnosi Srbije i Rusije nikako nisu „bezuslovna ljubav“, prenosi švajcarski javni servis SRF. Kako navode, ima naznaka za okretanje leđa Moskvi, ali to neće ići preko noći.

Nedavno se saznalo da projektili srpske proizvodnje završavaju u arsenalu ukrajinske vojske, podseća švajcarski javni servis SRF u radijskoj analizi o odnosu Srbije i Rusije, piše DW.

Zvanični Beograd je odvratio da je municija izvezena u Tursku i da Srbija nema ništa sa daljom preprodajom preko Slovačke do Ukrajine. Pa ipak je stvar naišla na nezadovoljstvo u Moskvi.

„Nisu prodali materijal direktno Ukrajini, ali nisu mnogo ni pazili da tamo ne završi“, kaže Armina Galijaš, ekspertkinja za Balkan sa Univerziteta u Gracu.

Kako Galijaš kaže za SRF, odnosi Srbije i Rusije su više pragmatični. „Oni su na neki način oprezni i nikad sasvim otvoreni. To nije bezuslovna ljubav“.

Kako navodi novinar SRF, srpska ljubav prema Rusiji je proteklih godina inscenirana kao „slovensko i pravoslavno bratstvo“. Tu su sliku gurali i mediji i političari u Beogradu, zajedno sa antizapadnim stavovima.

„Takav stav pokazuje se i u anketama u kojima većina Srba krivi NATO za rat u Ukrajini“, navodi radio. „Ipak, Srbija ne podržava Rusiju bezuslovno. Zemlja je više puta osudila rat u Ukrajini i naglasila da ne priznaje ruske aneksije“.

Po mišljenju Armine Galijaš, rat ide protiv interesa Srbije. „Pre svega jer se geopolitički mnogo toga menja. Došlo je vreme da se zauzimaju jasni stavovi“.

SRF navodi da je postalo sve teže vrdati od Istoka do Zapada, što je bio „centralni element srpske spoljne politike poslednjih godina“.

Švajcarski radio primećuje „naznake da bi Srbija mogla da se udalji od Rusije: predsednik Vučić se žalio na ruski uticaj u zemlji i potvrđivao da je Srbija na putu u EU“.

„Zamislivo mi je da dođe do raskida sa Rusijom“, kaže Galijaš. „Ima naznaka za to“.

Ali, to neće ići preko noći, dodaje SRF. Ne samo jer je Srbija zavisna od ruskog gasa, već i jer Rusija uživa velike simpatije među srpskim stanovništvom. U tome je veliku ulogu imao i Vučić.

„On je sam stvarao to proputinovsko i prorusko raspoloženje u zemlji. Sad mora sam da vidi kako da se iz toga izvuče“, zaključuje Galijaš.

pročitaj više

Politika

Glavni odbor SSP, Đilas poručuje da je cilj članstvo Srbije u EU do 2030.

Objavljeno

-

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da je cilj i misija te stranke članstvo Srbije u Evropskoj uniji do 2030. godine.

To nije bitka za ulazak u tu zajedicu, to je borba za demokratiju, jer u EU nema mesta za autoritarizam. Članstvo u EU je obaveza prema budućim generacijama, rekao je Đilas na Glavnom odboru stranke u beogradskom Domu omladine.

Od ovog naroda stalno traže da nešto izdrži, a decenijama se političke greške i promašaji vlasti objašnjavaju posledicama svetskih zavera, nikako lošom vlašću, ukazao je predsednik SSP.

Za lošu vlast, dobar je samo narod koji pati, narod koji se nada da će nekada biti dobro, jer je nada jedino što takva vlast može da ponudi u odsustvu sistema, dodao je Đilas, koji je uveren da građani mogu mnogo bolje da žive i da zato treba govoriti o rešenjima, a ne samo o problemima.

Neka rešenja, naveo je Đilas, dao nam je Zoran Đinđić – a to je da EU nije savršena, ali je najbolje što imamo i da članstvo u Uniji ne sme biti nedosanjan san srpskog društva, već realnost i jedina garancija da se može živeti normalno.

Đilas smatra da je članstvo u EU siguran način za dobar život naroda, navodeći primere Bugarske, Poljske, Slovačke, Češke i Slovenije.

Vlast u Srbiji i mediji čine sve da nas ubede da nas EU neće, da je umorna i nije spremna, ali istina je da u proteklih deset godina oni nisu uradili ništa da Srbija postane članica Unije, rekao je Đilas i naglasio da je vlast Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije zaustavila reformski put.

Za proteklih 20 godina nikada nismo bili dalje od EU nego sada, ocenio je Đilas.

„SSp jedini garant članstva“

Đilas je predočio da je SSP jedini garant članstva Srbije u EU do 2030. godine.

Te reforme ne sprovodimo zbog EU, već zbog sebe. Time će EU dobiti još jednu uređenu državu, ali Srbija će postati uređena zemlja u Evropi. To je borba za pravedno društvo, institucije, slobode medija, poručio je Đilas.

Đilas je istakao da SSP od poslednjih izbora prolazi kroz težak period, ali nastavlja sa svojom politikom i uverenjem da su promene moguće, kao i društvo u kojem ljudi pristojno žive.

Bićemo tačka okupljanja demokratskih, progresivnih odgovornih aktera, jer imamo organizacionu i ljudsku snagu, aktere koji su željni promena. Naš poziv nije da negujemo realnost ovakva kakva je, već da učinimo sve da je promenimo, najavio je lider SSP.

Naš cilj, naša politička misija jeste da uvedemo Srbiju u EU. Svi znamo ko to ne može da uradi, svako ko je dobronameran vidi da Aleksandar Vučić, SNS i SPS ne mogu uvesti Srbiju u EU i svi zamo da mi to možemo, zaključio je Đilas.

Pre Đilasovog obraćanja, članovima Glavnog odbora obratili su se Dragoslav Stankov iz Elemira, kojem je zapaljen automobil, kao i Danijela Mihailović iz Bosilegrada koja je uhapšena prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića.

Stankov je zahvalio na podršci SSP i istakao da mu je u tim trenucima straha mnogo značia podrška.

Danijela Mihailović je rekla da zbog svog mišljenja stalno „trpi teror“ predsendika opštine Bosilegrad Vladimira Zaharijeva, ali da je uhapšena kada je nosila transparetn prilikom Vučićeve posete „Predsedniče, mi smo glasni“.

Nisam sama, deo sam najboljeg tima,verujem u vas i vi u mene i znate da neću odustati, rekla je ona.

pročitaj više

Politika

U drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori skoro 1.500 birača više nego u prvom 

Objavljeno

-

Broj birača u drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori biće veći za 1.445 u odnosu na prvi krug, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

U biračkom spisku Crne Gore, prema kojem su održani izbori 19. marta, bilo je 542.154 birača, dok ih je po ažuriranim podacima 543.599, prenosi portal RTCG.

“Uvid u birački spisak, birač može ostvariti lično, na šalterima područnih jedinica i filijala za upravne poslove, državljanstvo i strance ovog Ministarstva, svakim radnim danom (od ponedeljka do petka) u terminu od 08 do 14 časova, uz važeću ličnu kartu ili putnu ispravu (pasoš), osim u Područnoj jedinici za upravne poslove, državljanstvo i strance Podgorica, gde se uvid u birački spisak, na prethodno naveden način može ostvariti u periodu od 08 do 17 časova”, istakli su iz MUP-a.

Prilikom neposrednog uvida, birač može zatražiti promenu podataka upisanih u birački spisak. Drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori biće održan 2. aprila

pročitaj više

U TRENDU