ostanimo u kontaktu

Svet

Čuvar tajni Vatikana otkriva detalje skrivenih dosijea u intervjuu pred penziju

Objavljeno

-

Vatikan godinama pokušava da potisne ideju da je njegov hvaljeni Tajni arhiv baš toliko tajnovit: otvorio je naučnicima dosijee kontroverznog pape Pija Dvanaestog iz Drugog svetskog rata i promenio zvaničan naziva arhiva uklonivši reč „Tajni“.

Ali aura mita i misterije je opstala, mada se sada smanjila jer dugogodišnji upravitelj „Vatikanskog apostolskog arhiva“, nadbiskup Serđo Pagano, prvi put govori otvoreno, otkrivajući neke od tajni koje je našao za 45 godina koliko je radio u jednom od najstarijih, najvažnijih svetskih spremišta dokumenata i jednom od najneobičnijih.

U novom intervjuu dužine knjige, pod nazivom „Secretum“ (latinski: tajna) koji će biti objavljen danas, Pagano otkriva neke od nepoznatih, manje poznatih i zakulisnih detalja dobro poznatih saga Svete Stolice i njenih odnosa sa spoljnim svetom tokom 12 vekova.

U intervjuu kojeg čine razgovori tokom godinu dana sa italijanskim novinarom Masimom Frankom, Pagano ulazi u mnogo šta: od Napoleonove pljačke Arhiva 1810, do slučaja Galileja i neobične konklave – skupštine kardinala za izbor pape 1922, jedva plaćene donacijom američkih rimokatolika.

„Ovo je prvi put da to radim, a biće i poslednji jer se spremam da odem“, rekao je Pagano (75) u intervjuu za Asošiejted pres u svojoj arhivskoj kancelariji uoči penzionisanja ove godine.

Papa Leo Trinaesti je za naučnike 1881. godine prvi put otvorio Arhiv, do tada korišćen još od 8. veka isključivo za potrebe pape lično i za čuvanje dokumentacije papstva, ekumenskih sabora i vatikanskih kancelarija.

Sa 85 kilometara polica, velikim delom pod zemljom u dvospratnom armirano-betonskom bunkeru koji može da odoli požaru, Arhiv sadrži i dokumentaciju iz ambasada Vatikana širom sveta, kao i posebne zbirke dokumenata aristokratskih porodica i verskih redova.

Iako je često izvor teorija zavera u stilu romana-misterija Dena Brauna, autora „Da Vinčijevog koda“ koji je razgnevio Katoličku crkvu, Arhiv ipak funkcioniše kao bilo koja državna ili privatna ustanova te vrste: istraživači traže dozvolu da ga posete, a zatim da vide konkretne dokumente koje pregledaju u namenskim čitaonicama.

Pagano ih pomno prati preko ogromnog televizijskog ekrana internog video-sistema, postavljenog kraj njegovog pisaćeg stola, koji mu omogućava uživo video-praćenje čitaonica.

U poslednje vreme naučnici su hrlili u Arhiv da pročitaju dokumente sada obustavljenog proglašenja za sveca pape Pija Dvanaestog, „ratnog pape“, kritikovanog da nije dovoljno govorio o Holokaustu.

Sadašnji papa Franja naredio je da se dokumenti Pijevog pontifikata otvore 2020. godine – pre roka, da bi naučnici konačno mogli da imaju punu sliku o Piju.

Vatikan je dugo branio Pija od kritika da je ćutao dok se odvijao Holokaust, govoreći da je on koristio „tihu diplomatiju“ da spasave živote i da nije javno govorio o nacističkim zločinima jer se plašio odmazde, ne samo protiv sebe, nego i protiv samog Vatikana.

Izaslanik predsednika SAD Harija Trumana Majron Tejlor bio je kod pape Pija Dvanaestog u Kastelgandolfu kod Rima 26. avgusta 1947. i veruje se da su razgovarali upravo o toj temi.

Pulicerovom nagrađeni pisac Dejvid Kercer za knjigu „Papa u ratu“, koja je objavljena 2022. u SAD, citirajući nedavno otvorene vatikanske arhive, sugeriše da je Vatikan najteže radio da od nacista spase Jevreje koji su prešli u katoličanstvo ili su bila deca iz katoličko-jevrejskih „mešovitih brakova“.

Novootkrivena prepiska sugeriše da je papa Pije Dvanaesti tokom Drugog svetskog rata imao detaljne informacije od nemačkog jezuite od poverenja da je do 6.000 Jevreja i Poljaka svakodnevno gušeno u Poljskoj koju je okupirala Nemačka. To potkopava argument Svete Stolice da nije mogla da potvrdi diplomatske izveštaje o nacističkim zločinima i da ih osudi. Dokumentacija iz Vatikanskog arhiva objavljena je i u italijanskom dnevniku „Korijere dela sera“, podstičući debatu o Pijevom nasleđu i obustavljenoj kampanji za njegovu beatifikaciju.

Ali, šef Arhiva Pagano nije Pijev apologeta i među vatikanskim sveštenicima se ističe po spremnosti da Piju zameri ćutanje. Pagano kaže da ne može da se pomiri s Pijevom stalnom nevoljnošću da javno osudi nacističke zločine, čak i posle završetka rata.

„Znamo da je papa tokom rata napravio izbor: nije mogao i nije hteo da govori. Bio je ubeđen da bi se dogodio još gori masakr“, rekao je Pagano. „Ali, posle rata, očekivao bih reč više za sve ove ljude koji su otišli ​​u gasne komore“ – rekao je on.

Pijevo stalno posleratno ćutanje Pagano objašnjava njegovom zabrinutošću zbog stvaranja jevrejske države – Izraela. Vatikan je imao dugu tradiciju podrške palestinskom narodu i bio je zabrinut za sudbinu hrišćanskih verskih objekata u Svetoj zemlji ako se teritorije predaju novostvorenoj državi Izrael.

Bilo koja Pijeva osuda Holokausta, čak i posle rata, „mogla bi da se čita u političkom smislu kao podrška osnivanju nove države“ – Izraela, tumnaši Pagano papin rezon.

U knjizi-intervjuu Pagano se ne uzdržava od prezira prema nepotpunom istraživanju Pija radi proglašenja za sveca, što je sada na čekanju dok naučnici razmatraju novodostupnu dokumentaciju.

Dva jezuitska istraživača koja su sastavila dosije o Piju za beatifikaciju – sveštenici Peter Gumpel i Paolo Molinari, oslanjala su se samo na delimičnu kompilaciju papskih dokumenata od 11 tomova koja je objavljena 1965. – otkrio je Pagano i u intervjuu dodao da „nikada nisu ni kročili u Apostolski arhiv“ jer su „hteli da ga zaobiđu“.

Rekao je da smatra da je proglašenje Pija Dvanaestog za sveca trebalo da sačeka dok se katalogizuje kompletna arhiva njegovog pontifikata i bude dostupna i da verski naučnici dobiju vremena da donesu zaključke.

Pored dobro poznatih priča o vatikanskim intrigama, knjiga otkriva i neke nove, uključujući poreklo važnog finansijskog odnosa Katoličke crkve u SAD i Vatikana koji se nastavlja i danas, a datira od konklave 1922. godine.

Pagano je rekao da je posle smrti pape Benedikta Petnaestog komornik – kardinal zadužen za papsku riznicu i račune, otišao do papinog sefa i otkrio da je „bukvalno prazan: nije bilo papira, novčanica ili novčića“. Ispostavilo se da Benedikt nije bio fiskalno odgovoran i ostavio je Svetu stolicu u minusu kada je umro 22. januara te godine.

Papina kasa je uvek korišćena za finansiranje konklave za izbor novog pape, a Sveta stolica je bila u teškom finansijskom stanju u vreme kada je Evropa još bila skrhana Prvim svetskim ratom.

U knjizi – intervjuu su prvi put objavljeni šifrovani telegrami u kojima je državni sekretar Vatikana tražio od svog ambasadora u Vašingtonu da hitno pošalje „šta god ima u sefu“ da bi moglo da se održi glasanje o novom papi.

Po telegramima, ambasada Vatikana je poslala ono što su njene američke crkve prikupile od vernika, sve do poslednjeg centa: 210.400,09 dolara, te je tako omogućeno glasanje u kojem je na kraju izabran papa Pije Dvanaesti.

Pagano sugeriše da je odluka pape Franje iz 2019. da reč „Tajna“ ukloni iz naziva Arhiva i nazove ga „Vatikanski apostolski arhiv“‚ bila možda još jedan finansijski signal usmeren ka bogatoj Katoličkoj crkvi u SAD – „rebrendiranje“ da bi se uklonile sve negativne stare konotacije i podstakle potencijalne nove donacije, prvenstveno preko nove fondacije „Treasures of History“, sa sedištem u SAD, koja finansijski podržava Arhiv.

Na kraju intervjua za AP, Pagano je posetiocima ponosno pokazao jednu od dragocenosti iz Arhiva, koju čuva u neupadljivom drvenom ormaru kod ulaza u svoju kancelariju. Tamo je, iza staklene ploče i osvetljeno posebnim svetlima, originalno pismo britanskih plemića iz 1530. godine u kojem pozivaju papu Klementa Sedmog da odobri razvod kralja Henrija Osmog od Katarine od Aragona da bi mogao da se oženi Anom Bolejn.

Papa je to odbio, a kralj Henri Osmi se oženio, raskinuo s Rimom i sebe postavio za poglavara svoje crkve, s mogućnošću da se razvodi i ženi s kim god i kad god poželi.

„Može se reći da je to rodni list Anglikanske crkve“, rekao je Pagano pokazujući pečate od crvenog voska nekih od potpisnika.

Pagano sa zadovoljstvom otkriva kako je taj dokument preživeo: Kada je Napoleon Bonaparta neslavno zaplenio vatikanske arhive 1810. i odneo ih u Pariz, Paganov prethodnik – glavni arhivista smotao je to pismo iz 1530. godine i sakrio ga u tajnu fijoku u jednoj stolici u predsoblju Arhiva.

„Francuzi ga nikada nisu našli“, ponosno je rekao Pagano i istakao da je glavni posao arhiviste da čuva Arhiv.

(Beta)

Svet

Evrostat: Građani Evropske unije svoje zadovoljstvo životom ocenili ocenom 7,1

Objavljeno

-

Građani Evropske unije su u 2022. godini svoje zadovoljstvo životom ocenili u proseku ocenom 7,1, na skali od 0 (uopšte nisam zadovoljan) do 10 (potpuno sam zadovoljan), pokazuje istraživanje koje je danas objavio Evrostat.

Ocena je slabija od ocenu 7,3, koliko je bila u 2018. godini i sada je približno ista kao u 2013. godini, kada su građani EU svoje životno zadovoljstvo ocenili sa 7,0.

Ljudi su generalno više zadovoljni ličnim odnosima koje u proseku ocenjuju sa 7,8 nego stanjem svojih finansija koje ocenjuju sa 6,6.

pročitaj više

Svet

Sergej Šojgu: Gubici ukrajinskih snaga od početka specijalne operacije skoro 500.000 vojnika

Objavljeno

-

Gubici Oružanih snaga Ukrajine od početka specijalne operacije iznose skoro 500.000 vojnika, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na sednici Odbora Ministarstva odbrane.

„Ukupno, od početka specijalne vojne operacije, gubici Oružanih snaga Ukrajine iznose skoro pola miliona vojnog osoblja“, rekao je Šojgu, prenela je agencija RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, kijevski režim nije uspeo da ostvari svoje ciljeve u kontraofanzivi koju su pripremili instruktori NATO.

pročitaj više

Svet

UN: Britanska vlada da ponovo razmotri plan za deportaciju migranata

Objavljeno

-

Ujedinjene nacije su apelovale na britansku vladu da ponovo razmotri svoj plan za deportaciju migranata u Ruandu koji, kako navode, „stvara opasan presedan u svetu“.

Visoki komesar za ljudska prava Folker Tirk i visoki komesar za izbeglice Filipo Grandi pozvali su britansku vladu „da preduzme praktične mere za borbu protiv neregularnih tokova izbeglica i migranata, na osnovu međunarodne saradnje i poštovanja ljudskih prava“.

Britanski parlament odobrio je noćas predlog zakona kojim se dozvoljava da tražioci azila koji su ilegalno ušli u Britaniju budu deportovani u Ruandu.

„Novi zakon ozbiljno podriva vladavinu prava u Velikoj Britaniji i postavlja opasan presedan širom sveta“, naveo je Tirk.

„Zaštita izbeglica zahteva od svih zemalja, ne samo od suseda kriznih područja, da poštuju svoje obaveze. Cilj (zakona) je da se prebaci odgovornost za zaštitu izbeglica, čime se podriva međunarodna saradnja i postavlja zabrinjavajući globalni presedan“, naveo je Grandi, u zajedničkom saopštenju.

Novi zakon je treći u nizu sve restriktivnijih britanskih zakona koji su ugrozili pristup zaštiti izbeglicama od 2022. godine, uključujući zabranu pristupa azilu ili drugim oblicima dozvole boravka za osobe koje neregularno stižu u Britaniju preko treće zemlje.

(Beta)

pročitaj više

Svet

SAD počele pregovore o povlačenju 1.000 američkih vojnika iz Nigera

Objavljeno

-

Vlasti SAD počele su pregovore sa vlastima Nigera o povlačenju američkih vojnika iz te zemlje na zapadu Afrike, saopštio je Pentagon.Te trupe služe za borbu protiv džihadističkih ekstremista u regionu Sahel kojem pripada Niger.

Vlada Nigera, koja je nastala kao rezultat državnog udara prošlog jula, odlučila je prošlog meseca da raskine ugovor o vojnoj saradnji sa SAD, i saopštila da je prisustvo američkih vojnika u Nigeru sada „ilegalno“.

Vašington je prošle nedelje konačno pristao da povuče više od 1.000 vojnika iz te zemlje i najavio slanje delegacije u Nijamej radi dogovora o detaljima povlačenja.

„Možemo da potvrdimo početak razgovora između Sjedinjenih Država i Nigera o urednom povlačenju američkih snaga“, rekao je portparol Pentagona Pat Rajder.

U razgovorima učestvuje „mala delegacija Pentagona i američke vojne komande za Afriku“, a SAD će „nastaviti da istražuju moguće opcije kako bi obezbedile da uvek budu u mogućnosti da se suoče sa potencijalnim terorističkim pretnjama“, dodao je Rajder.

U Nijameju, nigerijski ministar spoljnih poslova Bakari Jau Sangare je saopštio da je u danas imao „razgovore“ sa ambasadorkom SAD u Nijameju Ketlin Ficgibon o „pitanju odlaska vojnih trupa iz Nigera“.

Razgovor se odvijao u prisustvu Marije Baron, direktorke Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Nijameju, koja je iznela uverenje da će ta agencija „nastaviti bilateralnu saradnju“ sa Nigerom, i najavila „novi sporazum radi zamene postojećeg, koji ističe u septembru 2024.“, navodi se u saopštenju.

U Nigeru, SAD imaju veliku bazu dronova u blizini Agadeza. Njena izgradnja je koštala oko 100 miliona dolara.

Nakon državnog udara u kojem je svrgnut izabrani predsednik Mohamed Bazum, novi vojni režim je brzo zatražio odlazak vojnika iz Francuske.

Vojna hunta se politički približila Rusiji, kao i Mali i Burkina Faso, zemlje u kojima takođe vladaju vojni pučisti.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Prvi rudnik Ziđin Majning Grupe danas ima 70 električnih vozila

Objavljeno

-

U Ziđinšanu, najstarijem rudniku bakra i zlata Ziđin Majning Grupe, koja je strateški partner Srbije u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, od ukupno 100 vozila, koliko rudnik poseduje, 70 je na električni pogon.

Ekipa Tanjuga posetila je ovaj rudnik koji se nalazi na jugoistoku Kine, u Šanghangu.

Kompanija Ziđin Majning Grupa strateški je partner Srbije u rudnicima bakra i zlata u Boru i Majdanpeku, kao i prvog borskog zelenog rudnika Čukaru Peki.

Rudnik Ziđinšan otvoren je 1993. godine, mada je rudarenje na ovim prostorima počelo još pre 1.000 godina.

Mesečna proizvodnja bakra je oko 7.000 tona u koncentratu, dok se na godišnjem niovu proizvodi do 80.000 tona bakra u koncentratu.

Uz proizvodnju bakra, na godišnjem nivou dobija se i jedna tona zlata.

Na površinskom kopu trenutno radi 1.000 radnika, a ukupno na površinskom kopu i u eksploataciji radi 4.000 radnika.

Očekuje se da radni vek rudnika traje još 15 godina, a nakon toga planira se da rudnik postane turistička atrakcija ili da bude jalovište za manji rudnik koji se nalazi u blizini.

U zaštiti životne sredine rudnik koristi tri metode ozelenjavanja: sređivanje kosina, postavljanje mreža i hidrosetva.

Lajčang: Proizvodnja u Boru čini 24 odsto ukupne proizvodnje Ziđin Majning Grupe

Predsednik korporacije Ziđin Majning Grupa Zou Lajčang izjavio je danas da udeo rudnika u Boru, sa proizvodnjom od 240.000 tona bakra godišnje, iznosi 24 odsto u ukupnoj proizvodnji ove korporacije.

„Prošle godine proizveli smo više od milion tona bakra i 68 tona zlata. Mi smo prvi po proizvodnji bakra i zlata u Kini. U Boru imamo dva ogranka i oni su doprineli proizvodnji sa 240.000 tona bakra, čiji je udeo u našoj korporaciji 24 odsto“, rekao je Lajčang.

On je, tokom sedmodnevne posete novinarskih ekipa iz Srbije Kini, čiji je cilj upoznavanje modernog i zelenog rudarstva Ziđin Majning Grupe, istakao da su cene ove kompanije na berzi rasle od 12 do gotovo 20 kineskih juana.

„Trenutno smo u formiranju naših petogodišnjih planova i naravno Bor je deo tih planova. Mi ćemo u oblasti količine proizvodnje uraditi mnoge promene i neke ciljeve koje smo planirali za 2033. ostvarićemo ranije, 2028. godine“, proučio je Lajčang.

Kako je naveo, svaki od ukupno 34 rudnika koliko imaju u svetu, rade u skladu sa ekološkim standardima. „Prenosimo ekološku izgradnju u svaki rudnik koji razvijamo po najvišim standardima“, naglasio je Lajčang.

Prema njegovim rečima, rudnik u Boru je bogat resursima i još uvek se nalazi u početnoj fazi.

„Verujem da će taj rudnik imati dug životni vek, uradili smo dosta bušenja i geoloških istraživanja. Sve više resursa je pronađeno tokom istraživanja, što će produžiti njegov životni vek“, kazao je Lajčang.

Dodao je da kineska kompanija obećava zelene rudnike i na teritoriji Srbije, kao i da je sa tim već počela u rudniku Čukaru Peki.

Na pitanje koliko su zadovoljni radom tog rudnika, s obzirom da je u pitanju prvi zeleni rudnik u Srbiji, Lajčang je rekao da oni u svim rudnicima prate najviše standarde kako bi obezbedili zeleno rudarstvo.

„Verujem da ima još prostora za napredak kada je u pitanju taj rudnik“, kazao je Lajčang.

Generalni menadžer Ziđin Koper Čen Janjin rekao je da tehnologija koja se koristi u topionici u Boru identična tehnologiji koju koriste ovde u Kini.

„Na osnovu nedavne rekonstrukcija u Boru smatram da je najbitnija stvar, kad je u pitanju metalurgija bakra, da se stabilizuje ono što je novoizgrađeno“, poručio je Janjin.

Naglasio je da topionica u Kini koristi solarnu energiju i energiju vetra.

„Potrudili smo se da najsavremenijim tehnologijama smanjimo emisiju štetnih gasova i po tome smo daleko iznad nacionalnih standarda“, kazao je Janjin. Ši Longsjan zaposlio se u Ziđin Koper, pre 12 godina, nakon završetka osnovnih studija naučne metalurgije i inženjeringa.

„Šljaka se topi na 1.300 stepeni, a bakar do 1.600 stepeni. Imamo veoma jak sistem rashlađivanja, pa radnici rade na temperaturi koja je ispod 30 stepeni“, kazao je Longsjan.

Naglasio je da zaposleni imaju beneficirani radni staž, koji im omogućava odlazak u penziju pet godina ranije, ali i da nemaju tradicionalni rudarski pozdrav kao kolege u Srbiji.

Ziđin Majning Grupa ima više od 30 projekata u 16 zemlja, uključujući Srbiju, sa rudnicima u Boru i Majdanpeku. Korporacija je u odnosu na 2022. godinu imala rast profita od pet odsto.

pročitaj više

U TRENDU