ostanimo u kontaktu

Svet

Da li Erdogan posle 20 godina pada s vlasti: Prvi put nije favorit, nikad ujedinjenija opozicija

Objavljeno

-

Danas će u Turskoj će biti izabran novi parlament, a možda i novi predsednik. Aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan prvi put nakon 20 godina nije izraziti favorit u toj trci. Njegova izborna koalicija je, kako pokazuju ankete, iza opozicionog saveza.

Od svog osnivanja 1923. godine, Republika Turska je po Ustavu parlamentarna demokratija. Erdogan je to želeo da promeni, pa je njegova vladajuća Stranka pravde i razvoja (AKP), uz podršku svog ultranacionalističkog partnera, Partije nacionalističkog pokreta (MHP), 2017. sprovela reformu. S izborima 2018. godine uveden je predsednički sistem i otada je predsednik kako šef države, tako i predsednik vlade. Kabinet premijera više ne postoji.

Predsednika, koji po novom sistemu ima široka ovlašćenja, direktno bira narod i to na pet godina. On imenuje i razrešava ministre i visoke državne službenike po svom nahođenju, a ujedno i rukovodi kabinetom vlade. Ministri koje on postavlja mogu da imenuju guvernere i državne predstavnike u pokrajinama, provincijama i okruzima, tako da predsednikov uticaj seže sve do lokalnih organa vlasti.

Šef države takođe ima ovlašćenja da izdaje predsedničke ukaze i imenuje ljude na visoke funkcije u pravosuđu, sektoru finansija i u obrazovanju. Ljudi na najvažnijim funkcijama u tajnoj službi ili u moćnoj verskoj instituciji Dijanet, direktno su odgovorni predsedniku.

Uvođenjem predsedničkog sistema ukinut je i princip nepristrasnosti i vođenja vanstranačke politike. Aktuelni predsednik Erdogan uspeo je da zadrži i mesto predsednika svoje konzervativno-islamske stranke AKP. Otada gotovo da nije bilo razdvajanja te funkcije i predsedničkog mandata.

Ko se kandiduje na predsedničkim izborima?

Aktuelni predsednik Erdogan i njegov izazivač ispred ujedinjene opozicije Kemal Kiličdaroglu vode neizvesnu izbornu trku. Prema podacima nekoliko instituta za istraživanje javnog mnjenja, kandidat najvećeg opozicionog saveza Kiličdaroglu je ispred Erdogana, što aktuelnog turskog predsednika i vladajući tabor čini sve nervoznijim.

Druga dva kandidata, kako pokazuju ankete, mogla bi da osvoje između dva i šest odsto glasova. Njihova kandidatura obično znači da će predsednik biti poznat tek nakon drugog kruga glasanja. Međutim, kandidat Muharem Ince se u četvrtak iznenada povukao iz trke, što bi moglo da preoblikuje poslednje dane kampanje.

Ankete su pokazale da Erdogan ima 43,7 odsto podrške, a Kiličdaroglu 49,3 odsto. Time opozicionom lideru nedostaje samo malo do većine potrebne za pobedu u prvom krugu, a smatra se da će mu povlačenje Incea doneti dodatne glasove.

Na ovim izborima prednost opozicije je i u tome što je na određeni način uspela da ujedini ono što su mnogi smatrali nemogućim. U šest partija opozicije koje podržavaju Kiličdaroglua su islamističke, levičarske, desničarske, nacionalne, a svima njima cilj je samo jedan, skloniti Erdogana sa političke scene i, kako mnogi vole da kažu, ujediniti duboko podeljenu zemlju.

Za razliku od Erdogana, koji je prilično autoritativan lider, Kiličdaroglu je umereniji, spremniji na kompromis i daleko više okrenut Zapadu, odnosno Evropskoj uniji, koja će mu biti jedan od spoljnopolitičkih ciljeva.

Koliki je značaj parlamenta?

Tokom svog predsedničkog mandata, Erdogan je krojio državni aparat po svojoj meri i stalno proširivao svoja ovlašćenja. Iako je uvođenjem predsedničkog sistema broj poslanika povećan sa 550 na 600, Erdogan je od turskog parlamenta napravio beznačajnu instituciju: tu su mogle da se vode rasprave i donose zakone, ali su vladajući sa svojom dominantnom većinom blokirali svaki opozicioni projekat i stalno uspevali da proguraju svoju političku agendu. Vlast je svojom većinom u parlamentu, sprečila i zahteve opozicije da se osnuju istražni odbori nakon nedavnog katastrofalnog zemljotresa ili po pitanju optužbi na račun vladajućih struktura za korupciju.

U parlamentu Turske trenutno ima 14 stranaka. Mnoge od njih su uspele da pređu cenzus od 7 posto samo uz pomoć koalicija. Sa 285 poslanika vladajuća stranka AKP ima najjaču poslaničku grupu u parlamentu. Njihovi saveznici ultranacionalistički MHP i Stranka velikog jedinstva (BBP) imaju 49 poslaničkih mesta, pri čemu i jedna i druga ideološki proističu iz pokreta „Sivih vukova“. Koaliciona vlada tako u turskom parlamentu ima većinu sa 334 mandata.

Najveća opoziciona partija, Republikanska narodna stranka (CHP), ima 134 poslanika, dok njen najjači saveznik, Dobra partija (IYI) ima 36 mandata. I Dobra partija je takođe proizašla iz pokreta „Sivih vukova“, ali u novom opozicionom stranačkom savezu pokušava da se pozicionira u desni centar. S poslanicima manjih stranaka, taj najveći opozicioni savez ima 174 mandata.

Prokurdska Demokratska partija naroda (HDP) ima 56 poslanika i treća je najjača snaga u turskom parlamentu. Preostali poslanici su ili iz manjih stranaka ili su nezavisni kandidati.

Kakve koalicije postoje?

Tri izborne koalicije igraju odlučujuću ulogu na parlamentarnim izborima: Erdoganov „Narodni savez“, potom najveći opozicioni blok, „Savez nacije“, i konačno „Savez za rad i slobodu“, predvođen prokurdskim HDP.

Pored AKP, u Erdoganovom „Narodnom savezu“ već godinama su ultranacionalističke MHP i BBP. Nedavno se koaliciji pridružila i „Nova stranka blagostanja“, koja je proizašla iz islamističke ideologije Mili Gorus. Osim toga, Erdoganovu koaliciju podržava i radikalna islamistička prokurdska stranka HÜDAPAR, koja je bliska terorističkoj organizaciji turski Hizbolah. I nekoliko pravoslavno-muslimanskih zajednica s velikim brojem članova takođe otvoreno podržavaju vladajuću koaliciju. Oni su pod Erdoganovom vlašću uspeli da prigrabe čitav niz privilegija, koje bi u suprotnom mogli da izgube.

Najveća opoziciona koalicija sastoji se od šest stranaka koje dolaze iz veoma različitog političkog spektra. Predsednički kandidat Kemal Kiličdaroglu, koji je uspeo da ih ujedini, uživa poštovanje mnogih vladinih kritičara. Za Kiličdaroglua je i i kurdsko-socijalistički „Savez za rad i slobodu“.

Pokretačka snaga treće koalicije je prokurdska HDP. Protiv nje se međutim vodi sudski postupak, a i hiljade njenih članova su u zatvoru pod optužbom za terorizam. Osim toga, i skoro svi gradonačelnici iz redova HDP su smenjeni, piše Dojče Vele.

Bivši lider stranke Selahatin Demirtaš je već sedam godina u strogo čuvanom zatvoru, ali on uspeva da odatle vodi efikasnu kampanju protiv Erdogana i njegove vlade. Svoje poruke spoljnom svetu šalje preko svojih advokata, koji u određenoj meri određuju i tok predizborne kampanje, posebno kada je reč o kurdskom pitanju.

Izborna kampanja koja nije fer i opasna retorika

Zbog razornih zemljotresa u februaru i zbog meseca Ramazana, predizborna kampanja ovoga puta počela je kasno. Najveća opoziciona koalicija s kandidatom Kiličdarogluom i najpopularnijim ličnostima na čelu, krenula je u ofanzivu tek pre nekoliko sedmica.

Erdogan svoju predizbornu kampanju vodi više tako što otvara velike državne projekata. Predstavio je tako prvi turski nosač aviona i otvorio prvu nuklearnu elektranu na turskom tlu – zahvaljujući ruskoj tehnologiji. On se ujedno ne libi ni da se pojavljuje u dvorištima džamija, a voli i da se oslanja na lažne vesti.

Tako je prošle sedmice govorio u dvorištu Plave džamije u Istanbulu i tvrdio da njegov izazivač Kiličdaroglu planira da ugasi tursku versku ustanovu Dijanet. Kiličdaroglu je odmah reagovao na tu netačnu informaciju: „Dijanet je pokrenuo Ataturk, osnivač moje stranke. Zašto bih ga ja zatvarao?“

Dan kasnije, Erdoganov ministar pravde Bekir Bozdag izjavio da će „ovoga puta o izborima odlučivati vernici i nevernici“. Ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu otišao i korak dalje: on je predstojeće glasanje opisao kao pokušaj političkog puča od strane Zapada.

Mediji na svim kanalima u potpunosti su na liniji vlade. Državna radio-televizijska kompanija TRT i novinska agencija Anadolu u stopu prate Erdogana i njegove koalicione partnere. Prema navodima opozicije, Erdogan i njegov blok dobili su 3.600 minuta emitovanja u poslednje četiri sedmice, a njegova politička konkurencija samo 42 minuta. I to samo u negativnom svetlu.

Izvor: Dojče Vele

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU