ostanimo u kontaktu

Srbija

Da li znate kada je otvorena prva banka u Srbiji: Rat protiv zelenaša i valutnog haosa

Objavljeno

-

U Srbiji danas posluje 20 banaka i smatra se da je tržište već dovoljno zasićeno da će se i narednih godina nastaviti proces ukrupnjavanja i dalje smanjivati njihov broj. Međutim, pre jednog veka, bilo ih je mnogo, mnogo više.

Istorija srpskog bankarstva počinje formiranjem Uprave fondova, kada su ukazima kneza Mihaila iz avgusta 1862. godine, doneti Zakon o Upravi fondova i Zakon o davanju novca pod interes iz budžeta ove uprave, a sa namerom da se seljacima olakša uzimanje pozajmica pošto im je novac do tada bio dostupan jedino od zelenaša.

„Kao preteča Narodnoj banci i bankama osnovana je državna kreditna institucija – Uprava fondova, 1862. godine, sa zadatkom da odobrava hipotekarne kredite, pozajmice za nastradale u elementarnim nepogodama i za pokretanje trgovine i radinosti“, piše na sajtu današnjeg Udruženja banaka Srbije.

Kako piše Boris Kršev, profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, iako su u tadašnjoj Srbiji na vlasti bili konzervativci, prihvaćena je ideja liberalnih snaga da država osnuje jednu bankarsku ustanovu koja bi tom zelenašenju stala na put, jer se tada govorilo da se zelenaški krediti mogu suzbiti jedino nezelenaškim kreditima.

Takođe, u tom periodu u Srbiji nije bila uređena ni monetarna politika nego je, uslovno rečeno, vladao „valutni haos“, koji se sastojao od raznovrsnog kovanog novca koji se razlikovao i po poreklu, i po kvalitetu i težini.

Kovanje srpskog groša

“Uređenju novčanog tržišta prvi put se pristupilo 1867. godine, kada ministar finansija Kosta Cukić donosi odluku o kovanju srpskog groša kojim je zvanično obustavljeno primanje u promet turskog i austrijskog kovanog novca. Za kovanje sopstvenog bakarnog novca podignut je zajam od ruske Gosudarstvene banke u iznosu od 200.000 dukata. Pristupilo se kovanju apoena od 5 i 10 bakarnih groša, budući da je doneta odluka da se nacionalna valuta – „srpski dukat“ sastoji iz 100 groša”, piše Kršev u svom radu Osnovne karakteristike bankarstva u Srbiji do Prvog svetskog rata.

Malo je poznato da je današnja zgrada Narodnog muzeja ustvari bivše sedište Uprave fondova, a sagrađena je 1903. godine po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića.

„Uprava fondova je svoj osnivački kapital u iznosu od 10 miliona groša-dinara, stekla akumulirajući sve dotadašnje državne fondove – crkveni, manastirski, školski, bolnički, šumski… Za novac poveren Upravi jamčila je kneževina, dok je za prvog upravnika ove institucije imenovan Milovan Spasić i to na predlog kneza Mihaila“, piše Kršev.

Zakonom je uređena kamatna stopa kao i uslovi pod kojima će formirana Uprave pozajmljivati novac. Zajmovi su odobravani do polovine procenjenih založnih nepokretnosti, sa godišnjom kamatom od šest odsto, rokom otplate do 20 godina i kreditnim minimumom u iznosu od 1.000 groša, a maksimumom do 50.000 groša.

Nevolja je bila, međutim, u tome što nijedan srpski seljak nije mogao da ispuni te uslove, pa su umesto seljaka kredite Uprave mogli da dobiju bogati trgovci i činovnici, tojest isti oni koji su i inače zelenašili i davali seljacima pozajmice po izuzetno nepovoljnim uslovima.

„Tako je najveći broj ekonomski aktivnog stanovništva i dalje bio upućen na zelenaše, upravo na onaj sloj građanstva koji je sebi mogao da obezbedi povoljan kredit kod Uprave fondova i da ga zatim unovčava po znatno višim kamatama“, piše u pomenutom radu profesor Košev.

I mada Uprava fondova nije ispunila svoju ulogu, njen trag u razvoju srpske privrede ipak postoji. Učestovovala je u finansiraju izgradnje železnice, a finansirala je i državu.

Ona je, uz to, i jedina srpska banka čije su se akcije prodavale na međunarodnom tržištu do Prvog svetskog rata. Radila je i za vreme oba svetska rata, čak je između njih postala najjača finansijska institucija u Jugoistočnoj Evropi.

Prva srpska banka

Već naredni pokušaj da se u Srbiji osnuje novčana institucija dolazio je na inicijativu privatnog sektora i uz učešće stranog kapitala. Prva srpska banka osnovana je februara 1869. godine, uz dozvolu Ministarstva finansija i to je bio prvi privatni novčani zavod na teritoriji Srbije. Prema statutu, ova banka je bila akcionarsko društvo sa početnim kapitalom od milion dukata, podeljenim na 25.000 akcija nominalne vrednosti od 40 dukata.

Polovinu akcionarskog kapitala trebalo je da uplati strani osnivač – Francusko-ugarska banka, dok su drugu polovinu u obavezi bili da obezbede beogradski trgovci.

Banka je počela sa radom oktobra 1869. godine, ali sa uplaćenom glavnicom od svega 200.000 dukata i preživela je tek dve godine. Umesto da utaba siguran put bankarskom sistemu u nastajanju u tadašnjoj Srbiji, ona je zbog lošeg poslovanja i spekulativnih operacija finansijski oštetila ne samo svoje osnivače i poverioce, nego i državu.

„Bankrotirala je 1871. godine nanevši teške posledice razvoju bankarstva i prouzrokujući tek tada nepoverenje naroda u novčane institucije“, piše Kršev.

Nakon njenog bankrota nastalo je, prema podacima UBS, nekoliko kreditnih banaka, Beogradski kreditni zavod, Smederevska kreditna banka, Valjevska štedionica

„Usled neefikasnog delovanja Uprave fondova i sumnjivog poslovanja Prve srpske banke, Namesnička vlada je oktobra 1871. donela odluku o osnivanju okružnih štedionica. One se osnivaju u Smederevu, Čačku, Užicu, Kruševcu i Kragujevcu, sa istim ciljem kao i Uprava fondova – da budu bliže selu i sitnom poljoprivredniku i da pokušaju da iskorene zelenaštvo”, piše u Osnovnim karakteristikama bankarstva u Srbiji do Prvog svetskog rata. One su doprinele povraćaju poverenja stanovništva u bankarske institucije.

Ove štedionice, međutim, nisu bile akcionarska društva nego zadruge za štednju i kredit, a raspolagale su opštinskim i crkvenim novcem.

Osnivanje Narodne banke Srbije

Srbija je, zbog obaveza koje je preuzela na Berlinskom kongresu 1878. godine bila pritisnuta da ozbiljnije pristupi formiranju bankarstva i uspostavljanju bankarskog sistema. Ipak, osnivanje Narodne banke nije išlo glatko. Iako je bilo predloga u Narodnoj skupštini već u godini nakon Kongresa, zvanično je Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije osnovana tek 1884. godine.

Godinu dana ranije Narodna skupština donela je Zakon o Narodnoj banci sa ciljem da se „jeftinijim kapitalom i dobro uređenim kreditom, trgovina i radinost u zemlji unaprede“.

Banka je osnovana kao privatno akcionarsko društvo i organizovana je po uzoru na Belgijsku narodnu banku, jer je ta banka važila kao institucija modernog bankarskog sistema u to vreme.

Marta 1884. godine ukazom kralja Milana Obrenovića, Aleksa Spasić imenovan je za prvog guvernera Narodne banke, koja je 14. jula iste godine otvorila šaltere i zvanično započela sa radom.

Dan kasnije,15. jula 1884. godine, izdata je prva novčanica Privilegovane narodne banke od 100 dinara u zlatu. Naviknut na mеtalni novac, jer su do tada postojale isključivo kovanice, narod jе tu novčanicu mahom mеnjao za zlato.

Pošto nije imala stručnjaka za dizajniranje prve novčanice u papiru, Srbija je dovela stručnjaka iz druge zemlje. Dinarska novčanica koja je isplaćivana u zlatu izrađena je u Belgiji. Vrednost 100 dinara bio je jednak vrednosti 100 francuskih, 100 švajcarskih i 100 belgijskih franaka. Ukupno je pušteno 50.000 novčanica u opticaj.

Paralelno sa osnivanjem Narodne banke ponovo se organizuju krupni beogradski trgovci i zanatlije i jula 1882. godine osnivaju Beogradsku zadrugu za međusobno pomaganje i štednju. Osnovana sa ciljem da pomaže srednje slojeve srpskog građanskog društva, Zadruga je uspela da za kratko vreme prikupi znatna sredstva i već oktobra iste godine otpočne sa davanjem kredita.

Priliv stranog kapitala

Do Carinskog rata strani kapital je bio prisutan samo u banci Andrejević i Co, kao i u Srpskoj kreditnoj banci. U prvoj je bio nemački i mađarski kapital, a u drugoj austrijski. Tokom Carinskog rata, međutim, priliv kapitala iz inostranstva postaje sve veći, piše istoričar Andrej Mitrović u knjizi Strane banke u Srbiji 1878-1914.

„Carinske barijere, koje je Srbija uvela 1906. otežavale su promet dobara, ali su istovremeno snažno podstakle priliv stranog kapitala. Ovo je zapravo značilo da su, pošto je potražnja za industrijskim proizvodima kao i ranije bila velika, a zaštitne carine nesrazmerno povišene, mnogi privrednici su prešli na izradu svojih proizvoda u Srbiji, kao ciljnoj odrednici… Oko 80 evropskih banaka različitih po karakteru, veličini i snazi, koje su tada činile elitu evropskog, a samim tim i svetskog bankarstva, pokazalo je svoje interesovanje i za Balkan“, piše Mitrović.

Jedno vreme Nemačka je imala vodeću ulogu u poslovima naoružanja, dok je Francuska postepeno postala glavni poverilac gotovo svih balkanskih država. Pošto je Austrougarska od carinskog rata bila politički diskreditovana, a Nemačka je preuzela finansiranje njenog naoružanja, Francuska je konačno uspela da pobedi u ovoj konkurenciji finansirajući 79% zajmova u Srbiji, piše Vesna Aleksić, naučna savetnica Instituta ekonomskih nauka u svom radu pod nazivom „Uloga i značaj stranog kapitala u industrijalizaciji predratne Srbije“.

Tako je 1882. Oesterreichische Landerbank uspela da u saradnji sa „Comptoir d’ Escompte“ iz Pariza osnuje prvu „banku kćer“ u Srbiji – Srpsku kreditnu banku.

„Uskoro su i druge austrougarske, nemačke i francuske banke osnivale svoje filijale na teritoriji Kraljevine Srbije. Početkom XX veka već je bilo 80 privatnih akcionarskih banaka sa ukupnim uplaćenim kapitalom u iznosu od oko 17 miliona dinara. Do 1912. godine, broj banaka se povećao na 187, a iznos uplaćenog kapitala na preko 51 milion dinara“, stoji u knjizi Andreja Mitrovića.

Sve do početka Prvog svetskog rata, po svojoj snazi su prednjačile pariske banke jer su u svojim rukama držale državne dugove, a dominacija francuskog kapitala u Srbiji nastaviće se i posle 1918. godine pa sve do početka Drugog svetskog rata.

Ova kretanja u razvoju bankarstva u Srbiji prekinuta su otpočinjenjem Prvog svetskog rata. Rat je gotovo potpuno uništio svu bankarsku dokumentaciju o dužničko-poverilačkim odnosima.

Priredila: Petrica Đaković, Forbes Srbija

Srbija

Anketa: Više od trećine građana svakodnevno se suočava sa štetnim navikama i porocima

Objavljeno

-

Više od trećine građana Srbije svakodnevno se suočava sa štetnim navikama i porocima, poput nezdrave ishrane, zavisnosti od ekrana, pušenja ili alkohola, ali o tome ne razgovaraju sa svojim lekarima, zaključak je ankete koju je sprovelo Udruženje Roditelj u okviru projekta “Bolje navike”, saopšteno je danas.

Direktorka Udruženja Gordana Plemić rekla je da se čak 82,4 odsto ljudi sa kojima su razgovarali ne savetuje sa svojim lekarom o usvajanju boljih navika i unapređenja zdravlja.

Iz toga bi se moglo zaključiti da isti ti ljudi za svoje zdravstvene probleme „konsultuju sa doktorom Guglom“, rekla je Plemić.

Ona je istakla kako je informacije koje se tiču zdravlja važno dobiti od stručnjaka, a ne sa interneta.

Promena loših navika predstavlja težak zadatak za čak 46,5 odsto anketiranih, uprkos postojanju volje da se ovaj problem reši, dok svaki peti ispitanik tvrdi da za promenu navika nema vremena, navodi se u saopštenju.

Udruženje Roditelj pokrenulo je inicijativu za unapređenje zdravlja i životnih navika i pozvalo medicinske stručnjake da svojim iskustvom pomognu u pronalaženju adekvatnih rešenja za rastući problem borbe sa različitim vidovima zavisnosti.

„Problem zavisnosti nije samo problem pojedinca, nego problem cele zajednice i društva u kome živimo. Bez obzira da li u našoj porodici ili našem okruženju postoji osoba koja se bori sa zavisnošću ili ne, ne smemo okretati glavu“, naglasila je Plemić.

Ona je dodala da su poroci koji razaraju naše porodice naš zajednički problem i ocenila da je zbog toga potrebno da se pokrene javna debata na nacionalnom nivou, da se naprave planovi, programi i strategije iza kojih ćemo stati svi, država, zajednica, stručnjaci i svaki pojedinac.

Udruženje Roditelj sprovelo je anketu u saradnji sa medicinskim stručnjacima i građanima.

(FoNet)

pročitaj više

Srbija

Tomislav Momirović: Trgovci će sve više upotrebljavati podatke o kupcima i AI u maloprodaji

Objavljeno

-

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio je danas da će u budućnosti kroz proces digitalizacije trgovci sve više upotrebljavati grupe podataka o kupcima, veštačku inteligenciju i „machine learning“ na nivou maloprodaje kako bi povećali prihode i zadovoljstvo potrošača.

On je otvarajući konferenciju „Budućnost trgovine“ koju je organizovala Privredna komora Srbije (PKS) i Color Media Communications, pod pokroviteljstvom Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine rekao da, prema istraživanju Centra za digitalnu transformaciju PKS, više od 70 odsto kompanija planira da investira u digitalne tehnologije kako bi unapredile odnose sa kupcima.

„Da bi se veštačka inteligencija koristila na pravi način, trgovci i proizvođači treba da, više nego ikada, dele podatke i zajedno rade na inicijativama usmerenim ka potrošačima, a resorno ministarstvo će uvek biti tu uz vas da bude podrška“, rekao je Momirović.

pročitaj više

Srbija

Brnabić: Beogradski i lokalni izbori 2. juna

Objavljeno

-

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je odlučila da prihvati zahteve opozicije okupljene oko koalicija Srbija protiv nasilja i NADA i da svi preostali lokalni izbori i beogradski izbori budu održani 2. juna.

Ona je rekla da će lokolane izbore raspisati u nedelju.

Na konferenciji za medije u Skupštini Srbije, Brnabić je rekla da će to zahtevati izmenu Zakona o lokalnim samoupravama člana 35.

pročitaj više

Srbija

Veselinović i Grbović: Bojkot beogradskih izbora ne bi bio dobro rešenje

Objavljeno

-

Jedan od vođa Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović i predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ocenili su da bojkot beogradskih izbora ne bi bio dobro rešenje za opoziciju i izrazili očekivanje da do toga neće doći.

Veselinović smatra da u ovoj situaciji bojkot u klasičnom smislu i poruke „nemojte da izađete na izbore“ i kampanja koja kaže „ostanite kod kuće“ ne bi doprinelo rezultatu koji je potreban društvu.

„Ako se ide ka tome da se izbori ne dese, što ne bih nazvao aktivnim bojkotom, već određenom vrstom građanske neposlušnosti, to jeste mogućnost o kojoj smo kao Zeleno levi front, ali i ostali u opoziciji pričali i pričamo, ali se nadam da do tog scenarija neće doći zato što on svakako vodi daljoj konfrontaciji građana sa građanima“, ocenio je Veselinović za novi broj nedeljnika „Vreme“.

pročitaj više

Srbija

Advokatska komora Srbije: Postupanje RGZ-a nezakonito i štetno za advokaturu

Objavljeno

-

Advokatska komora Srbije smatra da je postupanje Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji je nedavno objavio liste profesionalnih korisnika, među kojima su i advokati, sa najvećim brojem rešenih predmeta, podnetih i odbijenih zahteva, nezakonito i neizmerno štetno za advokaturu koja je Ustavom Republike Srbije definisana kao samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći.

U saopštenju Advokatske komore Srbije navodi se da je ocena rada advokata isključivo u njihovoj i nadležnosti advokatskih komora u njenom sastavu, kao samostalnih i nezavisnih organizacija advokata u specifičnim postupcima predviđenim propisima koji regulišu advokatsku profesiju.

Ističu da niko drugi, pa ni RGZ, ne sme da vrednuje rad advokata, a pogotovo ne da javno objavljuje rang liste na kojima se pod punim imenom i prezimenom advokati karakterišu kao uspešni ili neuspešni.

pročitaj više

U TRENDU