ostanimo u kontaktu

Biznis

Danas počinje 31. Kopaonik biznis forum, do srede 36 panela, 1.500 učesnika

Objavljeno

-

Kopaonik biznis forum (KBF), 31. po redu, počinje danas na Kopaoniku panelom posvećenom ekonomskim perspektivama Zapadnog Balkana, a do srede, kada se Forum završava planirano je da se održi 36 panela, tri posebne sesije, četiri specijalna događaja i obraćanje četiri posebna gosta.

Na prvom panelu ovogodišnjeg KBF učestvovaće šefica kancelarije MMF u Srbiji Julija Ustjugova, glavni regionalni ekonomista EBRD za Zapadni Balkan Peter Tabak i glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord.

MK Grupa će večeras organizovati tradicionalni koktel dobrodošlice za učesnike, u hotelu Grand, a Forum se zvanično otvara u ponedeljak kada će se posle uvodnog govora Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije koji je organizator KBF, učesnicima obratiti guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis

Evropski investicioni fond zaključio ugovore sa bankama, 250 miliona evra za Srbiju

Objavljeno

-

Evropski investicioni fond (EIF), deo Grupacije EIB, zaključio je ugovore o portfolio garancijama sa 11 banaka i finansijskih posrednika u privredama Zapadnog Balkana i garancije EU će omogućiti mobilizaciju oko 750 miliona evra za male biznise na ZB i 250 miliona evra za Srbiju.

Ovi ugovori finansirani u okviru inicijative Evropske unije WB EDIF „Garancije za otpornost MSP“ omogućiće lokalnim bankama i finansijskim institucijama da sačine portfolio kredita za MSP u vrednosti preko 750 miliona evra, uključujući i one koji će tek biti potpisani u prvoj polovini 2024. godine, saopštila je danas Delegacija EU u Srbiji.

Ta sredstva olakšaće pristup finansijama za male biznise i poboljšati njihovu otpornost na aktuelne ekonomske poteškoće, omogućujući proširenje poslovanja, zapošljavanje i razvoj inovacija.

pročitaj više

Biznis

Kako je Beograd na vodi poslovao u 2023: Nebo je granica s ovakvom zaradom

Objavljeno

-

Verovatno osokoljen dobrim poslovnim rezultatima, Beograd na vodi se oseća spremnim da zagrize još veći zalogaj i možda baš zato ne mora da čudi da je doneta odluka kojom se ovom grandioznom građevinskom projektu omogućava širenje na tri puta veću površinu nego što sada pokriva.

Kompanija Beograd na vodi doo iza sebe ima još jednu veoma profitabilnu godinu. Prema podacima novog finansijskog izveštaja za 2023. neto dobitak preduzeća koje gradi najveći stambeno-poslovni kompleks u glavnom gradu iznosio je 5,23 milijardi dinara ili gotovo 45 miliona evra.

Istina, reč je o osetnom padu profitabilnosti imajući u vidu da su u 2022. zaradili 6,97 milijardi dinara (oko 60 miliona evra), ali je i dalje veoma značajno ostvarenje. Trebalo bi imati u vidu i da je 2022. bila jedna od boljih godina za tržište nekretnina, između ostalog, zbog rata u Ukrajini.

Ako se posmatra još duži vremenski horizont, može se videti da je Beograd na vodi za poslednjih pet godina zaradio više od 145 miliona evra i upravo su prethodne dve godine ključne za ovakav rezultat.

Slabija prodaja – samo 220 miliona evra

Ukupni prihodi kompanije nisu se mnogo povećali tokom godinu dana – sa 32 na 32,7 milijardi dinara – dok su rashodi uvećani sa 23,8 na 26,5 miljardi dinara.

Najveći deo prihoda ostvaren je prodajom stanova i drugih nepokretnosti. Doduše, ta prodaja je bila manja za oko pet milijardi dinara u odnosu na 2022. ali je ipak prodato stanova i drugih nepokretnosti za 25,9 milijardi dinara (više od 220 miliona evra).

Ipak, treba imati u vidu da ova cifra sadrži vrednost prodatih nekretnina koje su završene i predate dok su na drugoj stavci evidentirani stanovi prodati u još nezavršenim objektima. Tu je slika još povoljnija. Avansi za unapred prodate stanove su prošle godine dostigli 41,7 milijardi dinara ili gotovo 360 miliona evra (značajno bolje nego u 2022. kada su primljeni avansi u iznosu od 30 milijardi).

Iz dokumentacije koja čini finansijski izveštaj može se videti i da je prošle godine Beograd na vodi povećao ulaganja u izgradnju, sa 20,1 na 22,3 milijardi dinara dok je završio nekretnine u vrednosti od 16,8 milijardi dinara.

Čime raspolaže Beograd na vodi

Ukupna imovina kojom ovaj investitor raspolaže je zabeležila osetan skok i povećana je sa 68,1 na 89,8 milijardi dinara (gotovo 770 miliona evra).

Najveći deo imovine čini obrtna imovina, posebno zalihe (ukupno 57 milijardi dinara). Najvećim delom reč je o ulaganjima u građevinske objekte namenjene prodaji koji su u fazi izgradnje (28 milijardi dinara) i avansi dati izvođačima radova od gotovo 7,5 milijardi dinara.

Najznačajniju imovinu u ovom delu zatvara gotovina. Beograd na vodi je ima u iznosu od 14,8 milijardi dinara ili 126,5 miliona evra.

Sledi stalna imovina vredna 32,5 milijardi dinara (uvećanje oko šest milijardi za godinu dana) gde je značajno izdvojiti nekretnine.

Poslednjeg dana prošle godine vrednost nekretnina u pripremi iznosila je 5,28 milijardi dinara od čega se 2,22 milijarde odnose na zemljište u pripremi, a takođe vrednost investicionih nekretnina bila je 1,42 milijarde dinara odnosno zajedno više od 6,7 milijardi (oko 57,4 miliona evra).


S druge strane, mnogo veći udeo u stalnoj imovini imaju dugoročni plasmani i potraživanja kompanije odnosno novac koji je u vidu pozajmica dat najvećim delom povezanim licima.

Ovde je pre svega reč o povezanim firmama BW Galerija i BW Kula kojima je plasirano 10 milijardi dinara. Pozajmice ovim dvema firmama u prošloj godini povećane su za gotovo tri milijarde dinara.

Od povezanih lica potražuje 7,6 milijardi dinara, a kada se tome doda i potraživanje od 7,9 milijardi dinara po osnovu finansiranja nedostajuće infrastrukture, Beograd na vodi na ovoj stavci ukupno računa na 25,6 milijardi dinara (gotovo 220 miliona evra).

Kratkoročna potraživanja su manja, ali ne i zanemarljiva – 5,68 milijardi dinara.

Dugovanja

Druga strana bilansa Beograda na vodi, ona gde se zbrajaju obaveze, možda je još interesantnija.

Na stavci dugoročna rezervisanja i obaveze stoji da Beograd na vodi duguje 14,8 milijardi dinara ili oko 126 miliona evra. I to ne bi bilo ništa neobično za jednog investitora, pogotovo u nekretnine, da zapravo ovde nije reč o dugovima za kredite.

Praktično ceo ovaj iznos je knjižen na stavci „Ostale dugoročne obaveze“, a iz dokumentacije se može saznati da se od tog iznosa 14,7 milijardi dinara odnosi na dug za obračunati doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta tj. dug koji investitor ima prema Gradu Beogradu.

Nije neobičan samo visok iznos duga već i činjenica da je u odnosu na prethodnu godinu stavka „ostale dugoročne obaveze“ – duplirana.

Kada je reč o kratkoročnim obavezama (do godinu dana), uočava se da su one značajno veće – 55 milijardi dinara – ali su najveći deo toga već pomenuti avansi od 41,7 milijardi dinara primljeni od kupaca stanova.

Od preostalog iznosa ističe se dugovanje ka dobavljaču iz inostranstva koji je povezano lice, a prema kojem obaveza iznosi 4,1 milijardi dinara i obaveze po osnovu kredita prema povezanom licu u inostranstvu od 2,9 milijardi dinara.

Obaveze prema dobavljačima u zemlji koji nisu povezani sa Beogradom na vodi su „samo“ 400 miliona dinara, a prema dobavljačima u inostranstvu tek 6,9 miliona.

Poslovanje s povezanim licima

U svom poslovanju, Beograd na vodi pruža usluge povezanim preduzećima i istovremeno je korisnik njihovih usluga, navodi se u dokumentaciji i dodaje da su ti odnosi regulisani ugovorima, po tržišnim uslovima.

Firme kojima pruža usluge su BW Galerija i BW Kula dok je korisnik usluga razvoja projekta koje mu pruža firma Eagle Hills Properties LLC iz Abu Dabija.

Kakvi su rezultati tog odnosa? Od pružanja usluga firmama Galerija i Kula, Beograd na vodi je prošle godine imao prihode od 401,1 milion dinara dok je na poslovanju sa Eagle Hills Properties, ali i sa majkom firmom Eagle Hills Waterfront Investment imao rashode malo veće od jedne milijarde dinara tako da je iz ovih odnosa izašao s minusom od 614,9 miliona dinara.

Što dugoročno, što kratkoročno, Beograd na vodi od Galerije i Kule potražuje čak 22 milijarde dinara dok su obaveze prema Eagle Hills 8,13 milijardi dinara.

Ovde su uračunate i obaveze prema firmi Eagle Hills Properties, ali i prema firmi Eagle Hills Waterfront Investment koja je većinski vlasnik Beograda na vodi. Iz podataka se može videti da Beograd na vodi svojoj majci firmi duguje 2,9 milijardi dinara po osnovu dugoročnog zajma koji je uzet, a koji dospeva na kraju ove godine.

Šta je dobila država

Kako je država Srbija vlasnik trećine firme Beograd na vodi, učestvuje i u raspodeli dobiti. Tako su dva partnera u 2022. podelili 1,18 milijardi dinara dobiti u odnosu dva prema jedan tako da je državi pripala trećina ovog iznosa odnosno oko 3,3 miliona evra.

I prošle godine isplaćen je isti iznos tako da praktično država od projekta Beograd na vodi ima direktnu korist za budžet u vidu dividende od 3,3 miliona evra godišnje.

Drugi benefiti su prihodi od poreza, kao i od pratećih dažbina u procesu gradnje. Od poreza na dodatu vrednost prošle godine dobijeno je 271,9 miliona dinara (2,3 miliona evra) i taj prihod je gotovo upola manji nego u 2022. kada je iznosio 508,9 miliona.

Po osnovu poreza na dobitak knjižena je obaveza od 961,3 miliona dinara ili 8,2 miliona evra, ali je i ovaj prihod manji u odnosu na godinu pre kada je iznosi 1,24 milijardi dinara.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

NBS: Bruto devizne rezerve na kraju marta 24,94 milijarde evra

Objavljeno

-

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije bile su na kraju marta na nivou od 24.942,1 milion evra (24,94 milijarde), što je u odnosu na kraj prethodnog meseca smanjenje za 89,3 miliona evra, objavila je centralna banka.

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 171,1 odsto i 6,7 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) iznosile su 20.679,0 miliona evra, i u odnosu na kraj februara smanjene su za 127,2 miliona evra.

pročitaj više

Biznis

Šefica MMF-a predviđa jači globalni ekonomski rast u 2024. od oko tri odsto

Objavljeno

-

Predviđanja su da će snažna ekonomska aktivnost u Sjedinjenim Američkim Državama i na tržištima u razvoju pomoći pokretanju globalnog ekonomskog rasta za oko tri odsto ove godine, rekla je generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.

Ona je napomenula da su, prema prethodnim merenjima, ekonomske aktivnosti u svetu slabe, kao i da dug raste, što predstavlja velike izazove za javne finansije u mnogim delovima sveta, preneo je AP.

Najavljujući ekonomsku projekciju i dugoročne izglede, Georgijeva je istakla da će se, bez korekcije kursa, situacija kretati ka „mlakoj, sporoj i razočaravajućoj deceniji“.

pročitaj više

Biznis

Čadež: Industrija auto-delova i komponenti je jedan od naših najvećih izvoznika

Objavljeno

-

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da su od 20 najvećih izvoznika iz Srbije gotovo polovina proizvođači auto-delova i komponenti, kao i da 50 odsto srpskog plasmana u Nemačku, kao našu prvu izvoznu destinaciju u svetu, čini izvoz proizvoda iz sektora mobilnosti.

„U srpskoj industriji auto-delova danas posluje i snabdeva kupce u inostranstvu više od 200 kompanija, koje zapošljavaju oko 100.000 ljudi. Proizvođači automobila planiraju da u narednih nekoliko godina povećaju svoje digitalne investicije, ulaganja u softverska rešenja čak i do 25 odsto“, rekao je on otvaranju „Digital AutoTech Foruma“ događaju održanom u PKS, a posvećenom istraživanju inovacija u automobilskoj industriji.

Čadež je rekao i da veliki broj domaćih firmi već je u dobavljačkim lancima međunarodnih automobilskih kompanija, a prioritet PKS je da ih bude još više.

pročitaj više

U TRENDU