Nacionalna avio-kompanija Er Srbija je današnjim letom JU744 pokrenula direktnu sezonsku liniju između Beograda i Krfa, koja će saobraćati dva puta nedeljno, ponedeljkom i petkom, saopštila je ta kompanija.

Inauguracioni let Er Srbije dočekan je na međunarodnom aerodromu Ioannis Kapodistrias, smeštenom na samo tri kilometra južno od grada Krfa.

Prema rečima direktora komercijale i strategije Er Srbije Boška Rupića od danas se leti do Krfa (Kerkire) sa kojim Srbija ima neraskidivu vezu o čemu svedoče brojni kulturno-istorijski spomenici iz Prvog svetskog rata koji i danas postoje na tom grčkom ostrvu.

(Tanjug)

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil izjavio je danas da Amerika želi bolji i dublji odnos sa Srbijom, prenosi RTV.

“Smatram da Srbija sada donosi dobre odluke i ide u dobrom pravcu. Naravno i dalje će biti teškoća, ali SAD vidi Srbiju kao dobrog partnera sa kojim može da radi i sa kojim će biti sve bliži u budućnosti”, rekao je Hil u Privrednoj komori Srbije otvarajući Skupštinu PKS.

Kako je naveo, nije nikakva tajna da SAD podržavaju Srbiju na njenom putu ka punopravnom članstvu Evropskoj uniji.

“Nisam ovde da pričam o prošlosti i o teškoćama, ali jesam da kažem da, iako su nam zemlje razdvojene okeanom, uopšte nismo odvojeni. Suštinski deo američke uloge ovde je da podrži Srbiju u njenom nastojanju da pristupi EU. Od suštinskog značaja je da Srbija i EU funkcionišu zajedno, odnosno da Srbija pristupi Uniji”, naveo je Hil.

Prema njegovim rečima, proces pristupanja nije ni malo lak, jer postoje brojna pitanja koje treba rešiti.

“SAD podržava Srbiju, pomaže joj da prođe kroz taj proces kako bi postala dobar punopravni član EU”, kazao je.

Dodaje da se nada da ljudi razumeju taj suštinski koncept koji podrazumeva da Srbija potpuno promeni svoj pravac i potpuno priđe Zapadu, jer je to prirodno stanje stvari, jer tamo pripada.

Hil je kazao da 20. vek uopšte nije bio dobar prema Srbiji i srpskom narodu, kao i da je ovaj vek započeo “brutalno”.

Američki ambasador u Srbiji je naglasio i da je srpski narod u proteklom periodu prošao kroz puno toga, što je iscrpelo mnoge Srbe.

“Srbija je, ipak, sada otvorila novo poglavlje u svojoj ekonomskoj istoriji i sada zemlja ima pravi pristup. Srbiji je potrebna ekonomija zasnovana na preduzetništvu, kao i zajednica zasnovana na integracijama ne samo u okviru regiona”, naglasio je Hil.

Kazao je da je Srbija dosta napredovala u odnosu na ranije i napomenuo da to nije bilo lako ostvariti, s obzirom na sve muke koje je srpski narod prošao.

(Kosovo online)

Premijerka Srbije Ana Brnabić ispratila je danas predsednicu Indije Droupadi Murmu koja je bila u poseti Srbiji.

Murmu je u Srbiji boravila od srede gde je prisustvovala Srpsko-indijskom poslovnom forumu.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić predsedavala je danas sednici Saveta za koordinaciju akivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kojoj je konstatovano da su građevinarstvo, industrija i privreda ključne oblasti za ostvarivanje privrednog rasta.

Brnabić je naglasila da bi Srbija 2023. godine trebalo da dostigne privredni rast od 2,5 odsto, a da je za postizanje tog cilja ključna oblast građevinarstvo i brže izdavanje lokacijskih i građevinskih dozvola, saopšteno je iz Vlade Srbije.

(Tanjug)

Budući brucoši neće imati novina ove godine kada je u pitanju upis na fakultete, pošto je državna matura, kao uslov za upis, odložena barem do leta 2026. godine. A do tada sve ostaje isto, polaže se prijemi ispit, a ostvareni bodovi sabiraju se sa uspehom ostvarenim tokom srednje škole.

Kao i prethodnih godina budući studenti će na raspolaganju imati tri upisna roka, prvi već krajem juna, a druga dva u septembru.

Nema državne mature bar do 2026. godine

Kako je bilo najavljivano, uvođenjem državne mature od naredne godine na nekim fakultetima bili bi ukinuti prijemni ispiti. Budući studenti bi tako polaganjem državne mature uz uspeh ostvarili sve potrebne uslove za upis na fakultet.

Brojni fakulteti u Srbiji prihvatili su ovu odluku Ministarstva prosvete i prihvatili ukidanje prijemnih, međutim, onim fakultetima koji to nisu želeli zbog specifičnosti fakulteta odobreno je da uvedu testove sklonosti, koji su neformalna zamena za prijemni ispit.

Ipak se od državne mature naredne godine odustalo, i sada se će, u najboljem slučaju svetlost dana ugledati u junu 2026. godine.

Najtraženiji fakulteti i smerovi

Među najtraženijim fakultetima na BU za upisnu 2022/23 godinu bili su Filozofski fakultet i to smerovi Psihologija i Logopedija, Stomatološki fakultet, Informatika na Matematičkom fakultetu. Pored toga, među 10 najtraženijih studijskih programa su Politikologija na FPN, Softversko inženjerstvo na ETF-u, IT na FON-u i drugi.

Ipak, najveći broj bodova za upis na studije trebao je za Softversko inženjerstvo na ETF-u (96), potom Međunarodne studije na FPN (86), Logopedija (84,34), Metalurško inženjerstvo na TMF-u (84,16).

Potom slede Agroekonomija na Poljoprivrednom fakultetu (81,70), Stomatologija (79,36), Arhitektura (79,24), Politikologija na FPN (79,08), IT na FON-u (77,80), Fitomedicina (92,16), Prehrambena tehnologija (90,09), Tehnološko inženjerstvo (89,32), Biotehnički i informacioni inženjering (88,68), Zaštita životne sredine u proizvodnji hrane (87,85), Regionalna geologija (87,68), Biljna proizvodnja (86,75).

Među najtraženijim fakultetima na BU za upisnu 2022/23 godinu jesu Filozofski, Stomatološki, Matematički, Fakultet političkih nauka, Elektrotehnički…

Bodovanje: Iz škole 40, sa prijemnog 60

Kandidati mogu da ostvare maksimum 100 bodova i to po osnovu opšteg uspeha u srednjoj školi i rezultata postignutog na prijemnom ispitu.

Opšti uspeh u srednjoj školi računa se zaokruživanjem na dve decimale, a on podrazumeva zbir prosečnih ocena u svakom razredu srednje škole pomnožen sa dva. Prema toj računici, kandidat može steći najmanje 16, a najviše 40 bodova.

Na uspeh iz srednje škole dodaje se uspeh ostvaren na prijemnom ispitu koji se boduje od 0 do 60 poena.

Kandidat je ostvario upis na studijski program ako je ostvario najmanje 30 bodova, i ako se na konačnoj rang-listi nalazi do broja koji je konkursom predviđen za upis. Takođe, budući brucoši mogu upisati studijski program kako budžetski studenti, ako osvoje najmanje 51 bod, i to samo jedanput na istom stepenu studija. To znači da ako student koji upiše osnovne studije na nekom drugom fakultetu više nikada ne može da ostvari status budžetskog studenta.

U slučaju da ne ostvari uslove za budžet, budući brucoš može se upisati kao samofinansirajući student, odnosno plaćati školarinu.

Skuplje školarine na 14 fakulteta

Od 31 fakulteta Univerziteta u Beogradu, njih 14 je podiglo cene školarine. To su Arhitektonski, ETF, FON, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Ekonomski, Saobraćajni, Građevinski, Pravni, Učiteljski, Mašinski, Biološki, Geografski, Fizički fakultet i Tehnički fakultet u Boru. Cene školarina na pomenutim fakultetima kreću se od 60.000 do čak 300.000 dinara, koliko je na Arhitektonskom!

Sa medicinske grupacije nijedan fakultet nije podigao cenu školarine. To nisu uradili ni Pravoslavni bogoslovski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Filozofski fakultet i Filološki fakultet nisu podigli školarine za akademsku 2023/2024. godinu. Ista cena ostaje i za pojedine prirodne fakultete među kojima su Matematički, Fakultet za fizičku hemiju i Hemijski fakultet.

Ukoliko ne upadnu na budžet, budući studenti najviše novca moraće da izdvoje za Arhitektonski fakultet, i to 300.000 dinara kako bi platili prvu godinu studiranja, dok će za studente viših godina studija cena biti 276.000 dinara. Do sada akademci na ovom fakultetu plaćali su 240.000 dinara.

Odmah iza Arhitektonskog po ceni studiranja ističe se Elektrotehnički fakultet, smer za Softverski inženjering gde će godina koštati 282.000 dinara. Ranije ona je iznosila 243.500 dinara. Fakultet organizacionih nauka, koji je jedan među najpopularnijih podigao je cenu studiranja po godini na 159.000 dinara za osnovne studije.

Na Pravnom fakultetu u Beogradu godina će koštati 114.000 dinara. I Ekonomski fakultet na kome je školarina bila između 97.175 i 121.863 dinara podignuta je na iznos od 106.212 do 139.754 dinara.

Tri upisna roka

Prvi upisni rok

• prijavljivanje kandidata od 21. do 24. juna
• polaganje prijemnog ispita od 26. do 30. juna
• objavljivanje rezultata do 3. jula, do 16 sati
• objavljivanje konačnih rang-lista fakulteta do 10. jula
• upis kreće od 10. i traje do 14. jula

Drugi upisni rok

• prijavljivanje kandidata 31. avgusta i 1. septembra
• polaganje prijemnog ispita 4. i 5. septembra
• objavljivanje rezultata do 6. septembra, 12 sati
• objavljivanje konačnih rang lista fakulteta do 11. septembra u 16 sati
• upis će se izvršiti do 14. septembra

Treći upisni rok

• prijavljivanje kandidata 18. i 19 septembra
• polaganje prijemnog ispita 20. i 21. septembra
• objavljivanje rezultata do 22. septembra
• objavljivanje konačnih rang lista fakulteta do 28. septembra
• upis u trećem upisnom roku počinje 29. septembra

Potrebna dokumentacija za konkurs

• svedočanstvo za sve razrede srednjoškolskog obrazovanja
• diploma o položenom završnom, odnosno maturskom ispitu
• diplome sa republičkog ili međunarodnog takmičenja
• dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita