ostanimo u kontaktu

Svet

Deset najbogatijih ljudi na svetu u oktobru

Politika

Objavljeno

pre 2 weeks

-

Zaključno s 1. oktobrom ove godine, rang lista najbogatijih ljudi na svetu uključuje devet Amerikanaca koji su sami izgradili svoja carstva, kao i jednog francuskog tajkuna luksuznih dobara

Milijarderi su među najuticajnijim ljudima na planeti: njihov uticaj na globalnu ekonomiju je ogroman, a igraju i ključne uloge u svemu, od međunarodne politike i medija, preko filantropije do naučnih inovacija. Mnogi od njih stvorili su kompanije koje zapošljavaju desetine hiljada, ponekad i stotine hiljada ljudi širom sveta, a stoje i iza najpoznatijih brendova kao što su Majkrosoft (Microsoft), Amazon, Tesla, Gugl (Google) i Najki (Nike).

Većina njih svoje bogatstvo nisu nasledili, već su ga izgradili sami. Drugi, kao što su Rupert Merdok (Rupert Murdoch) i Mukeš Ambani (Mukesh Ambani), imali su pomoć jer su ušli u porodični biznis, ali kasnije su ga sami značajno proširili i stvorili carstva u industrijama.

Forbes od 1987. prati svetske milijardere, a ranije ove godine na godišnju listu dospelo je njih 2.640. Forbes tokom godine na dnevnoj bazi ažurira podatke o njihovoj imovini. Mnogi milijarderi najveći deo bogatstva drže u akcijama kompanija koje su osnovali. Kako se cene tih akcija kreću, tako se kreće i njihovo bogatstvo.

U velikom delu prve polovine 2023. godine, francuski magnat luksuza Bernar Arno (Bernard Arnault) zauzimao je prvo mesto na Forbes listi najbogatijih, ali to se promenilo 8. juna kada je izvršni direktor Tesle Ilon Mask (Elon Musk) ponovno zaseo na tron, s bogatstvom u iznosu od gotovo 238 milijardi dolara. Mask je do 1. oktobra zadržao tu poziciju, na kojoj se nalazio i gotovo čitave 2022. godine.

Forbes donosi 10 najbogatijih ljudi na svetu zaključno s 1. oktobrom 2023.

1. Ilon Mask – 252,6 milijardi dolara

Ilon Mask izvršni je direktor automobilske kompanije Tesla, kompanije za svemirsko inženjerstvo Spejs Eks (SpaceX) i društvene mreže X. Mask poseduje 23 odsto udela u Tesli, ali određeni deo svojih akcija založio je kao kolateral za kredite. Dve trećine njegovog bogatstva leži upravo u automobilskoj kompaniji. U oktobru prošle godine kupio je X, tadašnji Tviter (Twitter), za 44 milijarde dolara, a poseduje oko 74 odsto udela u toj društvenoj mreži. Vrednost X-a trenutno je manja od polovine iznosa koji je za njega platio Mask.

Rođen je u Južnoafričkoj Republici, a u Kanadu se preselio pre 18. rođendana. Diplomu iz ekonomije dobio je na univerzitetu u Pensilvaniji. On je 2000. svoju onlajn banku X.com udružio sa sličnom platformom čiji je suosnivač Piter Til (Peter Thiel) kako bi osnovao Pejpal (PayPal), kojeg je kupio iBej (eBay) 2002. za 1,4 milijarde dolara. Iste godine Mask je osnovao SpaceX u gradu El Segundo nedaleko od Los Anđelesa, a dve godine kasnije pridružio se Tesli kao ulagač i predsednik uprave.

Kompanija Tesla osnovana je godinu dana ranije, a Masku je kasnije dat status suosnivača. Na berzu je s Teslom izašao 2010, dve godine nakon što je postao izvršni direktor. Tržišna kapitalizacija dramatično je rasla tokom 2020. i 2021. U septembru 2021. Mask je postao najbogatiji čovjek na svetu, a u novembar iste godine njegovo bogatstvo doseglo je svoj vrhunac: 320 milijardi dolara.

Nakon pada na Forbes listi, Mask je ponovno postao najbogatiji na svetu u junu ove godine, a taj status je zadržao do oktobra. Cene akcija Tesle porasle su za gotovo 130 odsto od početka godine, što je povećalo njegovo bogatstvo.

2. Bernar Arno – 187,6 milijardi dolara

Bernar Arno izvršni je direktor i predsednik kompanije LVMH, najveće kompanije luksuzne robe na svetu koja u sebi sadrži oko 70 modnih i kozmetičkih marki, od kojih su najupečatljivije Luj Viton (Louis Vuitton), Kristijan Dior (Christian Dior), Moe i Šandon (Moet & Chandon) i Sefora (Sephora). U januaru 2021. godine, LVMH je kupio i poznati brend nakita Tifani (Tiffany & Co.) za 15,8 milijardi dolara.

Arnoov otac zaradio je milione u građevini; u svojim preduzetničkim počecima, Arno je iskoristio očevih 15 miliona dolara kako bi kupio kompaniju Kristijan Dior.

Arno ima petoro dece, a svi rade u nekom segmentu LVMH carstva. U januaru ove godine, Arno je svoju ćerku Delfin (Delphine) postavio na čelo Diora, drugog najvećeg brenda u grupaciji.

Arno je gotovo čitavu prvu polovinu ove godine proveo na čelu Forbesove liste najbogatijih, a u junu je pao na drugo mesto. Zaključno s 1. oktobrom, Arnovo bogatstvo smanjilo se za gotovo 22 milijarde dolara u odnosu na mesec dana ranije, pokazuju Forbesove procene, zbog pada vrednosti akcija LVMH-a za 11 odsto.

3. Džef Bezos – 150 milijardi dolara

Džef Bezos (Jeff Bezos) je u junu 2021. odstupio s mesta izvršnog direktora giganta Amazon, ali je ostao predsednik uprave. Istog meseca odleteo je u svemir u raketi privatne kompanije Blu Oridžin (Blue Origin), koju je sam osnovao i u koju je uložio milijarde dolara. Između 1. septembra i 1. oktobra ove godine, njegovo bogatstvo palo je za gotovo 11 milijardi dolara zbog pada vrednosti akcija Amazona za oko osam odsto.

Bezos je Amazon osnovao u svojoj garaži u Sijetlu 1994. godine, nakon što je napustio posao u njujorškom investicionom fondu Di I Šou (D.E. Shaw). U počecima, dok ljudi još nisu preterano kupovali onlajn, na Amazonu su se prodavale knjige, a do danas je kompanija zagospodarila svetom e-trgovine i proširila je poslovanje na produkciju filmova i serija, pod brendom Amazon Prajm Video (Amazon Prime Video).

Bezos je najbogatiji čovek na svetu postao u julu 2017. godine, prestigavši Bila Gejtsa (Bill Gates). On i Gejts smenjivali su se na prvom mestu neko vreme: Bezos je prvo mesto zauzimao od 2018. do 2021, a na drugo mesto je pao na popisu za 2022. Otada je pao čak i do četvrtog mesta, no vratio se na treće mesto krajem januara ove godine kada je palo bogatstvo Indijca Gautama Adanija (prethodno trećeg najbogatijeg).

Godine 2019. Bezos se razveo od svoje supruge Mekenzi (MacKenzie). U sklopu nagodbe ona je dobila četiri odsto akcija Amazona, dok je on zadržao 12 odsto. Otada je Bezos prodao još svog udela i sada je u njegovom vlasništvu tek nešto ispod 10 odsto kompanije. Amazon je na berzu izašao 1997, a otada je, prema računici Forbesa, Bezos prodao akcije u vrednosti od preko 27 milijardi dolara. Kroz svoju investicionu kompaniju Bezos Ekspedišens (Bezos Expeditions) ulagao je u čitav niz kompanija, uključujući Er Bi En Bi (Airbnb) i softversku kompaniju Vorkdej (Workday).

4. Leri Elison – 135,9 milijardi dolara

Leri Elison (Larry Ellison) jedan je od suosnivača kompanije Orakl (Oracle), nastale 1977. Bio je i njen izvršni direktor do 2014, a sada je izvršni tehnološki direktor i predsednik uprave kompanije. Tokom godina, Orakl je imao niz velikih akvizicija, a 2010. kupili su IT kompaniju San Majkrosistems.

Elison je 2012. kupio havajsko ostrvo Lanai za 300 miliona dolara i tamo se i preselio 2020. Uložio je u Teslu, a bio je i u upravi kompanije od 2018. do avgusta 2022.

Osam dana u junu ove godine Elison je proveo kao treći najbogatiji čovek na svetu, prestigavši Bezosa nakon porasta vrednosti akcija Orakla. Njegovo bogatstvo palo je za oko 16,5 milijardi dolara između 1. septembra i 1. oktobra 2023. godine, zbog čega je Elison ponovno pao na četvrto mesto liste.

5. Voren Bafet – 117 milijardi dolara

Poznat kao “prorok iz Omahe”, Voren Bafer (Warren Bugget) jedan je od najuspešnijih investitora svih vremena. Na čelu je investitorskog konglomerata Berkšajr Hetavej (Berkshire Hathaway) u čijem posedu se nalaze desetine kompanija uključujući osiguravajuću kompaniju Gajko (Geico), proizvođača baterija Durasel (Duracell) i restoranski lanac Deri Kvin (Dairy Queen). Bafet je sin američkog kongresmena, a imao je tek 11 godina kada je prvi put kupio akcije i 13 kada je prvi put podneo poresku prijavu.

Bafet je s Bilom i Melindom Gejts 2010. stvorio takozvani Giving Pledž (Giving Pledge), kojim od milijardera traži da se obavežu da će donirati najmanje polovinu svog bogatstva u humanitarne svrhe. Bafet je sam rekao da će donirati 99 odsto svog bogatstva. Dosad je u humanitarne svrhe donirao akcije Berkšajra u vrednosti od 51,5 milijardi dolara, i to fondaciji Gejts i fondacijama svoje dece.

To ga čini najvelikodušnijim milijarderom na svetu. Uprkos činjenici što je sredinom juna donirao akcije Berkšajra u vrednosti od 4,6 milijardi dolara, njegovo bogatstvo poraslo je za više od šest milijardi dolara mesec dana kasnije, da bi između 1. septembra i 1. oktobra palo za 3,3 milijarde dolara.

6. Leri Pejdž – 110,2 milijardi dolara

Leri Pejdž (Larry Page) je Gugl (Google) osnovao sa svojim kolegom sa Stenforda, Sergejem Brinom (Sergey Brin) 1998. godine, a radio je kao izvršni direktor do 2001. i između 2011. i 2015. Sada je u upravi Guglove matične kompanije Alfabet (Alphabet), a ima i većinski udeo u kompaniji.

Pejdž je bio početni investitor u kompaniju Planetari Risorsis (Planetary Resources) za miniranje asteroida, koju je 2018. kupila kompanija za blokčejn Konsen Sis (ConsenSys).

Na popis deset najbogatijih na svetu prvi put je dospeo u maju ove godine, nakon što je vrednost akcija Alfabeta značajno skočila, za nekih 15 odsto. Njegovo bogatstvo, procenjuje Forbes, poraslo je u julu za gotovo 10 milijardi dolara. Između 1. septembra i 1. oktobra, Pejdžovo bogatstvo palo je za oko pet milijardi dolara nakon pada vrednosti akcija Alfabeta za 4%.

7. Bil Gejts – 108 milijardi dolara

Gejts je kao tinejdžer razvio veliki interes za programiranje. Odustao je od studija na Harvardu kako bi osnovao Majkrosoft sa školskim prijateljem Polom Alenom (Paul Allen( 1975. godine, osmislivši jedan od prvih programa za tada mladu industriju personalnih računara. Gejts je bio izvršni direktor Majkrosofta 25 godina, a predsednik uprave ostao je do 2014.

Iz odbora je odstupio 2020. ali za Forbes je početkom ove godine izjavio da još uvek provodi deo vremena savetujući se s timovima u Majkrosoftu. Ulaže u niz kompanija, uključujući kompaniju za odvoz otpada Ripablik Servisis (Republic Services) i proizvođača poljoprivredne opreme Dir (Deere & Co). Gejts je jedan od najvećih vlasnika obradive zemlje u SAD.

Forbes je Gejtsa prvi put proglasio milijarderom 1987. godine, a bio je najbogatiji čovek sveta od 1995. do 2017. (osim 2008. i 2010-2013.). Bezos ga je prestigao 2018. u velikoj meri zbog toga što je Gejts donirao 59 milijardi dolara fondaciji Gejts, uključujući i 20 milijardi u julu prošle godine. Od Melinde Frenč Gejts razveo se 2021. Ona je u sklopu nagodbe dobila najmanje šest milijardi dolara vredne akcije kompanije.

8. Mark Zakerberg – 106,6 milijardi dolara

Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg) je osnovao Fejsbuk (Facebook) – koji se sada naziva Meta Platforms – dok je bio student na Harvardu 2004. godine. Fejsbuk je izrastao u najveću društvenu mrežu na svetu, s 3,88 milijardi mesečnih korisnika. Kompanija je takođe postala vlasnik Instagrama i Vocapa (WhatsApp).

Meta, čiji je Zakerberg izvršni direktor, na berzu je izašla 2012. godine, a Zakerberg u njoj još uvek poseduje udeo od oko 13 odsto. On i njegova supruga Prisila Čen (Priscilla Chan) obećali su da će 99 odsto svog udela u kompaniji usmeriti na mere za promociju ljudskog potencijala, poput razvoja alata za pomoć u lečenju, kontrolisanju i prevenciji svih bolesti.

Zakerberg je ranije ovog leta ponovno došao na popis 10 najbogatijih i to po prvi put od januara 2022. Razlog za to je porast vrednosti akcija kompanije Meta. Tokom septembra je njegovo bogatstvo poraslo za procenjenih 1,6 milijardi dolara, čime je Zakerberg s devetog mesta dospeo na osmo.

9. Sergej Brin – 105,9 milijardi dolara

Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg) je osnovao Fejsbuk (Facebook) – koji se sada naziva Meta Platforms – dok je bio student na Harvardu 2004. godine. Fejsbuk je izrastao u najveću društvenu mrežu na svetu, s 3,88 milijardi mesečnih korisnika. Kompanija je takođe postala vlasnik Instagrama i Vocapa (WhatsApp).

Meta, čiji je Zakerberg izvršni direktor, na berzu je izašla 2012. godine, a Zakerberg u njoj još uvek poseduje udeo od oko 13 odsto. On i njegova supruga Prisila Čen (Priscilla Chan) obećali su da će 99 odsto svog udela u kompaniji usmeriti na mere za promociju ljudskog potencijala, poput razvoja alata za pomoć u lečenju, kontrolisanju i prevenciji svih bolesti.

Zakerberg je ranije ovog leta ponovno došao na popis 10 najbogatijih i to po prvi put od januara 2022. Razlog za to je porast vrednosti akcija kompanije Meta. Tokom septembra je njegovo bogatstvo poraslo za procenjenih 1,6 milijardi dolara, čime je Zakerberg s devetog mesta dospeo na osmo.

10. Stiv Balmer – 97,1 milijardi dolara

Stiv Balmer (Steve Ballmer) je studirao s Bilom Gejtsom na Harvardu, a Majkrosoft je kao izvršni direktor vodio od 2000. do 2014. Kompaniji se pridružio kao 30. zaposlenik 1980. godine, nakon što je odustao od MBA programa na univerzitetu Stenford.

Nakon što je otišao u penziju, Balmer je kupio američki košarkaški klub Los Anđeles Klipers za dve milijarde dolara, što je u to vreme bio rekordni iznos za neki NBA klub. Danas Forbes procenjuje vrednost kluba na 3,9 milijarde dolara.

Balmerovo bogatstvo palo je za gotovo četiri milijarde dolara proteklog meseca, delimično zbog blagog pada vrednosti akcija Majkrosofta.

Ko je najbogatija žena na svetu?

Najbogatija žena na svetu je Francuskinja Fransoaz Betankur Mejers (Francoise Bettencourt Meyers). Zaključno s 1. oktobrom 2023. godine, njeno bogatstvo se procenjuje na 83,4 milijarde dolara, što je čini 15. najbogatijom osobom na svetu. Ona je vlasnica akcija giganta Loreal (L’Oreal), koje je nasledila od svoje pokojne majke, a kompaniju je osnovao njen deda.

(Forbes Srbija)

Tagovi:
pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

Svet

U Dubaiju usvojena deklaracija o održivoj poljoprivredi i klimatskoj akciji

Objavljeno

pre 5 h

-

1. decembar 2023.

Objavila:

Svetski lideri usvojili su danas u Dubaiju deklaraciju o transformaciji poljoprivrede i prehrambenih sistema koja obavezuje države da do 2025. uključe hranu i korišćenje zemlje u svoje nacionalne klimatske planove.

Deklaraciju o održivoj poljoprivredi, otpornim prehrambenim sistemima i klimatskoj akciji potpisale su 134 zemlje, uključujući Srbiju, koje pokrivaju 70 odsto svetskog zemljišta.

Među njima su i Brazil, Kina i EU, koje su među zemljama s najvećim emisijama gasova s efektom staklene bašte, koje su povezane sa hranom.

U deklaraciji se naglašava da put ka postizanju dugoročnih ciljeva iz Pariskog sporazuma mora da uključi poljoprivredu i prehrambene sisteme.

„Potvrđujemo da se poljoprivreda i prehrambeni sistemi moraju hitno prilagoditi i transformisati kako bi se odgovorilo na imperative klimatskih promena“, navodi se u dokumentu.

Prehrambeni sistemi su odgovorni za najmanje trećinu globalnih emisija gasova s efektom staklene bašte, a većina gasova dolazi iz industrijalizovane poljoprivrede, posebno od stoke i đubriva.

Taj sektor ima udeo od 15 odsto u upotrebi fosilnih goriva.

Klimatske promene već ostavljaju posledice u poljoprivredi i bezbednosti hrane, jer poplave, suše, toplotni talasi i požari, ali i podizanje nivoa mora i degradacija zemljišta koji imaju sporije efekte, utiču na poskupljenje i nestašice hrane u zemljama širom sveta.

U deklaraciji se priznaje da „nezabeleženi negativni klimatski uticaji sve više ugrožavaju otpornost poljoprivrede i prehrambenih sistema, kao i sposobnost mnogih, posebno najugroženijih, da proizvode i imaju pristup hrani suočeni sa sve većom glađu, neuhranjenošću i ekonomskim stresovima.

„Prepoznajemo dubok potencijal poljoprivrede i prehrambenih sistema da pokrenu moćne i inovativne odgovore na klimatske promene i da otključaju zajednički prosperitet za sve“, navodi se u dokumentu.

Pored zaštite prirodnih ekosistema, očuvanja biodiverziteta i prelaska na održivije proizvodne i potrošačke prakse, u dokumentu se ukazuje i na važnost smanjenja otpada od hrane.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Čomski: Politika širenja teritorije Izraela uz podršku SAD uzrok sukoba s Palestincima

Objavljeno

pre 5 h

-

1. decembar 2023.

Objavila:

Američki mislilac jervejskog porekla, profesor Noam Čomski (94), izjavio je da su hronična politika širenja Izraela koji je jako skrenuo udesno i podrška SAD toj državi uzrok sukoba s Palestincima, te i sadašnjeg rata u pojasu Gaze.

U široko prenetom nedavnom snimku izjave za stranicu „Free Willl Library“ na „Jutjubu“ Čomski je podsetio da su se „ključnim problemom između Izraela i Palestinaca“ pre 120 godina bavile vodeće ličnosti jevrejske zajednice, stvaraoci savremenog hebrejskog jezika i kulture.

Naveo je da je tada mislilac Ahad Ha’am (pseudonim Ašera Zvija Hirša Ginsberga 1856-1927), poosle posete Palestini rekao da „to nije zemlja bez ljudi, ljudi su tamo naseljeni i ne žele invaziju“ – doseljavanje Jevreja.

Ha’am je zato predložio „Cionizam kulture“ – da Jevreji u Palestini uspostave centar kulture koji bi oživeo njihovu dijasporu širom sveta, da ožive i jevrejsku kulturu i jezik i tako stvore „novu civilizaciju“, naveo je Čomski.

Džava Izrael je nastala 1948, a odnosi SAD sa Izraelom su bili prijateljski, ali sasvim uobičajeni, ne posebni. Vojna podrška Izraelu je dolazila iz Francuske, a SAD ga nisu podržavale.

Tako je bilo sve do Trećeg arapsko-izraelskog rata 1967, kada je Izrael osvojio Pojas Gaze, Zapadnu obalu, Golansku visoravan, time je počeo „potpuno nov period“ – „skoro trenutno su se odnosi SAD s Izraelom radikalno promenili… i SAD od tada imaju tamo odlučujuću ulogu“, naveo je Čomski.

Tada je „Izrael učinio ogromnu ulogu SAD uništivši sekularni arapski nacionalizam“, rekao je Čomski i naveo da od tada ;“SAD dozvoljavalju sve što Izrael radi“ i stavljaju veto u Savetu bezbednosti UN na rezolucije koje pozivaju na okončanje izraelske ilegalne okupacije arapskih teritorija.

Podsetio je da su SAD 1945. godine preuzele od Velike Britanije ;dominantnu ulogu na Bliskom istoku i da je Velika Britanija „bila sklona da radikalni islam, suprotstavljen sekularnom nacionalizmu podržava iz jednog dobrog razloga: Britanci nisu mogli da kontrolišu sekularni nacionalizam, a radikalni islam je to mogao“.

Čomski je rekao da su SAD preuzele taj stav i da je Izrael od 1967. uništio sekularni nacionalizam, podržao radikalni islam i „počeo ljubavnu vezu sa SAD kojima je to bio ogrman poklon“.

Izrael je tada počeo program svog sistematskog širenja na okupirane teritorije „s osnovnim ciljem da preuzme sve vredno što je tamo našao i da protera palestinsko stanovništvo, a da opkoli i ignoriše ono stanovništvo koje ne može da protera“, rekao je Čomski i ukazao da su „SAD podržavale Izrael na svakom koraku“ te politike.

Pošto je anektirao Golansku visoravan, Jerusalim, Zapadnu obalu i Pojas Gaze kršeći naređenja Saveta bezbednosti UN i zbog toga „skoro postao međunarodni parija“, Izrael je početkom 1970-ih „imao izbor između svog širenja i bezbednosti, a odabrao je širenje uz pomoć SAD“.

Tako je u Savetu bezbednosti UN vetom SAD tada odbačen predlog rezolucije s pozivom na rešenje izraelsko-palestinskog sukoba koje podrazumeva dve države s međusobno međunarodno priznatom granicom, uz priznavanje prava obeju država da postoje u miru i bezbednosti.

Čomski smatra da je to u velikoj meri postavilo scenu za sve što se dešavalo od tada i što se dešava sada.

Rekao je da su on i drugi još 1967. predviđali, jer je to bilo očigledno, da će, ako Izrael nastavi okupaciju, ona „postati sve stroža, brutalnija“.

Tada je „u samom Izraelu je jedna od najpoštovanijih ličnosti, skoro tradicionalni jevrejski mudrac, profesor Ješajahu Lejbovic (1903-1994) rekao da će Izrael, ako nastavi okupaciju, postati ‘zemlja Jevrejo-nacista’ „, podsetio je Čomski.

„To se i dogodilo jer je dinamika tog procesa prilično direktna: ako je vaša čizma na nečijem vratu, morate naći način da to opravdate, a to utiče i na vas“, objasnio je on.

Izrael je, rekao je Čomski, „veoma srenuo udesno i postao jedna od vrlo malo zemalja u kojima su mladi ljudi reakcionarniji od svojih roditelja, ekstreminiji su nacionalisti od roditelja koji pamte stare dane kada je društvo bilo socijaldemokratsko i slobodoumno, ali takvo društvo je do sada skoro nestalo“ u Izraelu.

Sadašnja vlada Izrela je „religijsko-nacionalistička“ i ima „obilnu podršku javnosti“, rekao je Čomski i naveo da je uticajni iIzraelski list „Harec“ nedavno po tome uporedio Tursku i Izrael u kojima je „većina religiozno-nacionalistička što je suprotnost demokratije“, i dodao da je tako i u Iranu.

„To može da nam se ne sviđa, ali takav svet neće nestati“, zaključio je Čomski i ponovio da je i dalje ključno pitanje ono koje je pre 120 godina konstatovao mislilac Ahad Ha’am: da Palestina ni tada nije bila zemlja bez ljudi, i da oni ne žele naseljavanje Jevreja.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelski general: Oslobađanje talaca kroz pregovore ili “na druge načine”

Objavljeno

pre 5 h

-

1. decembar 2023.

Objavila:

Izrael bi oslobađanje talaca koji su u zatočeništvu Hamasa mogao da obezbedi pregovorima, “ili na druge načine”, izjavio je danas jedan izraelski zvaničnik za Rojters.

Govoreći u Dubaiju, na samitu COP28, nakon što su se posle sedmodnevnog primirja borbe nastavile u Pojasu Gaze, zamenik šefa izraelske diplomatije general Džozef rekao je da Izrael ne odustaje od namere da obezbedi oslobađanje svih talaca i uništi Hamas. Tokom pauze u borbama, nekoliko desetina talaca je zamenjeno za stotine palestinskih zatvorenika, a humanitarna pomoć je stigla u Pojas Gaze.

– Prirodno, došli smo do tačke gde bismo želeli da nađemo način da osiguramo da se svi kidnapovani puste. Deo toga bi mogli da budu pregovori, ali i neke druge metode – rekao je on, ne pružajući više detalja.

Izraelska vojska prethodno je saopštila da je obnovila borbena dejstva protiv Hamasa u Pojasu Gaze i da njeni avioni izvode niz vazdušnih napada na ciljeve te militantne grupe.

Izraelska vojska tvrdi da je Hamas prekršio uslove privremenog prekida vatre i da je ispalio raketu prema izraelskoj teritoriji neposredno pred isticanje primirja jutros u 6:00 sati po lokalnom vremenu, zbog čega primirje nije produženo.

“Hamas i dalje drži u zatočeništvu 137 talaca”

Izrael veruje da u zatočeništvu i dalje ima 137 ljudi koje je oteo militantni Hamas prilikom smrtonosnog napada na jug Izraela 7. oktobra, saopšteno je danas iz kancelarije izraelskog premijera Benjamina Netanijahua.

Među otetima je 117 muškaraca i 20 žena, dodaje se u saopštenju koje je preneo CNN.

Od toga, 126 osoba su izraelski državljani, a ima i 11 stranaca: osam iz Tajlanda, jedan iz Nepala, jedan iz Tanzanije i jedna osoba sa francusko-meksičkim državljanstvom.

U zarobljeništvu je i dvoje maloletnika, kao i 10 ljudi starih 75 godina ili više, prema proceni izraelskih službi. Dodaje se da su tela dvoje otetih, koji su ubijeni, pronašli izraelski vojnici. Sedam ljudi se trenutno vodi kao nestalo, ističu iz Netanijahuove kancelarije.

Od početka privremenog sedmodnevnog primirja, okončanog danas, 110 ljudi je oslobođeno iz Hamasovog zarobljeništva, među kojima su 86 Izraelaca i 24 stranca.

Izraelska vojska prethodno je saopštila da je obnovila borbena dejstva protiv Hamasa u Pojasu Gaze i da njeni avioni izvode niz vazdušnih napada na ciljeve te militantne grupe. Izraelska vojska tvrdi da je Hamas prekršio uslove privremenog prekida vatre i da je ispalio raketu prema izraelskoj teritoriji neposredno pred isticanje primirja jutros u 6:00 sati po lokalnom vremenu, zbog čega primirje nije produženo.

pročitaj više

Svet

“Nijedan kamion sa pomoći nije ušao u Gazu posle isteka primirja”

Objavljeno

pre 5 h

-

1. decembar 2023.

Objavila:

Nijedan kamion sa humanitarnom pomoci nije prešao danas u Pojas Gaze nakon što je sedmodnevno primirje između Izraela i Hamasa isteklo i nakon što je izraelska vojska obnovila borbena dejstva, rekao je očevidac na prelazu Rafa za Si-En-En (CNN).

Desetine kamiona, koji su prošli izraelsku inspekciju na prelazu Nicana u Izraelu, čekaju na prelazu Rafa, rekao je svedok.

On je naveo da kamion sa gorivom, koji je ranije jutros prošao kroz granični prelaz Rafa sa egipatske strane takođe čeka i da nije prešao u Gazu. CNN je ranije ove sedmice javio da stotine kamiona sa humanitarnom pomoci čekaju na inspekciju u blizini prelaza Nicana.

Prema sporazumu o privremenom primirju, bilo je dozvoljeno da do 200 kamiona uđe u Gazu svakog dana. Nakon što je primirje isteklo jutros, čulo se nekoliko artiljerijskih granatiranja koje su pogodile Rafu u Gazi, rekao je svedok, navodeći da su eksplozije potresle tle na egipatskoj strani granice.

OCHA: Prelaz Rafa zatvoren, humanitarna pomoć ne može da uđe u Gazu

Portparol Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA) Jens Lerke izjavio je danas da je prelaz Rafa na granici između Egipta i Pojasa Gaze trenutno zatvoren, što znači da humanitarna pomoć ne može da uđe u tu palestinsku enklavu.

– Usled nastavka rata strahujemo da je nastavak isporuke humanitarne pomoći sada doveden u pitanje. Kontrolni punkt Rafa je trenutno zatvoren. Potreban nam je nastavak humanitarne pauze, a na povratak u rat – rekao je Lerke na konferenciji za medije, prenosi RIA.

On je naveo da je tokom humanitarne pauze prebačeno hiljade tona hrane, đebadi, duševa, flaširane vode, lekova i gorica. Dodao je da je skoro 90 odsto te pomoći obezbedilo Palestinsko društvo Crvenog polumeseca, u koordinaciji sa Ujedinjenim nacijama.

pročitaj više

Svet

Meta: Ugašeno hiljade lažnih Fejsbuk naloga iz Kine čiji je cilj polarizacija SAD

Objavljeno

pre 6 h

-

1. decembar 2023.

Objavila:

Stručnjaci kompanije Meta, u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram, identifikovali su i eliminisali hiljade lažnih naloga iz Kine na društvenim mrežama čiji je cilj bio polarizacija SAD, saopštila je kompanija.

Neko je u Kini je napravio hiljade lažnih naloga na društvenim mrežama dizajniranih da izgledaju kao da se radi o Amerikancima i koristio ih za širenje spornog političkog sadržaja u očiglednom nastojanju da podeli SAD uoči izbora sledeće godine, saopštila je kompanija Meta.

Mreža od skoro 4.800 lažnih naloga pokušavala je da izgradi stabilnu publiku, ali su je stručnjaci kompanije u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram, identifikovali i eliminisali, prenosi Glas Amerike.

pročitaj više

U TRENDU