ostanimo u kontaktu

Svet

Deset najbogatijih ljudi na svetu u oktobru

Politika

Objavljeno

pre 6 meseci

-

Zaključno s 1. oktobrom ove godine, rang lista najbogatijih ljudi na svetu uključuje devet Amerikanaca koji su sami izgradili svoja carstva, kao i jednog francuskog tajkuna luksuznih dobara

Milijarderi su među najuticajnijim ljudima na planeti: njihov uticaj na globalnu ekonomiju je ogroman, a igraju i ključne uloge u svemu, od međunarodne politike i medija, preko filantropije do naučnih inovacija. Mnogi od njih stvorili su kompanije koje zapošljavaju desetine hiljada, ponekad i stotine hiljada ljudi širom sveta, a stoje i iza najpoznatijih brendova kao što su Majkrosoft (Microsoft), Amazon, Tesla, Gugl (Google) i Najki (Nike).

Većina njih svoje bogatstvo nisu nasledili, već su ga izgradili sami. Drugi, kao što su Rupert Merdok (Rupert Murdoch) i Mukeš Ambani (Mukesh Ambani), imali su pomoć jer su ušli u porodični biznis, ali kasnije su ga sami značajno proširili i stvorili carstva u industrijama.

Forbes od 1987. prati svetske milijardere, a ranije ove godine na godišnju listu dospelo je njih 2.640. Forbes tokom godine na dnevnoj bazi ažurira podatke o njihovoj imovini. Mnogi milijarderi najveći deo bogatstva drže u akcijama kompanija koje su osnovali. Kako se cene tih akcija kreću, tako se kreće i njihovo bogatstvo.

U velikom delu prve polovine 2023. godine, francuski magnat luksuza Bernar Arno (Bernard Arnault) zauzimao je prvo mesto na Forbes listi najbogatijih, ali to se promenilo 8. juna kada je izvršni direktor Tesle Ilon Mask (Elon Musk) ponovno zaseo na tron, s bogatstvom u iznosu od gotovo 238 milijardi dolara. Mask je do 1. oktobra zadržao tu poziciju, na kojoj se nalazio i gotovo čitave 2022. godine.

Forbes donosi 10 najbogatijih ljudi na svetu zaključno s 1. oktobrom 2023.

1. Ilon Mask – 252,6 milijardi dolara

Ilon Mask izvršni je direktor automobilske kompanije Tesla, kompanije za svemirsko inženjerstvo Spejs Eks (SpaceX) i društvene mreže X. Mask poseduje 23 odsto udela u Tesli, ali određeni deo svojih akcija založio je kao kolateral za kredite. Dve trećine njegovog bogatstva leži upravo u automobilskoj kompaniji. U oktobru prošle godine kupio je X, tadašnji Tviter (Twitter), za 44 milijarde dolara, a poseduje oko 74 odsto udela u toj društvenoj mreži. Vrednost X-a trenutno je manja od polovine iznosa koji je za njega platio Mask.

Rođen je u Južnoafričkoj Republici, a u Kanadu se preselio pre 18. rođendana. Diplomu iz ekonomije dobio je na univerzitetu u Pensilvaniji. On je 2000. svoju onlajn banku X.com udružio sa sličnom platformom čiji je suosnivač Piter Til (Peter Thiel) kako bi osnovao Pejpal (PayPal), kojeg je kupio iBej (eBay) 2002. za 1,4 milijarde dolara. Iste godine Mask je osnovao SpaceX u gradu El Segundo nedaleko od Los Anđelesa, a dve godine kasnije pridružio se Tesli kao ulagač i predsednik uprave.

Kompanija Tesla osnovana je godinu dana ranije, a Masku je kasnije dat status suosnivača. Na berzu je s Teslom izašao 2010, dve godine nakon što je postao izvršni direktor. Tržišna kapitalizacija dramatično je rasla tokom 2020. i 2021. U septembru 2021. Mask je postao najbogatiji čovjek na svetu, a u novembar iste godine njegovo bogatstvo doseglo je svoj vrhunac: 320 milijardi dolara.

Nakon pada na Forbes listi, Mask je ponovno postao najbogatiji na svetu u junu ove godine, a taj status je zadržao do oktobra. Cene akcija Tesle porasle su za gotovo 130 odsto od početka godine, što je povećalo njegovo bogatstvo.

2. Bernar Arno – 187,6 milijardi dolara

Bernar Arno izvršni je direktor i predsednik kompanije LVMH, najveće kompanije luksuzne robe na svetu koja u sebi sadrži oko 70 modnih i kozmetičkih marki, od kojih su najupečatljivije Luj Viton (Louis Vuitton), Kristijan Dior (Christian Dior), Moe i Šandon (Moet & Chandon) i Sefora (Sephora). U januaru 2021. godine, LVMH je kupio i poznati brend nakita Tifani (Tiffany & Co.) za 15,8 milijardi dolara.

Arnoov otac zaradio je milione u građevini; u svojim preduzetničkim počecima, Arno je iskoristio očevih 15 miliona dolara kako bi kupio kompaniju Kristijan Dior.

Arno ima petoro dece, a svi rade u nekom segmentu LVMH carstva. U januaru ove godine, Arno je svoju ćerku Delfin (Delphine) postavio na čelo Diora, drugog najvećeg brenda u grupaciji.

Arno je gotovo čitavu prvu polovinu ove godine proveo na čelu Forbesove liste najbogatijih, a u junu je pao na drugo mesto. Zaključno s 1. oktobrom, Arnovo bogatstvo smanjilo se za gotovo 22 milijarde dolara u odnosu na mesec dana ranije, pokazuju Forbesove procene, zbog pada vrednosti akcija LVMH-a za 11 odsto.

3. Džef Bezos – 150 milijardi dolara

Džef Bezos (Jeff Bezos) je u junu 2021. odstupio s mesta izvršnog direktora giganta Amazon, ali je ostao predsednik uprave. Istog meseca odleteo je u svemir u raketi privatne kompanije Blu Oridžin (Blue Origin), koju je sam osnovao i u koju je uložio milijarde dolara. Između 1. septembra i 1. oktobra ove godine, njegovo bogatstvo palo je za gotovo 11 milijardi dolara zbog pada vrednosti akcija Amazona za oko osam odsto.

Bezos je Amazon osnovao u svojoj garaži u Sijetlu 1994. godine, nakon što je napustio posao u njujorškom investicionom fondu Di I Šou (D.E. Shaw). U počecima, dok ljudi još nisu preterano kupovali onlajn, na Amazonu su se prodavale knjige, a do danas je kompanija zagospodarila svetom e-trgovine i proširila je poslovanje na produkciju filmova i serija, pod brendom Amazon Prajm Video (Amazon Prime Video).

Bezos je najbogatiji čovek na svetu postao u julu 2017. godine, prestigavši Bila Gejtsa (Bill Gates). On i Gejts smenjivali su se na prvom mestu neko vreme: Bezos je prvo mesto zauzimao od 2018. do 2021, a na drugo mesto je pao na popisu za 2022. Otada je pao čak i do četvrtog mesta, no vratio se na treće mesto krajem januara ove godine kada je palo bogatstvo Indijca Gautama Adanija (prethodno trećeg najbogatijeg).

Godine 2019. Bezos se razveo od svoje supruge Mekenzi (MacKenzie). U sklopu nagodbe ona je dobila četiri odsto akcija Amazona, dok je on zadržao 12 odsto. Otada je Bezos prodao još svog udela i sada je u njegovom vlasništvu tek nešto ispod 10 odsto kompanije. Amazon je na berzu izašao 1997, a otada je, prema računici Forbesa, Bezos prodao akcije u vrednosti od preko 27 milijardi dolara. Kroz svoju investicionu kompaniju Bezos Ekspedišens (Bezos Expeditions) ulagao je u čitav niz kompanija, uključujući Er Bi En Bi (Airbnb) i softversku kompaniju Vorkdej (Workday).

4. Leri Elison – 135,9 milijardi dolara

Leri Elison (Larry Ellison) jedan je od suosnivača kompanije Orakl (Oracle), nastale 1977. Bio je i njen izvršni direktor do 2014, a sada je izvršni tehnološki direktor i predsednik uprave kompanije. Tokom godina, Orakl je imao niz velikih akvizicija, a 2010. kupili su IT kompaniju San Majkrosistems.

Elison je 2012. kupio havajsko ostrvo Lanai za 300 miliona dolara i tamo se i preselio 2020. Uložio je u Teslu, a bio je i u upravi kompanije od 2018. do avgusta 2022.

Osam dana u junu ove godine Elison je proveo kao treći najbogatiji čovek na svetu, prestigavši Bezosa nakon porasta vrednosti akcija Orakla. Njegovo bogatstvo palo je za oko 16,5 milijardi dolara između 1. septembra i 1. oktobra 2023. godine, zbog čega je Elison ponovno pao na četvrto mesto liste.

5. Voren Bafet – 117 milijardi dolara

Poznat kao “prorok iz Omahe”, Voren Bafer (Warren Bugget) jedan je od najuspešnijih investitora svih vremena. Na čelu je investitorskog konglomerata Berkšajr Hetavej (Berkshire Hathaway) u čijem posedu se nalaze desetine kompanija uključujući osiguravajuću kompaniju Gajko (Geico), proizvođača baterija Durasel (Duracell) i restoranski lanac Deri Kvin (Dairy Queen). Bafet je sin američkog kongresmena, a imao je tek 11 godina kada je prvi put kupio akcije i 13 kada je prvi put podneo poresku prijavu.

Bafet je s Bilom i Melindom Gejts 2010. stvorio takozvani Giving Pledž (Giving Pledge), kojim od milijardera traži da se obavežu da će donirati najmanje polovinu svog bogatstva u humanitarne svrhe. Bafet je sam rekao da će donirati 99 odsto svog bogatstva. Dosad je u humanitarne svrhe donirao akcije Berkšajra u vrednosti od 51,5 milijardi dolara, i to fondaciji Gejts i fondacijama svoje dece.

To ga čini najvelikodušnijim milijarderom na svetu. Uprkos činjenici što je sredinom juna donirao akcije Berkšajra u vrednosti od 4,6 milijardi dolara, njegovo bogatstvo poraslo je za više od šest milijardi dolara mesec dana kasnije, da bi između 1. septembra i 1. oktobra palo za 3,3 milijarde dolara.

6. Leri Pejdž – 110,2 milijardi dolara

Leri Pejdž (Larry Page) je Gugl (Google) osnovao sa svojim kolegom sa Stenforda, Sergejem Brinom (Sergey Brin) 1998. godine, a radio je kao izvršni direktor do 2001. i između 2011. i 2015. Sada je u upravi Guglove matične kompanije Alfabet (Alphabet), a ima i većinski udeo u kompaniji.

Pejdž je bio početni investitor u kompaniju Planetari Risorsis (Planetary Resources) za miniranje asteroida, koju je 2018. kupila kompanija za blokčejn Konsen Sis (ConsenSys).

Na popis deset najbogatijih na svetu prvi put je dospeo u maju ove godine, nakon što je vrednost akcija Alfabeta značajno skočila, za nekih 15 odsto. Njegovo bogatstvo, procenjuje Forbes, poraslo je u julu za gotovo 10 milijardi dolara. Između 1. septembra i 1. oktobra, Pejdžovo bogatstvo palo je za oko pet milijardi dolara nakon pada vrednosti akcija Alfabeta za 4%.

7. Bil Gejts – 108 milijardi dolara

Gejts je kao tinejdžer razvio veliki interes za programiranje. Odustao je od studija na Harvardu kako bi osnovao Majkrosoft sa školskim prijateljem Polom Alenom (Paul Allen( 1975. godine, osmislivši jedan od prvih programa za tada mladu industriju personalnih računara. Gejts je bio izvršni direktor Majkrosofta 25 godina, a predsednik uprave ostao je do 2014.

Iz odbora je odstupio 2020. ali za Forbes je početkom ove godine izjavio da još uvek provodi deo vremena savetujući se s timovima u Majkrosoftu. Ulaže u niz kompanija, uključujući kompaniju za odvoz otpada Ripablik Servisis (Republic Services) i proizvođača poljoprivredne opreme Dir (Deere & Co). Gejts je jedan od najvećih vlasnika obradive zemlje u SAD.

Forbes je Gejtsa prvi put proglasio milijarderom 1987. godine, a bio je najbogatiji čovek sveta od 1995. do 2017. (osim 2008. i 2010-2013.). Bezos ga je prestigao 2018. u velikoj meri zbog toga što je Gejts donirao 59 milijardi dolara fondaciji Gejts, uključujući i 20 milijardi u julu prošle godine. Od Melinde Frenč Gejts razveo se 2021. Ona je u sklopu nagodbe dobila najmanje šest milijardi dolara vredne akcije kompanije.

8. Mark Zakerberg – 106,6 milijardi dolara

Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg) je osnovao Fejsbuk (Facebook) – koji se sada naziva Meta Platforms – dok je bio student na Harvardu 2004. godine. Fejsbuk je izrastao u najveću društvenu mrežu na svetu, s 3,88 milijardi mesečnih korisnika. Kompanija je takođe postala vlasnik Instagrama i Vocapa (WhatsApp).

Meta, čiji je Zakerberg izvršni direktor, na berzu je izašla 2012. godine, a Zakerberg u njoj još uvek poseduje udeo od oko 13 odsto. On i njegova supruga Prisila Čen (Priscilla Chan) obećali su da će 99 odsto svog udela u kompaniji usmeriti na mere za promociju ljudskog potencijala, poput razvoja alata za pomoć u lečenju, kontrolisanju i prevenciji svih bolesti.

Zakerberg je ranije ovog leta ponovno došao na popis 10 najbogatijih i to po prvi put od januara 2022. Razlog za to je porast vrednosti akcija kompanije Meta. Tokom septembra je njegovo bogatstvo poraslo za procenjenih 1,6 milijardi dolara, čime je Zakerberg s devetog mesta dospeo na osmo.

9. Sergej Brin – 105,9 milijardi dolara

Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg) je osnovao Fejsbuk (Facebook) – koji se sada naziva Meta Platforms – dok je bio student na Harvardu 2004. godine. Fejsbuk je izrastao u najveću društvenu mrežu na svetu, s 3,88 milijardi mesečnih korisnika. Kompanija je takođe postala vlasnik Instagrama i Vocapa (WhatsApp).

Meta, čiji je Zakerberg izvršni direktor, na berzu je izašla 2012. godine, a Zakerberg u njoj još uvek poseduje udeo od oko 13 odsto. On i njegova supruga Prisila Čen (Priscilla Chan) obećali su da će 99 odsto svog udela u kompaniji usmeriti na mere za promociju ljudskog potencijala, poput razvoja alata za pomoć u lečenju, kontrolisanju i prevenciji svih bolesti.

Zakerberg je ranije ovog leta ponovno došao na popis 10 najbogatijih i to po prvi put od januara 2022. Razlog za to je porast vrednosti akcija kompanije Meta. Tokom septembra je njegovo bogatstvo poraslo za procenjenih 1,6 milijardi dolara, čime je Zakerberg s devetog mesta dospeo na osmo.

10. Stiv Balmer – 97,1 milijardi dolara

Stiv Balmer (Steve Ballmer) je studirao s Bilom Gejtsom na Harvardu, a Majkrosoft je kao izvršni direktor vodio od 2000. do 2014. Kompaniji se pridružio kao 30. zaposlenik 1980. godine, nakon što je odustao od MBA programa na univerzitetu Stenford.

Nakon što je otišao u penziju, Balmer je kupio američki košarkaški klub Los Anđeles Klipers za dve milijarde dolara, što je u to vreme bio rekordni iznos za neki NBA klub. Danas Forbes procenjuje vrednost kluba na 3,9 milijarde dolara.

Balmerovo bogatstvo palo je za gotovo četiri milijarde dolara proteklog meseca, delimično zbog blagog pada vrednosti akcija Majkrosofta.

Ko je najbogatija žena na svetu?

Najbogatija žena na svetu je Francuskinja Fransoaz Betankur Mejers (Francoise Bettencourt Meyers). Zaključno s 1. oktobrom 2023. godine, njeno bogatstvo se procenjuje na 83,4 milijarde dolara, što je čini 15. najbogatijom osobom na svetu. Ona je vlasnica akcija giganta Loreal (L’Oreal), koje je nasledila od svoje pokojne majke, a kompaniju je osnovao njen deda.

(Forbes Srbija)

Tagovi:
pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

pre 3 sedmice

-

7. maj 2024.

Objavila:

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

pre 3 sedmice

-

7. maj 2024.

Objavila:

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

pre 3 sedmice

-

7. maj 2024.

Objavila:

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

pre 3 sedmice

-

7. maj 2024.

Objavila:

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

pre 3 sedmice

-

7. maj 2024.

Objavila:

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU