ostanimo u kontaktu

Region

Dinkićev biznis „trese“Crnu Goru!

Objavljeno

-

Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore istražuje nekoliko spornih dokumenata iz poslovanja “Montenegro Airlinesa” iz perioda 2014. do 2016. godine, a jedan deo se odnosi na konsultantske ugovore vredne 300 hiljada evra sa firmom “MD Solutions” Mlađana Dinkića, pišu Vijesti.

Da je Dinkić angažovan kao konsultant, “Vijestima” je juče potvrdila tadašnja predsednica odbora direktora državne aviokompanije Daliborka Pejović.

Kazala je da je sigurno sve bilo zakonito, da je angažovan za uspostavljanje saradnje sa “Air Serbia”, kao i da se ne seća kolika je suma bila u pitanju ali da je sigurno niža od 300 hiljada eura.

Prema informacijama “Vijesti”, ugovor se odnosi na posredovanje za sklapanje “code share” sa aviokompanijama “Air Serbia” i “Etihad”. “Code share” ugovor označava saradnju između aviokompanija kada jedna moža da prodaje karte na letu druge kompanije, i uobičajan je u komercijalnom vazduhoplovstvu.

Tužilaštvo trenutno utvrđuje koliko je tačno novca isplaćeno Dinkićevoj firmi od ugovorenog iznosa od 300 hiljada eura i po kom osnovu, a angažovani su i veštaci.

”Vijesti” su pitanja o ovom slučaju poslala i na mejl firme “MD Solutions”, kao i druge Dinkićeve firme “MD2”, ali nisu dobile odgovor. On nije odgovarao ni na poruke poslate na njegov telefonski broj.

Konsultant nije bio potreban

U ovom slučaju je sporno što je to jedini takav ugovor za koji je kompanija angažovala i platila konsultanta. Ostalih desetak sličnih ugovora pripremali su zaposleni u “Montenegro airlinesu” u okviru redovnih radnih obaveza.

Tada je ova aviokompanija poslovala sa godišnjim gubicima od oko deset miliona eura, a za funkcionisanje je primala novac iz državnog budžeta.

”Vijesti” odgovore nisu dobili ni iz Specijalnog državnog tužilaštva.

Odluku da se angažuje Dinkićeva firma donio je tadašnji odbor direktora kojim je predsedavala Pejović, bez raspisivanja javnog tendera.

Naknadno potpisani ugovor o konsultantskim uslugama sa firmom “MD Solutions” predviđao je da će Dinkićeva firma omogućiti “Montenegro airlinesu” da u roku od četiri mjeseca sa “Etihadom” potpiše sporazum o strateškoj komercijalnoj saradnji, koji bi obuhvatao “code share”, ali i ugovor o upravljanju. Ugovor o “code share” potpisan je godinu i po nakon toga, a preostali dio komercijalne saradnje i upravljanja nije ostvaren.

Specijalno državno tužilaštvo, prema informacijama “Vijesti”, izviđaj o ugovorima između državne aviokompanije i Dinkića izviđalo je i 2016. godine, ali istragu nije nastavljalo.

Tužilaštvo sumnja da su usluge Dinkićeve firme bile nepotrebne i da je sporno da li su one uopšte i obavljene, kao i da je time nanijeta finansijska šteta nacionalnoj aviokompaniji. Sumnjiva je druga veza između Daliborke Pejović i Dinkića, odnosno da je novcem državne aviokompanije plaćena usluga koju je Dinkić napravio DPS-u tokom izborne kampanje na Cetinju 2013. godine.

Veza sa izborima na Cetinju

Pejović je za predsednicu odbora direktora izabrana u junu 2013. godine, i na toj funkciji je ostala do kraja 2016. godine nakon čega je postala poslanica DPS-a. Za koordinatora DPS-a za Cetinje izabrana je u oktobru 2013. godine a lokalni izbori u tom gradu su bili 16. novembra 2013. godine.

Dinkić je sedam dana pred izbore, 8. novembra, boravio na Cetinju gdje je predstavio biznis plan koji je predviđao ponovno pokretanje proizvodnje u cetinjskom “Obodu” i otvaranje stotine radnih mjesta, navodno pod okriljem slovenačkog “Gorenja”, što je DPS koristio u svojoj kampanji. Kako su mediji tada prenosili, Dinkić je sa tadašnjim gradonačelnikom Aleksandrom Bogdanovićem i članom uprave “Gorenja” Brankom Apatom na Cetinju razgovarao o pokretanju bivše fabrike frižidera a obišli su gornji kompleks “Oboda” gdje su “sagledali trenutno stanje i mogućnosti za otvaranje kapaciteta”, a i “upoznali su se i sa projektom Marina Abramović Community Center Obod Cetinje”.

Ništa od ovih projekata nije zaživjelo, kao ni druge predizborne investicije sa “Obodom” poput fabrike čokolade i pogona za proizvodnju ulja od kanabisa.

Pejović je juče kazala da ona ni DPS nisu ništa imali sa tadašnjom posjetom Dinkića Cetinju i da je ona vjerovatno dogovarana preko kabineta gradonačelnika. Odbacila je sumnje da su novcem aviokompanije plaćane bilo kakve druge usluge Dinkića, osim onih koje je uradio za “Montenegro airlines”, kao i da o svemu tome treba da postoji dokumentacija u stečajnoj upravi kompanije.

Tada počeo sunovrat aviokompanije

U periodu od 2013. do 2016. godine “Montenegro airlines” je ostvario gubitke od 37 miliona eura, i pored pomoći države. U 2013. gubitak je iznosio 5,1 milion, u 2014. 9,5 miliona, u 2015. 10,3 miliona, a u 2016. godini je minus iznosio 11,4 miliona eura.

I u narednim godinama nastavljeno je negativno poslovanje nacionalne aviokompanije, zbog čega je 2019. pokrenut novi program državne pomoći od 155 miliona eura. Dio te pomoći je uplaćivan do septembra 2020. godine kada je Agencija za zaštitu konkurencije donijela zaključak da su i prethodne pomoći ovoj kompaniji bile nezakonite, zabranila dalje pomoći i zahtijevala od Vlade da pokrene procedure povrata ranije uplaćene nezakonite pomoći.

Iz Vlade je krajem decembra saopšteno da više ne može pomagati “Montenegro airlinesu”, jer bi kršila domaće zakone i obaveze iz pretpristupnog sporazuma sa Evropskom unijom. Već narednog dana uprava kompanije je prekinula sa letovima.

Državni avioprevoznik je u aprilu 2021. godine otišao u stečaj, sa ukupnim dugovima od oko 170 miliona eura.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Region

Milan Knežević: Glasanje Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez

Objavljeno

-

Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

pročitaj više

Region

Hrvatska je ušla u nedelju odluke ko će formirati vlast

Objavljeno

-

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

pročitaj više

Region

U Severnoj Makedoniji 8. maja parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih

Objavljeno

-

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

pročitaj više

Region

Mađarska spremna za predsedavanje EU

Objavljeno

-

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

pročitaj više

Region

Političari u Nemačkoj: Crna Gora u EU do 2026.

Objavljeno

-

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)

pročitaj više

U TRENDU