ostanimo u kontaktu

Lepota&Zdravlje

Doktorka sa Instituta za onkologiju: Sve mlađe devojke obolevaju od raka dojke

Objavljeno

-

Na svakom od devet konzilijuma nedeljno, bude 25 novih pacijentkinja obolelih od raka dojke. Broj onkoloških bolesnika u poslednjih 15 godina skočio je za oko 40 odsto, prema procenama lekara, ali je sve manje umrlih, rekla je dr Marijana Milović Kovačević, načelnica Dnevne bolnice internističkih grana na Institutu za onkologiju za portal Nova.rs.

„Dnevno na konzilijumu, kojih bude i do devet nedeljno, imamo oko 25 pacijenata, što je ogroman broj. Tu su različiti stadijumi kancera, od ranog, do metastatskog. Za svakog pacijenta treba da donosimo odluku o terapiji, nekima menjamo lekove, oko svakog moramo da diskutujemo. Rak dojke je kod mnogih postao kao hronična bolest. Žene često žive sa ovom dijagnozom 10 do 15 godina sa adekvatnom terapijom“, priča dr Milović-Kovačević, medikalna onkološkinja i specijalistkinja interne medicine.

Žene se plaše i pregleda

Ističe da je u Institutu je najviše pacijenata obolelih od raka dojke, a da su pacijentkinje sve mlađe i mlađe.

„Upravo imam pacijentkinju od 24 godine sa rakom dojke, a lečila sam i devojku koja je imala samo 21. Ona je bila najmlađa do sada. Nažalost granica se spustila, pa je u poslednje vreme najviše obolelih žena koje imaju između 35 i 45 godina, a nekada su imale preko 60“, rekla je doktorka za Nova.rs.

Ona kaže da skrining u Srbiji ne postoji, a da malo žena ide na preventivni pregled dojki.

„Neke se i plaše takozvanog zračenja, ali treba da znaju da je mnogo opasnije ako ne odlaze na redovne preglede. Na ultrazvuku ili mamografu se može uočiti karcinom u najranijoj fazi, kad još ne može da se opipa rukom. Kada nađete kancer u tako ranoj fazi, ta žena je izlečena. Zato je u prevenciji ultrazvuk jako važan, a od 50. godine i mamografija“, objašnjava doktorka.

Kaže da preventivni pregledi koji spasavaju živote, nisu dovoljno dobro organizovani. U primarnim zdravstvenim ustanovama, gotovo da ne postoje, pa je većina pacijentkinja usmerena na Institut za onkologiju u Beogradu, ne samo iz glavnog grada, već iz cele Srbije.

„Pritisak na lekare je ogroman. Obolele žene dolaze iz cele zemlje, jer veruju da će u Beogradu dobiti bolju negu, ali problem je što nemamo dovoljno vremena za svaku od njih, a kolege u bolnicama u unutrašnjosti nemaju ni upola posla kao mi. To bi trebalo da bude uređeno sistemski. Takođe, u domovima zdravlja masovno ili nema mamografa ili je deficit radiologa. U Institutu treba da se bavimo malignitetima, a ne prevencijom. Žene dolaze kod hirurga na pregled, umesto da to obave u domu zdravlja, ali nisu one krive, nemaju drugog izbora. Lekarima odlazi vreme na zdrave pacijente, dok bolesni čekaju“, naglašava dr Milović-Kovačević.S

„Kada žena umire, strada cela porodica“

„Kad žena umire od raka, strada joj čitava porodica. Decu gledam uplakanu, muževi su očajni, ne znam kako da im pomognem, a osećam njihovu bol. To su strašne stvari, na koje nikada ne oguglamo. Vremenom ipak, od njih naučimo nešto. Pre svega znamo da cenimo ovo vreme u kojem smo živi i vitalni. Svakoga dana se budim sa svešću da moj život odmiče i da ovo vremena koliko mi je ostalo, a ne znam koliko je to, mora biti kvalitetno“, kaže brižna doktorka.

U Srbiji je danas, naglašava ona, stopa oboljevanja skočila za 40 odsto više nego pre 15 godina.

„Posebno kad je u pitanju rak dojke. Brojevi su ogromni. Žene se dugo leče, ima i novih lekova i dobro je što će rak dojke biti uskoro pokriven kod nas isto kao u Evropi, u smislu inovativnih terapija. Najteže je kad imate mladog pacijenta ispred sebe, a vidite da ne možete više da ga lečite, nema pomoći, jer je pun metastaza. Pitate se da li da mu ubijete svu nadu i kažete istinu ili da prećutite. Porodici uvek kažem kompletnu istinu, a pacijentu nešto i preskočim, jer nada do kraja mora da postoji. Nismo bogovi i ne možemo da znamo koliko će ko da živi“, zaključuje dr Marijana Milović-Kovačević.

(Nova.rs)

Lepota&Zdravlje

Kandolf: Mali broj ljudi zna da se onkološke bolesti danas leče imunoterapijom

Objavljeno

-

Dermatoonkolog Lidija Kandolf izjavila je da iskustva svakodnevne prakse pokazuju da mali broj ljudi zna da se onkološke bolesti leče i imunoterapijom, koja nema neželjene efekte hemioterapije.

Kandolf je za Tanjug istakla da je ovakav vid terapije veoma efikasan i da može da pomogne velikom broju pacijenata, posebno ako su oni bili na redovnim kontrolama i ako su promene na koži rano otkrivene putem skenera ili ultrazvučnih pregleda.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Studija: Dugotrajna upotreba najkorišćenijeg leka može da poveća rizik od moždanog udara

Objavljeno

-

Mnogi ljudi se oslanjaju na lekove protiv bolova za lečenje raznih bolesti i povreda. Uobičajeni problemi kao što su glavobolja, bol u leđima i groznica mogu se ublažiti uzimanjem tableta kao što su paracetamol i ibuprofen.

Iako su bezbedni za upotrebu prema uputstvu na pakovanju, istraživanja su pokazala da postoji rizik od redovnog uzimanja, prenosi Express.co.uk.

Ranije se paracetamol smatrao potpuno bezbednim lekom za pacijente sa visokim krvnim pritiskom. Međutim, studija iz 2022. pokazala je da dugotrajna upotreba paracetamola može da povećati rizik od srčanih bolesti i moždanog udara kod ljudi sa hipertenzijom.

Efekat na krvni pritisak sličan je nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAID), kao što je ibuprofen, kažu istraživači.

Kao deo studije koju je sproveo tim sa Univerziteta u Edinburgu, 110 pacijenata sa istorijom visokog krvnog pritiska dobijalo je ili jedan gram paracetamola četiri puta dnevno ili odgovarajući placebo tokom dve nedelje.

Četiri grama paracetamola dnevno je rutinski propisana doza kod pacijenata sa hroničnim bolom.

Oni kojima je prepisan paracetamol imali su značajno povećanje krvnog pritiska u poređenju sa onima koji su uzimali placebo. Ovo povećanje je slično onom kod NSAIL-a i moglo bi se očekivati da će povećati rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara za oko 20 odsto. Zbog toga  je tim zaključio da pacijentima na dugotrajnim receptima za lekove protiv bolova treba dati najnižu efektivnu dozu u najkraćem mogućem roku.

„Ova studija jasno pokazuje da paracetamol, najrasprostranjeniji lek na svetu, povećava krvni pritisak, jedan od najvažnijih faktora rizika od srčanog i moždanog udara“, objasnio je profesor Džejms Dir, šef kliničke farmakologije na Univerzitetu u Edinburgu.

Profesor je rekao da lekari i pacijenti treba da „razmotre rizike naspram koristi“, posebno kada su pacijenti u opasnosti od kardiovaskularnih bolesti.

„Ukratko, pokazali smo da dvonedeljni tretman paracetamolom povećava krvni pritisak kod pacijenata koji imaju hipertenziju (visok krvni pritisak).“

Ali vodeći istraživač dr Ian MacIintar, konsultant za kliničku farmakologiju i nefrologiju u NHS Lothian, rekao je da ljudi koji povremeno koriste paracetamol ne treba da brinu.

Dok je Univerzitet objasnio da se ne radi o kratkotrajnoj upotrebi paracetamola za glavobolje ili groznicu, što je naravno u redu, ali ukazuje na novootkriveni rizik za ljude koji ga redovno uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda, obično za hronični bol“.

Studija je otkrila da nakon što su ljudi prestali da uzimaju lek, njihov krvni pritisak se vratio na nivo na početku studije, što sugeriše da ga je lek povećao.

Prema rečima stručnjaka, studija je postavljena tako da se vidi veoma mali efekat na krvni pritisak, a istraživači su bili iznenađeni kada su videli mnogo veći efekat.

Profesor Sir Nileš Samani, medicinski direktor Britanske fondacije za srce, koja je finansirala studiju, rekao je da nalazi „naglašavaju zašto lekari i pacijenti treba redovno da proveravaju da li postoji stalna potreba za uzimanjem bilo kakvih lekova“ i „uvek razmotre koristi i rizike“.

Smatra se da oko jedne od tri odrasle osobe u Velikoj Britaniji ima visok krvni pritisak. U Engleskoj je to 31 odsto muškaraca i 26 odsto žena, prenosi N1 Zagreb.

Ako ste zabrinuti za svoj krvni pritisak i bilo koji lek koji redovno uzimate, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom.

(Express.co.uk, N1 Zagreb)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

SAD: Novi eksperimentalni tretman bi mogao da pomogne u borbi sa depresijom

Objavljeno

-

Stručnjaci u SAD kažu da bi novi eksperimentalni tretman poznat kao duboka stimulacija mozga (DBS) mogao da pomogne skoro tri miliona Amerikanaca u borbi sa depresijom kojima ne pomažu drugi tretmani.

Tretman je odobren za stanja kao što su Parkinsonova bolest i epilepsija, a mnogi lekari i pacijenti se nadaju da će uskoro postati dostupniji i za lečenje depresije.

Tretman se vrši tako što pacijent prima ciljane električne impulse, a veliki broj istraživanja pokazuje dobre rezultate tog lečenja.

Elektrode su povezane žicom sa uređajem postavljenim ispod kože u grudima pacijenta, koji kontroliše količinu električne stimulacije i isporučuje konstantne niskonaponske impulse.

Doktori kažu da stimulacija pomaže jer neuroni komuniciraju pomoću električnih i hemijskih signala.

U normalnom mozgu, električna aktivnost neometano odjekuje u svim oblastima, čini se da DBS „odlepljuje kolo“, dozvoljavajući mozgu da radi ono što bi inače radio.

Neka kasnija istraživanja su pokazala da pacijenti sa depresijom osećaju stabilno, dugoročno olakšanje nakon terapije sa DBS. Ali neki lekari su skeptični, ukazujući na potencijalne komplikacije kao što su krvarenje, moždani udar ili infekcija nakon operacije.

Američka uprava za hranu i lekove (AFD) pristala je da ubrza svoj pregled zahteva kompanije Abot Laboratorije da koristi svoje DBS uređaje za lečenje depresije.

(Beta)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Endokrinolozi ukazuju na pojavu koja može da bude znak da naše kosti slabe

Objavljeno

-

Zdrave kosti su ključne za zdravu i bezbolnu starost i nikada nije prerano, ni prekasno da počnemo da brinemo o njima.

Kosti često oslabe i postanu lomljive bez ikakvih simptoma, a toga postajemo svesni tek kada dođe do preloma.

„Pošto je slabljenje kostiju često neotkriveno, prvi način na koji ljudi mogu da saznaju koliko su im kosti zdrave je skeniranje gustine kostiju, ili DEKSA skeniranje, koje se preporučuje za svaku ženu stariju od 65 godina, mlađe žene u riziku od razvoja osteoporoze i muškarce starije od 70 godina“, rekao je za „The Parade“ dr Heter L. Hoflih.

Endokrinolog Sara Fišman potvrđuje da je ovo važan test.

„Nažalost, osteoporoza i osteopenija su često tiha stanja. Većina ljudi ne oseća ništa u svojim kostima dok ne dođe do preloma“, upozorila je ona.

Međutim, prema rečima dr Fišman, postoji rani znak da kosti slabe, a to je skupljanje.

„Dok neki ljudi veruju da je smanjenje obima zgloba znak slabljenja kostiju, to je zapravo manje tačan znak od gubitka visine“, primetila je ona.

Šta možemo da učinimo ako su kosti slabe?

Ako želite da ojačate svoje kosti i usporite njihovo slabljenje, unosite dovoljno kalcijuma. Preporučuje se unos između 1.000 i 1.300 miligrama kalcijuma dnevno, u zavisnosti od starosti i pola. Namirnice bogate kalcijumom uključuju jogurt, obogaćeni sok od pomorandže, sardine, losos, tofu i spanać.

„Ako ne dobijate dovoljno kalcijuma samo ishranom, možete koristiti suplemente kalcijuma, u konsultaciji sa svojim lekarom“, smatra dr Hoflih.

Važan je i unos vitamina D. Ako ne provodite mnogo vremena napolju ili ne živite na mestu koje nije posebno sunčano, razmislite o uzimanju suplementa ovog vitamina. Nacionalni instituti za zdravlje preporučuju unos između 600 i 800 mikrojedinica vitamina D dnevno, u zavisnosti od starosti i pola.

I na kraju, vežbajte najmanje 30 minuta dnevno. Izaberite vežbe kao što su hodanje, trčanje, dizanje tegova ili  tenis.

„Ponekad je moguće povećati gustinu kostiju uz pomoć lekova. Postoje lekovi koji će aktivnije graditi gustinu kostiju i lekovi koji će pomoći u usporavanju destruktivnih procesa koji dovode do gubitka koštane mase“, objašnjava dr Fišman. Takođe napominje da efikasnost takvih lekova zavisi od starosti pacijenta i drugih zdravstvenih stanja, prenosi Index.hr.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Namirnica koja se dugo smatrala hranom siromašnih: Prava je riznica zdravlja

Objavljeno

-

Sočivo je namirnica čije kuvanje nije komplikovano pa ju je lako uvrstiti u jelovnik. Puna je vitamina, proteina i vlakana, a zdravstvene dobrobiti koje nudi su brojne.

Sočivo se na našim prostorima jako dugo smatralo „sirotinjskom“ namirnicom jer je uvek bilo vrlo pristupačno, pa su i najsiromašniji slojevi mogli da ga priušte u velikim količinama. Upravo ta etiketa možda je i učinila da sočivo decenijama ode u zapećak u domaćoj kuhinji, međutim, poslednjih godina mu se vraća zaslužena popularnost, piše Zadovoljna.rs.

Ako želite da se hranite zdravije, ova namirnica bi trebalo što češće da se nađe na vašem tanjiru.

1. Bogato je vlaknima

Jedna od najvećih prednosti sočiva je njegov visok nivo vlakana, koje većina ljudi ne unosi dovoljno putem ishrane.

„Sočivo je složeni ugljeni hidrat koji sadrži puno vlakana, posebno topivih vlakana. Ta se vlakna tope u vodi i stvaraju smesu sličnu gelu koja se kreće našim telom i pomaže da se uklone neke od materija povezanih s visokim holesterolom“, kaže Dženifer Henvej, nutricionistkinja.

Sočivo može da osigura vašu dnevnu dozu vlakana (26 grama) u samo pola šoljice. Vlakna u njemu takođe pomažu varenju.

2. Pomaže u regulaciji šećera u krvi

„Topiva vlakna u sočivu mogu da pomognu u ravnoteži nivoa šećera u krvi usporavanjem otpuštanja glukoze u krvotok i sprečavanjem skokova insulina“, kaže Henvej. Ovo je jedna od velikih prednosti sočiva za dijabetičare, jer pomaže u održavanju nivoa šećera u krvi. Visok sadržaj vlakana ih čini veoma zasitim što pomaže u kontroli apetita.

3. Dobar je izvor proteina

Sočivo ima više od 20 grama proteina u pola šoljice, što ga čini savršenim prilogom za ručak, pogotovo ako ste vegetarijanac ili vegan. Čak trećina kalorija iz sočiva dolazi od proteina, što ga čini trećim po količini proteina, u odnose na sve druge mahunarke ili orašaste plodove.

Sočivo ima nekoliko esencijalnih aminokiselina, a to su metionin i cistein. Ovo se lako rešava kombinovanjem sočiva sa žitaricama kao što su pirinač ili pšenica.

4. Puna je vitamina i minerala

Jedna od zdravstvenih dobrobiti sočiva je to što je poput vrlo ukusnog multivitamina: kroz njega možete uneti kalcijum, kalijum, cink i gvožđe, kao i puno vitamina B.

Ukoliko patite od hroničnog umora ili anemija, uz sočivo možete nadomestiti nedostak gvožđa, koje je odgovorno za dodatak enegije. Gvožđe stvara hemoglobin, supstancu u vašim crvenim krvnim zrncima koja im omogućava da prenose kiseonik u vaše telo.

Pola šolje kuvanog sočiva može da obezbedi 15% preporučenih dnevnih potreba za gvožđem.

5. Smanjuje rizik od određenih hroničnih bolesti

Studije pokazuju da redovno konzumiranje sočiva smanjuje rizik od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, rak i srčana oboljenja. To je zahvaljujući njihovom bogatom sadržaju zaštitnih biljnih jedinjenja zvanih fenoli – sočivo je među najbolje rangiranim mahunarkama po sadržaju fenola. Stoga ne čudi da se sočivo može pohvaliti antioksidativnim, antibakterijskim, antivirusnim, antiinflamatornim i kardio-protektivnim dejstvom.

Nutricionistkinja preporučuje da se kod kuvanja sočiva šporet ugasi nekoliko minuta ranije. Kuvajte dva-tri minuta kraće od planiranog, ugasite vatru, poklopite i pustite da se kuva na spostvenoj pari do kraja.

(zadovoljna.rs)

pročitaj više

U TRENDU