Pitanje korišćenja veštačke inteligencije (VI) i zaštite od zloupotrebe u medijima i uopšte, neprestano se postavlja. Stručnjaci tvrde da će do 2026. godine ogromnu većinu sadržaja na internetu proizvoditi upravo VI, a to se odnosi i na sadržaj u medijima, pa ovakve prognoze izazivaju bojazan da će VI ubrzo zameniti novinare u redakciji, piše NUNS.
Korišćenje generativne veštačke inteligencije (VI) u kreiranju sadržaja još uvek je u začetku, ali neupitan je ubrzan razvoj ove oblasti. Lakoća upravljanja alatima VI omogućila je njihovu široku uportebu, a najveće interesovanje protekle godine bilo je za aplikaciju ChatGPT kompanije Open AI. Pored alata za kreiranje literarnog sadržaja, tu su i one aplikacije koje omogućavaju generisanje foto, audio i video sadržaja. Mnogi su sa radošću prihvatili nove mogućnosti, kako novinari, tako i oni koji žele da zloupotrebe blagodeti novih tehnologija, što zadaje glavobolju prvenstveno fektčekerima i zakonodavcima, piše NUNS.
Pitanje korišćenja veštačke inteligencije prilikom kreiranja sadržaja postaje sve aktuelnije kako u novinarstvu tako i u drugim oblastima. Rojtersov institut za izučavanje novinarstva u svojoj anketi o budućnosti zanata i medija pominje izveštaj Europola koji kaže da će do 2026. godine ogromnu većinu sadržaja na internetu proizvoditi VI, a to se odnosi i na sadržaj u medijima. Ovakve prognoze izazvale su bojazan da će veštačka inteligencija zameniti novinare u redakciji.
Zamena za novinare
Vođa tima za digitalne medije na projektu Mediji.Inovacije Pavle Zlatić objašnjava za Dosije da se VI na neki način već decenijama koristi u novinarstvu i da neke velike redakcije imaju VI alate koji im pomažu u pisanju berzanskih ili sportskih izveštaja.
„Ono o čemu se priča u poslednje vreme jeste generativna veštačka inteligencija. To je sada u fokusu. Verujem da se koristi u mnogim redakcijama jer im to olakšava posao. Nije poenta da ona potpuno zameni novinarski posao nego da ubrza i transformiše ‘pešačke poslove’, na primer, da sad ovaj intervju transkribuje sa 99 odsto tačnosti, ali i da ti napravi siže, da ti kaže šta je najvažnije, o čemu je sagovornik pričao“, objašnjava Pavle Zlatić.
On predviđa da će primena VI donekle zameniti novinare.
„Na primer, mogu da zadam zadatak ‘napiši mi novinski tekst o deset najbolje ocenjenih srpskih filmova na IMDB’ i on će to verovatno uraditi brže i bolje nego većina novinara koji su na tom nivou u redakciji. Dakle, on izbaci taj tekst za deset sekundi i provera takvog teksta je, u ovom trenutku, pet do deset minuta, što je neuporedivo brže nego sat vremena, koliko ti treba da ukucaš sve i sastaviš tekst. Ne kažem da je nužno da će novinarstvo kao takvo iščeznuti. Svi mogu da koriste VI da im pravi neke liste, onda će sve postati isto i tada će jedina diferencijacija biti ko ima pravog novinara, ko ima neku ličnost i postavlja prava pitanja ili istražuje prave teme. Onda bi možda ljudski faktor mogao biti neka ekstra vrednost“, navodi Zlatić.
Kako se zaštititi
Pitanje zaštite od zloupotrebe VI u medijima i uopšte takođe se postavlja. Kako se pojavlju alati za generisanje sadržaja pomoću VI, tako se pojavljuju i alati za detektovanje sadržaja nastalog korišćenjem VI.
„To je borba tehnologija. Imamo sad ChatGPT koji piše ovako ili onako i imamo alat koji kaže ‘ja detektujem kako piše ChatGPT’. I onda će neko da kaže ChatGPT-ju ‘ubaci sedam odsto slovnih grešaka u ovaj tekst’ i onda će ovaj drugi softver da kaže ‘ne, ovo je čovek’. Ali tada će i ta tehnologija da postane bolja i to će biti uvek jedno protiv drugog i u novinarstvu. Nažalost, naravno da će ova stvar biti jako korisna za one koji hoće da prave haos, mislim na sadržaj koji je misinformacija, dezinformacija, manipulativan i slično“, kaže Pavle Zlatić.
Pariska povelja
Komitet koji su činile 32 istaknute ličnosti, uz pomoć Reportera bez granica, doneo je krajem prošle godine Parisku povelju o upotrebi alata veštačke inteligencije u medijima. Cilj je zaštita prava na informisanje uspostavljanjem smernica za etičku upotrebu i razvoj sistema VI.
Povelja sadrži deset tačka i oslanja se na osnovne vrednosti novinarske etike: istinitost, pravičnost, nezavisnost, odgovornost, nediskriminaciju, poštovanje privatnosti i poverljivosti izvora, a svaka upotreba VI koja je uticala na proizvodnju ili distribuciju sadržaja jasno mora biti naznačena.
Smernice iz Pariske povelje će morati da se primenjuju u Srbiji, a ove godine se očekuje i dopuna Kodeksa novinara Srbije koji će bliže definisati primenu VI u medijima.
Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović kaže za Dosije da se uveliko radi na regulisanju upotrebe veštačke inteligencije u svetu.
„U pogledu regulacije, kod nas je još uvek sve na nivou standarda koji su postavljeni strategijom razvoja veštačke inteligencije i etičkim smernicama za razvoj i primenu VI. Međutim, Evropska unija radi na usvajanju Akta o veštačkoj inteligenciji koji bi trebalo da klasifikuje sisteme VI u odnosu na to kakve rizike oni nose po prava i slobode. Akt bi trebalo da bude usvojen uskoro. Konačan tekst je usaglašen, radi se na njemu poslednjih tri godine i više. Pretpostavka je da će i Srbija u procesu usklađivanja propisa usvojiti neki sličan poseban zakon ili možda dopuniti postojeće zakone koji mogu imati uticaj na pitanje primene i razvoja VI“, objašnjava Ana Toskić Cvetinović.
Ona dodaje da je jako bitno ispratiti šta se dešava na tom polju u drugim zemljama, bez obzira da li će Srbija usvojiti neki poseban propis ili ne, jer je sadržaj na internetu iako je generisan u drugim državama dostupan i ima uticaj na naše građane.
„Ono što je bitno u EU je što je usvojen taj Akt o digitalnim uslugama koji uređuje odgovornost velikih platformi i uticaja sadržaja ako se širi na platformama, a imaju karakter dezinformacija i lažnih vesti. Ono što je bitno, taj akt nije direktno primenjiv u Srbiji ali ima efekte na naše građane i nama je bitno da vidimo na koji način mi kao zemlja, ali i ceo region možemo da se pripremimo na neki efekat prelivanja svih tih propisa koji donose u EU, ali i da vidimo kako se budu usvajali nacionalni propisi kako će oni izgledati“, navodi Toskić Cvetinović.
Zaštita privatnosti
U kontekstu zaštite privatnosti, naša sagovornica kaže da je i sada moguće tražiti sudsku zaštitu ukoliko je neki medijski sadržaj nastao zloupotrebom VI i ličnih podataka.
„Postoje neki mehanizmi na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ne mora da se čeka da se usvoji neki poseban zakon zato što je ’deep fake’ zasnovan na korišćenju naših podataka, slika i tona koji je modifikovan. U tom smislu može se tražiti zaštita, tj. skidanje sadržaja sa interneta pa i naknada štete ukoliko se utvrdi da je šteta nastala. Drugi aspekt je pravo intelektualne svojine TV stanica ili pojedinca koji je napravio originalni video. Ti mehanizmi nisu specifični za ‘deep fake’, ali spadaju u domen zaštitite podataka. Tu je sudska zaštita moguća, odnosno, utvrđivanje povrede privatnosti, ako govorimo o tom delu i naknade štete koja može nastati, materijalne ili nematerijalne“, kaže Toskić Cvetinović, ali dodaje da su iznosi koji se dodeljuju na ime naknade štete niski i nemaju ni efekat satisfakcije za žrtvu, a sa druge strane nema ni odvraćajuće dejstvo za medije.
Ana Toskić Cvetinović zaključuje da bi rešenje bile veće kazne za medije i nemogućnost korišćenja javnih sredstava od konkursa i javinih nabavki za medije koji kontinuirano krše kodeks i koji su osuđivani za povrede prava. Prema njenim rečima, oni ne bi smeli da budi korisnici sredstava iz javnih fondova.
(NUNS)
