Godina 2003, 12.mart: Premijer Srbije Zoran Đinđić preminuo je u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije u 13.30 časova, nakon što je u 12:25 časova ispred zgrade Vlade Srbije na njega izvršen atentat.
Na Đinđića je pucano iz zgrade u ulici Admirala Geparta 14, i pogođen je sa dva snajperska hica kada se nalazio u blizini sporednog ulaza u Vladu Srbije.
Predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje, a Vlada Srbije trodnevnu žalost povodom smrti premijera.
“Đinđić je zadobio prostrelnu ranu grudnog koša i trbuha iz vatrenog oružja, a u Urgentni centar primljen je bez pulsa, pritiska i svesti. Odmah je započeta reanimacija, a zatim i kompleksna hirurška intervencija u kojoj su učestvovale kardiohirurška i abdominalna ekipa”, rekao je tada potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović.
Milan Verunović, pripadnik ličnog obezbeđenja Zorana Đinđića, ranjen je tom prilikom u bešiku, i nalazio se van životne opasnosti.
Tog dana, u Beogradu je održana i hitna sednica Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore, na kojoj je Vojsci naloženo da se uključi u borbu protiv terorizma, u koordinaciji sa MUP-om Srbije.
Tadašnjem načelniku Generalštaba VSCG Branku Krgi naloženo je preduzimanje mera iz njegove nadležnosti u cilju podizanja borbene gotovosti jedinica Vojske.
Takođe, otkazane su i sve sportske i kulturne manifestacije.
Reakcije iz sveta
U prvim reagovanjima iz sveta na ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića izraženo je zaprepašćenje zbog tog zločina, ali i bojazan za dalju demokratizaciju Srbije.
Tadašnji predsednik SAD Džordž Buš uputio je izraze saučešća narodu Srbije.
Portparol Bele kuće Ari Flajšer izjavio je da će “Đinđić ostati zapamćen po svojoj ulozi u uspostavljanju demokratije u Srbiji i privođenju Slobodana Miloševića pravdi”.
Premijer Velike Britanije Toni Bler oštro je osudio atentat na srpskog premijera.
“Duboko sam zaprepašćen i ožalošćen vešću o ubistvu Zorana Đinđića. On je bio glavni nosilac demokratije i reformi u Srbiji”, kazao je britanski premijer.
Evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije Havijer Solana podsetio je da je Đinđić bio njegov dobar prijatelj.
“Strašno je da takvo nasilje još postoji u jednoj demokratskoj zemlji. Sve moje misli su trenutno s njegovom porodicom”, naveo je Solana.
Prvoosumnjičeni za ubistvo: Milorad Luković – Legija
Prvoosumnjičeni za ubistvo predsednika srpske Vlade Zorana Đinđića, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), pukovnik Milorad Luković Legija, nadimak je dobio zbog služenja u francuskoj Legiji stranaca, gde je stekao i prvo vojničko obrazovanje.
Završio je srednju muzičku školu u Beogradu i nikada nije služio JNA.
Legija je rođen 15. marta 1968. godine u Beogradu.
Tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji bio je pripadnik paravojne formacije Željka Ražnatovića – Arkana.
Osim toga, bio je komandant “crvenih beretki” (JSO), sve do smene zbog incidenta u diskoteci u Kuli i Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na proslavi rođendana Svetlane Ražnatović.
Cela Srbija na poslednjem ispraćaju
Više stotina hiljada ljudi 15. marta 2003. godine došlo je na sahranu Zorana Đinđića u Beogradu.
Đinđić je tog dana sahranjen uz najviše vojne počasti, u Aleji velikana na Novom Groblju u Beogradu.
Istog dana uhapšeno je više lica u okviru akcije pronalaženja ubice i naručitelja ubistva, a saslušana je i pevačica Svetlana Ceca Ražnatović.
Njena kuća je pretresena zbog sumnje da je noć pre ubistva ubica Đinđića tu prespavao.
Takođe, Legija je bio zamenik u paravojsci koju je predvodio njen suprug Željko Ražnatović – Arkan.
Nakon sahrane, građani su nastavili da posećuju grob Zorana Đinđića, ostavljajući na njemu cveće i paleći sveće.
Potraga za ubicama je nastavljena širom Srbije ali i regiona, koji je takođe smatrao da je smrt premijera Srbije veliki gubitak ne samo za njegovu zemlju, nego i za susedne države.
Intervjupre 2 d
