ostanimo u kontaktu

Svet

Dve potpuno različite godine rata u Ukrajini – nastavak „zavisi od ruskih planova i ukrajinskih resursa“

Objavljeno

-

Na današnji dan 2022. godine Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu. Dve godine kasnije naznaka da će do mirovnih pregovora doći i dalje nema. Ono što je obeležilo ovaj period, prema rečima analitičara, su dve potpuno različite godine rata, a kako će teći nastavak sukoba zavisiće, navode, od nekoliko faktora.

Tog 24. februara 2022. godine ruski predsednik Vladimir Putin u televizijskom obraćanju je najavio početak „specijalne vojne operacije“ u ukrajinskoj oblasti Donbas. Sa druge strane, Volodimir Zelenski poručio je da će se Ukrajina braniti.

Dve godine kasnije obojica lidera su na istim pozicijama, a kraj rata, čini se, nije ni na vidiku.

Ono što je obeležilo sukob u Ukrajini, prema rečima analitičara, su dve potpuno različite godine rata.

Prema oceni istoričara Aleksandra Životića, dve godine rata po svim karakteristikama predstavljaju potpuno odvojene faze.

„Ne zato što je to prosto hronološka podela, već zato što je prvu godinu rata obeležila mnogo veća intenzivnost samog sukoba, a mnogo značajnije međunarodne aktivnosti, dok je druga godina rata dovela do određene stabilizacije na samom frontu, usmerila međunarodne aktivnosti u nekim drugim pravcima i mnogo toga dovela pod znak pitanja“, navodi Životić za portal N1.

U drugoj godini rata pomeranja na linijama frontova su, kako dodaje, vrlo malog karaktera, ali uz ogromne gubitke i na jednoj i na drugoj strani.

„Ako to uporedite sa prethodnom godinom koju je obeležio prvo ruski napad i napredovanje prema Kijevu i na jugu, zatim povlačenje kod Kijeva, pa ukrajinsku ofanzivu u Harkovskoj oblasti gde je pod ukrajinsku kontrolu vraćena zaista velika teritorija, pa rusko povlačenje sa Hersona, odnosno na levu obalu Dnjepra, vidite koliko su to bile zamašnije operacije sa mnogo vidljivijim i bržim rezultatima. Sada je jasno da je rat ušao u jednu statičniju fazu da je te, već formirane frontove, veoma teško probiti i sa jedne i sa druge strane, osim delimično uz koncetraciju ogromnog broja ljudi i ogromne gubitke i sve masovniju upotrebu različitih vidova bespilotnih letilica što je sasvim razumljivo iz više razloga. Jedan je pre svega tehnički i tehnološki, drugi je što ih je mnogo jednostavnije upotrebljavati, mnogo su jeftiniji od vrlo skupe artljerijske municije koje je sve manje i na jednoj i na drugoj strani. Treća stvar je da je to način da se izbegnu ljudski gubici“, objašnjava istoričar.

Sličnog stava je i vojni analitičar Vlado Radulović. On za N1 kaže su prvu godinu najvećem delom obeležili „jako veliki gubici sa ruske strane, potpuno nejasni potezi ruskih oružanih snaga na terenu, veliki gubici u komandnom kadru, čak veliki broj generala koji je stradao na frontu“.

„Sve to je stvaralo prilično čudnu sliku kad je reč o oružanim snagama Ruske Federacije i završilo se uspešnim ofanzivama ukrajinskih snaga koje su oslobodile značajan deo te teritorije i čak sa određenih prostora, pre svega mislim na severni, severoistočni potez odakle su se ruske snage u potpunosti povukle“, navodi on.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, situacija se u 2023. godini značajno promenila, te da su za razliku od prve godine u drugoj godini mnogo više na terenu pokazale ruske oružane snage negoli ukrajinske.

„U drugoj godini, pak, čini se da su Rusi uspeli da izađu iz svih tih svojih pogrešnih poteza na terenu, ili pogrešnih informacija koje su imali, jer su se po svemu sudeći olako spremali da paradiraju Kijevom, nisu očekivali da će se suočiti sa snažnim otporom Ukrajinaca. Ukrajinci su počeli da trpe velike gubitke, nismo imali prilike da vidimo ukrajinske ofanzive koje bi rezultirale oslobađanjem nekih većih delova ukrajinske teritorije i sa druge strane došlo je do značajnog udara na ukrajinske oružane snage, a to je pre svega pad Soledara, ali i pad Bahmuta kao kruna. Ova dva mesta, a pre svega, pad Bahmuta u maju 2023. pokazao je da će Rusija itekako zakomplikovati situaciju na terenu“, objašnjava on.

Dodaje i da su tokom leta Ukrajinci ponovo pokušali da sprovedu ofanzivu i oslobode jedan značajniji deo svoje teritorije, ali da je ona dala gotovo nikakve rezultate.

„Pokušalo se i oko Bahmuta i u najvećem formatu pokušaj proboja Surovikinove linije na potezu Zaporoške oblasti, delom i Hersonske oblasti, međutim ta ofanziva je doživela krah“, rekao je vojni analitičar.

Ukrajini ni u 2024. godini ne ide dobro na borbenim linijama. Tako je ruska vojska zauzela Avdejevku i pokušava da probije ukrajinsku odbranu na još nekoliko tačaka. Ipak linije fronta su već duži period bez većih promena.

Da li je završetak sukoba moguć?

Uprkos uspesima na frontu, ili baš zbog toga, od Putina se ponovo može čuti da je Rusija spremna na okončanje sukoba u Ukrajini.

Ipak, sagovornici N1 saglasni su da vidljivijih naznaka brzog kraja rata nema.

„Iako postoje određene naznake da ruska strana želi da inicira pregovore, oni to žele pod svojim uslovima, ali ti uslovi koji se pominju su opet neprihvatljivi za Kijev i za njegove zapadne saveznike“, kaže Životić.

Stav Radulovića je da je jako teško dati bilo kakav konkretan odgovor na pitanje da li može doći do nekog primirja zato što, kako objašnjava, postoje dve apsolutno suprotstavljene strane po pitanju bilo kakvog mogućeg primirja.

„Ukrajinci kažu da će osloboditi svaki pedalj svoje teritorije, ranije se toj rečenici dodavala i rečenica ‘uključujući i Krim’, sada mi se čini da se Krim više ne pominje toliko, dok sa druge strane Rusija zauzima stav da je četiri oblasti koje je ona pripojila, da su to oblasti koje su prepoznate u njenom ustavu i da je to teritorija Ruske Federacije“, kaže Radulović.

Kada imate takvu situaciju, kako navodi, ne zna se oko čega bi se pregovaralo.

„Da li bi sada aktivna linija fronta bila uslovno rečeno linija razgraničenja ili ne, da li je to prihvatljivo za Ukrajince, posle svega dešavalo? Iz ove prespektive se čini nerealno da neko odluči da sedne i pregovara o miru, sa druge strane ne bi me začudilo da preko noći dođe do nekih promena jer svaki rat pa i ovaj kao što se vodi na frontu, vodi se i za nekim stolovima i kroz istoriju se dešavalo da se i strašni sukobi okončaju nakon nekog sastanka, s tim što treba imati u vidu da, u potencijalnom scenariju oko razmatranja situacija i opcija, i jedna i druga strana teže da zauzmu što bolje pregovaračke pozicije. Kad to imate onda možete da diktirate situaciju“, kaže Radulović.

Nastavak rata neminovnost?

Nastavak rata stoga se čini kao neminovnost, a nekoliko faktora imaće presudan uticaj na to, smatraju analitičari.

Za Životića to su, pre svega, volja i jedne i druge strane da nastave rat.

„Na ruskoj strani je ključna volja i odlučnost Kremlja da se nastavi pravcem kojim su krenuli. Sa druge strane, kada je Kijev u pitanju tu je pre svega volja da se nastavi sa otporom ali su u pitanju i raspoloživi resursi koji itekako zavise od odlučnosti i volje zapadnih saveznika. Za Ukrajinu je međunarodna pomoć od ključne važnosti“, kaže Životić.

I prema mišljenju Radulovića za Rusiju će od ključne važnosti biti njihovi planovi, dok će za Ukrajinu to biti resursi.

„Za Rusiju će biti važno to šta oni zaista žele i dokle i kuda žele da idu. Kada govorimo o Ukrajincima tu jedna reč opisuju sve, a to su resursi – ljudski resursi, resursi u materijalu, naoružanju i vojnoj opremi. Ukrajina se nalazi u, možda, i najtežoj situaciji do sada od početka rata, nedostaje joj munucije, naoružanja, ljudstva… Sve ovo već dugo traje i za razliku od Rusije koja, iako ima problema, nema ih u toj meri. Tako da će za Ukrajinu najveći izazov biti to da nastavi da održava kontinuitet sa svojim saveznicima u smislu dobijanja dalje podrške i pomoći i da sa druge strane vidi kako će se novo ukrajinsko vojno rukovodstvo snaći“, zaključuje Radulović.

Toga su, kako se čini, svesni i na Zapadu, odakle ne prestaju da stižu poruke da neće okrenuti leđa Ukrajini.

Tako poslednjih dana stižu i poruke iz Francuske gde je ministar odbrane Sebastijen Lekorni rekao da će Ukrajini poslati dronove-kamikaze, dok je Danska odlučila da isporuči Kijevu svu artiljerijsku municiju iz svojih zaliha.

I američki predsednik Džozef Bajden ponovo je pozvao republikance u Donjem domu Kongresa da odobre pomoć za Ukrajinu i upozorio da protivljenje zakonskom predlogu koji je usvojen u Senatu „ide naruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu“ i poručio ukrajinskom kolegi da je uveren da će Ukrajini biti odobrena američka vojna pomoć od 60 milijardi dolara.

(N1)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Kineski gradovi tonu ispod nivoa mora, neki i po 10 mm godišnje

Objavljeno

-

Trećina kineskog gradskog stanovništva u opasnosti je zbog sleganja zemljišta i spuštanja ispod nivoa mora, pokazuje analiza satelitskih podataka za koju istraživači kažu da ukazuje na globalni fenomen.

Kinesko urbano područje ispod nivoa mora moglo bi da se utrostruči po površini do 2120. godine, što bi potencijalno moglo da utiče na 55 do 128 miliona stanovnika, objavili su istraživači Univerziteta Istočne Anglije.

Oni su uz pomoć satelitskih podataka proučili 82 grada, uključujući Šangaj i Peking, sa ukupnom populacijom od blizu 700 miliona ljudi, prenela je agencija PTI.

Tim je otkrio da 45 odsto analiziranog urbanog zemljišta tone, a 16 odsto tone brzinom od deset milimetara godišnje. „Vruće tačke“ uključuju Peking i priobalni grad Tjenđin, objavili su stručnjaci.

U studiji se procenjuje da bi 270 miliona stanovnika urbanih područja moglo biti pogođeno. Nalazi su objavljeni u časopisu „Sajens“.

Sleganje zemljišta ispod nivoa mora uglavnom je uzrokovano ljudskim aktivnostima u gradovima, a ova pojava može da pojača klimatske promene, što posebno utiče na gradove na obalama, uključujući Tjenđin, pokazala je analiza.

(Srna)

pročitaj više

Svet

U napadima Izraela u Gazi poginulo još 37 ljudi, 68 ranjeno

Objavljeno

-

Ministarstvo zdravlja u Pojasu Gaze koje kontroliše palestinski Hamas saopštilo je da su u prehodna 24 sata tela 37 ljudi poginulih u izraelskim napadima dovezena u bolnice koje su primile 68 ranjenika.

U poslednje vreme dnevni broj poginulih u Gazi je znatno manji nego ranije.

Palestinske vlasti su prethodno saopštile da je u uzraelskom napadu iz vazduha na kuću u gradu Rafi na jugu Pojasa Gaze poginulo šestoro dece i troje odraslih.

U Rafi, kod granice s Egiptom, više je od polovine ukupno 2,3 miliona stanovnika Gaze, od kojih je velika većina tu pobegla zbog borbi koje i dalje traju na severu te teritorije.

Uprkos pozivima sveta na uzdržanost, uključujući i iz SAD, najbližeg izraelskog saveznika, Vlada Izraela mesecima najavljuje kopnenu ofanzivu na Rafu, gde se, kako tvrdi, skrivaju mnogi borci palestinskog pokreta Hamas protiv kojeg Izrael ratuje od oktobra.

Izraelska vojska je u više navrata napadala taj grad i okolinu.

Od početka rata Izraela protiv Hamasa 7. oktobra ukupan broj poginulih je dostigao 34.049, a ranjenih 76.901.

Zdravstvene vlasti u toj palestinskoj enklavi ne prave razliku između boraca i civila, a kažu da su od ukupnog broja žrtava najmanje dve trećine žene i deca.

(Beta)

pročitaj više

Svet

UN: Raste broj žrtava u nasilju bandi na Haitiju

Objavljeno

-

 Od januara do marta ove godine više od 2.500 ljudi je ubijeno ili povređeno u nasilju bandi na Haitiju, što je 53 odsto više nego u poslednja tri meseca 2023, saopštila je Integrisana kancelarija Ujedinjenih nacija na Haitiju (BINUH).

Najmanje 590 ljudi stradalo je tokom policijskih operacija, od kojih su 141 osobu ubili predstavnici zakona, navodi se u izvještaju.

Većina nasilnih incidenata dogodila se u glavnom gradu Port-o-Prensu, dok je najmanje 438 ljudi kidnapovano širom zapadnog departmana i poljoprivrednog regiona Artibonite, prenosi Rojters.

pročitaj više

Svet

Pet cloud computing trendova za 2024. godinu

Objavljeno

-

Cloud tehnologije su bez sumnje jedan od najvećih digitalnih saveznika današnjice. Prema nedavnom istraživanju Gartnera, očekuje se da će svetska potrošnja na cloud infrastrukturu premašiti milijardu dolara do 2027. godine. Ova ekspanzija predstavlja mnogo više od brojki;ona označava prekretnicu u načinu na koji poslovanje i tehnologija idu zajedno, otvarajući vrata ka brojnim digitalnim mogućnostima.

Nalik poslovnom svetu, cloud tprovajderi ne stoje u mestu već stalno razvijaju svoju ponudu i pružaju nove servise sa fokusom na brzu i efikasnu digitalizaciju. U nastavku pročitajte neke od glavnih cloud computing trendova za 2024. godinu.

Veštačka inteligencija (AI) u cloud-u

Tradicionalno, implementacija projekata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji zahtevala je značajne investicije u Iokalnu T infrastrukturu. Uspon cloud tehnologije demokratizovao je veštačku inteligenciju, eliminišući prepreke za pokretanje AI projekata, pre svega zbog servisa na cloud platformama koji ih ubrzavaju i olakšavaju, i doneo brojne prednosti:

  • skalabilnost: cloud omogućava organizacijama dinamičko skaliranje radnih opterećenja veštačke inteligencije u skladu sa potrebama. Bilo da je u pitanju obrada velikih skupova podataka ili implementacija složenih modela mašinskog učenja, rešenja veštačke inteligencije zasnovana na cloud-u pružaju fleksibilnost za proširenje računarskih resursa po potrebi, optimizujući performanse i ekonomičnost.
  • ekonomičnost: cloud model isporuke omogućava kompanijama da plaćaju samo resurse koje koriste. Ovo eliminiše potrebu za početnim kapitalnim investicijama u hardver i infrastrukturu, čineći eksperimentisanje i implementaciju veštačke inteligencije ekonomičnijom i dostupnijom.
  • brza implementacija: cloud platforme nude pojednostavljene procese implementacije za rešenja veštačke inteligencije, omogućavajući organizacijama brži time-to-market i uvođenje inovacija.

FinOps

FinOps, okvir za optimizaciju cloud investicija, pojavio se kao ključno razmatranje za kompanije koje koriste resurse u cloud-u. Ovaj framework pruža struktuirani pristup unapređenju ekonomske efikasnosti i maksimizaciji povrata ulaganja. Kako organizacije barataju sa različitim modelima cenovne politike cloud provajdera, efikasna praksa FinOps-a postaje ključna za postizanje finansijske transparentnosti i operativne efikasnosti.

Multi-cloud

Multi-cloud, odnosno korišćenje usluga više cloud provajdera, nudi strateške prednosti poput redundnosti, fleksibilnosti i diverzifikacije provajdera. Kompanije koje primenjuju multi-cloud pristup umanjuju rizike povezane sa zaključivanjem ugovora sa jednim provajderom (vendor lock-in) i povećavaju otpornost na prekide usluga. Distribuirajući radna opterećenja na različite cloud platforme, organizacije mogu optimizovati performanse, smanjiti latenciju i iskoristiti jedinstvene prednosti svakog provajdera.

Cloud bezbednost

Svedoci smo rastućčih pretnji, podstaknutih širenjem digitalnih tehnologija. Kako kompanije usvajaju korišćenje cloud tehnologije, moraju staviti prioritet na bezbednosne mere kako bi zaštitile osetljive podatke i smanjile potencijalne rizike.Usvajanje proaktivnih strategija poput oporavka od katastrofe (Disaster Recovery), redovan backup i enkripcije podataka su neki od načina da se unapredi beznednost, i implementacija ovih (i drugih napredih mehanizama zaštite) je bez sumnje u fokusu organizacija u 2024.

Kubernetes

Kubernetes je vrsta cloud-native tehnologije, koja olakšava organizaciju i pokretanje različitih delova softvera, kao što su aplikacije, čineći ih skalabilnijim i automatizovanijim. Umesto da brinu o svim aspektima infrastrukture, s Kubernetesom programeri mogu više pažnje posvetiti razvoju samih aplikacija. Činjenica je da je Kubernetes u 2024. postao svojevrstan buzzword, a šta mora ići ruku pod ruku sa primenom ove tehnologije pročitajte ovde.

Bilo da se radi o multi-cloud strategiji, veštačkoj inteligenciji ili uspostavljanju adekvatne sajber bezbednosti, svet cloud tehnologija se stalno menja i za kompanije je važno da prate trendove kako bi dobile maksimum od ove tehnologije. Jedan od načina da se to postigne je saradnja sa specijalizovanim cloud provajderima, kao što je Mainstream. Uz preko 15 godina iskustva i najveći tim cloud stručnjaka na Balkanu, Mainstream vodi organizacije kroz sve faze cloud transformacije, pomaže im da iskoriste mogućnosti različitih cloud platformi, osiguraju besprekoran rad svojih IT sistema i primene najnovije cloud trendove na način koji najbolje orgovara njihovim zahtevima. Saznajte više na mainstream.eu.

(Promo)

pročitaj više

Svet

Eksplozije u vojnoj bazi u Iraku, Izrael i SAD kažu da nisu umešani

Objavljeno

-

Najmanje tri osobe su ranjene u pet eksplozija u vojnoj bazi u Iraku, koja pripada miliciji koju podržava Iran, rekao je jedan lokalni bezbednosni zvaničnik za CNN.

Eksplozije su se desile u bazi koja pripada Jedinicama narodne mobilizacije, prema Muhanedu al Anaziju, pripadniku Bezbednosnog komiteta u guvernatu Vavilon, južno od glavnog grada Bagdada.

Kako CNN piše, trenutno nema informacija o tome šta je uzrok eksplozija.

I izraelski i američki zvaničnici rekli su da nisu umešani u ove eksplozije.

Eksplozije nedaleko od iračkog glavnog rada desile su se dan posle napada na vojnu bazu u Isfahanu u Iranu.

Neimenovani američki zvaničnik rekao je za CNN da iza tih napada u Iranu stoji Izrael.

(CNN)

pročitaj više

U TRENDU