ostanimo u kontaktu

Svet

DW: Eskalacija sa Iranom – koliko je jak Izrael?

Objavljeno

-

Koliko je Izrael spreman za eventualno širenje i intenziviranje vojnih sukoba – to je pitanje koje postavlja ovih dana, nakon što je već došlo do eskalacije sa Iranom.

Hoće li doći do šireg oružanog sukoba između Izraela i Irana? Ako da, da li bi Izrael bio spreman? Jasno je da Izrael mora da računa sa faktorima s kojima je teško kalkulisati – uključujući i pitanje da li će tzv. nedržavni saveznici Irana učestvovati u konfliktu. Glavni saveznik je Hezbolah u Libanu koji finansira Iran. Huti pobunjenici u Jemenu i neke šiitske paravojne fomracije u Iraku takođe bi mogli da se uključe u oružani sukob ili da ih Iran angažuje kao vojnu podršku, piše Dojče vele.

Izrael se dugo pripremao za opasnost od takvog rata na više frontova, kaže Arije Šaruz Šalikar, portparol izraelske vojske. Fokus je prvenstveno na tri aspekta: prvo, proširenje odbrambenih sistema, posebno sistema protivvazdušne odbrane kao što su Gvozdena kupola, Patriot, David’s Sling (koji se takođe naziva Magični zid) i sistemi Strijela. Istovremeno, ofanzivne sposobnosti se neprestano razvijaju, rekao je Šalikar za DW.

„Prilikom napada ne možete samo da se branite, već morate odmah da krenete u kontranapad, po motu da je napad najbolja odbrana“, kaže on. I kao treća mera, Izrael radi na širokom regionalnom i međunarodnom savezu.

Uporediva snaga armija

U pogledu ukupne vojne efikasnosti, izraelska i iranska vojska nisu toliko udaljene, prema Globalnom indeksu vatrene moći 2024. Na globalnoj rang listi Iran je na 14. mestu, a sledi ga Izrael na 17. mestu.

Indeks je takođe objavio uporedno poređenje obe oružane sile. Shodno tome, Iran je superiorniji od Izraela u pogledu snage trupa. Isto važi i za broj tenkova i naoružanih vozila.

Međutim, s obzirom na geografsku lokaciju, to nije toliko važno. Izrael i Iran su međusobno odvojeni drugim zemljama kao što su Irak i Jordan, udaljenost od Jerusalima do Teherana je oko 1.850 kilometara.

„U stvari, sukob se ne bi odvijao u formi klasičnog rata, već kao neka vrsta razmene udaraca na daljinu“, kaže Fabijan Hinc (Fabian Hinz), stručnjak za Bliski istok na Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS) u Londonu. Što se tiče Irana, oružani sukob bi se prvenstveno vodio iz vazduha.

Važna uloga vazduhoplovstva

Prema Globalnom indeksu vatrene moći, Izrael je očigledno superiorniji od Irana, posebno kada je reč o vazdušnim snagama. Shodno tome, Izrael ima 241 borbeni avion, Iran 181. Ukupno, izraelska vojska ima 612 letelica, a Iran 551.

Osim brojeva, ono što je najvažnije je kvalitet vojnih aviona, rekao je Hinc za DW. Avioni bi igrali veoma veliku, možda čak i odlučujuću ulogu na izraelskoj strani u slučaju sukoba, rekao je Hinc. Na iranskoj strani, međutim, ne bi odigrali značajniju ulogu jer je flota teško mogla da se obnovi zbog sankcija. Iran je mogao da kupi neke avione 1990-ih, a sada želi da kupi i neke ruske proizvodnje. „Ali u suštini jasno je da ne možete da ide u korak sa izraelskim vazduhoplovnim snagama.“ Zbog toga se Teheran fokusirao pre svega na razvoj raketa i dronova.

Upitno je koliko bi oni mogli da odbiju eventualni izraelski vazdušni napad. „Pretpostavljam da to ne bi bilo naročito uspješno“, rekao je stručnjak. „Iran nema ozbiljan zaštitni štit.”

Nema apsolutne zaštite

Međutim, iranski napadi dronovima i raketama pokazali su gde Izrael treba da se poboljša, kaže Aleksandar Grinberg (Alexander Greenberg), stručnjak za Iran u istraživačkom centru Jerusalimski institut za strategiju i bezbednost. On ukazuje na korišćene dronove. Nije posebno veliki tehnički izazov da ih oborite, rekao je Grinberg za DW – u suštini dovoljan je jednostavan mitraljez. „Ali to takođe zavisi od broja dronova. U nedelju je postalo jasno da takođe morate biti u stanju da odbijete napad velikog broja dronova. Izrael mora biti spreman za to.“ Jedan deo projektila napadača srušili su izraelski saveznici.

Iranski napad je pokazao da ne postoji hermetički, apsolutno zatvoren sistem, kaže portparol vojske Šaličar. „Bilo da se ispali 300 ili 3.000 raketa, neke će na kraju uvek prodreti kroz zaštitni štit. Zbog toga stopa pogodaka tokom vikenda nije bila 100, već oko 99 odsto“, rekao je Šalikar. „Mi presrećemo većinu, ali znamo da ih nikada nećemo sve moći presresti. Zato je tu mnogo važnije funkcionisanje civilne domovinske bezbednosti, odnosno sistema ranog upozorenja i skloništa od vazdušnih napada.

Izazov Hezbolah

Vojni izazov druge vrste za Izrael bi bio veliki oružani sukob sa Hezbolahom. Hezbolah, često nazivan „zastupnikom Irana“, verovatno je najnaoružanija nedržavna grupa na svetu, prema studiji Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona. EU klasifikuje vojno krilo Hezbolaha, koje je više puta raketama napadalo Izrael, kao terorističku organizaciju.

Procene Hezbolahovog inventara raketa variraju između 120.000 i 200.000. Prema studiji CSIS-a, Iran bi u slučaju rata brzo mogao snabdeti ovu paravojnu formaciju zalihama. Većinu arsenala čine nevođeni projektili kratkog dometa. Milicija je takođe značajno poboljšala svoj pristup raketama dugog dometa. „To znači da će veći deo Izraela biti u opasnosti od napada Hezbolaha ako sukob eskalira.” Grupa može da deluje i sa sirijske teritorije.

Izrael bi mogao da koristi sistem Gvozdene kupole za suprotstavljanje raketnim napadima iz Libana, kaže stručnjak Fabijan Hinc. „Generalno, odbrambeni sistemi su spremni za upotrebu u svakom trenutku i odlično funkcionišu. Međutim, čini mi se da je centralni problem masa projektila.“

(DW)

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU