ostanimo u kontaktu

Srbija

DW: Radnici nemačkih kompanija u Srbiji nezadovoljni, šta kažu Leoni i Lidl?

N1

Objavljeno

-

Radnici nemačkih kompanija u Srbiji kažu da su nezadovoljni svojim poslom, najviše zbog male plate i napornog radnog vremena, piše Dojče vele (DW). Šta o tome kažu njihovi poslodavci?

Jelena (pravo ime poznato redakciji DW) iz Leonija rekla je da nije zadovoljna svojim poslom, pre svega malom platom i radnim vremenom. Ni to što stoji tokom sečenja kablova, takođe joj, kako je ocenila, ne daje motivaciju da voli svoj posao.

„Monotonija jeste zaista najveći izazov, jer iste operacije u toku dana radnici ponavljaju nekoliko puta“, kažu za Dojče vele u niškom Leoniju, jednoj od četiri fabrike u Srbiji. Leoni u Srbiji inače zapošljava 12.500 radnika. Najviše njih je u proizvodnji, ukupno 9.000.

„Većina radnih mesta su stajaća mesta, ali su sva ergonomski prilagođena“, kaže direktorka ljudskih resursa kompanije Leoni, Jelena Spasić i dodaje: „Gaze po mekanoj podlozi po kojoj oni hodaju, jer stajanje u jednom mestu dovodi do većeg zamora“.

Kome se žaliti na uslove rada?

Prolaskom kroz proizvodnju bolje razumemo šta znači hodanje po podlozi za vreme rada – sve palete s kablovima na kojima radnici rade, pomeraju se sa desna na levo, pa oni u korak prate taj ritam. Svako od njih zadužen je za određeni deo kabla, i neprestano ponavljaju istu radnju.

U toj fabrici se radi tzv. „just in time“ proizvodnja, pa se, od trenutka zahteva kupca, kabl u proizvodnji nađe već sutra, a odmah potom se isporučuje fabrici automobila i ugrađuje u vozila. Upravo taj sistem rada im diktira obim posla, a na kraju i vreme za godišnji odmor koje je nemoguće predvideti značajno ranije.

Međutim, kako kaže predstavnica Leonija Spasić, nezadovoljstvo koje je Jelena opisala može da se reši na više načina.

„Za takve stvari postoji više kanala kako zaposleni mogu da traže pomoć ili da prijave bilo šta što smatraju nekorektnim – od lica za zaštitu od mobinga, preko službe ljudskih resursa, potom direktora fabrike, generalnog direktora, pa do uspostavljenog sistema na globalnom nivou za anonimnu prijavu zloupotreba“.

Problem je u komunikaciji?

Direktorka ljudskih resursa Leonija kaže da žalbe ipak ne dobijaju često.

„Te žalbe se odnose uglavnom na radno vreme, i to na radnu subotu. To su bile najčešće žalbe. I nekada imaju primedbu na isplaćen prekovremeni rad. U većini slučajeva, kakva god da je žalba bila, nakon urađene provere, zaključak je da ipak postoji neka vrsta nedostatka informacija, i da je problem u komunikaciji“, objašnjava Spasić.

„Znači, vrlo često zaposleni smatraju da nešto nije u skladu sa zakonom, a u stvari jeste. I onda smo se dogovorili da treba više raditi na podizanju nivoa informisanosti naših zaposlenih – i to je negde zadatak i nas, i odeljenja komunikacija, pa i samih sindikata, jer imamo dva reprezentativna sindikata – da probamo da ih edukujemo u tom smislu da znaju da prepoznaju šta je u skladu sa zakonom, šta nije u skladu sa zakonom“, kaže Spasić.

Na pitanje kako zaposleni ne znaju da imaju sindikat, Jelena Spasić ističe da ne zna kako je to moguće, jer ga, kaže, nisu imali samo prve godine osnivanja – 2009. Posebno što je to, kako ističe, nešto što im se kaže na uvodnoj obuci prilikom zasnivanja radnog odnosa.

Dodaje i da su upravo u saradnji sa sindikatima u poslednjih 15 godina potpisali pet kolektivnih ugovora. Ti ugovori potpisuju se na tri godine i jednako važe za svakog zaposlenog, sve do generalnog direktora.

Plate u Leoniju?

Što se tiče plata, u kompaniji Leoni se o tom ne govori. To je, kaže direktorka ljudskih resursa, poslovna tajna. Ipak, dodaje i da je martovska zarada koja je isplaćena za operatere, radnike u proizvodnji, bila značajno veća od minimalne cene rada za mart mesec. Na to je, kako ističe sagovornica DW, posebno ponosna.

„Zarada u Leoniju je jedna od većih zarada u ovom delu Srbije za proizvodnu industriju, a da li je to malo ili mnogo – to je relativno. I vi sami znate da li je 500 evra dovoljno ili nije. Ako je naša koleginica koju ste citirali u prethodnom tekstu navela da je 500 evra dovoljno za nedelju dana, to onda treba da znači da treba da primi 2.000 evra. Koliko ljudi u Srbiji zaista prima 2.000 evra“, kaže Spasić.

A koliko se pozicija radnika u proizvodnji u Srbiji razlikuje od pozicije radnika u Nemačkoj? Direktorka Spasić odgovara da Leoni u Nemačkoj pre svega nema proizvodnju. Ali su – pošto posluje u 32 zemlje – identične proizvodnja, organizacija postavljanja mašina, procedure i radne instrukcije.

„Mi se zapravo u svemu držimo poštovanja Zakona o radu i svih ostalih zakonskih regulativa koje definišu oblast rada. Tako da, opet je problem, rekla bih, u informisanosti zaposlenih“, smatra ona.

Kako funkcioniše unutrašnja kontrola u Lidlu?

Nezadovoljstvo poslom, malom platom, radnim vremenom i lošim odnosima u okviru kompanije istakla je i Milica iz Lidla (pravo ime takođe poznato redakciji). Kao što smo već preneli, taj fizički iscrpljujući posao dodatno otežava to što, ukoliko se nekome požali, bude, kako tvrdi, targetiran od strane nadređenih.

U kompaniji Lidl odgovaraju da su upravo osećaj sigurnosti zaposlenih, građenje osećaja poverenja i timskog duha nešto što ta globalna kompanija ističe. Marija Kojčić, rukovodilac korporativnih komunikacija Lidl Srbija objašnjava da svi radnici u Srbiji imaju pet radnih dana u nedelji i dva slobodna dana. Zbog efikasnosti posla, ta dva dana neće biti vikend, ali će, tvrdi, sigurno biti dva dana u nedelji. Dodaje i da se radni sati sabiraju mesečno, kvartalno i godišnje, a pošto se svaki prekovremeni minut naplaćuje, kompaniji se ne isplati da ih bude previše.

I u toj kompaniji kažu da ima više kanala preko kojih radnik može da iskaže bilo kakvo nezadovoljstvo ili problem. Jedan od njih je i aplikacija koju imaju svi zaposleni, a prijava preko nje ide direktno u centralu.

Marija Kojčić ohrabruje Milicu upravo na taj korak: „Interne procedure su takve da apsolutno nalažu poverljivost. Poverenici moraju da poštuju svoje procedure, deo njihovog posla je da imaju tu vrstu odgovornosti“, kaže Kojčić.

Ipak, proces koji sledi kod „otvaranja slučaja“ je provera svih činjenica i razgovor sa radnicima. Na pitanje da li je moguće da neko trpi mobing ukoliko prijavi neki problem, Marija Kojčić kaže da veruje da svi rade svoj deo posla odgovorno.

„Mi verujemo da se uz naše sisteme i kontrolisanje procesa koje kao kompanija imamo, to – bar trenutno – ne dešava. Ono što je verovatno realnost jeste da, ukoliko se to nekada bude desilo, mi imamo mehanizme i na to da reagujemo“, ističe ona.

Plate su „konkurentne“

U Lidlu kažu i da, što se tiče korišćenja godišnjeg odmora imaju ustaljene procedure: radnik godišnji odmor prijavi, pa se s rukovodiocem pravi plan za narednih mesec dana ili naredni period, u odnosu na obim posla i period godine.

„Oni moraju da usklade da u prodaji uvek ima dovoljan broj ljudi, kako bi potrošači uvek imali uslugu koja je Lidlov standard“, kaže Kojčić.

A kakav je Lidlov standard što se tiče plate i koliko se razlikuju plate radnika Lidla u Srbiji i u Nemačkoj? Sagovornica DW kaže da su „plate u Srbiji konkurentne, ali i da se trude da plata ne bude to što preovlađuje kao benefit“.

„Osim dobre timske atmosfere, tu su i drugi benefiti kao što su privatno zdravstveno osiguranje za sve zaposlene pod jednakim uslovima, što nije uvek slučaj, posebno u velikim kompanijama. Dakle, naši prodavci imaju istu polisu zdravstvenog osiguranja kao i generalni direktor – to je nama posebno važno. Uveli smo i novi benefit koji podrazumeva besplatne konsultacije s konsultantima iz oblasti psihologije, prava i finansija. Naravno, ako se to nešto tiče radnih prava, onda je proces drugačiji. Onda postoje mehanizmi koje može da iskoristi da svoja prava ostvari“, napominje Marija Kojčić.

Pitanje sindikata u Lidlu sagovornica DW nije želela da komentariše. Istakla je značaj „dvosmerne komunikacije“ u okviru kompanije i ponovila da preko aplikacije mogu da pošalju upite, komentarišu, izraze svoje mišljenje ili nezadovoljstvo, ili da anonimno postave pitanje. Sve to, kaže, mogu da urade i preko anonimne „ankete zadovoljstva“ koja se redovno sprovodi.

Radnici mogu da se žale u Nemačkoj

U Nemačkoj je već godinu dana na snazi tzv. Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja koji se bavi upravo pravima radnika, uslovima rada, ali i zaštitom životne sredine. Prema tom Zakonu, onaj ko nije zadovoljan svojim pravima može da se žali kompaniji koju snabdeva svojim proizvodima.

Sanela Bahtijarević iz GIZ-a, savetnica u Inicijativi za globalnu solidarnost, objasnila je tako za DW da kompanije registrovane u Nemačkoj, a koje posluju sa srpskim kompanijama, moraju u svom lancu snabdevanja da analiziraju društvene i ekonomske rizike, da imaju adekvatne preventivne mere i da prate kako se one sprovode.

„Potrebno je da se uspostavi žalbeni mehanizam, procedura koja radniku omogućava pritužbe na neke radne uslove. A ako ne može da ih reši u svojoj firmi, da tu žalbu prosledi direktno firmi kupcu. Ako je to Mercedes za koga taj radnik pravi delove, sada taj radnik može da ode na sajt Mercedesa i pošalje svoju žalbu i da bude konstantno obavešten o tome šta se s njegovom žalbom dešava. Mercedes je u obavezi da adekvatno reaguje na tu žalbu“, objašnjava Sanela Bahtijarević.

(DW)

Srbija

Aktiviran žuti meteoalarm u celoj Srbiji: Kada nam stižu pljuskovi

Objavljeno

-

U danu pred nama toplo, sparno, ali i nestabilno, sledi smena sunca, oblaka i pljuskova. Na teritoriji cele Srbije je aktiviran žuti meteoalarm.

Ciklon sa zapada se polako premešta ka istoku i oblaci postepeno prekrivaju Balkan. Kiša se najpre očekuje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zatim i u Srbiji. Ostajemo i dalje pod uticajem tople vazdušne mase, temeratura u većini gradova preko 25 stepeni.

U utorak u provom delu dana suvo, smena sunca i oblaka. Posle podne će sa zapada početi da naviru kišonosni oblaci. Kišu očkujemo najpre na zapadu, a kako dan bude odmicao i u ostalim krajevima. Kiša neće biti ujednačena, negde će biti obilnijih padavina, dok recimo na krajnjem jugu može ostati suvo bez kiše. Duvaće umeren zapadni vetar. Maksimalna temperautura od 23 do 27 stepeni.

Od srede do kraja nedelje svežije, temperatura ispod 25 stepeni, ponegde i ispod 20.

U sredu i četvrtak će biti vrlo nestabilno, očkejemo česte pljuskove praćene grmljavinom, a biće uslova i za grad i veću količinu padavina tokom pljuskova. Za sutra je pored žutog meteoalarma, u pojedinim krajevima aktiviran i narandžati meteoalarm. U petak i za vikend delimično razvedravanje.

(N1)

pročitaj više

Srbija

Prijave za Program UNDP za podršku zaštiti vazduha do 31. maja

Objavljeno

-

Opštine i gradovi koji imaju planove kvaliteta vazduha, kratkoročne akcione planove ili su uključili mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta, mogu se do 31. maja prijaviti na drugi javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Program je objavljen u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji“, a jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima definisale mere unapređenja kvaliteta vazduha mogu da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere u visini do najviše 70 odsto ukupne vrednosti njene primene.

Sprovođenje mera koje se prijavljuju na ovaj poziv treba da doprinese i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030, koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

pročitaj više

Srbija

Šta je u Srbiji poskupelo, a šta pojeftinilo od 1. maja?

Objavljeno

-

Zbog novog obračuna akciza potrošači u Srbiji će se suočiti, ili se pak stvaraju uslovi da se suoče, sa većim cenama goriva, kafe, cigareta i alkohola, a sa druge strane, iako su smanjene cene struje i gasa za privredu, ne mogu da računaju na pojeftinjenje široke palete proizvoda jer preduzetnici tvrde da za to ne postoje uslovi, prenosi Danas.

Kakva takva uteha za građane naše zemlje, čija su primanja inače među najnižima u Evropi, je bar to što su zbog uskršnjih praznika snižene cene kokošijih jaja, piše Danas.

U Srbiji se od 1. maja obračunavaju novi iznosi akciza na gorivo, kafu, cigarete i alkohol, usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto. Akciza sa PDV-om na gorivo je veća za 4,5 do 5,7 dinara.

Akciza na alkoholna pića pak iznosi 26,8 i 30,72 dinara po litri, za kafu od 108,06 dinara do 405,24 dinara po kilogramu, a za tečnosti za punjenje elektronskih cigareta 10,4 dinara po mililitru.

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Dilema da li će poskupeti duvan i duvanski proizvodi realno nije ni postojala, već je samo bilo upitno koliko će to poskupljenje iznositi.

Kako je nedavno preneo RTS, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, i ovoga puta slučaj.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cene kao u državama EU.

U oktobru prošle godine Vlada Srbije je povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara, a u 2023. cene cigareta su podizane tri puta.

Sa druge strane, odlukom nadležnih od 1. maja su pojeftinile cene električne energije za privredu u iznosu od 25 i gasa za 15 odsto.

Iako je ekonomska logika veoma jednostavna, a to je da kada raste cena energenata rastu i cene svih drugih proizvoda i usluga dok kad je taj proces obrnut i sve druge cene padaju, privreda u Srbiji je gotovo nikada ne sledi, već pod raznim izgovorima odbija da snizi svoje cene.

Po svemu sudeći, tako će biti i ovog puta jer već sada preduzetnici iznose različite razloge zbog čega je, kako tvrde, nemoguće da njihovi proizvodi i usluge pojeftine.

Tako se, između ostalog, navodi da je stopa inflacije još uvek veoma visoka, da je struja u okruženju za privredu i dalje jeftinija nego kod nas kao i da se u međuvremenu povećala minimalna zarada koja, bar u teoriji, utiče i na povećanje svih drugih ličnih dohodaka.

Potrošačka udruženja pak ističu da su preduzetnici po tom pitanju cinični, odnosno da imaju dvostruke aršine kojima se rukovode u svom poslovanju.

Ipak, pojedini proizvodi su pojeftinili kao što je primera radi, slučaj sa kokošijim jajima.

Naime, zbog hiperprodukcije uoči uskršnjih praznika koji su se spojili sa prvomajskim te je značajan broj građana otišao na odmor, par meseci unazad već beleži se kontinuirani pad cena te namirnice. Cene jaja pak nisu iste, već variraju od mesta i objekta gde se kupuju.

(Danas)

pročitaj više

Srbija

Povratak sa praznika: Očekuje se pojačan saobraćaj

Objavljeno

-

N1

Vozače u Srbiji danas očekuje pojačan saobraćaj u toku dana zbog povratka sa praznika.

Očekuje se i veći broj vozila na graničnim prelazima gde će tokom dana stanje i vreme zadržavanja biti promenljivo sa mogućim zadržavanjima, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.

Na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza.

(Beta)

pročitaj više

Srbija

Vujović: Čini se sve da se požar na deponiji Duboko što pre lokalizuje i ugasi

Objavljeno

-

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je deponiju „Duboko“ u Užicu, gde pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se lokalizovao i ugasio požar, zbog koga je Užice proglasilo vanrednu situaciju na tom delu teritorije, saopštilo je resorno ministarstvo. 

Ona je lokaciju obišla sinoć zajedno sa načelnikom Sektora za vanredne situacije MUP-a Lukom Čaušićem i gradonačelnicom Užica Jelenom Raković Radivojević, nakon čega je prisustvovala sednici štaba za vanredne situacije da bi se utvrdili naredni koraci. 

„Trudimo se da svi budemo maksimalno angažovani kako bi se požar što pre lokalizovao. Ovakve scene i situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji. Vlada Srbije intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. ‘Duboko’ je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji“, rekla je ministarka.

pročitaj više

U TRENDU