ostanimo u kontaktu

Biznis

Egzit doneo 21,2 miliona evra

Objavljeno

-

Muzički festival Egzit saopštio je da je u 2023. godini privredi Novog Sada i Srbije doneo 21,2 miliona evra čime je ukupni ekonomski doprinos festivala od osnivanja do danas dostigao gotovo 250 miliona evra.
Navedeno je da je podjednako važna međunarodna promocija Novog Sada i Srbije i da je vrednost te promocije nemoguće izmeriti novcem.
Ovog jula Egzit je posetilo više od 200.000 ljudi iz 120 zemalja sveta, a 36,7% njih je bilo prvi put u Novom Sadu, a 83,5% posetilaca Egzita je u taj grad došlo baš zbog festivala.
Najviše inostranih gostiju bilo je iz Austrije, Nemačke, Rusije, Velike Britanije, Mađarske, Turske, Bugarske, Rumunije, Ukrajine i Francuske, a u regionu prednjače Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Slovenija.
Posetioci su tokom festivala u Novom Sadu prosečno trošili 567 evra, što je povećanje za 18 evra u odnosu na prošlogodišnji festival.

(FoNet)

Biznis

Privrednici iz Srbije i Crne Gore za ukidanja barijera u prometu roba

Objavljeno

-

Predstavnici Unije poslodavaca Srbije i Unije poslodavaca Crne Gore i privrednici razgovarali su u Beogradu o poslovnom ambijentu i biznis barijerama, tržištu rada, kao i prometu lica, roba i usluga na graničnim prelazima i tom prilikom konstatovali da je važno ukidanje barijera između dva nacionalna tržišta.

Takođe su se založili i za veću saradnju kako ove dve organizacije poslodavaca, tako i dve privrede u celini, objavljeno je na sajtu Unije poslodavaca Srbije.

“Nama kao poslodavcima ostaje da zajednički identifikujemo probleme, nađemo načine da se oni reše i da utičemo na nadležne da ta rešenja implementiraju. Problemi su uglavnom zajednički, odnose se na migraciju radne snage, protok roba i usluga, troškove i na neuređenu infrastrukturu kako na našoj tako i na crnogorskoj strani. Najveći problem su svakako barijere koje nastaju u vremenskom protoku roba između Srbije i Crne Gore”, rekao je Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Šta su glavni problemi?

Na sastanku su identifikovani glavni problemi- prvenstveno migracija radne snage što je veoma značajno sa stanovišta obe privrede kojima nedostaje veliki broj radnika, i naglašena neophodnost da se ona na mnogo brži i funkcionalniji način angažuje, zatim opterećenost brojnim barijerama koje postoje u prometu robe, odnosno brojni carinski propisi koji zahtevaju zadržavanje robe, dodatne kontrole robe koja nekad ima urgenciju da se što pre distribuira a nepotrebno se zadržava na granici.

Tu su i drugi troškovi koji otežavaju poslovanje privrede kao što su troškovi platnog prometa i druge finansijske transakcije.

Srbija je najznačajniji partner crnogorskoj privredi, kao i da su privrede obe zemlje opterećene mnogim barijerama, mnogim duplim troškovima, nepotrebnim zadržavanjem i neomogućavanjem funkcionalnosti za obavljanje delatnosti. Ono što pravi barijere je administracija, određeni sistemi, aparati, koji ove dve privrede doživljavaju kao dva potpuno različita tržišta. Mi to tako ne vidimo jer smo mi upućeni jedni na druge, toliko zavisimo jedni od drugih, gotovo da ne postoji firma u Srbiji koja nema predstavništvo u Crnoj Gori, mi smo kompatibilni u svakom segmentu privređivanja, po standardima i svim načinima na koji funkcioniše privreda i želimo da ta kompatibilnost rezultira što boljim prometom, boljom i bržom cirkulacijom roba, usluga i finansija“, istakao je predsednik Unije poslodavaca Crne Gore Slobodan Mikavica.

Da se reši i problem radne snage

Dodao je da je potrebno da obe privrede što bolje sarađuju, kao i da se reše problemi radne snage i barijera koje postoje u prometu roba, kao i mnoge stvari koje će doneti još bolju saradnju dvema privredama koje su i na mnoge druge načine povezane.

Pored članova Predsedništva i Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije, sastanku su prisustvovali predstavnici kompanija iz Crne Gore: Cedis, Tina Time, Luka Bar, Data lab, Budvanska rivijera , Aerodromi CG, Investteam LLC i Volim Podgoricu, objavljeno je na sajtu Unije poslodavaca Srbije.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

Zbog razvoja AI, očekuje se porast prodaje pametnih telefona u 2024. godini

Objavljeno

-

Globalna prodaja pametnih telefona će od 2024. godine početi ponovo da raste, pre svega zbog razvoja veštačke inteligencije (AI), navodi se u odvojenim prognozama investicionih banaka Morgan Stenli i Goldman Saks.

Morgan Stenli predviđa da će globalna prodaja pametnih telefona porasti za skoro četiri odsto u 2024. godini i za dodatnih 4,4 odsto u 2025. godini, prenosi portal Teh kranč.

Ova banka smatra da će se prodaja pametnih telefona oporaviti od dugotrajnog pada pre svega zbog novih mogućnosti vezanih za primenu AI u mobilnim uređajima – od poboljšanja kvaliteta fotografija do prepoznavanja jezika kojim se govori.

pročitaj više

Biznis

Nelt Grupa ulaže u farmaciju, kreće od šest tržišta

Objavljeno

-

Nelt Grupa je u godini jubileja, posluje pune tri decenije, uložila pet miliona evra u dodatne zarade i ojačala svoje redove za 265 novih koleginica i kolega. Kompanija ispraća 2023. godinu sa godišnjim prometom vrednim 1.3 milijarde evra.

Iz Nelta poručuju da beleže dvocifreni rast prihoda na svim tržištima, a da će narednih meseci pažnju usmeriti na nova partnerstva, doslednu primenu ESG standarda, dalji razvoj intermodalnog transporta, i strateški razvoj distribucije farmaceutskih proizvoda.

„Nelt Grupa obezbeđuje konkurentsku prednost svojim partnerima adekvatno odgovarajući na tržišne i globalne izazove, čime kreiramo prostor za konstantan rast i razvoj”, izjavio je Miloš Jelić, generalni direktor Nelt Grupe. „Kroz implementaciju strategije Accelerate 2025 usmereni smo na digitalnu transformaciju u poslovanju, razvoj naših kolega, održiv biznis i odgovoran odnos prema zajednicama u kojima poslujemo“.

Nastavljajući tranziciju ka održivom poslovanju u skladu sa ESG standardima, Nelt Grupa trenutno proizvodi 6.5 MW struje iz održivih izvora u Srbiji i Severnoj Makedoniji. Nameravaju da proizvodnju povećaju za dodatnih 11 MW, uz megavate iz Crne Gore.

„U fokusu za 2024. godinu su nam implementacija regionalne strategije razvoja Nelt farmasjutikals (Pharmaceuticals) divizije, i tu imamo odličnu polaznu tačku kroz ugovor sa kompanijom Kenvue za šest tržišta”, naveo je Darko Lukić, izvršni potpredsednik Nelt grupe. „Nedavno smo u Kruševcu otvorili drugi intermodalni terminal koji će predstavljati značajan dodatak logističkoj infrastrukturi regiona. Naš postojeći intermodalni terminal u Beogradu već je prepoznat je kao važan logistički hab Zapadnog Balkana.“

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

Šta ekonomiju Srbije i zemlje regiona čeka sledeće godine

Objavljeno

-

Kraj godine obično je vreme kada stručnjaci pokušavaju da prognoziraju šta nas čeka u narednom periodu. Analitičari Erste grupe objavili su svoje prognoze ekonomskih kretanja u 2024. za osam zemalja Srednje i istočne Europe (CEE). Analizom su obuhvaćene Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovenija, Slovačka i Srbija.

Sledeće godine očekuje se slabljenje rasta globalne ekonomije, uključujući i veliku kinesku ekonomiju, čija bi stopa rasta, prema očekivanjima, trebalo da opadne. Ali, ono što bi zemlje CEE regiona trebalo da zabrine jeste stagnacija ekonomija evrozone, a pogotovo slabljenje nemačke ekonomije, koja se decenijama percepira kao motor evropske ekonomije i važan je trgovinski partner gotovo svih u analizi posmatranih zemalja, pa tako i Srbije.

Srbija i Rumunija s najvećim rastom

Postoji i nekoliko faktora koji bi mogli pozitivno da utiču na ekonomski rast analizom obuhvaćenih zemalja. Pre svega, očekuje se rast lične potrošnje. Naime, i realni rast plata, uz pad inflacije mogao bi da bude potpora rastu potrošnje domaćinstava. S druge strane, povećani troškovi života, nakon dvocifrene inflacije koju smo imali, mogli bi usporiti taj rast.

Prema prognozi, Srbija bi sledeće godine trebalo da ostvari rast BDP-a od 3,3 odsto, a godinu nakon toga i 3,6 odsto dok je prosek promatranih osam zemalja 2,5%. To je ujedno i najveći prognozirani rast u posmatranom regionu i osim Srbiju to stopu ostvariće i Rumunija dok će ostali imati niži nivo rasta – sledeća je Mađarska sa 3,2% i četvrta Hrvatska sa 2,4% dok će naslabije napredovati Češka – 1,8%.

Inflacija se vraća u “normalne” okvire

Inflacija bi takođe trebalo da se vrati u “normalne” okvire. Nakon što se procena inflacije za ovu godinu kreće oko 8%, sledeće bi njen rast trebalo da padne na 3,5 odsto.

Iako je ove i prethodne godine Srbija bila među zemljama sa najvišim rastom cena, narednih to ne bi trebalo da bude slučaj. Erste prognozira da će prosečna inflacija u sledećoj godini u našoj zemlji biti 4,7 odsto, a 2025. će biti najviše 3,2%. Najniža inflacija u 2024. očekuje se u Češkoj, gde bi, prema prognozi za sledeću godinu trebalo da iznosi 2,4 odsto.

Dobri i kada je reč o javnom dugu

Što se tiče javnog duga, prognoza je da će u sledećoj godini pasti na 51,5% BDP-a po čemu će Srbija biti lošija jedino od Češke – 46,3% i Rumunije 49,7%. Treći ćemo biti i u 2025. sa blagim padom javnog duga na 51,1% i ponovo ćemo biti iza Češke (46,3%) i Rumunije (49,5%).

Tekstu je doprineo Marko Repecki, novinar Forbes Hrvatska

(Forbes Srbija)

pročitaj više

Biznis

Zatvara se Zanateria: Lepa priča sa tužnim krajem otkriva drugačiju sliku o našim preduzetnicima

Objavljeno

-

Onlajn robna kuća Zanateria koja je pre četiri godine okupila male domaće proizvođače koji tada nisu bili u mogućnosti da budu deo velikih distributivnih lanaca i pomagala im da dobiju novi prodajni kanal, potom i da poboljšaju svoju marketinšku i tehnološku pismenost, kao i da unaprede poslovne veštine, informišu se i edukuju, prinuđena je da završi svoju misiju.

U ovoj onlajn kući malih proizvođača odeće, obuće, nameštaja i pokućstva, dekoracije, nakita, kozmetike, hrane, kraft piva, začina, proizvoda za bebe i decu, kućne ljubimce, ali i izdavače knjiga, stripova, različitih muzičkih izdanja bili su prihvaćeni i dobrodošli i oni koji ne proizvode, već distribuiraju proizvode namenjene specifičnim kupcima, pa je ova vest o zatvaranju platforme pogodila mnoge koji su poručivali proizvode.

Platformu je pre četiri godine pokrenuo trojac – Aleksandar, Milica i Ivan – a zahvaljujući njoj na jednom mestu svoje proizvode nudili su brojni kreativni preduzetnici, mali porodični biznisi, umetnici, hobisti, čuvari starih zanata, poljoprivredna gazdinstva…

Kako su osnivači ove platforme najavili, do 21. decembra kada se navršava tačno četiri godine od lansiranja platforme sajt će funkcionisati kao i do sada. Nakon toga će još sedam dana biti „lajv“, bez mogućnosti naručivanja kako bi sve narudžbine primljene u međuvremenu bile isporučene i obeležene i kako bi prodavci mogli da sačuvaju svoje fotografije, opise i analitiku ukoliko to žele.

„Nismo okupili dovoljno jaku bazu malih proizvođača sa kojima bismo jednu ovakvu platformu učinili jakom i održivom. Tek par desetina prodavaca imalo je redovne prodaje, slalo pakete, brinulo o zadovoljstvu kupaca, odgovaralo na poruke i uplaćivalo provizije. Ostali su bili pasivni ili su nas bacali u „pakao kriznog menadžmenta“ i gotovo svakodnevno rešavanje sporova sa nezadovoljnim kupcima“, objavili su na društvenim mrežama.

Zašto se Zanateria gasi?

Jedan od osnivača platforme Aleksandar Šćepanović kaže za Forbes Srbija da je, u najkraćem, do ovakvog epiloga priče došlo jer nisu uspeli u onome što su želeli i što je ovaj poduhvat otišao u pravcu kome se nisu nadali.

Aleksandar ističe da su pokušavali da uvedu red i smanje količinu operativnog posla i pritužbi tako što su uvodili nove saradnike, smanjivali broj prodavaca, razgovarali o potencijalnim partnerstvima i uvodili nove funkcionalnosti, ali na kraju – nisu uspeli.

Priča da je ova onlajn kuća aktivna četiri godine, a da su ideju o njenom pokretanju analizirali tokom dve godine pre toga.

Ispitivali su, kaže, tržište, analizirali i istraživali kako slični sistemi funkcionišu u drugim zemljama i od 21. decembra 2019. otvorili svoju kraft robnu kuću koja je tada imala 70-ak prodavaca, a već naredne godine bilo ih je skoro 1.000.

„Imali smo brzi rast, odjek je bio dosta dobar, a još u periodu dok smo radili na razvoju ideje smo konkurisali za grant Trag fondacije od 5.000 dolara koji nam je pomogao da ubrzamo posao, bolje razvijemo platformu i potom su krenule kupovine“, priča Aleksandar.

Nakon pet meseci od pokretanja platforme usledila je pandemija korona virusa i zastoj, da bi sa ekspanzijom onlajn kupovine i rad njihove platforme doživeo rast.

Rast doneo i dobre i loše stvari

„Taj nagli rast nam je doneo i dobre i loše stvari, pričalo se o nama, rasle su prodaje, to nam je donelo i rast operativnog posla, ali nismo imali resurse da uradimo dublje istraživanje o tome šta sve možemo da očekujemo i išli smo delom na osećaj i entuzijazam koji nas je vodio“, kaže on.

Ističe kaže da je praktično posao sa Zanaterijom za njih bio viša svrha, da od tog biznisa nisu ništa zaradili i da ih je u svemu tome vodio preduzetnički entuzijazam koji su gajili.

„Imali smo pogrešan osećaj da će mali proizvođači da grizu za svoju priču, za svoje proizvode. Računali smo, kad bismo imali 500 i 1.000 udruženih malih preduzetnika na jednom mestu ta mala zajednica bi mogla da donese neke promene i novu energiju“, kaže Aleksandar.

Ispostavilo se nažalost da ne dele svi tu energiju.

Preduzetništvo na niskom nivou

Kaže i da je razvoj preduzetništva, posebno u segmentu malih proizvođača, na niskom nivou.

„Firme nastaju i nestaju u roku od nekoliko meseci. Nema dovoljno svesti i znanja da je važno da se brine o kvalitetu proizvoda, odnosu sa kupcima, finansijskoj logici i postoji bukvalno vrtlog operativnih problema koji se odnose na kasno ili pogrešno isporučene ili neisporučene proizvode i slično“, prepričava iskustva Aleksandar.

Takođe kaže, dešavalo se da se na platformi pojave novi brendovi, ulože u dizajn. I njih troje su kao pokretači platforme izdvajali budžet da reklamiraju prodavce, a dešavalo se da proizvođač posle dva meseca nestane, a da kupac nije dobio robu…

Ističe da je bilo prodavaca koji se nisu oglašavali, koji „ulickaju“ proizvode i potom prestanu da se javljaju kupcu.

„Dešavalo se da se nama posle kupac javlja da pita kada će stići roba, a mi ne možemo da uđemo u trag… Potom smo uklanjali njihovu pristupnicu jer takvo neposlovno ponašanje remeti ugled i ostalih prodavaca. Takođe, bilo je i onih koji su slali robu sa zakašnjenjem, zatim po većim otkupnim cenama, često i pogrešnu robu, nedakevatno upakovanu, koja je nekada do kupca stizala polomljena, a proizvođač nije hteo da plati refundaciju…Uz sve naše poslove i obaveze bilo je frustrirajuće da se i time bavimo i takve stvari i probleme rešavamo i to je dovelo do toga da se naš entuzijazam potroši i da od ove priče odustanemo“, kaže Aleksandar.

Pokušavali su da pojačaju marketing, uvedu nove funkcionalnosti na sajt, zatim su se posvetili i edukaciji, napravili vodiče o poslovanju na internetu, kako se komunicira sa kupcima, formiraju cene, kako do bolje prodaje, zatim su se posvetili i pravljenju vodiča za kupce, jer nisu znali na koliko je niskom nivou tehnološka pismenost za onlajn kupovinu.

„Na kraju smo shvatili da taj posao i trud nije dao ono što smo očekivali. Toliko smo energije uložili u to što je bila lepa i dobra ideja, a vremenom je prestajalo to da bude“, priča Aleksandar.

Ivan, Milica i Aleksandar imaju svoje poslove. Naime, Milica se bavi scenografijom, Ivan programiranjem, a Aleksandar je već godinama u konsaltingu i ugostiteljstvu.

„Od nekog ko treba da obraduje ljude sada sam krivac“

„Ivan nam je u jednom trenutku rekao da se od nekog ko je pokušavao ljudima da pomogne da kupe originalne poklone za godišnjice i rođendane pretvorio u onog ko je krivac što im pokloni ne stižu“, prepričava Aleksandar.

Ističe da su zbog svega toga počeli da gube kontrolu nad platformom.

„U jednom trenutku smo shvatili da problem sa kojim smo se suočili nije problem organizacije posla ili slično već da razvoj preduzetništva i ideja treba da sazri na društvenoim i državnom nivou. Kada to bude zrelije i ozbiljnije možda i ovakvo okupljanje, kakvo je bilo naše, bude uspešnije i realnije“, kaže sagovornik Forbes Srbija.

Kroz Zanateriju je u protekle četiri godine „prošlo“ 1.500 različitih proizvođač, a beležili su i više od 10.000 registrovanih kupaca.

Sada je na platformi 450 proizvođača, koji imaju registrovane prodavnice.

Neki koji nisu bili aktivni duže vreme su uklonjeni, kao i oni sa kojima vlasnici platforme nisu mogli da stupe u kontakt duže vreme ili koji su imali više od dve pritužbe kupaca pa je vremenom njihov broj smanjen.

Objava na društvenim mrežama u kojoj su naveli razloge gašenja posla dovela je i do emotivne reakcije mnogih koji su Zanateriju shvatili kao nešto sebi blisko.

„Očekivali smo da je Zanaterija za većinu ljudi prežaljena priča, a ispostavilo se da nije. Kupci i proizvođači u mejlovima nas mole da ih obavestimo da, čime god se budemo bavili, da im se javimo radi saradnje, zvone nam telefoni, stižu mejlovi u kojima mnogi navode da im je žao, ali uprkos tim pozitivnim vibracijama i podršci koju dobijamo od njih Zanaterija će se ugasiti“, kaže Aleksandar.

Na ovoj platformi najviše se prodavala kozmetika, zatim su u velikom broju svoje proizvode prodavali proizvođači garderobe, dizajneri. Prodavala se i zanatska hrana, čokolade, namazi, ljuti sosevi, slatka i dzemovi, sastojci za meksičku kuhinju, takođe šafran, budući da je platforma okupljala i zajednicu proizvođača šafrana.

Dosta dobro su se prodavale i knjige, kaže Aleksandar.

Kako je nastala Zanateria?

Sagovornik Forbes Srbija kaže da su želeli da naprave jedno malo tržište po uzoru na slične kraft radnje kakve postoje u inostranstvu.

Ideja za ovaj preduzetnički iskorak nastala je kada su Milica i Aleksandar putovali u Vermont gde su u centru grada naišli na robnu kuću u kojoj su bili stacionirani mali lokalni proizvođači koji su se udružili.

„To nam je bilo interesantno kao koncept, razmišljali smo da li bi tako nešto mogli da preslikamo i u Srbiji. U međuvremenu smo i burme za venčanje Milica i ja kupili onlajn preko tamošnjih malih juvelira, a potom smo odlučili da pokrenemo sličnu prodavnicu u kojoj bi okupili male domaće proizvođače“, priča Aleksandar.

Dodaje da je ovaj poduhvat bio pionirski, da su se dosta informisali, savetovali sa svima koji se bave osnaživanjem malog preduzetništva, sličnim inicijativama, obilazili bazare…

Aleksandar kaže i da bi voleo da, budući da raste broj sličnih platformi, njihovi osnivači budu uspešniji od njih i na kraju „isteraju“ ideju do kraja.

„I dalje apsolutno verujemo da je važno da se mali proizvođači, izdavači i dizajneri udruže, samo što više ne verujemo da smo mi oni koji to mogu da izvedu. Neke stvari u životu, uprkos ogromnoj želji, radu i odricanjima jednostavno ne uspeju i to je sasvim u redu“, iskren je.

Šta su još bili problemi

Kaže da je prvi izazov sa kojim su se suočili to što su insistirali da rade isključivo sa registrovanim proizvođačima i to je tada već u startu bio ograničavajući faktor za više od 50 odsto onih koji su želeli na taj način da plasiraju proizvode.

„Tu smo praktično navukli gnev male zajednice jer mnogi rade u sivoj zoni, prodaju proizvode na društvenim mrežama, bazarima, što nije pravno regulisano“, kaže Aleksandar i dodaje da su radili odnosno potpisali ugovore isključivo sa registrovanim preduzetnicima koji su time preuzeli garancije da ispunjavaju neophodne sertifikate o ispravnosti i sve potrebne dozvole.

Aleksandar kaže i da je preduzetnička kultura u Srbiji na niskom nivou i da su problematični i motivi zbog kojih neko ulazi u preduzetništvo.

„Ako zanemarimo one koji nastavljaju porodičnu tradiciju, dosta njih ulazi iz moranja ili toga što nema posao, a ne da bi napravili nešto više, već pokušavaju da hobi pretvore u poslovanje bez dovoljno obrazovanja i edukacije, bez biznis plana i ideje kako biznis može da raste“, priča naš sagovornik.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

U TRENDU