ostanimo u kontaktu

Srbija

EKSKLUZIVNO „Pao“ prvi bogataš koji ne može da dokaže poreklo imovine: Poznato i koliko će platiti državi

Objavljeno

-

U Srbiji je uručeno prvo rešenje za plaćanje posebnog poreza. Država će od jednog sugrađanina uzeti veći deo od imovine za koju nema dokazano poreklo. Time što nije plaćao porez stekao je imetak od nešto više od 170 miliona dinara, što je nepunih 1,5 miliona evra. Sada budžetu duguje oko 127,5 miliona dinara, nešto više od milion evra.

Teče mu, baš kao i svim drugim obveznicima, u skladu sa zakonom, rok od 15 dana od dana prijema rešenja, da utvrđenu obavezu i izmiri.

Krajem februara Zakon o poreklu imovine i posebnom porezu napunio je četiri godine (već posle godinu dana je izmenjen). Čekao se dugo i ne zna se ko je od njega više očekivao. Građani, koji su se nadali obračunu sa korupcijom i nelegalnim bogaćenjem, ili vlast kojoj uvek dobro dođe dodatni poreski prihod. Očekivanja ni jednima ni drugima, još nisu ispunjena.

Stiglo prvo rešenje

„U skladu sa primenom Zakona i u okviru svojih nadležnosti Poreska uprava Republike Srbije donela je rešenje, kojim su utvrđene obaveze fizičkom licu, posle sprovedenog poreskog postupka utvrđivanja porekla imovine“, odgovorila je Poreska uprava Forbes Srbiji. „Fizičkom licu je utvrđena poreska osnovica u iznosu od preko 170 miliona dinara, na koju je primenjena stopa posebnog poreza od 75%“.

Krug oko prvog građanina Srbije koji je i zvanično zarađivao mimo evidencije poreznika dugo se stezao. Put delom trasira sam zakon, a delom procena rizika Poreske uprave. Posao poreznika je da najpre dođu do svih kojima je u tri uzastopne godine imovina porasla za više od 150.000 evra.

„Od ukupnog broja obrađenih podataka Poreska uprava je za 13.522 fizičkih lica utvrdila da su u godini, a najviše u tri uzastopne kalendarske godine, imala uvećanje vrednosti za više od 150.000 evra“, kažu poreznici. „To istovremeno ne znači da su ta fizička lica i opredeljena za postupak sprovođenja poreske kontrole, već da su ta fizička lica uvećala vrednost imovine kojom raspolažu u posmatranom periodu“.

Jednostavno rečeno sasvim je moguće da među njima ima i građana koji su potpuno legalno, bez utaje poreza, stekli tu imovinu. To će, međutim, utvrditi tek dodatna kontrola.

„Prethodni postupak sprovodi se sukcesivno, saglasno prioritetima Poreske uprave koji njen rad čine efikasnim i efektivnim, a u skladu sa raspoloživim kapacitetima“, odgovaraju u Poreskoj upravi na pitanje kada će se i ostali naći u užem krugu.

U ovaj broj ulaze i oni za koje su se upalili alarmi poreznika. Sva je prilika da je imovina u njihovom vlasništvu rasla mnogo brže od prihoda na računu i ne mogu je lako opravdati. Takvih je, kako je Forbes Srbija već pisao, trenutno – 150.

„Poreska uprava Republike Srbije je, u smislu primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnog poreza za 150 fizičkih lica sprovela prethodni postupak. U toku je ažuriranje podataka iz eksternih baza za 2023. godinu u cilju identifikacije nove grupe fizičkih lica za koje će se sprovesti prethodni postupak“, ističu u Poreskoj upravi.

Prvi otkriveni i njegovi sledbenici moraće i ubuduće sa više pažnje da izmiruju poreze. Poreska će ih držati na oku.

„Fizička lica kojima se utvrde poreske obaveze, u skladu sa odredbama, biće okarakterisana kao fizička lica sa velikim stepenom rizika po poštovanje poreskih propisa, i u tom smislu, sa posebnom pažnjom će se posmatrati njihovo zakonito i blagovremeno ispunjavanje budućih poreskih obaveza“, pojašnjavaju u Poreskoj upravi.

Kontrola može godinama unazad

Zakon usvojen 2020. godine poreskim inspektorima daje odrešene ruke da nezakonito, odnosno neoporezovano, bogaćenje istražuju koliko god žele unazad. Nisu ograničeni uobičajenim rokom zastarelosti od pet godina.

„Zakon može da se primeni neograničeno u prošlost, ali mi ne znamo koliko unazad Poreska uprava proverava“, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. „Postoji nekoliko spornih pitanja u vezi sa Zakonom. Tu je pitanje vremena koje se posmatra. Hipotetički, nema ograničenja po pitanju vremena nastanka obaveze, što je suprotno odredbi o zastarelosti“.

Razlikuje se i sam koncept zakona. Kako Nenadić ističe, vlast ga je najavljivala kao antikorupcijski, što on, po njegovom mišljenju – nije.

„Kada se vide odredbe zakona, vidi se da on nije zaista antikorupcijski. On je pre svega poreski zakon“, dodaje Nenadić. „Da bi bio antikorupcijski, trebalo bi da su prioritetni predmet kontrole osobe koje obavljaju javne funkcije ili poslove na kojima mogu da budu deo korupcije. Ali to nije određeno nikakvim kriterijumima. Možda ih Poreska uprava ima, ali oni nisu javno objavljeni. Mi ne znamo kako su došli do tih 150 ljudi. To ne znači da to nije dobro urađeno, mi samo ne znamo po kom principu je urađeno“.

Nenadić još dodaje da bi efekat bio veći kada bi se primenjivao sa drugim propisima.

„Sami efekti su sasvim sigurno manji nego što su bili najavljeni. Verujem da bi što pre trebalo razmatrati primenu Zakona o poreklu imovine i dodatnom porezu sa propisima koji regulišu kontrolu prihoda i imovine javnih funkcionera kao i onim koji regulišu oduzimanje imovine“, zaključuje Nenadić.

Šta država može da uradi s novcem prvog obveznika

Sredstva naplaćena od posebnog poreza pripadaju budžetu Srbije. Da bi se stekla predstava o kolikim iznosima je reč, proverili smo da li se neka stavka ovogodišnjeg računa može pokriti obavezom samo jednog obveznika.

Od 127,5 miliona dinara mogli bi se pokriti predviđeni troškovi izgradnje diplomatsko-konzularnog predstavaništva u Kanberi. Za ovu godinu ova stavka nosi 117,5 miliona dinara. Projekat Partnerstvo za lokalni razvoj, koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ove godine košta 116,7 miliona dinara. Skoro da bi bilo novca i za ovogodišnje troškove rekonstrukcije mosta na graničnom prelazu – Skelani. U 2024. godini za ovu stavku je namenjeno 134 miliona dinara.

Budžet s nestrpljenjem čeka sledećeg obveznika posebnog poreza, a javnost bi rado da sazna makar – ko je sve bio na spisku kontrole.

(Forbes Srbija)

Srbija

Telekom Srbija pokrenuo projekat „Dečji svet je veći od ekrana“

Objavljeno

-

Telekom Srbije je, kao regionalni lider u oblasti telekomunikacija i odgovoran akter u zajednicama u kojima posluje, pokrenuo društveno odgovornu kampanju „Dečji svet je veći od ekrana“, saopštila je danas kompanija.

Cilj kampanje je da se obezbedi dodatni prostor i čuje mišljenje stručnjaka na ovu temu i time pruži podrška roditeljima i javnosti o važnosti uravnoteženog korišćenja ekrana i digitalnih uređaja u ranom razvoju dece.

Kako je navedneo, kampanja o preranom i prekomernom izlaganju dece ekranima podiže svest o jednoj od globalnih tema u oblasti dečjeg razvoja.

pročitaj više

Srbija

Konkurs za podršku inovatorima od danas do 31. maja

Objavljeno

-

U Vladi Srbije danas je predstavljen novi StarTech program „Novi krug do zvezda za inovatore: Više od milion razloga za dobre ideje u Srbiji“, koji će biti biti otvoren od danas do 31. maja. 

U periodu od 15. aprila pa do kraja maja 2024. preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu za bespovratna sredstva u vrednosti do 50.000 dolara, kao i za program ubrzanog razvoja koji ima za cilj da inovatorima olakša put do investicija i tržišta. 

Ovaj četvrti po redu konkurs za podršku inovacijama, kako je rečeno na predstavljanju, deo je šestogodišnjeg projekta koji realizuju NALED, Vlada Srbije i kompanije Philip Morris sa ciljem ubrzanog privrednog rasta i transformacije tradicionalne ekonomije u digitalnu, digitalnu, izvozno orjentisanu ekonominu zasnovanu na znanju i inovacijama.

pročitaj više

Srbija

Srbija prva u Evropi po broju preminulih od karcinoma dojke

Objavljeno

-

Narodna poslanica Tatjana Macura rekla je danas da je imala mnogo sreće nakon što joj je dijagnostifikovan karcinom i istakla da iznošenjem svog iskustva želi da apeluje na žene da odrade određene preglede.

Macura je u razgovoru za K1 televiziju iznela je svoje iskustvo rekavši da je napipala promenu u pazušnoj jami, dok je intenzivno vežbala za sportske aktivnosti.

„U tom trenutku sam mislila da sam istegla ligamente ili da se nešto dogodilo sa mišićem, pošto sam radila vežbe za gornji deo tela. Međutim, kada sam otišla u Dom zdravlja, doktorka nije mogla da ustanovi na osnovu pregleda o čemu se radi i uputila me je na ultrazvučni pregled mekih tkiva. Taj pregled, osim pregleda pazušnih jama, obuhvatao je i pregled dojke“, rekla je Macura.

pročitaj više

Srbija

Er Srbija uspostavila direktne letove na liniji Beograd – Mostar

Objavljeno

-

Srpska nacionalna avio kompanijia Er Srbija je današnjim letom (JU634) iz Beograda za Mostar uspostavila direktnu liniju između ta dva grada.

Do tog grada u Bosni i Hercegovini, srpski avio prevoznik od danas saobraća tri puta nedeljno, svakog ponedeljka, petka i nedelje. Let traje oko 50 minuta.

„Er Srbija se trudi da bude karika povezivanja Zapadnog Balkana i u tome uspeva zahvaljujući dobroj komunikaciji sa partnerima u regionu. Danas uspostavljena avio veza između Beograda i Mostara rezultat je odlične saradnje i snažne podrške koju nam je pružio aerodrom Mostar. Verujemo da će direktna avio linija doprineti snažnijem i efikasnijem umrežavanju zemalja u regionu, kao i većim mogućnostima za putovanja ka zapadnoj i severnoj Evropi. Ocekujemo veliko interesovanje putnika, naročito onih koji žele da putuju između Mostara i Evrope ili Severne Amerike, preko Beograda, glavnog čvorista nacionalne kompanije Republike Srbije“, rekao je generalni direktor Er Srbije Jirži Marek.

pročitaj više

Srbija

Profit NIS-a više nego prepolovljen, brojke za Telekom još nisu javne: Šta se desilo sa Top 10 kompanija po dobiti

Objavljeno

-

Ukupan rezultat srpske privrede u 2023. godni tek će se sabrati. Finansijski izveštaji koji se uveliko objavljuju daju nagoveštaj. Na prvi pogled, onima koji su se poslovanjem u 2022. probili na sam vrh dobitnika – prošla godina nije bila podjednako dobra.

Forbes Srbija je proverio bilanse uspeha kompanija koje su bile prve po dobitku iz 2022. godine. Za dve od 10 kompanija sa liste dobitnika Agencije za prviredne registre, finansijski izveštaji za prošlu godinu još nisu javno dostupni. Reč je o Telekomu i MK grupi.

Sudeći po brojkama, vrlo je izvesno da se, kada APR bude sumirao rezultate za 2023. godinu, neke od ovih kompanija neće ponovo naći u samom vrhu.

Pad prihoda od prodaje derivata u Srbiji za 80 milijardi

Neto dobit prvog sa liste, Naftne indsutrije Srbije, lane se više nego prepolovila. Dok su 2022. završili sa profitom od 93,4 milijarde dinara, lane su zaradili 41,9 milijardi dinara.

To je posledica pada ukupnih prihoda za više od 100 milijardi dinara, sa 506,5 na 402,7 milijardi, a lošiji rezultat ublažilo je smanjenje ukupnih rashoda za više od 40 milijardi (sa 395,7 na 352,9 milijardi).

Neto prihodi od prodaje su im se lane smanjili za blizu 96 milijardi dinara – sa 486,9 na 391 milijardi dinara. Najviše je trpela domaća prodaja derivata nafte, gde je prihod bio manji za blizu 80 milijardi dinara. S druge strane, prodali su više električne energije – 15,4 milijarde dinara, a godinu pre 9,4 milijarde dinara. Na stranom tržištu su ostvarili prihode oko 23 milijarde dinara manje nego godinu pre.

Stručnjaci objašnjavaju da je niz faktora verovatno uticao na ovakav rezultat NIS-a.

„Najpre, treba znati da se rezultati onih kriznih godina neće ponoviti. Tada su energetske firme imale rekordne godine“, kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku. „Moraju da uvoze naftu. U našem uvoznom miksu nikada nije dominirala ruska nafta, već kazahstanska i iračka. Pitanje je kako se sada dovijaju zbog sankcija. Cene nafte na svetskom tržištu su prošle godine bile dosta niže“.

Deo objašnjenja daje sama Naftna industrija Srbije u Napomenama uz finansijski izveštaj. Pozivaju se na pogoršanu geopolitičku situaciju, kao posledicu događaja u Ukrajini, što je doprinelo promenjivim cenama.

„Prosečna cena nafte u 2023. godini je 82,62 dolara za barel, odnosno 18% manje nego u istom periodu 2022. godine, što je uslovilo da Vlada Republike Srbije uvede kratkoročna ograničenja na prodajne cene naftnih derivata“, navodi NIS. „Nemoguće je utvrditi koliko će dugo trajati ova pojačana volatilnost. Najavljene su brojne sankcije kako bi se ograničilo poslovanje ruskih subjekata, a u takvoj situaciji, to bi moglo dodatno da utiče na poslovanje Društva“.

Zlato donelo dobar rezultat

Srbija Ziđin majning je u 2022. godini ostvario neto dobit vrednu 75 milijardi dinara. Lane su bili još bolji. Zaradili su neto 82,3 milijarde dinara. Ukupni prihodi brže su rasli od rashoda tako da su povećani sa 122 na 136,1 milijardi dinara dok su rashodi bili veći za šest milijardi.

Ovo preduzeće se bavi pre svega prodajom koncentrata bakra sa sadržajem zlata. Reklo bi se da se na njihovo poslovanje preslikala sudbina zlata.

Od prodaje proizvoda i usluga su naplatili 129,5 milijardi dinara. Njihov glavni priliv je od prodaje proizvoda i usluga zavisnim preduzećima i povezanim licima u inostranstvu – 109,4 milijarde dinara (oko 5,5 milijardi dinara manje nego godinu pre). Porastao im je, međutim, prihod od prodaje na inostranom tržištu, očigledno nepovezanim kupcima. Dostigao je 20 milijardi dinara, dok je godinu pre iznosio 4,1 milijardu dinara.

Lane su povećali i broj radnika. Došli su do ukupno 1.127 zaposlenih, a bilo ih je 846.

„Zlato je berzanska roba kojoj je cena u usponu konstantno od 2014. godine“, pojašnjava Miloš Zdravković. „Cena je rasla, nije bilo oscilacija. Nije ni stagnirala. Zlato je manje osetljivo na oscilacije. Verovatno u tome leži rezultat ove kompanije“.

Drugi Ziđin manje uspešan

Ziđin koper, s druge strane, i dalje ima značajnu dobit, ali je manja nego što je bila. Lane su ostvarili profit od 19,2 milijarde dinara, a godinu pre – 35 milijardi dinara.

Za razliku od Majninga, ovde je kretanje ukupnih prihoda i rashoda išlo drugačijom dinamikom. Rashodi su skočili za više od 30 milijardi, sa 75,3 na 108,2 milijarde dok su prihodi rasli upola brže – samo 15 milijardi.

Poslovni prihodi su im porasli 17 milijardi dinara i dostigli 119 milijardi dinara, iako su prihodi od prodaje proizvoda i usluga – pali. Računovodstveno ih je nadomestilo povećanje zaliha – za 17 milijardi dinara.

Prihodi od prodaje na domaćem tržištu su iznosili 22,8 milijardi i bili su 4,8 milijardi dinara veći. Prodaja na stranim tržištima je, međutim, pala sa 98 na 77 milijardi dinara.

Najviše novca im donosi bakar – 66,7 milijardi dinara. Godinu pre taj prihod je bio čak 40 milijardi manji. Od zlata je stiglo 10 milijardi, tri više nego u 2022. S druge strane, značajno je pala prodaja koncentrata bakra – slilo se 21,8 milijardi dinara, a godinu pre – 80 milijardi dinara.

„Cena bakra je mnogo promenjivija od zlata“, dodaje Zdravković. „To je ruda koja se koristi u industriji, građevinarstvu i zavisi od ponude i potražnje. Čim je recesija, pada mu vrednost“.

Struja u Srbiji i dalje dobar posao za Rumune

U 2022. godini su bili pravo iznenađenje u privredi Srbije. SCM Power, ćerka firma rumunske kompanije Energy Distribution Services, iako novajlija, ušla je u TOP 5 po neto dobitku. Registrovani su kao snadbevači strujom, prirodnim gasom i klimatizacijom i tada su za nepunih pola godine rada uspeli da dođu do profita od skoro 11 milijardi dinara.

I dalje imaju dvoje zaposlenih, ali su uspeli da povećaju dobit. U 2023. godini su zaradili 12,2 milijarde dinara.

Ono što je ove godine nedostajalo SCM-u je novac na stavci „ostali prihodi“. Godinu pre tu je bilo gotovo tri milijarde dinara, a prošle ništa, pa je ukupan rezultat „zavisio“ isključivo od poslovnih prihoda.

Prihodi od prodaje roba i usluga su ukupno iznosili 42,2 milijarde dinara, od čega je 35 milijardi dinara od prodaje matičnom preduzeću. Na domaćem tržištu su ostvarili prihod od 5,2 milijarde dinara. Na stranom tržištu, mimo matične firme, prodali su struju za dve milijarde dinara.

Graditelji u blagom padu

Behtel Enka ogranku Beograd je i prošla godina bila uspešna, ali značajno manje od 2022. Završili su je sa neto dobitkom 3,2 milijarde dinara, dok su godinu pre zaradili 8,9 milijardi dinara.

Društvo je angažovano na izgradnji Moravskog koridora, auto-puta u dužini od 112 kilometara, na relaciji Pojate-Preljina. U prošloj godini su imali 2.801 zaposlenog radnika, a u 2022. – 2.432 zaposlena.

Finansijski izveštaj pokazuje da su im ukupni rashodi porasli nešto brže od prihoda. Dok je priliv pao sa 44,4 na 42,1 milijardi dinara, rashodi su skočili sa 33,8 na 38,2 milijarde dinara.

Stabilan energetski sistem, manja zarada

Tigar tajers je godinu završio sa profitom od 5,2 milijardi dinara, dok je godinu pre zarada bila 8,84 milijardi veća. Prihodi su im bili za šest milijardi dinara manji, ali su uspeli da smanje i rashode za skoro 3,5 milijarde dinara. Smanjen je malo i broj radnika. Lane ih je bilo 3.512, što je za 83 manje nego u 2022.

Kada je reč o telekomunikacijama, tu je zarada veća od prethodne. Jetel je dostigao neto dobitak od devet milijardi dinara, a godinu pre je iznosio 8,4 milijarde.

Zarada Elektromreže Srbije je manje nego u 2022. godini i to pre svega zahvaljujući stabilnosti sistema. U 2023. su dostigli neto dobit od tri milijarde dinara, a godinu pre – 8,1 milijardu dinara.

Prihodi kompanije su pali za više od 15 milijardi dinara (sa 58,8 na 43,1 milijardi) dok su oboreni i rashodi ali za 10 milijardi dinara.

U prihode od prodaje EMS-a najvećim delom ulaze prihodi od balansnog mehanizma i balansne odgovornosti. Iznosili su ukupno 11,3 milijardi dinara, a godinu pre 26,3 milijardi dinara. Prihodi od balansne odgovornosti zavise koliko su učesnici na tržištu bili u debalansu i svake godine se menjaju, vidi se iz pojašnjenja uz finansijski izveštaj.

(Forbes Srbija)

pročitaj više

U TRENDU