ostanimo u kontaktu

Srbija

Ekspert za zaštitu životne sredine: RB „Kolubara“ bi mogao oko 22.000 ljudi da ostavi bez pijaće vode

Objavljeno

-

Eksploatacija lignita na „Polju E“ Rudarskog basena „Kolubara“, koja bi trebalo da se odvija na neuobičajeno velikim dubinama do 280 metara, mogla bi da čitav niz sela u blizini rudnika ostavi bez pijaće vode, uključujući i radnike RB „Kolubara“, što je oko 20.000 ljudi, kaže u intervjuu za list „Nova“ magistar fizike, ekspert za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i klimatske promene Aleksandar Simić.

Sagovornik lista „Nova“ radi u Službi za zaštitu i unapređenje životne sredine RB „Kolubara“- ogranak Površinski kopovi Baroševac od njenog osnivanja 2010. godine, a od 2015. godine je rukovodilac ove službe. Ovde govori o negativnim uticajima rudnika iz ekspertskog ugla, pa ne iznosi zvanične stavove RB „Kolubara“, kao ni Elektroprivrede Srbije.

On je potvrdio da svaki rudnik ima negativan uticaj, ondosno da je iskopavanje bilo kakvih mineralnih sirovina po prirodi takvo da dovodi do nekakvih negativnih uticaja na životnu sredinu.

„Samo je na izvođaču radova da te uticaje smanji na minimum tokom perioda eksploatacije, a posle toga da područje na kom je vršeno iskopavanje vrati u prvobitno stanje ili najbliže moguće prvobitnom stanju. To se odnosi i na uslove u kojima žive ljudi izloženi uticajima površinskim kopova,“ objasnio je.

Kad je reč o Rudarskom basenu „Kolubara“, Simić objašnjava da su najviše pogođena naselja uz istočno polje, a u jednom od njih, između ostalog i sam živi.

„Rudarski basen je podeljen na istočni i zapadni deo, okvirna granica je Ibarska magistrala. Osim Velikih Crljena koji su između ova dva dela, ostala naselja se uglavnom prostiru uz istočna polja. Krenuvši od Vreoca, koje je iseljeno, to su Medoševac, Zeoke, Baroševac, Mali Crljeni, Rudovci. Ostala naselja u nizu su više udaljena i u njima je uticaj značajno slabiji. Ja živim u selu Rudovci, koje od površinskih kopova udaljeno oko tri kilometra.“

Kako to utiče na vazduh u naseljima, Simić objašnjava da se zagađenje javlja pretežno od indirektne emisije.

Sva rudarska mehanizacija u okviru površinskog kopa je na električni pogon. Nema motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali su u pitanju ogromni potrošači električne energije. Znamo odakle ona dolazi (od sagorevanja uglja). To su indirektne emisije.

Direktne emisije potiču od kamiona i sličnih mašina i nekoliko kotlarnica. Najveći garaža pomoćne mehanizacije Kolubare je u Baroševcu, i „Polje E“ je trenutno najaktivnije na području ovog naselja. Zato veliki broj kamiona baš tu izlazi iz kopa i ide u oba smera – ka Vreocima i Rudovcima. Zbog velike količine blata koje oni iznose na put, tokom vlažnog vremena postoji očigledan problem bezbednosti saobraćaja. Čim počne toplije vreme, dovoljno je da prođe jedan automobil da podigne oblak prašine, a tokom razmene smena (7 sati ujutru, 3 popodne, 11 uveče) frekvencija vozila je ogromna. To značajno doprinosi koncentraciji PM čestica.“

On tvrdi da uticaj na sredinu ne bi bio značajan sa pravilnim upravljanjem procesom iskopavanja.

„U bilo kojoj razvijenoj zemlji kamion, pa ni traktor ne može da izađe na put a da mu se prethodno ne operu gume. Pre oko desetak godina smo mi iz zaštite životne sredine nabavili automatski perač za kamionske gume. Kamion prođe, gume se automatski operu, voda ode u rezervoar, recirkuliše. Trebalo je samo povremeno isprazniti blato sa dna rezervoara. Na taj način bi problem bio rešen – gume se peru a ne troše se ogromne količine vode. Perač nikada nije postavljen na za to predviđeno mesto. To je problem na koji, u okviru svojih dužnosti u Kolubari, stalno ukazujem, ali bez rezultata. Zato sam se više puta kao fizičko lice obraćao lokalnoj i republičkoj inspekciji.
To je osnovni problem sa Kolubarom. Nije eksproprijacija rešenje. Sa pravilnim upravljanjem procesom iskopavanja uticaj zaista ne bi bio značajan.“

Kada je reč o vodama, Simić kaže da tu leži najveći problem RB „Kolubara“.

„Najveći problem sa RB ‘Kolubara’ je neadekvatno upravljanje resursima, između ostalog i podzemnim vodama. Na svakom površinskom kopu vrši se odvodnjavanje, što znači da se crpe velike količine podzemnih voda (spušta se njihov nivo da bi mogli da se vrše rudarski radovi). Te vode se ispumpavaju u reke, što je rasipanje resursa. U pitanju je voda koja bi mogla da se koristi.

Sa druge strane RB ‘Kolubara’ ima niz svojih vodovoda putem kojih snabdeva pijaćom vodom čitav niz naselja na potezu između Vreoca i Aranđelovca (Medoševac, Zeoke, Baroševac, Mali Crljeni i Rudovci), kao i sva rudarska naselja samog basena. Oko 20.000 ljudi, uključujući i radnike RB ‘Kolubara’, koristi ovu vodu. Taj vodovod je napravljen kao kompenzacija – zato što je, usled rudarskih radova, poremećen hidrogeološki status ovih naselja, bunari su im ostali bez vode.“

Upravni sud u Beogradu poništio je Saglasnost na Studiju uticaja na životnu sredinu Polja „E“ RB „Kolubara“, o čemu je pisao list „Nova“, a skidanje otkrivke na ovom polju sad se vrši praktično bez smernica o prevenciji uticaja.

Prema Simićevim rečima, opasnosti po životnu sredinu i okolno stanovništvo najviše se odnosi na vodne resurse.

„Osim vizuelnog i uticaja na pejsaž, koji je neizbežan u operativnoj fazi projekta, najveći uticaj ovog polja biće upravo na vodne resurse. Postojeći kolubarski vodovodi će tokom eksploatacije ovog polja presušiti, to se ne dovodi u pitanje. U pitanju je vremenski horizont do sredine veka. Postoji Studija iz 2006. godine u kojoj je analiziran hidrogeološki potencijal čitavog rudarskog basena i uticaj koji će imati kopovi. Uticaj otvaranja Polja ‘E’, što je tad bilo u daljoj budućnosti, prepoznat je kao veliki, ali ne kritičan. Studija je urađena stručno, ali kompjuterske simulacije, koje su istom između ostalog preporučene, nisu rađene i ne postoji tačna informacija šta će se desiti kad kop dostigne krajnju dubinu.

Polje bi trebalo da maksimalnu dubinu, od oko 280 metara, dostigne oko 2040. godine i sigurno će deset godina raditi na toj dubini. Prema ovoj studiji, tih deset godina će se odvodnjavati više stotina litara u sekundi. To su ogromne količine vode. U Studiji piše da će na području celog kopa međuslojna izdan biti u potpunosti uništena i da će se odvodnjavati i podinska izdan. Preporučuje se izgradnja fabrike vode i njeno flaširanje.

Kako na to gleda sporna Studija o proceni uticaja za Polje „E“?

„Studija o proceni uticaja to pokriva nedovoljno detaljno. Da ne govorim o uticajima na sleganje tla, o promenama koje može doneti izmenjeni hidrogeološki režim na agrokulutru, poljoprivredu, na bašte. U Studiji su razmatrani standardni uticaj na životnu sredinu, a oni su u ovom slučaju veći jer je kop nestandardan – biće oko tri puta dublji od dosadašnjih, uz višestruko veće odvodnjavanje,“ kazao je Simić.

Na pitanje da li to znači da bi oko 20.000 ljudi bi moglo da ostane bez vode, kao i šta bi moglo da bude rešenje, ovaj ekspert za zaštitu životne sredine kaže da postoje neki planovi, ali da je upitna mogućnost realizacije.

„Postoje neki planovi, između ostalog se pominje akumulacija Stubo – Rovni, ili da će se voda dovoditi sa Makiša, iz Beograda. Upitna je mogućnost realizacije. Ne vidim problem vodosnabdevanja kao nešto što ne može da se reši, već kao problem koji niko ne sagledava blagovremeno i kada se bude pojavio, kad bude bio evidentan, onda će proći će godine dok ne bude bio rešen. Ljudi će za to vreme biti bez vode.

Ovaj kraj je bogat mineralnim, karbonatnim, lekovitim vodama. Postoji pitanje da li će i one u procesu odvodnjavanja da budu isušene. Voda je dugoročno gledano neprocenjivo veći resurs od samog uglja. To je obnovljiv resurs. Ugalj izvadite i, u našem slučaju, ostavite pustoš iza sebe.

Oslanjanje na ugalj i podvlačenje da je to javni interes za bilo koji problem koji se postavlja je nešto na šta se ljudi iz Kolubare stalno pozivaju. Bojim se da je sa trenutnim stanjem elektroprivrede i kopova, otkopavanje Polja „E“ nužno. Ali sve to može da se uradi uz poštovanje normi, poštovanje uobičajenih praksi zaštite životne sredine i domaćinsko poslovanje,“ kazao je on i objasnio da je rukovodstvu davao predloge kako da unaprede brigu o životnoj sredini, ali da je, kako kaže, zaštita životne sredine za njih samo „neophodno zlo“.

„Ugalj i otkrivka su im jedine važne stvari,“ kaže Simić.

(Novine “Nova”)

Srbija

Anketa: Više od trećine građana svakodnevno se suočava sa štetnim navikama i porocima

Objavljeno

-

Više od trećine građana Srbije svakodnevno se suočava sa štetnim navikama i porocima, poput nezdrave ishrane, zavisnosti od ekrana, pušenja ili alkohola, ali o tome ne razgovaraju sa svojim lekarima, zaključak je ankete koju je sprovelo Udruženje Roditelj u okviru projekta “Bolje navike”, saopšteno je danas.

Direktorka Udruženja Gordana Plemić rekla je da se čak 82,4 odsto ljudi sa kojima su razgovarali ne savetuje sa svojim lekarom o usvajanju boljih navika i unapređenja zdravlja.

Iz toga bi se moglo zaključiti da isti ti ljudi za svoje zdravstvene probleme „konsultuju sa doktorom Guglom“, rekla je Plemić.

Ona je istakla kako je informacije koje se tiču zdravlja važno dobiti od stručnjaka, a ne sa interneta.

Promena loših navika predstavlja težak zadatak za čak 46,5 odsto anketiranih, uprkos postojanju volje da se ovaj problem reši, dok svaki peti ispitanik tvrdi da za promenu navika nema vremena, navodi se u saopštenju.

Udruženje Roditelj pokrenulo je inicijativu za unapređenje zdravlja i životnih navika i pozvalo medicinske stručnjake da svojim iskustvom pomognu u pronalaženju adekvatnih rešenja za rastući problem borbe sa različitim vidovima zavisnosti.

„Problem zavisnosti nije samo problem pojedinca, nego problem cele zajednice i društva u kome živimo. Bez obzira da li u našoj porodici ili našem okruženju postoji osoba koja se bori sa zavisnošću ili ne, ne smemo okretati glavu“, naglasila je Plemić.

Ona je dodala da su poroci koji razaraju naše porodice naš zajednički problem i ocenila da je zbog toga potrebno da se pokrene javna debata na nacionalnom nivou, da se naprave planovi, programi i strategije iza kojih ćemo stati svi, država, zajednica, stručnjaci i svaki pojedinac.

Udruženje Roditelj sprovelo je anketu u saradnji sa medicinskim stručnjacima i građanima.

(FoNet)

pročitaj više

Srbija

Tomislav Momirović: Trgovci će sve više upotrebljavati podatke o kupcima i AI u maloprodaji

Objavljeno

-

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio je danas da će u budućnosti kroz proces digitalizacije trgovci sve više upotrebljavati grupe podataka o kupcima, veštačku inteligenciju i „machine learning“ na nivou maloprodaje kako bi povećali prihode i zadovoljstvo potrošača.

On je otvarajući konferenciju „Budućnost trgovine“ koju je organizovala Privredna komora Srbije (PKS) i Color Media Communications, pod pokroviteljstvom Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine rekao da, prema istraživanju Centra za digitalnu transformaciju PKS, više od 70 odsto kompanija planira da investira u digitalne tehnologije kako bi unapredile odnose sa kupcima.

„Da bi se veštačka inteligencija koristila na pravi način, trgovci i proizvođači treba da, više nego ikada, dele podatke i zajedno rade na inicijativama usmerenim ka potrošačima, a resorno ministarstvo će uvek biti tu uz vas da bude podrška“, rekao je Momirović.

pročitaj više

Srbija

Brnabić: Beogradski i lokalni izbori 2. juna

Objavljeno

-

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je odlučila da prihvati zahteve opozicije okupljene oko koalicija Srbija protiv nasilja i NADA i da svi preostali lokalni izbori i beogradski izbori budu održani 2. juna.

Ona je rekla da će lokolane izbore raspisati u nedelju.

Na konferenciji za medije u Skupštini Srbije, Brnabić je rekla da će to zahtevati izmenu Zakona o lokalnim samoupravama člana 35.

pročitaj više

Srbija

Veselinović i Grbović: Bojkot beogradskih izbora ne bi bio dobro rešenje

Objavljeno

-

Jedan od vođa Zeleno-levog fronta Dobrica Veselinović i predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović ocenili su da bojkot beogradskih izbora ne bi bio dobro rešenje za opoziciju i izrazili očekivanje da do toga neće doći.

Veselinović smatra da u ovoj situaciji bojkot u klasičnom smislu i poruke „nemojte da izađete na izbore“ i kampanja koja kaže „ostanite kod kuće“ ne bi doprinelo rezultatu koji je potreban društvu.

„Ako se ide ka tome da se izbori ne dese, što ne bih nazvao aktivnim bojkotom, već određenom vrstom građanske neposlušnosti, to jeste mogućnost o kojoj smo kao Zeleno levi front, ali i ostali u opoziciji pričali i pričamo, ali se nadam da do tog scenarija neće doći zato što on svakako vodi daljoj konfrontaciji građana sa građanima“, ocenio je Veselinović za novi broj nedeljnika „Vreme“.

pročitaj više

Srbija

Advokatska komora Srbije: Postupanje RGZ-a nezakonito i štetno za advokaturu

Objavljeno

-

Advokatska komora Srbije smatra da je postupanje Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji je nedavno objavio liste profesionalnih korisnika, među kojima su i advokati, sa najvećim brojem rešenih predmeta, podnetih i odbijenih zahteva, nezakonito i neizmerno štetno za advokaturu koja je Ustavom Republike Srbije definisana kao samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći.

U saopštenju Advokatske komore Srbije navodi se da je ocena rada advokata isključivo u njihovoj i nadležnosti advokatskih komora u njenom sastavu, kao samostalnih i nezavisnih organizacija advokata u specifičnim postupcima predviđenim propisima koji regulišu advokatsku profesiju.

Ističu da niko drugi, pa ni RGZ, ne sme da vrednuje rad advokata, a pogotovo ne da javno objavljuje rang liste na kojima se pod punim imenom i prezimenom advokati karakterišu kao uspešni ili neuspešni.

pročitaj više

U TRENDU