Mandatar i jedan od lidera Pokreta Evropa sad Milojko Spajić izjavio je danas da je optimista da će proevropska Vlada Crne Gore biti formirana.

“Optimista sam da će se vlada formirati. Biće proevropska vlada. Ništa što je dobro nije lako. U Crnoj Gori često se stvari zakomoplikuju bez potrebe”, naveo je Spajić posle sastanka sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem, prenose Vijesti.

Rekao je da opstrukcije postoje od početka, ali da se trudi da se vlada formira što pre.

(Tanjug)

Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić potvrdio je danas da će u oktobru početi redovno zasedanje republičkog parlamenta.

“Skupština će zasedati od oktobra. Videli ste da opozicija i prilikom prethodnog zasedanja skupštine nije uspela da zaustavi život u Srbiji uprkos opstrukcijama, vlast je ipak uspela da usvoji rebalans budžeta i niz drugih zakona”, kazao je on za televiziju Prva.

On je naveo i da će predsednik Srbije Alaksandar Vučić, po povratku iz Njujorka, razgovarati s predstavnicima stranaka o izborima i dodao da je ne mali broj onih koji su za to da se poveća izborni cenzus sa tri odsto na pet.

(Tanjug)

Zdravko Ponoš, lider stranke Srbija Centar pozdravio je sporazum koji su potpisale parlamentarne stranke koje organizuju protest jer predstavlja doprinos boljoj klimi na opozionoj sceni.

“Od toga ne može biti štete, a koliko će biti koristi zavisi koliko u to veruju oni koji su staali iza tog papira”, rekao je Ponoš.

Smatra da je dogovor o tehničkoj saradnji moguć u celoj opoziciji pa i sa strankama desnice. Bez obzira što, kako kaže ima „podrozenje“ prema rukovodstvima nekih stranaka, nema prema njihovim biračima i veruje da će se iskreno boriti za očuvanje izbornih rezultata na terenu. Podsetio je da SRCE ima dogovor o zajedničkom delovanju sa Demokratskom strankom, strankom Zajedno i Rumunskom partijom koji je mnogo dublji jer podrazumeva zajedničke akcije, a ne samo nenapadanje.

Kada je u pitanju situacija na Kosovu Ponoš je naveo da oko 2000 srpske dece manje upisano u škole ove godine jasno pokazuje da dolazi do masovnog iseljavanja Srba.

„Najpre upisuju decu u škole u centralnoj Srbiji, pa se sele cele porodice. Ne veruju naravno Prištni, ali ni Beogradu ni međunarodnim akterima da će situacija biti bolja. Njima život potvrđuje da postoji neka vrsta prećutne saglasnosti režima u Prištini i u Beogradu, ali i međunarodnih aktera oko teze da kad nema Srba nema ni problema. To postojaje surova realnost za Srbe na Kosovu“, rekao je Ponoš.

(N1)

Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović izjavio je da je vreme za novu spoljnu politiku Srbije “Srbija u Evropi – ne u EU”, dodavši da je potrebno izaći iz samozarobljenosti u evropske integracije koje su doživele krah.

Na okruglom stolu „Spoljno-politička pozicija Srbije danas – elementi za novu spoljnu politiku“, u organizaciji Dveri i stranke Zavetnici, Obradović je rekao da nova spoljna politika Srbije treba da se okrene bilateralnoj saradnji sa EU kao organizacijom, bez uslovljenog članstva, kao i sa pojedinačnim državama članicama EU u onim oblastima gde postoji obostrani interes.

On je naveo da nova spoljna politika Srbije koja državu vidi u Evropi, ali ne i u EU, počiva na četiri prioriteta, a prvi je saradnja sa državama unutar EU koje nisu priznale Kosova: Španija, Grčka, Rumunija, Kipar, Slovačka, saopštile su Dveri.

Drugi prioritet je saradnja sa državama Višegradske grupe koje zasnivaju svoje političke sisteme na konzervativnim, hrišćanskim i tradicionalno-porodičnim vrednostima, kao i svim političkim subjektima unutar EU koji se zalažu za Evropu nacija, suverenu nacionalnu politiku, konzervativne hrišćanske i porodične vrednosti, odgovornu migrantsku politiku i ekološki patriotizam.

Saradnja sa tradicionalnim partnerima Grčkom i Italijom, kao i sa državama sa kojima Srbija ima najtešnje ekonomske veze i brojnu dijasporu poput Nemačke i Austrije treći je prioritet, a četvrti saradnja sa svim evropskim kraljevinama, naveo je Obradović.

On je ukazao da je potrebno izmeniti i dopuniti opšti normativni i institucionalni okvir donošenja i kontrole spoljno-političkih odluka, kao i postojeću zakonsku regulativu u oblasti spoljnih poslova, kao i da Narodna skupština treba da ima centralnu ulogu u kontroli nove spoljne politike.

(Beta)

Evropski savet je u petak usvojio odluku o sastavu budućeg saziva Evropskog parlamenta, koji će u odnosu na sadašnji saziv imati 15 poslanika više.

Odlukom Evropskog saveta određuje se broj poslanika koji će biti izabran u svakoj državi članici na izborima za Evropski parlament za period 2024 – 2029. godina.

Umesto sadašnjih 705, Evropski parlament će u narednom sazivu imati 720 poslanika, a 15 dodatnih mesta podeliće 12 država.

Po dva dodatna poslanika dobiće Francuska, Španija i Holandija, a po jednog Austrija, Danska, Belgija, Poljska, Finska, Slovačka, Irska, Slovenija i Letonija.

Ova odluka omogućava državama članicama da donesu odgovarajuće mere za organizovanje evropskih izbora, koji će biti održani između 6. i 9. juna naredne godine.

Broj poslanika u Evropskom parlamentu iz svake države članice EU približno je razmeran broju stanovnika, pri čemu sledi načelo opadajuće proporcionalnosti, pa nijedna država ne može imati manje od šest, ni više od 96 poslanika, a njihov ukupan broj ne može biti veći od 751.

Poslanici u Evropskom parlamentu svrstani su prema političkoj pripadnosti, a ne po državljanstvu.

(FoNet)