Lider palestinskih vlasti Mahmud Abas optužio je Sjedinjene Države da su “odgovorne za krvoproliće” Palestinaca, dan nakon što su SAD stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN (SB UN) kojom se poziva na prekid vatre između Izraela i militantne grupe Hamas u Pojasu Gaze, javlja AFP.

Za rezoluciju SB UN glasalo 13 zemalja, Velika Britanija bila je suzdržana, a glas SAD protiv je ujedno bio i veto na na tekst kojim se poziva na „trenutni humanitarni prekid vatre“ u Gazi, uprkos pritisku generalnog sekretara UN Antonija Gutereša koji je osudio „kolektivno kažnjavanje“ palestinskog naroda.

Američki stav je „nemoralan“ i Vašington je „odgovoran za prolivanje krvi dece, žena i starijih Palestinaca u Pojasu Gaze koji umiru od ruku izraelskog okupatora“, naglasio je Abas.

Sjedinjene Države su „partner“ Izraelu u „zločinu genocida, etničkog čišćenja i rata“ bilo gde da su počinjeni u Gazi, na okupiranoj Zapadnoj obali i u Jeruzalemu, ocenio je palestinski čelnik.

„Ta politika je pretnja svetu i međunarodnoj bezbednosti i miru“, dodaje se u poruci iz kabineta predsednika Palestinske vlasti čije je sedište na Zapadnoj obali, palestinskoj teritoriji koju je Izrael okupirao 1967. godine.

Palestinski premijer Mohamed Štajeh je ranije neuspeh SB UN da izglasa rezoluciju nazvao „sramotom“ i „blanko čekom“ okupatorskoj državi da nastavi masakriranje, razaranje i raseljavanje.

Izraelski ambbasdor pri UN Gilad Erdan rekao je da je „pravi put do mira samo podrška izraelskoj misiji, a nikako poziv na prekid vatre“.

Nacrt rezolucije, odbijen u SB UN, pripremljen je nakon što je Gutereš u pismu Savetu bezbednosti aktivirao član 99. Povelje UN, prvi put otkako je preuzeo dužnost 2017. godine.

Taj član omogućava genralnom sekretaru da skrene pažnju Savetu bezbenosti na „bilo koje pitanje koje, po njegovom mišljenju, može ugroziti održavanje međunarodnog mira i bezbednosti“, podseća AFP.

Prema poslednim podacima koje je objavilo Hamasovo ministarstvo zdravstva u Gazi, u Pojasu Gaze do sada je poginulo 17.490 ljudi, većinom žena i dece.

Izraelska invazija na Pojas Gaze uslijedila je nakon upada Hamasa na teritoriju Izraela 7. oktobra, kada jeubijeno 1.200 ljudi, a oko 240 ih je uzeto za taoce.

(FoNet)

Partija Jedinstvena Rusija će aktivno učestvovati u predizbornoj kampanji sadašnjeg predsednika Vladimira Putina, izjavio je generalni sekretar ruske vladajuće stranke Andrej Turčak.

On je, tokom sastanka inicijativne grupe za nominaciju Putina, rekao da će partija Jedinstvena Rusija, koju je Putin osnovao pre 22 godine, zajedno sa Sveruskim narodnim frontom obezbediti sve potrebno kada je reč o predizbornoj kampanji aktuelnog ruskog predsednika, pre svega prikupljanje potpisa za podršku njegovoj kandidaturi, prenosi TASS.

Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je juče da će se kandidovati za novi predsednički mandat, nakon što je u četvrtak Savet Federacije Rusije zakazao predsedničke izbore za 17. mart 2024. godine.

Ruska vojska je danas napala pogone za proizvodnju municije Oružanih snaga Ukrajine.

“Izveden je udar visokopreciznim oružjem na pogone municije za sisteme Alder, Grad i Grom, ciljevi su postignuti, svi objekti su pogođeni”, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane, prenosi RIA Novosti.

Ministarstvo je navelo da je uništeno skladište municije u Volčanskoj oblasti Harkov i oštećena vojna infrastruktura na aerodromu Kulbakino u Nikolajevskoj oblasti.

Skoro dvostruko više birača u Velikoj Britaniji sada veruje da su bliski odnosi sa Evropskom unijom važniji za mir, prosperitet i bezbednost od veza sa SAD, pokazuje nova velika studija o stavovima nakon Bregzita.

Izveštaj, zasnovan na opsežnim anketama i razgovorima sa grupama ljudi svih uverenja o Bregzitu, otkriva da stavovi prema EU postaju povoljniji u nizu političkih oblasti i da je čitava debata o Bregzitu sada daleko manje toksična i pragmatičnija, preneo je “Gardijan”.

Ovo će, kažu njeni autori, potencijalnoj laburističkoj vladi dati “prostor i dozvolu” da radi na bližim vezama, posebno po pitanjima trgovine, bezbednosti i odbrane, za šta se sada izjašnjava većina javnosti.

Indijski ministar životne sredine Bupender Jadav zatražio je danas jednakost i pravdu u pregovorima UN o klimi, smatrajući da bogate zemlje treba da predvode globalnu klimatsku akciju.

On je podvukao dugogodišnji stav Indije da, kao zemlja u razvoju, ne bi trebalo da bude prisiljena da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte, iako je treća na listi globalnih zagađivča, posle Kine i SAD, preneo je Rojters.

Indija i druge zemlje čija se ekonomija oslanja na fosilna goriva tvrde da bogate zemlje treba da urade više, jer su emitovale više gasova sa efektom staklene bašte od Indije od industrijske revolucije.