ostanimo u kontaktu

Svet

EU je podeljena po pitanju finansiranja UNRWA nakon optužbi Izraela

Objavljeno

-

EU je, kao jedan od najvećih donatora Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNRWA), najavila da će razmotriti podršku UNRWA nakon optužbi Izraela da su pojedini članovi osoblja te agencije učestvovali u napadu Hamasa na Izrael, što neki vide kao hitnu meru, dok drugi kažu da ne treba kolektivno kažnjavati palestinski narod.

EU je u ponedeljak saopštila da razmatra finansiranje UNRWA i da će isplate biti obustavljene do kraja februara i zatražila „hitnu reviziju“ agencije nakon tvrdnji izraelskih vlasti da su pojedini članovi njenog osoblja učestvovali u napadu Hamasa na jug Izraela 7. oktobra prošle godine.

„Ono što je apsolutno jasno je da su ove akcije hitne. One su važne i treba ih pokrenuti bez odlaganja“, rekao je portparol Evropske komisije Erik Mamer.

Komisija je istakla da će se humanitarna pomoć Palestincima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali nastaviti da se nesmetano dostavlja preko partnerskih organizacija.

Američki Volstrit Džurnal objavio je, pozivajući se na izraelski dosije, da deset posto Palestinaca zaposlenih u UNRWA „ima bliske odnose“ sa terorističkim organizacijama koje deluju u Pojasu Gaze.

Njujork tajms je prethodno preneo, pozivajući se na dosije, da je jedan službenik UNRWA bio umešan u otmicu žene iz Izraela, da je drugi službenik delio municiju, a da je treći bio umešan u masakr u kibucu u kome je poginulo 97 ljudi.

Dosije sadrži optužbe protiv ukupno 12 zaposlenih u UNRWA, koje je Vašington nazvao verodostojnim.

UNRWA je otpustila nekoliko članova osoblja zbog optužbi Izraela, nakon kojih su mnoge zemlje, uključujući SAD, Francusku, Britaniju, Nemačku i Japan, objavile da obustavljaju dalje finansiranje agencije.

Ove odluke je generalni komesar agencije UN Filipe Lazarini opisao kao „šokantne“ i istakao da „puko preživljavanje“ više od dva miliona ljudi u Pojasu Gaze zavisi od UNRWA . On je pozvao ove države da „preispitaju svoje odluke“.

UNRWA je rekla da će morati da prekine svoje operacije u roku od mesec dana ako se ne obnovi finansiranje agencije.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš obećao je hitnu nezavisnu reviziju UNRWA, ali je zamolio države donatore da „garantuju kontinuitet“ agencije zbog očajnog stanovništva“ kojem ona služi.

Slovenija, koja je prošle godine izdvojila 1,2 miliona evra za UNRWA, pridružila se Guterešovom pozivu zemljama da nastave finansiranje agencije, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova te zemlje prosleđenom u utorak STA .

Kako se dodaje, zamrzavanje sredstava bi ugrozilo rad UNRWA i time živote Palestinaca na Bliskom istoku. Odluka o doprinosu Slovenije za ovu godinu još nije doneta.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj upozorio je, na marginama Evropskog samita, da će stotine hiljada ljudi stradati ako se obustavi finansiranje UNRWA.

„Ako smanjite finansiranje UNRWA, kažnjavate ceo palestinski narod“, rekao je Borelj ističući da ne postoji alternativa za rad UNRWA i da ne treba da bude kolektivnog kažnjavanja palestinskog naroda.

Španija će nastaviti podršku radu UNRWA, ali će pomno pratiti istrage, rekao je u ponedeljak ministar spoljnih poslova te zemlje Hose Manuel Albares i istakao da je pod istragom samo desetak od oko 30.000 zaposlenih u agenciji, od kojih 13.000 radi u Pojasu Gaze.

To je navelo izraelskog ministra za dijasporu Amichaija Čiklija da optuži UNRW „da je Hamas“ i poručio da je Izrael „izuzetno razočaran“ što Španija nije povukla svoja sredstva iz agencije.

Belgijska ministraka za razvojnu saradnju Karoline Genez najavila je da će ta zemlja za sada nastaviti sa finansiranjem UNRWA, „s obzirom na velike humanitarne potrebe i pretnju gladju u Gazi“.

Ona je dodala da će Belgija sačekati rezultate istrage o mogućim vezama između članova osoblja UNRWA i Hamasa.

„Ako se tvrdnje potvrde, moraju se preduzeti veoma stroge mere. Apsolutno je neprihvatljivo da osoblje učestvuje ili veliča varvarske terorističke napade 7. oktobra“, rekla je Genez.

S druge strane, rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da je obustavilo svoje dobrovoljne isplate UNRWA i poručilo da neće dalje uplaćivati dobrovoljne priloge do okončanja istrage.

Hrvatska nije ni planirala nikakve donacije UNRWA za 2024. godinu, a kako je rečeno u Ministarstvu spoljnih poslova te zemlje za Hinu, ranije je davala donacije samo u izuzetnim slučajevima, po žalbi.

Švedska, tradicionalno jak saveznik UNRWA, odlučila je da privremeno prekine finansiranje UNRWA dok švedska razvojna agencija SIDA istražuje situaciju, što su kritikovale socijaldemokrate u toj zemlji.

Austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je suspendovalo sve doprinose UNRWA „dok svi ovi navodi ne budu u potpunosti razjašnjeni“, ali da će nastaviti da pomaže civilnom stanovništvu u Pojasu Gaze preko drugih kanala.

Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok, čija je zemlja trenutno suspendovala pomoć, zahtevala je brzo sprovođenje istraga, ocenivši da je „situacija u Gazi jednostavno pakao“.

Nemačka je prošle godine finansirala UNRWA sa ukupno 206,5 miliona evra, a kako je navelo nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, Berlin neće odobriti nove isplate za vreme trajanja istrage.

Evropska narodna partija, najveća grupacija u Evropskom parlamentu (EP), zatražila je raspravu o navodnom učešću UNRWA u napadima Hamasa na plenarnoj sednici EP naredne nedelje u Strazburu, saopštio je švedski poslanik David Lega, član Odbora za spoljne poslove i ljudska prava.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU