ostanimo u kontaktu

Svet

EU je podeljena po pitanju finansiranja UNRWA nakon optužbi Izraela

Objavljeno

-

EU je, kao jedan od najvećih donatora Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNRWA), najavila da će razmotriti podršku UNRWA nakon optužbi Izraela da su pojedini članovi osoblja te agencije učestvovali u napadu Hamasa na Izrael, što neki vide kao hitnu meru, dok drugi kažu da ne treba kolektivno kažnjavati palestinski narod.

EU je u ponedeljak saopštila da razmatra finansiranje UNRWA i da će isplate biti obustavljene do kraja februara i zatražila „hitnu reviziju“ agencije nakon tvrdnji izraelskih vlasti da su pojedini članovi njenog osoblja učestvovali u napadu Hamasa na jug Izraela 7. oktobra prošle godine.

„Ono što je apsolutno jasno je da su ove akcije hitne. One su važne i treba ih pokrenuti bez odlaganja“, rekao je portparol Evropske komisije Erik Mamer.

Komisija je istakla da će se humanitarna pomoć Palestincima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali nastaviti da se nesmetano dostavlja preko partnerskih organizacija.

Američki Volstrit Džurnal objavio je, pozivajući se na izraelski dosije, da deset posto Palestinaca zaposlenih u UNRWA „ima bliske odnose“ sa terorističkim organizacijama koje deluju u Pojasu Gaze.

Njujork tajms je prethodno preneo, pozivajući se na dosije, da je jedan službenik UNRWA bio umešan u otmicu žene iz Izraela, da je drugi službenik delio municiju, a da je treći bio umešan u masakr u kibucu u kome je poginulo 97 ljudi.

Dosije sadrži optužbe protiv ukupno 12 zaposlenih u UNRWA, koje je Vašington nazvao verodostojnim.

UNRWA je otpustila nekoliko članova osoblja zbog optužbi Izraela, nakon kojih su mnoge zemlje, uključujući SAD, Francusku, Britaniju, Nemačku i Japan, objavile da obustavljaju dalje finansiranje agencije.

Ove odluke je generalni komesar agencije UN Filipe Lazarini opisao kao „šokantne“ i istakao da „puko preživljavanje“ više od dva miliona ljudi u Pojasu Gaze zavisi od UNRWA . On je pozvao ove države da „preispitaju svoje odluke“.

UNRWA je rekla da će morati da prekine svoje operacije u roku od mesec dana ako se ne obnovi finansiranje agencije.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš obećao je hitnu nezavisnu reviziju UNRWA, ali je zamolio države donatore da „garantuju kontinuitet“ agencije zbog očajnog stanovništva“ kojem ona služi.

Slovenija, koja je prošle godine izdvojila 1,2 miliona evra za UNRWA, pridružila se Guterešovom pozivu zemljama da nastave finansiranje agencije, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova te zemlje prosleđenom u utorak STA .

Kako se dodaje, zamrzavanje sredstava bi ugrozilo rad UNRWA i time živote Palestinaca na Bliskom istoku. Odluka o doprinosu Slovenije za ovu godinu još nije doneta.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj upozorio je, na marginama Evropskog samita, da će stotine hiljada ljudi stradati ako se obustavi finansiranje UNRWA.

„Ako smanjite finansiranje UNRWA, kažnjavate ceo palestinski narod“, rekao je Borelj ističući da ne postoji alternativa za rad UNRWA i da ne treba da bude kolektivnog kažnjavanja palestinskog naroda.

Španija će nastaviti podršku radu UNRWA, ali će pomno pratiti istrage, rekao je u ponedeljak ministar spoljnih poslova te zemlje Hose Manuel Albares i istakao da je pod istragom samo desetak od oko 30.000 zaposlenih u agenciji, od kojih 13.000 radi u Pojasu Gaze.

To je navelo izraelskog ministra za dijasporu Amichaija Čiklija da optuži UNRW „da je Hamas“ i poručio da je Izrael „izuzetno razočaran“ što Španija nije povukla svoja sredstva iz agencije.

Belgijska ministraka za razvojnu saradnju Karoline Genez najavila je da će ta zemlja za sada nastaviti sa finansiranjem UNRWA, „s obzirom na velike humanitarne potrebe i pretnju gladju u Gazi“.

Ona je dodala da će Belgija sačekati rezultate istrage o mogućim vezama između članova osoblja UNRWA i Hamasa.

„Ako se tvrdnje potvrde, moraju se preduzeti veoma stroge mere. Apsolutno je neprihvatljivo da osoblje učestvuje ili veliča varvarske terorističke napade 7. oktobra“, rekla je Genez.

S druge strane, rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da je obustavilo svoje dobrovoljne isplate UNRWA i poručilo da neće dalje uplaćivati dobrovoljne priloge do okončanja istrage.

Hrvatska nije ni planirala nikakve donacije UNRWA za 2024. godinu, a kako je rečeno u Ministarstvu spoljnih poslova te zemlje za Hinu, ranije je davala donacije samo u izuzetnim slučajevima, po žalbi.

Švedska, tradicionalno jak saveznik UNRWA, odlučila je da privremeno prekine finansiranje UNRWA dok švedska razvojna agencija SIDA istražuje situaciju, što su kritikovale socijaldemokrate u toj zemlji.

Austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je suspendovalo sve doprinose UNRWA „dok svi ovi navodi ne budu u potpunosti razjašnjeni“, ali da će nastaviti da pomaže civilnom stanovništvu u Pojasu Gaze preko drugih kanala.

Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok, čija je zemlja trenutno suspendovala pomoć, zahtevala je brzo sprovođenje istraga, ocenivši da je „situacija u Gazi jednostavno pakao“.

Nemačka je prošle godine finansirala UNRWA sa ukupno 206,5 miliona evra, a kako je navelo nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, Berlin neće odobriti nove isplate za vreme trajanja istrage.

Evropska narodna partija, najveća grupacija u Evropskom parlamentu (EP), zatražila je raspravu o navodnom učešću UNRWA u napadima Hamasa na plenarnoj sednici EP naredne nedelje u Strazburu, saopštio je švedski poslanik David Lega, član Odbora za spoljne poslove i ljudska prava.

Svet

Ruski hakeri oborili sajt suda: Prete da će objaviti Trampova dokumenta

Objavljeno

-

Hakerska grupa bazirana u Rusiji, odgovorna za uklanjanje sajtova okruga Fulton u Džordžiji, preti da će objaviti dokumente iz državnog sudskog sistema – uključujući i one u vezi sa krivičnim predmetom protiv Donalda Trampa – ukoliko ne dobije otkupninu.

U poruci objavljenoj onlajn u subotu na engleskom i ruskom jeziku, hakerska grupa pod nazivom LockBit rekla je da ukradeni dokumenti „sadrže mnogo zanimljivih stvari i sudske slučajeve Donalda Trampa koji bi mogli da utiču na predstojeće izbore u SAD“.

U početku, LockBit je odredio subotu, 2. mart, kao rok za plaćanje, prema izveštaču o sajber bezbednosti Кristoferu Кrebsu, prenosi Business Insider.

Od tada je taj rok pomeren na 8:49 ujutro po istočnom vremenu (14:49 u Srbiji) u četvrtak, 29. februara.

Nije jasno koliko novca grupa traži.

O zahtevima hakerske grupe često se pregovara u četiri oka, rekao je Dan Šijapa, direktor proizvoda u kompaniji za sajber bezbednost Arctic Wolf, prenosi ovaj medij.

FBI ih ugasio, oni se vratili posle nekoliko dana

Čini se da je grupa, koju predvodi haker koji koristi pseudonim LockBitSupp, ponovo postala operativna tokom vikenda, nakon akcije policije 20. februara.

Grupa agencija, uključujući FBI i Nacionalnu agenciju za kriminal Ujedinjenog Кraljevstva, uklonila je 34 servera i promenila veb stranicu u seriju poruka u kojima hvale policijske akcije.

Istog dana, američko ministarstvo pravde podiglo je optužnicu koja optužuje dvojicu ruskih državljana da su umešani u hakerske operacije grupe.

Do subote, LockBit se vratio.

Na novoj veb stranici grupa je objavila poruku u kojoj tvrdi da ima rezervne kopije dokumenata preuzetih sa veb stranice vlade okruga Fulton.

Takođe su ponovili svoj zahtev za otkupninom.

„Glasaćemo za Trampa“

Oni su naveli da je FBI reagovao brzo jer bi curenje dokumenata u Trampovom krivičnom slučaju moglo da utiče na predsedničke izbore 2024. Business Insider navodi da sudski dokumenti pokazuju da istraga FBI o LockBit-u i koordinacija sa međunarodnim agencijama za sprovođenje zakona traju godinama.

LockBit je u toj istoj objavi svoj odnos sa FBI okarakterisao kao neku vrstu romantičnog rivalstva i obećao da će grupa hakovati više vladinih veb lokacija u budućnosti.

„Lično ćemo glasati za Trampa jer je situacija na granici sa Meksikom neka vrsta noćne more, Bajden treba da se povuče, on je marioneta“, navodi se u poruci.

LockBit radi sa trećim licima da hakuje kompanije i vladine agencije

LockBit-ove mete su brojne, navodi ovaj medij.

Od srede je na svojoj veb stranici imao psotavljene zahteve za otkupninom za 11 različitih kompanija, pored one za okrug Fulton.

Tokom godina, hakerska grupa je ciljala preko 2.000 žrtava i dobila preko 120 miliona dolara u novcu za otkup, prema Ministarstvu pravde SAD-a.

Njihove mete poslednjih godina uključuju Boring, Nacionalnu zdravstvenu službu Velike Britanije i Кraljevsku poštu i državnu Industrijsku i komercijalnu banku Кine, koja je u vlasništvu države.

Grupa ne radi uvek sama, već razvija sofisticirane alate za hakovanje ransomware i iznajmljuje ih drugim hakerima.

Nije jasno koje druge organizacije možda rade sa LockBit-om na hakovanju u okrugu Fulton.

„LockBit deo ruskog sajber kriminala“

LockBit je u prošlosti tvrdio da je bio „potpuno apolitičan“, rekao je Oz Alaše, izvršni direktor i osnivač firme za sajber bezbednost CybSafe.

Ali grupa je takođe duboko uključena u rusku sajber-kriminalnu scenu, rekao je Кrebs. Pošto radi sa toliko različitih filijala, njegove motive je teško razaznati, rekao je Alaše za Business Insider.

„Čak i kada bi motivi organizacije bili izvan finansijskog, isto se ne može reći za sve njene partnere i podružnice“, rekao je Alaše.

Alaše je rekao da LockBitove otvorenije političke poruke – kritika Bajdena i podrška Trampu – ne treba nužno shvatiti bukvalno.

„Uvek je teško razaznati značenje poruka poput one koju je LockBit objavio u subotu. Da li je izjava o podršci Trampu autentična ili samo žele da dospeju u medije, ne znamo“, rekao je on.

Кompjuterski sistemi okruga Fulton su hakovani 27. januara, a pojedine usluge korisnicima nisu bile dostupne nedeljama.

(Business Insider)

pročitaj više

Svet

EP usvojila rezoluciju: Putin snosi „ličnu“ odgovornost za smrt Navaljnog

Objavljeno

-

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su danas rezoluciju kojom se navodi da ruska država i njen predsednik Vladimir Putin „lično“ snose krivičnu i političku odgovornost za smrt opozicionog lidera Alekseja Navaljnog i da za to moraju odgovarati.

Evropski parlament snažno osuđuje „ubistvo Alekseja Navaljnog“ i daje punu podršku njegovoj udovici u naporima da nastavi njegovim putem.

Poslanici su upozorili da je ubistvo Navaljnog još jedan znak rastuće i sistematske represije u Rusiji i zahtevaju nezavisnu i transparentnu međunarodnu istragu njegovog ubistva kako bi se otkrila istina, osigurala odgovornost i pravda, dodaje se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Politički sistem Rusije je pod kontrolom autoritarnog režima sa raširenom korupcijom koji koristi nameštene izbore kao privid demokratije i koncentriše svu vlast u rukama Vladimira Putina, dodaje se u rezoluciji.

Poslanici pozivaju EU, njene države članice i partnere istomišljenike širom sveta da nastave sa političkom, ekonomskom i vojnom podrškom Ukrajini, jer je to najbolji odgovor na agresivnu praksu režima iz Kremlja.

Odlučujuća pobeda Ukrajine može dovesti do istinskih promena u Ruskoj Federaciji, posebno deimperijalizacije, dekolonijalizacije i refederalizacije, a sve su to neophodni uslovi za uspostavljanje demokratije u Rusiji, smatra Evropski parlament.

Rezolucija je usvojena sa 506 glasova za, devet protiv i 32 uzdržana poslanika.

(Beta)

pročitaj više

Svet

EU: Nova direktiva za „Slapp“ tužbe, uvode se dve zaštitne mere

Objavljeno

-

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su novu direktivu kojom se novinari, aktivisti i njihove organizacije štite od tužbi koje imaju za cilj smanjivanje sloboda govora, takozvanih SLAPP tužbi, objavio je EU Info centar.

Evropski parlament je sa 546 glasova za, 47 protiv i 31 uzdržan, usvojio novu direktivu, kako bi se osiguralo da pojedinci i organizacije koji rade na pitanjima od javnog interesa, kao što su osnovna prava, optužbe za korupciju, zaštita demokratije ili borbe protiv dezinformacija, dobiju zaštitu EU od neosnovanih i uznemirujućih tužbi.

Zaštitne mere će se primenjivati na sve prekogranične predmete, osim kada su i tuženi i tužilac iz iste zemlje EU kao i sud ili kada je predmet relevantan samo za jednu državu članicu.

Poslanici Evropskog parlamenta su obezbedili da žrtve budu snažnije zaštićene uvođenjem dve zaštitne mere – prevremenog odbacivanja ako je slučaj neosnovan, i mogućnosti da se od tužioca traži da plati procenjene troškove postupka, uključujući pravno zastupanje okrivljenog i naknadu štete.

Ako tuženi zatraži prevremeno izuzeće, na tužiocu je da dokaže da postoje razlozi za nastavak postupka.

Sud, takođe, može da izrekne druge kazne podnosiocima zahteva, koji su često političari, korporacije ili lobi grupe, poput toga da im naloži da plate odštetu za štetu, navodi se u obrazloženju.

Kako bi se izbegla „kupovina nadležne institucije“, odnosno kada podnosilac zahteva izabere jurisdikciju u kojoj su mu šanse za uspeh najveće, nova pravila obezbeđuju da presude trećih zemalja u neosnovanim ili uvredljivim postupcima protiv pojedinaca ili institucija iz EU neće biti priznate.

Direktiva će stupiti na snagu dvadesetog dana nakon objavljivanja u Službenom listu EU, a države članice imaće dve godine da prenesu pravila u svoje nacionalne sisteme, dodaje se.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Evroposlanici kritikuju odnos Srbije prema Rusiji, uticaj na region i nepoštene izbore

Objavljeno

-

Evropski parlament usvojio je rezoluciju o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije u 2023. godini u kojoj je izrazio zabrinutost zbog odbijanja Srbije da se priključi sankcijama protiv Rusije i destabilišućeg uticaja srpskih vlasti na region.

Izraženo je i žaljenje zbog toga što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na izborima u decembru „sistematski zloupotrebljavao institucije i medije“, zbog čega izbori nisu bili u skladu sa međunarodnim standardima i nisu održani pod fer uslovima.

U rezoluciji se izražava „izrazita zabrinutost zbog efekta prelivanja ruske agresije na Ukrajinu, posebno na južno susedstvo (EU), šire područje Mediterana, južni Kavkaz, centralnu Aziju i Bliski istok“.

Izražava se „žaljenje zbog malignog ruskih uticaja, hibridnog rata i kampanje dezinformacije u tim regionima i poziva na veći angažman i podršku EU“.

EP u dokumentu, koji je sastavio spoljnopolitički odbor EP (AFET), konstatuje da se većina država Zapadnog Balkana uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“.

Beogradu je upućen poziv da to što pre takođe učini, „posebno imajući u vidu da je Srbija jedna od jako malog broja evropskih zemalja koje se nisu priključile sankcijama EU usvojenim kao odgovor na rusku agresiju“.

U rezoluciji se podseća da je napredak na putu u EU „moguć samo ako se zemlja koja je u pitanju uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i postigne značajan progres u sprovođenju reformi povezanih sa EU“.

Dodaje se i da ostaje „velika zabrinutost zbog destabilišućeg uticaja koje srpske vlasti imaju na ceo region“.

EP je je izrazio zabrinutost i zbog nepravilnosti i proceduralnih manjkavosti na decembarskim izborima u Srbiji, o kojima su izvestile posmatračke misije EU (I-EOM) i ODIHR.

Naglašava se da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u samoj srži njenog ulaska u EU i pozivaju kompetentna tela da sprovedu temeljitu istragu u skladu sa preporukama I-EOM, a srpsko se rukovodstvo ohrabruje da omogući konstruktivan, inkluzivan dijalog na celom političkom spektru o neophodnim reformama.

EP „žali zbog činjenice što su parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji 17. decembra, zahvaljujući sistematskoj zloupotrebi institucija i medija koju je vršio predsednik (Aleksandar Vučić) kako bi stekao nepravednu i neprimerenu prednost, odstupili od međunarodnih standarda i obećanja Srbije da će održati slobodne i fer izbore“.

Poslanici navode i da se ne može smatrati ta su izbori održani pod fer uslovima i da je zapanjen izveštajima o rasprostranjenim izbornim nepravilnostima.

U rezoluciji se pozivaju i Evropska komisija i Svet EU da preduzmu mere protiv srpskih vlasti ukoliko bi se pokazalo da su one bile direktno umešane u oružani napad u Bnjskoj, na severu Kosova u septembru 2023. i na nasilje koje je izbilo na Kosovu u maju te godine, „ili ako srpske vlasti odbiju da u potpunosti sarađuju“.

Evroposlanici u rezoluciji izražavaju i ozbiljnu zabrinutost zbog izjave predsednika Srbije u kojoj je u februaru podržao moguću vojnu intervenciju Kine protiv Tajvana, suprotno politici EU koja se zalaže za status kvo u Tajvanskom moreuzu i protivi se bilo kakvim jednostranim potezima, a posebno vojnim.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putin: Besmislice su priče da ćemo napasti Evropu

Objavljeno

-

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je Rusija dokazala da je sposobna da odgovori na najteže izazove, dodajući da ona nikome neće dozvoliti da se meša u njene unutrašnje stvari, i da će nastaviti da brine o svojim demokratskim institucijama.

“Samo jedinstveni možemo da realizujemo sve što smo zamislili. Dokazali smo da je Rusija spremna da odgovori na svaki izazov“, rekao je Putin tokom obraćanja pred Federalnom skupštinom, prenosi RIA.

Putin je istakao da su se borbene sposobnosti Oružanih snaga Rusije višestruko uvećale, i da ruske snage na svim pravcima “samouvereno nareduju i oslobađaju teritorije“.

pročitaj više

U TRENDU