Usled rastućih troškova života i neizvesne ekonomije, potrošači u nedostatku novca sve ređe ostavljaju napojnice i još više negoduju na pozive za ostavljanje bakšiša.

– Inflacija i generalno ekonomska nelagodnost čine Amerikance “škritjim” kada su u pitanju ove navike, ali i dalje se součavamo sa većim pozivima za ostavljanje bakšiša nego ikada ranije – priča analitičar Ted Rozman.

Mnogi osećaju da se taj pritisak povećao u odnosu na prošlu godinu piše CNBC.

Međutim, dve trećine Amerikanaca ima negativan stav kada je reč o ostavljanju bakšiša prema Bankrate-u, pogotovo kada je reč o beskontakntim i digitalnim plaćanjima sa unapred određenim opcijama koje mogu da se kreću između 15% i 35% za svaku transakciju.

– Sada morate da se potrudite da ne dajete napojnicu i to je ono što mnogi ljudi zameraju – dodaje Rozman.

Ostavljanje 20 odsto bakšiša je i dalje praksa u restoranima, kažu stručnjaci za bonton. Ali manje je konsenzusa oko napojnice za kafu ili druge transakcije koje u prošlosti uopšte nisu uključivale napojnicu.

Međutim sa druge strane, plata radnika većinski se zasniva na ostavljenom bakšišu. I tu nastaje problem.

Prosečna plata za radnike u brzoj hrani i šalterima je 14,34 dolara na sat za zaposlene sa punim radnim vremenom i 12,14 dolara za zaposlene sa skraćenim radnim vremenom, uključujući napojnice, prema najnovijim podacima američkog Biroa za statistiku rada.

– Ljudi treba da znaju da je život te osobe u velikoj meri zasnovan na tome koliki se bakšiš ostavlja – ističe Erik Plam, osnivač i izvršni direktor startapa Uptip sa sedištem u San Francisku, koji ima za cilj da olakša bezgotovinsko davanje bakšiša.

(Telegraf.rs)

“Nije do temperature, već do vlažnosti vazduha”, obično je rečenica koju najviše puta čujete u svom okruženju kada dođu letnji dani.

Za ljude, izreka je tačna: to je vlaga koja “visoke” temperature dovodi do ivice “neizdrživih”.

Ali to se takođe odnosi i na: klima uređaje.

Dobro je poznato da mnogi klima uređaji jedu struju. Tačnije, klimatizacija generiše oko 4 odsto globalne emisije štetnih gasova, dva puta više nego cela avio-industrija.

Ali ono što mnogi ljudi ne shvataju je da većina klima uređaja koristi enormnu količinu energije usmerenu samo ka uklanjanju vlage iz vazduha.

Uklanjanje vlage je ključno za ljudsko zdravlje i udobnost, ali grupa stručnjaka upozorava da trenutne generacije klima uređaja nisu spremne za vrelu i vlažnu budućnost.

– Klimatizacija ima tendeciju da preterano rashladi prostoriju kako bi izvukla vlažnost iz vaduha. Odnosno koriste više energije nego što treba – priča direktorka globalnog programa za efikasno hlađenje Nihar Shah za The Washington Post.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, otprilike 10 klima uređaja će se prodavati svake sekunde od sad pa do 2050. godine.

Očekuje se da će Indija i Kina zajedno kupiti milijarde klima uređaja u naredenih nekoliko decenija, dok stanovnici pokušavaju da se zaštite od sve viših temperatura.

– Potražnja za hlađenjem će eksplodirati – rekao je Ankit Kalanki, menadžer za zgrade bez ugljenika u RMI.

(Telegraf.rs)

Kompanija Majkrosoft Srbija obeležila je 20 godina delovanja u Srbiji i najavila da planira da bude još snažnija podrška svim srpskim kompanijama i organizacijama, od startapa, malih i srednjih poduzeća do velikih kompanija, nevladinih organizacija i tela javne uprave i podrži nihov digitalni rast i razvoj.

Predstavnici Majkrosofta u Srbiji istakli su da digitalizacija donosi veću otpornost na promene i veću konkurentnost.

Dokazano je da su digitalno razvijenija društva ekonomski jača, “zelenija” te produktivnija i kompetitivnija, kao i da najnovije tehnologije poput veštačke inteligencije dodatno menjaju poslovno okruženje i ubrzavaju razvoj.

(Tanjug)

Međugodišnja inflacija u Srbiji u martu i aprilu je bila veća nego u Evropskoj uniji, ali i manja nego u nekim zemljama članicama EU, navodi se u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije.

U publikaciji se navodi da je međugodišnja inflacija, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena u Srbiji, u martu iznosila 15,5 odsto, a u aprilu 14,8 procenata, dok je u Evropskoj uniji martovska inflacija iznosila 8,3 odsto a aprilska 8,1 procenat.

U martu su veću inflaciju od naše imale Estonija – 15,6 odsto, Češka – 16,5 procenata, Letonija – 17,2 odsto i Mađarska – 25,6 procenata, dok je u aprilu veća međugodišnja inflacija od one u Srbiji zabeležena u Letoniji gde je iznosila 15,0 procenata i u Mađarskoj 24,5 odsto.

(Tanjug)

Izvršni odbor NBS odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25 odsto.

Povećana je i stopa na depozitne olakšice na pet osto, kao i stopa na kreditne olakšice na 7,5 odsto, saopštila je NBS.

“Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije“, navodi se u saopštenju.

(Tanjug)