Štrajk su najavili Sindikat RTS Nezavisnost i Strukovni sindikat radnika RTS-a jer rukovodstvo javnog servisa nije odgovorilo u zadatom roku na njihove zahteve za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, najavili su ranije.

Zaposleni traže povećanje cene rada i povećanje iznosa za topli obrok i regres, zatim pravo na dostojanstven i bezbedan rad na javnom servisu, poštovanje Kolektivnog ugovora, kao i pravednu i realnu sistematizaciju poslova.

Zahtevi štrajkača su i prijem honorarnih saradnika u stalni radni odnos i funkcionisanje RTS-a u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima.

(N1)

Delegacija stručnjaka za posttraumatski tretman mladih, kulturu sećanja i društveni dijalog će danas i sutra 1. i 2. juna, na poziv Vlade Republike Srbije, a uz posredovanje Norveške ambasade, biti u poseti Beogradu. Tim eksperata sastoji se od članova tri institucije: Utoja centra, Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju iz Trondhajma – NTNU i Centra za studije o nasilju i posttraumatski stres – NKVTS. Centar sprovodi istraživanja o nasilju i traumatskom stresu i ima za cilj da pomogne onima koji su pogođeni nasiljem i traumom.

Centar je međunarodno orijentisan i razvija znanja na međunarodnom, akademskom nivou. Planirano je da norveški stručnjaci posete OŠ “Vladislav Ribnikar” gde će se sastati sa predstavnicima nadležnih ministarstava i predstavnicima Saveta roditelja. Kasnije će se u Institutu za mentalno zdravlje sastati sa psihijatrima i psiholozima, navodi se u saopštenju Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

Takođe, tim će se sastati i sa premijerkom Anom Brnabić i učestvovaće u sastanku Radne grupe za mentalno zdravlje i podršku mladima, kojom upravlja premijerka. U planu je i poseta mestima gde se desilo drugo masovno ubistvo u opštinama Mladenovac i Smederevo i sastanak sa predstavnicima lokalne vlasti.

Norveška strana će predstaviti svoja iskustva vezano za period posle tragičnog događaja na ostrvu Utoja 2011. godine, kada je ubijeno 69, većinom mladih osoba. Takođe, sa srpskom stranom će se razgovarati o mogućnosti da se primene modeli podrške mladima koje su norveški stručnjaci upotrebili u posttraumatskom tretmanu. Biće reči i o norveškom modelu za pomirenje i društveni dijalog.

Članovi tima su: dr Sine Stensland – pedijatar sa specijalizacijom za zdravstvene posledice masovnih trauma kod dece i dr Harald Bakelund – psiholog sa specijalizacijom za PTSD, oboje iz NKVTSa, g. Jergen W. Fridnes – direktor Utoja centra i prof. Tur Ajnar Fagerland – profesor istorije, stručnjak za kulturu sećanja sa Univerziteta u Trondhajmu.

Norveška je, posle tragičnog događaja na Utoja ostrvu u julu 2011. godine, osmislila modele programa za rad multidisciplinarnih timova sa mladima i to u prepoznavanju ugroženih, praćenju njihovog zdravstvenog stanja i njihov dugoročni psiho-socijani oporavak.

Podsetimo, u pucnjavi koja se 3. maja, oko osam sati ujutru, dogodila u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, ubijeno je 10 osoba – osam đaka smrtno je stradalo na licu mesta, kao i čuvar škole, a jedna devojčica preminula je u bolnici. Zbog pucnjave je uhapšen dečak (13), učenik sedmog razreda te škole.

Masovno ubistvo koje je takođe promenilo živote građana Norveške i šokiralo svetsku javnost, desilo se 22. jula 2011. godine, kada je Norvežanin Andres Brejvik, ekstremista i “ideološki terorista”, u Norveškoj, na ostrvu Utoja blizu Osla, ubio 69 studenata u roku od 85 minuta.

(Blic)

Članstvo u mreži “Za izbeglice” potpisalo je osam kompanija i poslovnih asocijacija među kojima su neki od najvećih poslodavaca u Srbiji i ključni akteri u maloprodajnoj, turističko-ugostiteljskoj i drugim industrijama, kao i uslugama izgradnje kapaciteta i biznis konsaltinga, rečeno je danas prilikom predstavljanja ove mreže na konferenciji „Uloga privatnog sektora u integraciji izbeglica“.

U saopštenju kancelarije Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji, koji je jedan od inicijatora osnivanja ove mreže, se navodi da članice ove mreže izbeglice mogu podržati na razne načine i to zapošljavanjem i stažiranjem, edukacijama, donacijama proizvoda, pružanjem stručne podrške, javnim komunikacijama, kao i podrškom projektima koji pomažu prisilno raseljenima.

(Tanjug)

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić uputila je otvoreno pismo najmlađim građanima povodom Međunarodnog dana dece koji se danas obeležava širom sveta i, između ostalog, im poručila, da je detinjstvo najlepše doba i da ne dozvole da prođe bez iskrenog osmeha.

„Draga deco, svaki dan je vaš, ali danas je svakako jedan poseban. Danas je Međunarodni dan deteta, dan kada i vi i mi treba da uradimo samo jedno – vi da budete deca, a mi ponosni što vas imamo. Danas je dan i kada treba da nas podsetite koliko je lepo biti dete, koliko je važno uživati u detinjstvu, verovati u sebe, živeti punim plućima i radovati se svakom novom danu. Verujte nam, detinjstvo je najlepše doba i zato ne dajte da vam prođe bez iskrenih osmeha, mnogo druženja, pregršt snova i želja”, kazala je ministarka.

Ona je poručila deci da biraju svoj put, ali da se uvek nađu i svojim prijateljima na njihovom putu.

(Tanjug)

Tokom prvih šest godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 1. juna 2017. godine, nadležnim tužilaštvima u Beogradu je prijavljeno ukupno 73.765 slučajeva porodičnog nasilja, a to je ujedno i broj slučajeva koje su razmatrale grupe za koordinaciju i podršku sa područja gravnog grada.

Broj prijavljenih i razmotrenih slučajeva povećavao se iz godine u godinu, a praktično je dupliran od prve godine primene Zakona sa 7.751 na 15.925 tokom proteklih godinu dana.

Grupe za koordinaciju i saradnju održale su 3.197 sastanaka za šest godina primene ovog zakona i izradile 48.092 individualna plana zaštite i podrške žrtvama.

(Tanjug)