ostanimo u kontaktu

Region

EU Orbanu dala još 24 sata: Mora hitno da donese odluku o Ukrajini

Objavljeno

-

Lideri država članica Europske unije okupiće se sutra na vanrednom samitu u Briselu na kojem će pokušati slomiti otpor mađarskog premijera Viktora Orbana da odobri paket makrofinansijske pomoći Ukrajini. Posljednjih dana i nedelja vode se intenzivni razgovori kako bi se došlo do rešenja, ali ishod još nije siguran.

“Cilj je uveriti Mađarsku da se pridruži ostalim 25 država. Do danas se u tome nije uspelo i sada je pitanje kako će se Orban postaviti na samitu”, rekao je jedan evropski diplomatski izvor.

Pre samita koji počinje u četvrtak ujutro lideri će se okupiti večeras na neformalnoj večeri. Šefovi država ili vlada zemalja članica razgovaraće o reviziji sedmogodišnjeg proračuna, unutar kojeg je predviđen paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra za sledeće četiri godine, prenosi Index. hr.

Orban blokirao odluku

Na zadnjem samitu, sredinom decembra prošle godine, 26 zemalja je podržalo pregovarački okvir koji je predložio predsednik Evropskog veća Šarl Mišel, međutim, izostao je pristanak mađarskog premijera Viktora Orbana i odluka nije donesena jer je za nju potreban konsenzus svih država članica.

Predlog predviđa povećanje Višegodišnjeg finansijskog okvira (VFO) za razdoblje od 2021. do 2027. za 64.6 milijardi evra. Od toga je samo 21 milijarda svežeg novca, to jest, toliko bi države članice morale povećati svoj doprinos proračunu, 10,6 milijardi evra dobilo bi se preraspodelom postojećih sredstava, a preostale 33 milijarde su samo jamstva za zajmove koje bi EU podigla i prosledila Ukrajini po povoljnim uslovima.

Ukupni predloženi paket za Ukrajinu iznosi 50 milijardi evra, od čega su 17 milijardi bespovratna sredstva, a 33 zajmovi.

Tražio odmrzavanje svih EU sredstava za Mađarsku

Orban je zbog protivljenja pomoći Ukrajini blokirao celi paket. Za svoj pristanak tražio je odmrzavanje svih evropskih sredstava namenjenih Mađarskoj. Komisija je pre decembarskog samita odmrznula 10.2 milijarde evra mađarskih sredstava, a ostala je još oko 21 milijarda koja je i dalje blokirana.

Orban je poslednjih dana signalizirao da je spreman podržati paket pomoći Ukrajini u okviru sedmogodišnjeg proračuna, ali pod uslovima da se o tom odlučuje svake godine, i to jednoglasno. To je neprihvatljivo ostalim državama članicama i nije u skladu sa evropskim pravilima.

Unutar EU povećava se pritisak na Orbana da prestane s ucenjivanjem, na šta on uzvraća da je Evropska unija ta koja ucenjuje Mađarsku.

Britanski dnevnik Financial Times objavio je, pozivajući se na jedan radni dokument, da je 26 zemalja članica spremno, ako Orban ostane pri svom stavu, javno da zapreti Mađarskoj da će ostati bez svih sredstava iz evropskog proračuna, što bi onda za posledicu imalo odvraćanje investitora od ulaganja u Mađarsku i slabljenje njene valute.

Mogućnost bilateralne pomoći

Ako Orban ne pristane na kompromis, spominje se mogućnost da 26 država članica bilateralno osigura pomoć Ukrajini u predviđenom iznosu. Ali, to je dosta komplikovano, između ostaloga i zato što u pojedinim zemljama članicama to moraju odobriti njihovi nacionalni parlamenti. Osim toga, gubi se predvidivost finansijske pomoći, što se navodi kao jedan od ciljeva politike EU prema Ukrajini.

Izvan revizije VFO-a razgovarat će se i o povećanju sredstava za vuropski instrument mirovne pomoći (EPF) za pet milijardi evra godišnje u sledeće četiri godine. Iz toga instrumenta se plaćaju oružje i streljivo koje države članice dostavljaju Ukrajini iz svojih zaliha. Čelnici će takođe razgovarati i o stanju na Bliskom istoku.

(Index.hr)

Region

Milan Knežević: Glasanje Crne Gore za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez

Objavljeno

-

Glasanje za rezoluciju o Srebrenici bio bi katastrofalan potez Crne Gore, izjavio je danas lider Demokratske narodne partije (DNP) i poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević.

„Smatram da Crna Gora treba da bude protiv rezolucije, jer da glasa za, onda je i Crna Gora zajedno sa Srbijom i Republikom Srpskom genocidna država. Saopštio sam premijeru Milojku Spajiću da bi to bio katastrofalan potez zvanične Crne Gore. Ukoliko se to desi nepovratno ćemo uništiti svoje odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom“, naveo je Knežević za Jutarnji program RTRS.

Nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora podržati rezoluciju, usledila je najava da će uz posredovanje SAD Crna Gora predati dva amandmana na nemačku rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.

pročitaj više

Region

Hrvatska je ušla u nedelju odluke ko će formirati vlast

Objavljeno

-

Hrvatska je danas ušla u nedelju odluke o tome ko će formirati parlamentarnu većinu i vladu, a gotovo je izvesno da će to biti HDZ, aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i Domovinski pokret Ivana Penave, uz podršku nekih preletača, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorada Pupovca.

Domovinski pokret je u kampanji tvrdio da zasigurno neće formirati vlast sa HDZ-om, sa SDS S-om Milorada Pupovca i platformom Možemo!.

Pregovori Plenkovića i Penave o formiranju postizborne koalicije biće nastavljeni danas, pošto su dve opcije približe stavove.

pročitaj više

Region

U Severnoj Makedoniji 8. maja parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih

Objavljeno

-

U Severnoj Makedoniji će u sredu biti održani parlamentarni i drugi krug predsedničkih izbora.

U drugom krugu će se za mesto šefa države boriti kandidati opoziocione VMRO DPMNE Gordana Siljanovska Davkova i vladajućeg SDSM, aktuelni predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Gordana Siljanovska Davkova je u prvom krugu, održanom u sredu 24. aprila osvojila 363.085 ili 40,09 odsto glasova, a Stevo Pendarovski 180.499 ili 19,93 odsto glasova.

Da bi Severna Makedonija dobila predsednika izlaznost mora biti najmanje 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima će učestvovati 17 izbornih lista, a pet koalicija i tri partije su predale liste u svih šest izbornih jedinica.

Kandidate u svim izbornim jedinicama imaju koalcija SDSM „Za evropsku budućnost“, VMRO DPMNE „Tvoja Makedonija“, najveće albanske partije DUI „Evropski front“, albanske opozicije „Vredi“ i partije Grom „Hrabro za Makedoniju“, kao i partija „Levica“, „Znam – Za našu Makedoniju“ i „Rodina Makedonija“.

Ankete predviđaju da će najveći broj mandata u parlamenetu sa 120 mesta osvojiti koalicija konzervativne makedonske partije VMRO DPMNE.

Prema Državnoj izbornoj komisiji (DIK), za predsedničke izbore upisano je 1.814.317, a za parmentarne ukupno 1.815.350 birača.

Predsednik Sobranja Severne Makedonije Jovan Mitreski raspisao je polovinom februara sedme predsedničke i 11. parlamentarne izbore.

Datumi tih redovnih predsedničkih i parlamentarnih izbora dogovreni su 4. decembra prošle godine na sastanku lidera parlamentarnih stranaka.

(Beta)

pročitaj više

Region

Mađarska spremna za predsedavanje EU

Objavljeno

-

Mađarska je spremna da preuzme predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, poručio je zamenik ministra za EU poslove Pal Barna Žigmond.

On je u objavi na Fejsbuku napomenuo da će u trenutnom političkom i ekonomskom okruženju predsedavanje EU biti “uzbudljiv izazov“, prenosi MTI. ž

Žigmond je citirao predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da je uveren i pun nade u vezi sa mađarskim predsedavanjem i napomenuo da je trenutno premijer Viktor Orban jedini šef vlade u EU koji će po drugi put biti na čelu rotirajućeg predsedništva.

Naglasio je da je predsedavanje Mađarske 2011. bilo uspešno, dodajući da se “na osnovu tih iskustava mađarska vlada sprema za sledeće”.

Dok presedava EU, Mađarska će učiniti sve da “obnovi mir i bezbednost u Evropi u skladu sa voljom očeva osnivača i sa očekivanjima evropskih građana“, što zahteva “jačanje pro-mirovnih, suverenističkih snaga“, istakao je Žigmond.

pročitaj više

Region

Političari u Nemačkoj: Crna Gora u EU do 2026.

Objavljeno

-

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Ruski napad na Ukrajinu ljudima je jasno stavio do znanja da odugovlačenje, kao što je praktikovano s državama Zapadnog Balkana, može biti opasno“, rekao je Hofrajter u razgovoru s novinarima povodom 20. godišnjice velikog proširenja Evropske unije na istok, koje je obeleženo u sredu 1. maja, piše DW.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.

Kritike na račun Srbije

Nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe se zalažu za brzo prihvatanje, prenosi agencija Rojters i ujedno podseća da je premijer Crne Gore Milojko Spajić, prilikom nedavne posete Berlinu, istakao da je njegova vlada odlučna da nastavi neophodne reforme u oblasti pravosuđa.

Agencija takođe navodi da prema Srbiji, takođe kandidatkinji za članstvo u EU, postoje rezerve. Evropska unija zbog nedostatka reformi već dugo kritikuje vladu u Beogradu, koja demonstrativno održava bliske kontakte s Rusijom i Kinom, uprkos procesu pridruživanja, ukazuje Rojters.

Kriterijumi?

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga Anton Hofrajter smatra da je važno poslati signale Rusiji i Kini. „Sada bi trebalo jasno da stavimo do znanja da smo, zbog sve većih pretnji i geopolitičke neophodnosti, shvatili da nešto mora da se promeni u procesu pridruživanja EU“, rekao je Hofrajter.

On je takođe naglasio da kriterijumi za pristupanje neće biti oslabljeni. Građani zemalja EU moraju biti u mogućnosti da se „oslone na činjenicu da će se nove članice pridržavati istih pravila kao i one stare“, zaključio je političar nemačkih Zelenih.

(DW)

pročitaj više

U TRENDU