Deseti brend u ponudi AK Kompresor

Auto kuća Kompresor, jedan od vodećih dilera i servisera automobila u Srbiji, ponosno je objavila saradnju sa renomiranim francuskim brendom automobila, Citroën. Tim povodom, otvoren je novi Citroën salon na Dorćolu, obeležavajući početak jedinstvene ponude vozila i servisa za sve ljubitelje ovog brenda. Citroën je deseti brend u ponudi AK Kompresor, a rezultati govore da je u svakom od brendova koje zastupa lider, što potvrđuje dugogodišnju predanost i ulogu na tržištu. 

Svečanom otvaranju prisustvovali su predstavnici AK Kompresor i Citroën, koji su izrazili svoje zadovoljstvo zbog ove uzbudljive saradnje. 

,,Ponosni smo što je jubilarni, deseti brend u našoj ponudi upravo Citroën i čvrsto verujemo da će ovo partnerstvo biti značajno za obe strane. Potrudićemo se da, zahvaljujući našem zaokruženom sistemu i multibrend viziji, u koju smo i dalje spremni da ulažemo, predstavlimo brend na najbolji način i kupcima približimo sve prednosti Citroën vozila, poznatih po inovativnosti, francuskom šarmu i udobnosti. Sigurni smo da će se ova lokacija postati novo omiljeno mesto ljubitelja Citroën brenda, iako nekonvencionalno za dilerstvo vozila, jer retko gde u svetu možete naći dilerstvo u istoj ulici gde i Narodno pozorište, odnosno na manje od kilometra od Trga republike.“, istakao je Ivan Ristić, generalni direktor AK Kompresor. 

Ponosan na saradnju sa AK Kompresor, generalni direktor Avtonova KAB Viktor Naskovski, naglasio je da su sa brendom Citroën spremni da zajednički osvajaju što više kupaca. Stoga, pored servisnog centra koji se nalazi u sklopu ovog objekta Auto kuća Kompresor će poslovati i u servisnom centru u Rakovici koji je takođe od danas ovlašćeni Citroën servis, tako da će naši postojeći, a i budući klijenti imati više opcija za servisiranje i održavanje njihovih vozila. 

Auto kuća Kompresor, sa svojom bogatom istorijom poslovanja od 2006. godine, nosilac je ovlašćenih prava za prodaju i servisiranje motocikala, putničkih i lakih komercijalnih vozila, nudeći širok izbor renomiranih brendova. Sa impresivnim tržišnim učešćem od oko 10 odsto, svaki deseti novi automobil u Srbiji dolazi iz Auto kuće Kompresor. Uz rast dilerstava novih vozila, podršku rezultatima  daju sestrinske kompanije koje zaokružuju poslovni model AK Kompresor. Jedna od njih je  Autoland, salon polovnih automobila koji ove godine investira u najveći prodajni centar na tržištu. Takođe i uspešna kompanija, za najam vozila AAA-1 rent, koja je pored Sixt franšize, od ove godine i Arval partner za region Srbije, Crne Gore i BIH. 

Iako je nama posve neprirodno videti vožnju levom stranom puta te volan na desnoj strani, u nekim zemljama je to sasvim prirodno. Čak je prilično i odvažno reći „nekim“, s obzirom da levom stranom ulice vozi otprilike jedna trećina svetske populacije.

Ok, većina tih zemalja su nekadašnje britanske kolonije, ali neke i nisu, pa proverimo u kojim se to zemljama vozi „krivom“ stranom, prenosi punkufer.dnevnik.hr.

Velika Britanija

Ujedinjeno Kraljevstvo ima dugu istoriju vožnje levom stranom, koja seže sve do rimskog doba. S obzirom kako su većina ljudi desnoruki, koncept jahanja konja s leve strane postao je uobičajena praksa kako bi desna ruka bila spremna za napad u slučaju neočekivane zasede. Papa Bonifacije VIII godine 1300. odobrio je zvanično „pravilo puta“ po kojem svi putnici treba da se drže na levoj strani ulice.

Čak i kad su vagoni postali primarno prevozno sredstvo, leva strana puta ostala je uobičajena u Ujedinjenom Kraljevstvu, dopuštajući vozačima da im desna ruka ostane slobodna. Tokom 18. veka donet je zakon koji propisuje da sav promet u Londonu ostane na levoj strani, što je dovelo do širenja pravila po celoj Britaniji, gde je i dalje čvrsto na snazi.

Japan

Postoji nekoliko argumenata zašto je Japan usvojio vožnju levom stranom. Neki Japanci veruju da se njegovo poreklo može pratiti unazad do samuraja, koji su mač nosili na levoj strani, a izvlačili bi ga desnom rukom ako bi sreli napadača u nekoj od uskih, krivudavih ulica.

To je značilo da će ratnici koji jašu na konjima moći slobodno izvući svoje mačeve na prvi znak napada (dakle, sličan razlog kao i u Britaniji). Tokom 19. veka Japan je uspostavio čvrst odnos s UK, te su Britanci pomogli Japanu u uspostavljanju industrijalizovanog transportnog sistema, uključujući složenu železničku mrežu koja se temelji na „levom prometu“. Ovo je zacementiralo britansku tradiciju saobraćaja levom stranom u japanskom društvu.

Australija

Kao britanska kolonija do 1901. Australija je prihvatila saobraćak levom stranom jednostavno zato što je nekad bila pod britanskom vlašću. Rani drumski i železnički sistemi izgrađeni su oko sistema levog saobraćaja koji je ostao na snazi ​​do danas.

Ovo je samo jedan primer bliskog i trajnog odnosa koji postoji između Ujedinjenog Kraljevstva i Australije, uprkos činjenici da je Australija danas potpuno nezavisna. Uglavnom, Britanci su, čini se zasad, celi svet naučili kako da vozi levom stranom jer se i na Novom Zelandu, koji je takođe nekad bio britanska kolonija, još uvek vozi levom stranom.

Indija

Još jedna bivša britanska kolonija, Indija, nastavila je da koristi vožnju levom stranom kao rezultat svoje istorije pod britanskom vlašću. Dok je Indija 1947. donela Indijski zakon o nezavisnosti, saobraćaj levom stranom puta ostao je mali znak duge i komplikovane istorije nacije, te se nije prešlo na vožnju desnom saobraćajnom trakom.

Švedska

Pre nego nas napadnete, recimo kako su Šveđani nekad vozili levom stranom, tačnije sve do 3. septembra 1967. godine. Danas je taj dan poznat pod nazivom Dagen – H. Iako je i pre same promene 90 odsto Šveđana posedovalo automobile s volanom na levoj strani i iako su susedne zemlje vozile desnom stranom, promena je u zemlji dočekana vrlo nevoljno.

Na dan promene, saobraćaj je bio zabranjen preko noći, kako bi se automobili kad se ujutro pokrenu, mogli pravilno usmeravati. Napravljena je sveobuhvatna kampanja, ali su ipak usledile neminovne saobraćajne nesreće (srećom s uglavnom minornim posledicama) čiji je broj tek 1969. postao jednak broju pre promene strana.

I da, dodajmo da je nakon Šveđana još jedna evropska zemlja promenila vožnju iz leve traku u desnu. Godine 1968. to je učinio i Island.

Proizvođači su se potrudili da na ovogodišnjem Sajmu automobila u Minhenu prikažu kako bi trebalo da izgleda budućnost električnih automobila, što je u saglasju sa namerom Nemačke vlade da do 2030. na putevima bude najmanje 15 miliona električnih vozila na baterije (BEV).

U julu 2023. u Nemačkoj je registrovano 20 odsto više električnih automobila nego u istom periodu lane, a poslednja istraživanja pokazuju da Nemačkoj značajno rastu i brojevi novoregistrovanih vozila isključivo na električni pogon, takozvanih BEV (Battery Electric Vehicles).

Međutim, ako se sagleda kompletna statistika, odnosno broj električnih automobila u zemlji, onda je situacija na dan 1. jula ipak bila drugačija: udeo e-automobila u ukupnom broju registrovanih vozila u Nemačkoj iznosi samo 2,4 odsto – radi se o 1,17 miliona električnih vozila, objavio je portal Dojče vele.

(Tanjug)

Među 30 najvećih proizvođača automobila po tržišnoj kapitalizaciji, čak osam je kineskih, pet japanskih, tri indijska i jedan iz Vijetnama, dok je svega šest iz Evrope.

Prvo mesto, i nekako očekivano, zauzela je Tesla. Na listi “companiesmarketcap”, našla su se još četiri američka proizvođača.

Pozicije prvih pet najvećih proizvođača automobila po tržišnoj kapitalizaciji izgledaju ovako:

1. Tesla (SAD) $777.65 milijardi;

2. Tojota (Japan) $234.36 milijardi;

3. Porše (Nemačka) $97.66 milijardi;

4. BYD (Kina) $96.58 milijardi i

5. Mercedes Benc (Nemačka) $76.46 milijardi.

Na visokom šestom mestu, nalazi se auto-proizvođač iz Vijetnama, VinFast Auto, sa tržišnom kapitalizacijom od 68,49 milijardi dolara.

Za njim su BMV i Folksvagen na sedmom, to jest osmom mestu.

Zanimljivo, Hjundai (Južna Koreja) je tek na šesnaestom mestu sa tržišnom kapitalizacijom od $33.23 milijardi.

Poslednje mesto pripada kineskom auto-proizvođaču Gili sa kapitalizacijom od $12.63 milijardi.

Indijci su na petnaestom, sedamnaestom i dvadesetprvom mestu.

Švedski Volvo je na 35. i beleži pad za jedno mesto sa kapitalizacijom od 11,06 milijardi dolara.

Za nedelju dana 55. Međunarodni salon automobila i 15. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme “Motopassion” imali su je 102.239 registrovanih posetilaca.

Organizatori su saopštili da je Sajam održan u uslovima neverovatnih globalnih privrednih, energetskih, komunikacionih, tehnoloških i tržišnih promena u automobilskoj industriji, izazvanih, pored ostalog, posledicama globalne pandemije a potom i ukrajinske krize, nestašicom delova i komponenata, velikim tehnološkim zaokretima i novim konceptima poslovanja.

Ocenili su da je ta činjenica uslovila i odsustvo komercijalnog efekta i uobičajenih sajamskih popusta i lagera vozila za brzu isporuku.