ostanimo u kontaktu

Svet

Filmska životna priča osnivača WhatsApp-a: Od čišćenja podova i bonova za hranu do američkog sna

Objavljeno

-

Priča o Janu Koumu, redovnom studentu na prosečnom univerzitetu, stalno zaposlenom, koji je znao da je neki drugi životni ram njegova sreća. Od sanjarenja uz picu o aplikaciji koja je tada svima delovala kao bajka, do najveće tehnološke akvizicije svih vremena, od 19 milijardi dolara.

Prema poslednjim podacima, platformu za slanje poruka WhatsApp koristi tri milijarde ljudi. Broj poslatih poruka na dnevnom nivou iznosi oko 150 milijardi, što je za skoro 10% povećanje u odnosu na prošlu godinu. Samo u Indiji broj korisnika iznosi 390 miliona, dok je u Brazilu on 148.

Krilatica „game changer“, odnosno „onaj koji menja igru“ više je nego prikladna za izumitelja aplikacije bez koje je danas komunikacija nezamisliva.

Jan Koum je ukrajinsko-američki preduzetnik, suosnivač WhatsApp-a čije je putovanje od gradića u Ukrajini do trijumfa u Silicijumskoj dolini svedočanstvo o hrabrosti, istrajnosti, inovacijama i američkom snu koji samo malobrojni odsanjaju.

Njegovo detinjstvo nije romansirana teška priča, već stvarna. Rođen je u Kijevu 1976, ali je njegovo detinjstvo vezano za Fastiv, gradić od 40-ak hiljada stanovnika smešten na čvorištu železničkih puteva koji spajaju centralnu Evropu, Rusiju i Aziju.

Jedinac majke domaćice i oca građevinca usmerenog na zidanje bolnica i škola. Ruralni život za kojim Koum i danas žudi, bio je često lišen tople vode, telefona, i još nekih parametara bazično skromnog življenja. Sa 16 godina sa majkom i bakom kreće put Amerike u Santa Klaru, grad Mauntin Vju, sastavni deo rane istorije i rasta Silicijumske doline i sedište brojnih tehnoloških velikana (Gugla, Alfabeta, Linkdina, Kuore, Junikoda, Majkrosofta).

Život ni u Kaliforniji nije prestajao da melje. Majka je radila kao bejbisiterka, dok je on čistio podove u lokalnoj prodavnici hrane. Ni to nije bilo sve, jer otac nikada nije ni stigao do Amerike. Usled tešle bolesti je preminuo 1997. godine, a samo tri godine kasnije umire i njegova majka.

Ostao je sam, sa svojim mislima, genijalnošću i interesovanjem za programiranje. Njemu dovoljno za početak, a mnogima verovatno tek lavirint očaja.

Na Univerzitetu San Hoze gde je studirao matematiku i računarstvo bio je zatvoren, i nije bio raspoložen za instant prisnost i američki „small talk“ – to su dubine i ponori Ukrajine koje je poneo sa sobom. Jeste bio zainteresovan za sve što je imalo veze sa tehnologijom, pa se pridružio hakerskoj grupi w00w00 na internet čet mreži, gde su mu bili dostupni serveri Silikon Grefiksa, na kojima je ćaskao sa suosnivačem tada revolucionarne mreže za deljenje muzike Nepster Šonom Faningom.

Prijateljstvo kao osnovna spona

Prvo zaposlenje – Ernst and Young, revizorski gigant u kojem je bio zadužen za bezbednost za stolom preko puta kojeg se nalazio Brajan Ekton, koji će mu postati prijatelj, softverski kolega u Jahuu, nešto kasnije suosnivač aplikacije WhatsApp. Njihovo prijateljstvo, u kojem je Ekton po godinama mogao da mu bude otac, posebno se razvilo nakon smrti njegovih roditelja i zaposlenja u Jahuu, u koji je došao na nagovor suosnivača Dejvida Fajloa, napustivši studije.

Nakon devet godina sage u Jahuu, obojica napuštaju kompaniju 2007. i filmski se, uz nešto malo ušteđevine, odlučuju na put po Latinskoj Americi.

Nakon uživanja u empanadama, arepama, frizbiju, apliciraju za posao u Fejsbuku gde bivaju odbijeni. Jedan podatak za sve nas koji se preispitujemo i pitamo se da li smo dovoljno dobri kada nas ne prepoznaju ili cene.

Dok je krckao ušteđevinu od 400.000 dolara držao je Ajfon u rukama i njihov tada sedam meseci star „App Store“. „Video“ je tada još nepostojeći WhatsApp među svim tim ikonicama, ali kome se tada obratiti? Nije poznavao nikoga iz startap biznisa, investitore, u vremenu u kojem ova forma ideja i planiranja nije imala podršku kompanija poput Ejndželista, Startap Grajnda, Andresen Horovica.

Jedno je ipak znao, i nije se prevario – običan posao nije bio za njega.

Snovi, vera, tajming

Ideja za WhatsApp proizašla je iz Koumove frustracije zbog propuštenih poziva dok je vežbao u teretani. Zamislio je jednostavnu, sigurnu platformu za slanje poruka koja bi korisnicima omogućila da ostanu povezani bez tradicionalnih SMS usluga.

Na jednom privatnom okupljanju ruske emigracije uz picu je objašnjavao Aleksu Fišmanu, kasnijem osnivaču aplikacije Bagzi koja omogućava programerima da vide greške i padove u aplikacija uživo, obrise nove tehnologije komuniciranja.

Tada mu je gotovo detinje objasnio da je naziv izvedenica iz američkog pozdravnog slenga „whats up?“ (šta ima), kao i da želi da uz ime korisnika bude i kratak status. Njegovo sanjarenje danas je naša svakodnevica.

San je pravno utemeljen 24. februara 2009. godine u Kaliforniji, nastao je WhatsApp, uz svesrdnu podršku ruskog Ajfon programera Igora Solomenikova. Koum je proveo dane stvarajući kodove za sinhronizaciju svoje aplikacije sa telefonskim brojevima širom sveta, uz besane noći prožete ažuriranjem međunarodnih prefiksa.

WhatAapp se rušio i štucao, a u momentu kada ga je Fišman instalirao na svoj telefon, samo nekoliko stotina mahom ruskih prijateljia ga je preuzelo. „Paso corto vista larga“ rekli bi Španci (kratak korak, širok pogled), posebno jer je Koum bio na ivici odustajanja. Ubrzo je pomoć stigla u vidu Epl puš notifikacija, koje su omogućile programerima da „pinguju“ korisnike kada aplikacija nije korišćena.

Uspeh WhatsApp-a

WhatsApp je brzo postao popularan zbog korisnički prijateljskog interfejsa i posvećenosti privatnosti kroz enkripciju. Za razliku od drugih aplikacija za slanje poruka tada (G Talk, Skajp, Blekberi sa sistemom poruka samo za vlasnike njihovih telefona), WhatsApp nije prikazivao oglase niti prodavao podatke korisnika, što je rezultiralo poverenjem miliona korisnika širom sveta.

Aplikacija je za tili čas imala, sada deluje simboličnih, 250.000 korisnika, a petoro njihovih bivših kolega iz Jahua, postali su vlasnici deonica, u kojima je najveći udeo imao Koum kao spiritus movens, pa Ekton (ukupno 60%). I pored svega toga u jednom momentu su morali da se isele iz svojih kancelarija iz avenije Everlin odlukom kompanije Everton koja je zakupila kompletan kancelarijski prostor zgrade.

Preselili su se u obližnje skladište, koje nije imalo nikakvo obeležje njihove kompanije, a programeri su radili na Ikeinim stolovima sa ćebadima koja su im grejala kolena. Za temu odricanju i jedan podatak – prvih nekoliko godina Koum i Ekton radili su besplatno. Najveći izdatak bile su im verifikacione poruke po ceni od dva centa za SAD i 65 centi za Bliski istok.

Početkom 2011. godine WhatsApp je bio među prvih 20 aplikacija u App Store-u, nakon hrabre odluke da se aplikacija naplaćuje 0,99 dolara u moru besplatne ponude.

Prva veća investicija koju su prihvatili bila je ona Sekvoje i Džima Geca od osam miliona dolara (za 15% kompanije), a kada se 2013. godine broj korisnika popeo na 200 miliona Koum i Ekton su se složili da je vreme da prikupe još novca, pa je ubrzo Sekvoja dodala još 50 miliona, procenjujući vrednost kompanije na 1,5 milijardi dolara.

Prodaja Fejsbuku

U sandučetu Kouma 2012. godine stigla je poruka „da se nađemo?“ Marka Zakerberga. Koum je oklevao tražeći izgovor u neodložnom putu, ali je Zakerberg bio uporan, i spreman da se sa njim sastane kada god to njemu odgovara. Njihov konačni sastanak bio je zamajac onoga što će postati najunosnije dvogodišnje udvaranje u istoriji tehnologije, akvizicija od neverovatnih 19 milijardi dolara, najveće tehnološko preuzimanje svih vremena.

Akvizicija je obostrano viđena kao šansa za povezivanjem sveta i pristupu resursima koji bi to omogućili. Koum je ostao posvećen očuvanju privatnosti korisnika, uz veliko ne reklamama, modelu zasnovanom na pretplati i odolevanju naporima za monetizaciju.

Međutim, između Kouma i Zakerberga nastale su tenzije oko toga kako unovčiti platformu za razmenu poruka. Zakerberg je imao cilj da integriše više funkcija koje bi omogućile ciljano oglašavanje i monetizaciju, što je bilo u suprotnosti sa Koumovim principima privatnosti.

Spor je konačno eskalirao aprila 2018. godine, kada je Koum objavio svoju ostavku na Fejsbuku, navodeći da je zabrinut zbog pristupa te kompanije privatnosti korisnika i zaštiti istih. Godinu dana pre njega to isto je učinio i Brajan Ekton, kasnije osnivajući Signal, koji je postao direktan konkurent WhatsApp-u.

Nasleđe

Doprinosi Jana Kouma tehnološkoj industriji protežu se daleko izvan stvaranja WhatsApp-a. Njegovo naglašavanje jednostavnosti, sigurnosti i privatnosti korisnika napravilo je revoluciju komunikacije u novom, digitalnom dobu. Uspeh WhatsApp-a otvorio je put drugim platformama za slanje poruka i učvrstio Koumovu reputaciju vizionara.

Inicijator je brojnih donacija, ostavši duboko povezan sa svojim korenima. U okviru napora za pomoć tokom rusko-ukrajinskog rata 2022. godine, donirao je 17 miliona dolara Evropskom jevrejskom udruženju i 10,6 miliona dolara Federaciji jevrejskih zajednica. Svoje konzervativne političke stavove potvrdio je donacijama desničarskim izraelskim organizacijama poput Makabejske radne grupe. Godine 2022. donirao je dva miliona dolara EIPAK-u tokom preliminarnih izbora kandidata Demokratske stranke. Koum je donirao i dva univerziteta, Fordam i Stenford, a tokom ove godine podržao je kandidaturu demokrate Danijela Lurija za gradonačelnika San Franciska sa 250.000 dolara.

Njegov američki san imao je i svoje simbolično zaokruženje. Koumov izbor lokacije za potpisivanje ugovora od 19 milijardi dolara o prodaji svoje kompanije Fejsbuku nalazio se nekoliko blokova od diskretnog sedišta kompanije WhatsApp u Mauntin Vjuu, tačnije u lokalu koji se nalazio prekoputa napuštene bele zgrade koju je presecala železnička pruga, bivše kancelarije socijalne službe Severnog okruga u kojoj je Koum nekada stajao u redu za bonove za hranu.

Tada i nikada više.

(Forbes Srbija)

Svet

Otkazano poletanje Starlajnera: Uočena anomalija na ventilu rakete

Objavljeno

-

Poletanje Boingove letelice Starlajner (Starliner), koja je prvi put trebalo da preveze astronaute NASA do Međunarodne svemirske stanice (MSS), otkazano je zbog tehničkog problema.

Lansiranje je otkazano noćas, oko dva sata pre planiranog vremena lansiranja.

Uočena je anomalija na ventilu rakete Atlas V koji je trebalo da izbaci kapsulu u orbitu, saopštio je proizvođač lansera, grupa ULA.

„Prioritet NASA je bezbednost“, napisao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson na mreži X.

Boing polaže mnogo na misiju koja bi trebalo da omogući kompaniji da se pridruži „klubu svemirskih brodova“ koji su prevozili posadu na MSS.

Nov datum lansiranja nije saopšten.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Treća faza izbora u Indiji: Glasao i premijer Narendra Modi

Objavljeno

-

Indijski premijer Narendra Modi glasao je danas u trećoj fazi opštih izbora u Indiji.

Modi, koji učestvuje na izborima za svoj treći mandat, glasao je na biračkom mestu u zapadnom indijskom gradu Ahmedabadu, u državi Gudžarat.

U poruci na društvenoj mreži X, Modi je pozvao Indijce da glasaju i da tako „osnaže demokratiju“.

Politički analitičari su predvideli pobedu Narendre Modija i pre početka izbora, koji se održavaju od 19. aprila do 1. juna, u ukupno sedam faza.

Modijeva stranka BJP se suprotstavlja širokom opozicionom savezu predvođenom „Indijskim nacionalnim kongresom“ i moćnim regionalnim strankama.

Kritičari premijera kažu da je indijska tradicija različitosti i sekularizma na udaru otkako je pre deset godina BJP osvojila vlast.

Optužuju tu stranku da neguje versku netoleranciju, a ponekad čak i nasilje. Stranka na te optužbe odgovara tvrdnjom da njena politika koristi svim Indijcima.

Skoro 970 miliona glasača – više od 10 odsto stanovnika sveta, bira 543 člana donjeg doma.

Glasovi će se prebrojati 4. juna iz ukupno 28 država u Indiji.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Izraelska vojska zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa

Objavljeno

-

Izraelska vojska je potvrdila jutros da je njena 401. oklopna brigada zauzela palestinsku stranu graničnog prelaza Rafa prema Egiptu.

Izraelski mediji navode da je sada prekinuta veza puta Salah al-Din u istočnoj Rafi koju je osvojila brigada Givati u ofanzivi protekle noći.

U toj operaciji ubijeno je oko 20 naoružanih osoba a vojnici su locirali tri otvora u tunele, sudeći po navodima izraelske vojske.

Usred ofanzive pogođeno je i uništeno vozilo puno eksploziva koje se kretalo ka izraelskom tenku, saopštila je vojska. Nijedan izraelski vojnik nije ranjen u toj operaciji.

Vojnici sada pretražuju to područje i, kako je navedeno, spremaju se sa dodatne misije.

U međuvremenu su više od 50 ciljeva Hamasa u Rafi pogodile izraelske vazduhoplovne snage.

Operacija ograničenog obima

Palestinski bezbednosni i egipatski zvaničnik izjavili su ranije jutros da su izraelski tenovi ušli u grad Rafu na jugu Pojasa Gaze i da su samo 200 metara udaljeni od graničnog prelaza sa susednim Egiptom, kao i da je ta vojna operacija ograničenog obima.

Egipatski zvaničnik i TV Hamasa Al-Aksa su objavili da su izraelski zvaničnici najavili povlačenje kada se operacija završi.

Izraelska vojska nije ništa komentarisala. U nedelju su borci Hamasa kraj Rafe ispaljivali mine na jug Izraela, ubivši četiri izraelska vojnika.

Agencija AP nije mogla nezavisno da potvrdi obim najnovije operacije.

Neizvestan prekid vatre

Ranije, u ponedeljak, je izraelski Ratni kabinet je odlučio da izvede vojnu operaciju u Rafi pošto je Hamas objavio da prihvata egipatsko – katarski predlog za sporazum o prekidu vatre.

Izraelska vojska je saopštila da izvodi ciljane u udare na Hamas u Rafi ne ulazeći u detalje.

Granični prelaz Rafa je ključan za ulazak humanitarne pomoći u Gazu.

Prekid vatre bi mogao da okonča sedmomesečni rat Gazi, ali je neizvesno da li bi sporazum mogao biti zaključen jer je Izrael odgovorio da predlog ne ispunjava osnovne zahteve, navodi Asošiejted pres.

(Beta)

pročitaj više

Svet

Putinova inauguracija: Koje države EU ipak šalju svoje predstavnike

Objavljeno

-

Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije bojkotovaće danas svečanost inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina koji je nedavno dobio novi šestogodišnji mandat, međutim očekuje se da će Francuska i još neke članice EU ipak poslati svoje izaslanike, uprkos molbi Kijeva da to ne učine.

Odgovori diplomatskih predstavnika zapadnih sila pokazali su njihova različita stajališta o inauguraciji ruskog predsednika, koji je pre malo više od dve godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

„Ne, nećemo imati svoje izaslanike na inauguraciji“, rekao je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova Metju Miler. „Izbore u Rusiji nipošto ne smatramo slobodnim i poštenim, ali Vladimir Putin ostaje ruski predsednik i u narednom razdoblju“, kazao je.

Kanada poručuje da će takođe preskočiti ceremoniju, koja je na rasporedu samo dan nakon što je Rusija objavila da će održati taktičke vežbe koje uključuju nuklearno oružje, ne bi li tako “ohladila usijane glave na zapadu“.

Vladimir Putin odneo je uverljivu pobedu na predsedničkim izborima u martu, održanim samo par nedelja nakon smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Vlade zapadnih zemalja osudile se njegov reizbor, ocenivši ga nepoštenim i nedemokratskim, a isti stav ima i Ukrajina.

„Ukrajina ne vidi zakonsku osnovu po kojoj Putin može biti priznat kao legitiman i demokratski izabran predsednik Ruske Federacije“, saoštilo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova.

Današnja inauguracija, ističe ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova, služi isključivo stvaranju privida legalnosti, iza kojeg se krije čovek koji namerava doživotno ostati na vlasti, čovek koji je Rusku Federaciju pretvorio u agresorsku državu, a vladajući režim u diktaturu.

Rusija je na inauguraciju pozvala čelne osobe svih stranih diplomatskih misija u Moskvi, izvestila je novinska agencija Interfax, pozivajući se na visokopozicioniranog zvaničnika Kremlja.

Ni ambasador Evropske unije u Rusiji neće prisustvovati ceremoniji, što je u skladu sa stavom većine država članica EU. Putinovu inauguraciju bojkotovaće tako dvadeset zemalja Evropske unije, međutim očekuje se da će ostalih sedam poslati svoje predstavnike. Osim Francuske, izaslanike na inauguraciju trebale bi da pošalju Slovačka i Mađarska, navode dva izvora iz redova evropske diplomatije.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da neće učestvovati. S druge strane, pariški diplomatski izvor rekao je da će Francusku u Moskvi predstavljati njen ambasador, što ukazuje na podele oko toga kako postupati s Rusijom.

„Nismo u ratu s Rusijom i ruskim narodom i nemamo zahteve za promenom režima u Moskvi“, izjavio je u ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron.

Izvor iz Pariza navodi da je Francuska prethodno osudila održavanje izbora pod okolnostima represije i ukraćivanja biračima mogućnosti stvarnog izbora, kao i sprovođenje izbora na okupiranim ukrajinskim teritorijima, što Francuska smatra kršenjem međunarodnog prava.

Odnosi između Francuske i Rusije pogoršali su se u poslednjim mesecima, s obzirom na to da je Pariz pojačao svoju podršku Ukrajini. Makron protekle nedelje nije isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako bi to zatražio Kijev, rekavši da bi bilo legitimno razmotriti takav zahtev u slučaju da Rusija probije ukrajinske linije fronta.

Baltičke države, koje više nemaju svoje izaslanike u ruskoj prestolnici, kategorički su odbile učestvovanje na inauguraciji.

„Smatramo da se izolacija Rusije i njenog kriminalnog lidera moraju nastaviti“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis. „Učestvovanje na Putinovoj inauguraciji nije prihvatljivo za Litvaniju. Podrška ukrajinskom narodu koji se bori protiv ruske agresije, ostaje naš prioritet“, poručio je.

(Hina)

pročitaj više

Svet

Proglašeni dobitnici Pulicerove nagrade

Objavljeno

-

Prestižna Pulicerova nagrada za novinarstvo u javnom interesu dodeljena je istraživačkom mediju Pro publika (ProPublica) za „inovativno“ izveštavanje o tome kako su se milijarderi udvarali sudijama Vrhovnog suda SAD dajući im poklone i obezbeđujući putovanja, dok je agencija Asošijeted pres je nagrađena u kategoriji foto-reportaže za izveštavanje o imigraciji u SAD kroz Latinsku Ameriku.

Nagrade su dodeljene za najbolje u novinarstvu iz 2023. godine u 15 kategorija, kao i u osam umetničkih kategorija koje su fokusirane na knjige, muziku i pozorište. Pobednik za izveštavanje u javnom interesu dobija zlatnu medalju. Svi ostali pobednici dobijaju 15.000 dolara, piše Gardijan.

Asošiejted pres je osvojio Pulicerovu nagradu za dugometražnu fotografiju za izveštavanje o globalnoj migraciji kroz Latinsku Ameriku u SAD, dok su Njujork Tajms i Rojters dobili Pulicera za izveštavanje o napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra i njegovim posledicama.

Prestižna nagrada Pulicerove za izveštavanje u javnom interesu pripala je ProPublici (ProPublica) zbog izveštaja koji je „probio debeli zid tajne“ oko američkog Vrhovnog suda i pokazao kako su milijarderi davali poklone i plaćali putovanja sudijama.

Puliceri su takođe dati novinarima i piscima koji su izveštavali o ratu u Gazi, kao i pokojnom hip-hop kritičaru Gregu Tejtu.

Osoblje Njujork Tajmsa pobedilo je za „široko izveštavanje“ o Hamasovom napadu na Izrael 7. oktobra, neuspesima obaveštajnih službi Izraela i odgovoru Izraela u Gazi.

Hana Drajer iz Tajmsa osvojila je Pulicera za istraživačko novinarstvo za svoje priče o radu dece migranata širom Sjedinjenih Država.

Spisateljica Kejti Engelhart osvojila je treći Pulicera za pisanje dugometražnih filmova, za portret porodice koja se bori sa demencijom majke.

Osoblje Vašington posta pobedilo je u nacionalnom izveštavanju vezanim za poluautomatske puške AR-15.

Dejvid I. Hofman iz Posta pobedio za „ubedljivu i dobro istraženu” seriju o tome kako autoritarni režimi potiskuju suprotno mišljenje u digitalnom dobu.

Treću nagradu dobio je saradnik ovog medija, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, za komentare napisane iz ruske zatvorske ćelije.

Nagrada javnog servisa dodeljena je novinarima ProPublica Džošuu Kaplanu, Džastinu Eliotu, Bretu Marfiju, Aleksu Mierjeskiju i Kirsten Berg, čije su priče podstakle Vrhovni sud da usvoji svoj prvi kodeks ponašanja.

Magazin Njujorker osvojio je dva Pulicera, a dobitnici su Sara Stilman i Medar de la Kruz.

Nagrada za fikciju data je Džen En Filips za roman „Noćna straža“,

„Noćna straža“ Džejn En Filips nagrađena je Pulicerovom nagradom za fikciju, a Eboni But za dramu „Primary Trust“.

(Gardian)

pročitaj više

U TRENDU