Budući brucoši neće imati novina ove godine kada je u pitanju upis na fakultete, pošto je državna matura, kao uslov za upis, odložena barem do leta 2026. godine. A do tada sve ostaje isto, polaže se prijemi ispit, a ostvareni bodovi sabiraju se sa uspehom ostvarenim tokom srednje škole.

Kao i prethodnih godina budući studenti će na raspolaganju imati tri upisna roka, prvi već krajem juna, a druga dva u septembru.

Nema državne mature bar do 2026. godine

Kako je bilo najavljivano, uvođenjem državne mature od naredne godine na nekim fakultetima bili bi ukinuti prijemni ispiti. Budući studenti bi tako polaganjem državne mature uz uspeh ostvarili sve potrebne uslove za upis na fakultet.

Brojni fakulteti u Srbiji prihvatili su ovu odluku Ministarstva prosvete i prihvatili ukidanje prijemnih, međutim, onim fakultetima koji to nisu želeli zbog specifičnosti fakulteta odobreno je da uvedu testove sklonosti, koji su neformalna zamena za prijemni ispit.

Ipak se od državne mature naredne godine odustalo, i sada se će, u najboljem slučaju svetlost dana ugledati u junu 2026. godine.

Najtraženiji fakulteti i smerovi

Među najtraženijim fakultetima na BU za upisnu 2022/23 godinu bili su Filozofski fakultet i to smerovi Psihologija i Logopedija, Stomatološki fakultet, Informatika na Matematičkom fakultetu. Pored toga, među 10 najtraženijih studijskih programa su Politikologija na FPN, Softversko inženjerstvo na ETF-u, IT na FON-u i drugi.

Ipak, najveći broj bodova za upis na studije trebao je za Softversko inženjerstvo na ETF-u (96), potom Međunarodne studije na FPN (86), Logopedija (84,34), Metalurško inženjerstvo na TMF-u (84,16).

Potom slede Agroekonomija na Poljoprivrednom fakultetu (81,70), Stomatologija (79,36), Arhitektura (79,24), Politikologija na FPN (79,08), IT na FON-u (77,80), Fitomedicina (92,16), Prehrambena tehnologija (90,09), Tehnološko inženjerstvo (89,32), Biotehnički i informacioni inženjering (88,68), Zaštita životne sredine u proizvodnji hrane (87,85), Regionalna geologija (87,68), Biljna proizvodnja (86,75).

Među najtraženijim fakultetima na BU za upisnu 2022/23 godinu jesu Filozofski, Stomatološki, Matematički, Fakultet političkih nauka, Elektrotehnički…

Bodovanje: Iz škole 40, sa prijemnog 60

Kandidati mogu da ostvare maksimum 100 bodova i to po osnovu opšteg uspeha u srednjoj školi i rezultata postignutog na prijemnom ispitu.

Opšti uspeh u srednjoj školi računa se zaokruživanjem na dve decimale, a on podrazumeva zbir prosečnih ocena u svakom razredu srednje škole pomnožen sa dva. Prema toj računici, kandidat može steći najmanje 16, a najviše 40 bodova.

Na uspeh iz srednje škole dodaje se uspeh ostvaren na prijemnom ispitu koji se boduje od 0 do 60 poena.

Kandidat je ostvario upis na studijski program ako je ostvario najmanje 30 bodova, i ako se na konačnoj rang-listi nalazi do broja koji je konkursom predviđen za upis. Takođe, budući brucoši mogu upisati studijski program kako budžetski studenti, ako osvoje najmanje 51 bod, i to samo jedanput na istom stepenu studija. To znači da ako student koji upiše osnovne studije na nekom drugom fakultetu više nikada ne može da ostvari status budžetskog studenta.

U slučaju da ne ostvari uslove za budžet, budući brucoš može se upisati kao samofinansirajući student, odnosno plaćati školarinu.

Skuplje školarine na 14 fakulteta

Od 31 fakulteta Univerziteta u Beogradu, njih 14 je podiglo cene školarine. To su Arhitektonski, ETF, FON, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Ekonomski, Saobraćajni, Građevinski, Pravni, Učiteljski, Mašinski, Biološki, Geografski, Fizički fakultet i Tehnički fakultet u Boru. Cene školarina na pomenutim fakultetima kreću se od 60.000 do čak 300.000 dinara, koliko je na Arhitektonskom!

Sa medicinske grupacije nijedan fakultet nije podigao cenu školarine. To nisu uradili ni Pravoslavni bogoslovski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Filozofski fakultet i Filološki fakultet nisu podigli školarine za akademsku 2023/2024. godinu. Ista cena ostaje i za pojedine prirodne fakultete među kojima su Matematički, Fakultet za fizičku hemiju i Hemijski fakultet.

Ukoliko ne upadnu na budžet, budući studenti najviše novca moraće da izdvoje za Arhitektonski fakultet, i to 300.000 dinara kako bi platili prvu godinu studiranja, dok će za studente viših godina studija cena biti 276.000 dinara. Do sada akademci na ovom fakultetu plaćali su 240.000 dinara.

Odmah iza Arhitektonskog po ceni studiranja ističe se Elektrotehnički fakultet, smer za Softverski inženjering gde će godina koštati 282.000 dinara. Ranije ona je iznosila 243.500 dinara. Fakultet organizacionih nauka, koji je jedan među najpopularnijih podigao je cenu studiranja po godini na 159.000 dinara za osnovne studije.

Na Pravnom fakultetu u Beogradu godina će koštati 114.000 dinara. I Ekonomski fakultet na kome je školarina bila između 97.175 i 121.863 dinara podignuta je na iznos od 106.212 do 139.754 dinara.

Tri upisna roka

Prvi upisni rok

• prijavljivanje kandidata od 21. do 24. juna
• polaganje prijemnog ispita od 26. do 30. juna
• objavljivanje rezultata do 3. jula, do 16 sati
• objavljivanje konačnih rang-lista fakulteta do 10. jula
• upis kreće od 10. i traje do 14. jula

Drugi upisni rok

• prijavljivanje kandidata 31. avgusta i 1. septembra
• polaganje prijemnog ispita 4. i 5. septembra
• objavljivanje rezultata do 6. septembra, 12 sati
• objavljivanje konačnih rang lista fakulteta do 11. septembra u 16 sati
• upis će se izvršiti do 14. septembra

Treći upisni rok

• prijavljivanje kandidata 18. i 19 septembra
• polaganje prijemnog ispita 20. i 21. septembra
• objavljivanje rezultata do 22. septembra
• objavljivanje konačnih rang lista fakulteta do 28. septembra
• upis u trećem upisnom roku počinje 29. septembra

Potrebna dokumentacija za konkurs

• svedočanstvo za sve razrede srednjoškolskog obrazovanja
• diploma o položenom završnom, odnosno maturskom ispitu
• diplome sa republičkog ili međunarodnog takmičenja
• dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita

Đorđe Milićević, vršilac dužnosti ministra prosvete u Vladi Srbije i ministar bez portfelja zadužen za dijasporu izjavio je da je već 95 odsto školskog nastavno-naučnog programa završeno, kao i da je zbog toga doneta odluka Vlade da školska godina bude završena 6. juna jer i sam zakon predviđa odstupanje od 5 procenata.

– Školska godina završena je ne samo u OŠ Vladislav Ribnikar već i u ostalim školama jer je postajala bojaznost roditelja i u drugim školama i zbog toga je završena školska godina i u drugim školama i smatram da je ova odluka najbolja moguća prvenstveno za decu – rekao je Milićević za televiziju Prva.

On je dodao da odluka o završetku školske godine 6. juna nije samo rezultat njegovog prvog dana boravka u Ministarstvu prosvete.

– Mnogo dugo su se vodili razgovori između roditelja iz škole “Vladislav Ribnikar” sa predstavnicima državnog rukovodstva i sa predsednikom, i ti razgovori su bili jako teški, jako mučni, jer su roditelji još na početku tražili da se prekine sa nastavom – ističe on.

Milićević je dodao i da je nakon donošenja odluke Vlade Srbije prosleđeno uputstvo svim osnovnim i srednjim školama kako nastavnici treba da se ponašaju kada je reč o zaključivanju ocena do 20. juna.

– Nastavnici predlažu ocene roditeljima i učenicima, ukoliko roditelji i učenik nisu zadovoljni ocenom onda se traži modalitet, vreme i način da učenik može da popravi ocenu ukoliko pokaže bolje znanje do 20. juna – rekao je Milićević.

Sedam primedbi na rad direktorke “Ribnikara”

On je dodao da je odluka Vlade da se započne rekonstrukcija škole, da jedan deo bude memorijalni centar i u zavisnosti od toga koliko bude trajala rekonstrukcija tražiće se modaliteti kako učenici mogu na adekvatan način da nastave školovanje.

Kada je reč o smeni direktorke OŠ Vladislav Ribnikar, Milićević ističe da je obavljen inspekcijski nadzor i da je sačinjeno sedam primedbi.

– Sada je na direktorki škole da odgovori na primedbe koje su upućene, a nakon toga će biti doneta odluka, a tu odluku donosi ministar prosvete – zaključio je vršilac dužnosti ministra prosvete.

(Tanjug)

Raspust u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji počinje danas, a đaci koji žele da poprave ocene, moći će to da urade do 20. juna.

Odluku o ranijem završetku školske godine donela je Vlada Srbije 1. juna, nakon što je učenik sedmog razreda beogradske Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ ubio devet đaka i radnika obezbeđenja, a povredio još pet učenika i nastavnicu.

Vlada je u odluci navela da do 20. juna mogu trajati dopunska, dodatna i pripremna nastava, kao i drugi oblici nastave koji se odnose na podsticanje socijalnih i emocionalnih veština učenika.

Prosvetni sindikati i opozicione stranke ocenili su odluku o ranijem završetku školske godine kao ishitrenu, i da je doneta bez konsultacija sa zaposlenima u prosveti, a toj odluci protivio se i Savet roditelja škole „Vladislav Ribnikar“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je ta odluka „najbolja moguća“ i da je doneta u interesu roditelja i dece koji nisu bili za to da se školska godina nastavi, iako su oni bili u manjini.

(N1)

Savez slepih Srbije saopštio je da je za 50 slepih osoba u Srbiji omogućeno besplatno korišćenje jedinstvenog multifunkcionalnog pomagala Pametne rukavice za slepe “Anora”, koju je osmislio mladi inovator i osnivač kompanije “Anoris Technology” Nikola Krstić.

Rukavica će biti dodeljena korisnicima u ponedeljak 5. juna od 12 časova u Biblioteci Saveza slepih.

Reč je o inovativnom pomagalu za slepe u Srbiji koje je obezbeđeno uz pomoć kompanije Mocart .

(N1)

Povodom 4. juna, Međunarodnog dana dece žrtava nasilja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju istaklo je danas da su zaštita dece i njihova bezbednost apsolutni prioritet.

U saopštenju se navodi da je Ministarstvo u tom cilju, pored ostalog, pripremilo tekst izmena i dopuna Porodičnog zakona, o kojima će uskoro početi javna rasprava, a koje predviđaju još jaču i efikasniju zaštitu dece od nasilja.

Jedna od predloženih izmena se odnosi na uvođenje zabrane fizičkog kažnjavanja dece u čuvanju i vaspitanju.

(Tanjug)