ostanimo u kontaktu

Region

Godišnjica zločina u Štrpcima: Porodice žrtava i dalje čekaju na pravdu

Objavljeno

-

Na današnji dan pre 31 godinu na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH) pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) izveli su 20 putnika i potom ih ubili, a porodice žrtava i dalje čekaju na pravdu pred pravosuđem Srbije, tragaju za posmrtnim ostacima i ne uspevaju da ostvare status civilnih žrtava rata, saopštilo je vše nevladinih organizacija.

U zajedničkom saopštenju Fonda za humanitarno pravo, Sandžačkog odbora za demokratiju, Žena u crnom i Inicijative mladih za ljudska prava podseća se da su pripadnici VRS 27. februara 1993. godine iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd–Bar izveli 19 građana Savezne Republike Jugoslavije i jedno N. N. lice i potom ih ubili.

Žrtve zločina u Štrpcima su Esad Kapetanović, Iljaz Ličina, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.

Najstarija žrtva je imala 59, a najmlađa 16 godina.

Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića je pronađeno krajem 2009, a ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Iljaza Ličine pronađeni su u jezeru Perućac 2010. godine.

Kako se navodi, porodicama žrtava, većinom državljanima Srbije, ne priznaje se status civilnih žrtava rata u Srbiji, koji bi im omogućio priznanje patnji koje su pretrpeli i skromnu materijalnu podršku, a razlog su diskriminatorne odredbe Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti.

Za zločin u Štrpcima pred sudovima u regionu pravnosnažno je osuđeno 10 osoba, dok je postupak koji je od 2019. vođen pred Višim sudom u Beogradu prošlogodišnjom odlukom Apelacionog suda u Beogradu vraćen na početak. Postupak je u januaru počeo iznova.

Nijedan postupak nije vođen protiv predstavnika vojske, policije i civilne vlasti u Srbiji, koji nisu sprečili otmicu civila iz voza, iako su, kako se navodi, bili obavešteni o planiranoj akciji.

Pred sudovima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini je za zločin u Štrpcima osuđeno 10 osoba.

Lokalna samouprava u Prijepolju podigla je 2009. godine spomen-obeležje posvećeno devetorici ubijenih iz Prijepolja.

Opština Novi Beograd je 2016. postavila spomen-ploču Tomi Buzovu, na zgradi u Ulici Milutina Milankovića u kojoj je živeo, bez navođenja okolnosti u kojima je stradao. Tu spomen-ploču su krajem decembra 2022. skinula nepoznata lica, ali ona je na inicijativu suseda vraćena u aprilu 2023. godine.

U saopštenju se ukazuje da žrtve ovog zločina, kao i druge nesrpske žrtve oružanih sukoba devedesetih godina, ostaju nevidljive u praksama memorijalizacije na državnom nivou.

(FoNet)

Region

U ponoć počinje predizborna tišina u Hrvatskoj

Objavljeno

-

U Hrvatskoj u ponoć počinje predizborna tišina uoči parlamentarnih izbora koji se održavaju u sredu.

Učesnici izbora za Hrvatski sabor svoje programe i kandidate mogu zvanično da predstavljaju još samo danas do ponoći, a dva sata pre ponoći, izbori za Sabor počinju u inostranstvu, u Australiji.

Izborna tišina u Hrvatskoj trajaće do srede, 17. aprila, u 19 sati, odnosno do zatvaranja oko 6. 500 biračkih mesta.

pročitaj više

Region

Osmani: Severna Makedonija kosponzor Rezolucije UN o genocidu u Srebrenici

Objavljeno

-

Severna Makedonija je kosponzor Rezolucije UN o genocidu u Srebrenici, saopštio je danas ministar spoljnih poslova te zemlje Bujar Osmani.

On je pozvano Generalnu skupštinu UN da usvoji rezoluciju, prenosi makedonski Plusinfo.

Na novinarsko pitanje kako očekuje da će to uticati na odnose sa Srbijom, s obzirom na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno rekao da će neke zemlje nazvati partnerima, a ne prijateljima, Osmani kaže da ne misli da će to uticati na odnose dve zemlje.

pročitaj više

Region

DŽaferi: Severna Makedonija će sutra glasati da Kosovo postane članica Saveta Evrope

Objavljeno

-

Premijer Severne Makedonije Talat Džaferi rekao je danas da će ta država sutra u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope glasati za to da tzv. Kosovo bude primljeno u Savet Evrope.

„Kao zemlja koja podržava Kosovo, mi smo dali sve instrukcije koje naši predstavnici u nadležnim organima treba da daju. Konkretno, sutra u Strazburu delegacija Skupštine Republike Severne Makedonije ima sva uputstva za podršku inicijativi i glasanju za članstvo Kosova“, rekao je DŽaferi u intervjuu za prištinsku Ekonomija onlajn.

On je rekao da će Severna Makedonija podržati Prištinu u pristupanju Savetu Evrope, jer smatra da tzv. Kosovo i zemlje regiona „treba da budu članice svih međunarodnih organizacija“.

pročitaj više

Region

Dodik pozvao na usvajanje izveštaja Međunarodne komisije o Srebrenici i miting 18.4.2024. godine

Objavljeno

-

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pozvao je da u četvrtak, 18. aprila, u Narodnoj skupštini Republike Srpske bude usvojen izveštaj Međunarodne komisije za Srebrenicu, a nakon toga i na prisustvo velikom mitingu srpskog naroda na Trgu Krajine u Banjaluci, sa kojeg će biti poručeno da su Srbi posvećeni svojoj slobodi i odbrani svoje budućnosti.

Dodik je u telefonskoj izjavi Srni iz Atine naveo da će na tom skupu biti ukazano na to da su svi oni iz srpskog naroda koji su počinili zločine u prošlom ratu osuđeni i utamničeni i da je hajka koja se vrši nad srpskim narodom prevršila svaku meru.

„Sa ovog mitinga jasno ćemo poručiti da ne možemo da živimo sa muslimanima, odnosno Bošnjacima, koji nas uporno kleveću i nameću nam odgovornost tamo gde ne postoji“, poručio je Dodik.

pročitaj više

Region

Peter Sijarto: U interesu EU je da što pre primi zemlje Zapadnog Balkana

Objavljeno

-

Kredibilitet politike EU o proširenju je poljuljan razvlačenjem integracionog procesa prijema zemalja Zapadnog Balkana, rekao je danas ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, dodajući da je u interesu EU da integriše zemlje regiona u svoje okvire što pre.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministarkom evropskih poslova Crne Gore, Maidom Gorčević, Sijarto je naglasio da su izbori u Evropskom parlamentu otvorili put za „desničarske, mirovne, suverenističke“ promene u političkom pravcu koji se naziva „zdravim razumom“ u evropskim političkim debatama, dok bi EU mogla da reši dugotrajne izazove i integriše „ambiciozne i brzo-razvijajuće“ države Zapadnog Balkana, preneo je MTI.

Danas, dodao je, Evropskoj uniji je potreban Zapadni Balkan više nego što Balkanu treba EU.

pročitaj više

U TRENDU