ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Gradovi s najviše sunca u Evropi: Mesečno imaju i po 350 sunčanih sati

Objavljeno

-

Zime su sve blaže, u to smo se i sami uverili u poslednjih mesec dana. Temperature više liče na proleće nego na zimu, a sezona skijanja i sankanja propada na mnogim evropskim destinacijama zbog pretoplog vremena.

Ovo doba godine je idealno za izlete u grad, istraživanje gradova i upijanje kulture i istorije. A da biste bili sigurni da će vas na odredištu dočekati lepo vreme i obilje sunca, dobro je znati koji su najsunčaniji gradovi u Evropi. Većina ih se, očekivano, nalazi u Italiji i Španiji.

Španija i Italija, odnosno južni regioni tih zemalja, mogu se pohvaliti sa nekoliko gradova sa natprosečnim brojem sunčanih dana. Na vrhu liste je Alikante u Španiji, sa 349 sunčanih sati mesečno, a Katanija na Siciliji je na drugom mestu sa 347 sunčanih sati.

Najviše sunca u Italiji i Španiji

U Italiji se nalazi 12 od 30 najsunčanijih gradova na starom kontinentu, kao i u Španiji, gde su prosečne temperature nešto više, piše Šengen viza info. Na južnoj obali Španije mesečni prosek, uključujući zimske mesece, je između 19 i 21 stepen. To znači da je ova mesta najbolje izbegavati u letnjim mesecima, kada vrućine postaju nepodnošljive, ali da su idealna za posetu tokom cele godine, a u proleće i jesen moći ćete da se kupate bez problema. Pored brojnih mesta u Italiji i Španiji, najsunčaniji gradovi u Evropi su Nica i Marsej, a u top 30 ušle su i Tirana u Albaniji, Atina u Grčkoj i Sofija u Bugarskoj.

Lista najsunčanijih gradova Evrope

1. Alikante, Španija (349 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 19 stepeni)

2. Katanija, Italija (347 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 20 stepeni)

3. Mursija, Španija (346 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 20 stepeni)

4. Malaga, Španija (345 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 20 stepeni)

5. Mesina, Italija (345 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 19 stepeni)

6. Valensija, Španija (343 sunčana sata mesečno, prosečna temperatura 20 stepeni)

7. Nica, Francuska (342 sunčana sata mesečno, prosečna temperatura 17 stepeni)

8. Las Palmas, Španija (341 sunčani sat mesečno, prosečna temperatura 20 stepeni)

9. Granada, Španija (341 sunčani sat mesečno, prosečna temperatura 17 stepeni)

10. Palermo, Italija (340 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 19 stepeni)

11. Sevilja, Španija (340 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 21 stepen)

12. Saragosa, Španija (340 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 17 stepeni)

13. Marsej, Francuska (339 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 17 stepeni)

14. Barselona, Španija (339 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 18 stepeni)

15. Palma de Majorka, Španija (337 sunčanih sati mesečno, prosečna temperatura 19 stepeni)

16-30. Tirana, Rim, Atina, Madrid, Napulj, Bari, Torino, Valjadolid, Sofija, Cirih, Verona, Lisabon, Venecija, Milano, Firenca, piše Putnikofer.hr.

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Lepota&Zdravlje

Psihijatar upozorio na zavisnost dece od interneta – to je poput heroinske zavisnosti

Objavljeno

-

Deca u Srbiji provode više od sedam sati dnevno na internetu, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Dečji psihijatri upozoravaju da je naša zemlja na ivici epidemije „ekranizma“ među maloletnicima, koji zbog zavisnosti od video igara, društvenih mreža i generalno interneta, odbijaju da idu u školu, gube dodir sa realnošću, a ako im se oduzme „dnevna doza“ telefona – prete i samoubistvom.

Roditelji u Srbiji s razlogom su zabrinuti za svoju decu, kod koje primećuju znake zavisnosti, a nemaju rešenje kako da ih izvuku iz kandži „ekrana“, pa čak i kad su u pitanju mališani mlađi od 10 godina.

“Moj Luka je tipična žrtva te velike pošasti – ‚ekranizma‘. Nije problem samo telefon, već i televizor i Jutjub, a od nedavno i Soni. Pred sobom svakodnevno ima tri različita zla, a njegovo ponašanje u kući je nenormalno. Kad mu zabranimo vreme pred bilo kojom vrstom ekrana, postaje anksiozan, ljuti se, agresivan je, a ima samo sedam godina“, priča za Nova.rs Miloš Jokić iz Beograda, koji je zbog problema sa zavisnošću, sa kojim se bori njegovo dete, ali i cela porodica, tražio pomoć stručnih lica.

Roditelji nedosledni u odlukama

Samo kad je napolju, Luka je miran, ali kad uđe u kuću, ekran se podrazumeva.

„Ne možemo stalno da ga izvodimo u park. Ako je u kući, nemoguć je. Uzmemo mu telefon, ali on pokušava da nam ga otme na sve načine. Problem je i u našoj nedoslednosti. Dovoljno je da jedan roditelj popusti i vrati mu telefon i gotovo. U jednom periodu rekli smo mu da će moći da igra igrice samo vikendom, ali to nikako ne možemo da održimo. Još je mali, a vlada tehnikom kao programer, u svemu tome se super snalazi, ali je sve dalji od realnog života“, kaže Miloš.

On smatra da je većina današnje dece „zrela za lečenje“.

„Deca prave sebi ogromnu štetu, a onda i roditeljima. Nerviram se, svestan sam problema, ali ne mogu da ga rešim. Jednostavno ne možemo da ga izmestimo iz tog civilizacijskog okvira u kojem je čitava njegova generacija. Mislim da je ključ u istrajnosti i nadi da će to da se promeni sa obavezama koje stižu s godinama. On maksimalno zloupotrebljava našu popustljivost, a kada mu uzmemo telefon vređa nas, lupa vratima. Nema koncentraciju ni za šta, ne može da čita knjige za njegov uzrast, da piše slova, a čak i kad na to pristane, bude samo da bi posle dobio telefon”, žali se ovaj zabrinuti roditelj.

Jedan od poraznih podataka je i taj da se u Institutu za mentalne bolesti u Beogradu, zbog zavisnosti od video-igrica godišnje hospitalizuje više od 30. dece.

„Vreme koje detetu može da se toleriše pred ekranom je pola sata do sat vremena dnevno, radnim danima i vikednom do sat i po. Tu spadaju video igre i društvene mreže. Nažalost, duži niz godina postoji tendencija povećanja vremena provedenog pred telefonom, kompjuterom, igricama. Ta zavisnost koja se razvija kod dece, ali i odraslih, je na nivou heroina. Odnosi se na sve što je u virtuelnom svetu, a svako u skladu sa godinama bira svoje sadržaje“, objašnjava za Nova.rs dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalne bolesti u Beogradu.

Ako se ne leči – postaje „novo normalno“

Lečenje ove vrste zavisnosti vrlo često nije moguće, pa postoje šanse, upozorava doktor, da moderno društvo ovakvo zavisničko ponašanje svrsta u – normalno.

„Postavlja se pitanje koliko ova zavisnost uopšte može da se kontroliše i leči. Kad sistem ne može da izađe na kraj sa nekim problemom, onda ga normalizuje. Sistemu to na neki način i odgovara, da ljudi budu pred kompjuterima, praćeni, kontrolisani. Sistematski se ljudi uvlače u mašinu, a posle se čudimo broju zavisnika među maloletnicima. Ovaj problem je ekstremno veliki, a već je izmakao kontroli. Velike pare su u igri, ljudi ne žele da se odreknu lake dobiti i zarade, a stradaju najmlađi i porodice“, naglašava dr Mladenović.

Rigorozne mere su jedina šansa, smatra on.

„Zabraniti mobilne telefone u školama, uvesti uniforme do osmog razreda i zavesti neki red. Imamo ozbiljno teške pacijente. Dolaze nam na kliniku momci i devojke od 15 godina, koji ne žele više da idu u školu, jer na internetu, kažu, imaju sve. Informacije, druženje, život. Javljaju nam se kad su već debelo zaglibili u zavisnost. Roditelji su u strašnom problemu, jer po zakonu srednja škola nije obavezna, pa ne mogu da ih nateraju da se dalje školuju. Ti mladi ljudi jednog dana neće imati prijatelje, porodicu, partnere, ostaće sami, zatvoreni u četiri zida sa svojim ekranima, pa koliko izdrže…“, zaključuje doktor Mladenović i dodaje da rešavanje problema ekranizma nije samo do porodica, već do sistema u državi i vrednosti u društvu koji hitno moraju da se menjaju.

Podsećamo, rezultati međunarodnog istraživanja o ponašanju u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji, koja su objavljena u aprilu ove godine, otkrili su nam zabrinjavajuće podatke, da učenici u našoj zemlji „značajan deo dana provode u korišćenju elektronskih medija, a svaki jedanaesti učenik (8,8 odsto) u korišćenju društvenih mreža provodi sedam ili više sati dnevno“.

Takođe, u proseku svaki deseti učenik (9,9 odsto) ima znake „problematične upotrebe društvenih medija, što je veći procenat u poređenju sa 2018. godinom, kada je bilo 7,0 odsto, a svaki četvrti učenik igra igrice svaki ili svaki drugi dan“.

Simptomi zavisnosti od ekrana

Fizički:

Problemi sa vidom

Atrofija mišića

Gojaznost (nezdrava hrana) ili preskakanje obroka po više dana

Psihološki:

Povlačenje u sebe

Epinapadi

Zapostavljanje druženja sa vršnjacima

Izmenjen odnos sa roditeljima

Povećavanje „doza“ od pola sata, sat, na dva, tri, pet, 10 sati

Sve manje uključivanje u socijalne aktivnosti

Dete ne izlazi iz sobe, sve vreme je na internetu

Agresivno ponašanje

Kad im oduzmete ekran javlja se apstinencijalni sindrom

Deca prete samoubistvom

Lome po stanu

Lažu roditelje

Nekontrolisano ponašanje prema sebi i drugima

Moguća rešenja:

Sistemsko rešavanje problema od strane društva

Uvođenje određenih mera u sistem obrazovanja

Provođenje više vremena sa decom od strane roditelja

Ograničavanje vremena na telefonu do sat vremena dnevno uz obavezno objašnjenje detetu zašto je granica i kontrola važna

Uvođenje vanškolskih aktivnosti i obaveza

Što češći odlazak u prirodu.

(nova.rs)

pročitaj više

Lifestyle

Ovo su predviđanja Nikole Tesle koja se već ostvaruju

Objavljeno

-

Veliki naučnici svojim revolucionarnim izumima iz temelja su mijenjali svijet.

Jedan od originalnih tehnoloških superzvijezda bio je svakako izumitelj Nikola Tesla (1856-1943), tvorac gotovo 700 patenata koji je do sada postao više od kultnog heroja.

Teslino ime krasi jednu od najvećih tehnoloških kompanija današnjice, a njegova predviđanja budućnosti učinili su ga pravim prorokom budućnosti.

Evo što se sve od njegovih predviđanja ostvarilo:

1. Pametni telefoni

Tesla je zamislio bežični uređaj koji će podržavati i telefonsku tehnologiju i raditi preko mreže poput Interneta. Njegov opis uređaja iz 1926. zvuči baš poput pametnog telefona:

“Kada se bežična tehnologija proširi, cijela Zemlja će se pretvoriti u jedan “veliki mozak”. Moći ćemo da komuniciramo međusobno kad god to poželimo, bez obzira na udaljenost. I ne samo to, već ćemo pomoću televizije i telefona savršeno moći da vidimo i čujemo jedni druge, bez obzira na udaljenost koja može biti čak i nekoliko hiljada kilometara, a instrumenti koji će nam to omogućiti biće veoma jednostavni u poređenju s današnjim telefonima. Čovjek će telefon nositi u džepu”, rekao je Nikola Tesla.

2. WI-FI

Poznato je da se Tesla poprilično zalagao za bežičnu tehnologiju na kojoj je mnogo radio, iako je često nailazio na nerazumijevanje i otpor naučne zajednice.

“Kad bežični prenos električne energije postane komercijalan, način prevoza, te način prenosa informacija potpuno će se promijeniti. Uostalom, već sad svjedočimo prenosu slike na kraćim udaljenostima. Prije 30 godina nismo vjerovali da tako nešto može biti moguće. U budućnosti se sami principi neće mijenjati, samo će se tehnologija dodatno razviti”, izjavio je davne 1926. u jednom od intervjua.

3. Električni automobili

Da, upravo je on shvatio šta će se sve dogoditi, a trebalo je samo 118 godina da bi Teslina predviđanja u stvarnost pretvorio vlasnik istoimene kompanije i jedan od velikih inovatora današnjice, Ilon Mask.

Nikola Tesla je 1930. konstruirao misteriozni automobil koji je radio pomoću antene i dvije čudne metalne šipke koje su izlazile iz “energetskog prijemnika” montiranog ispod komandne ploče. Originalni benzinski motor na automobilu zamijenjen je okruglim, potpuno zatvorenim električnim motorom. Automobil je bio testiran nedjelju dana i bez ikakvog napora dostizao je brzine do 144 km/h.

Automobil nije ispuštao nikakve emisije, ali nakon nedjelju dana testiranja, tajanstveni “prijemnik” je uklonjen te je električni motor zamijenjen originalnim benzinskim motorom. Glasine kažu da je Westinghouse dostavio eksperimentalni motor za automobil, dok je Tesla svoj patent za pretvarač prodao upravo Westinghouse kompaniji. Šta se dalje dogodilo ostaje velika misterija, ali Tesla je oduvijek tvrdio da nam elektrane i kablovi, a naročito benzinski motori, nisu potrebni.

4. Bežični prenos energije

Bežični prenos električne energije u svijetu je nažalost još uvijek neostvaren san, ali da Nikola Tesla živi u 21. vijeku, to bi već bilo ostvareno. Kako bi dokazao da taj koncept nije samo utopija, Tesla je započeo izgradnju tzv. Wardenclyff tornja.

Ovaj je toranj konstruiran radi potencijalnog obavljanja i unapređenja prekookeanskog prenosa energije i prekookeanske komunikacije, a trebalo je da posluži i za istraživanja koncepta za bežični prenos električne energije. Tesla je vjerovao da se putem tornja mogu bežično prenositi neograničene količine električne energije do bilo kojeg mjesta na planeti, bez upotrebe klasičnih sredstava prenosa poput bakrenih kablova, ali do danas nije dokazano da je takav prenos električne energije moguć.

5. Tehnologija dronova

Tesla je tvrdio da će “električno pogonjeni vazdušni brodovi prevoziti putnike od Njujorka do Londona za tri sata”, putujući na 13 kilometara iznad Zemlje. Takođe, tvrdio je da će ovi brodovi crpiti energiju iz atmosfere i da nikad neće imati potrebu za dopunjavanjem goriva.

“Vazdušni brodovi biće bez pilota i koristiće se za prevoz putnika na određene destinacije ili za daljinski upravljane vazdušne napade”, izjavio je.

Mnogi smatraju da su današnji dronovi bazirani na ovoj Teslinoj tehnologiji.

6. Žene i vlast

Još jedna od stvari koje je Tesla u istom intervjuu predvidio je i da će muškarci postati inferiorni ženama.

“Ova borba za ravnopravnost polova završiće se novim poretkom u kojem će žena biti superiorna. Tu jednakost, a kasnije i superiornost, neće postići kroz plitku fizičku imitaciju već kroz buđenje intelekta žena”, rekao je Tesla.

7. Leteća vozila

Legendarni izumitelj je 1911., u intervjuu za New York Herald, otkrio da radi na letjelici koja će prkositi gravitaciji.

“Moja mašina neće imati ni krila ni propelere. Kada ga budete vidjeli na zemlji, nećete ni pretpostaviti da se radi o letjelici. Ipak, ona će letjeti brzinom koja do sada nije dostignuta i biće vrlo sigurna. Takođe, dugo će moći da levitira u mjestu uprkos jakom vetru”, rekao je Tesla.

Teslina leteća mašina trebalo je da se pokreće iz besplatnog energetskog sastava, za razliku od ostalih aviona koji snagu crpe iz nafte. Ovaj izum doživio je istu sudbinu kao i njegov projekat besplatne električne energije.

U jednom od svojih intervjua izjavio je: “Predviđam razvoj leteće mašine duže od automobila i očekujem da gospodin Ford napravi veliki doprinos u tom području. Problem parkiranja automobila i izgradnje dugih puteva time će biti riješen”.

8. Magnetska rezonanca (MRI)

Nikola Tesla je 1900. godine objavio povezanost tijela i elektromagnetizma, 50 godina kasnije utvrđeno je da tijelo reprodukuje elektromagnetske talase, a 75 godina nakon toga napravljen je potpuno neinvazivan uređaj za magnetnu rezonancu putem kojeg se, snimkom tijela, mogu otkriti bolesti u ranoj fazi i time produžiti ljudski život.

Tesla je još 1896. godine napravio prvi rendgenski snimak koji se u to vrijeme nazivao “X zračenje”, čime je doslovno napravio nešto što se zove dijagnostika tijela. Svoje nalaze predao je Vilhelmu Rentgenu, koji je nastavio da ih usavršava do iskoristivosti, a iz 1901. datira pismo u kojem Rentgen zahvaljuje Tesli, što je ključni dokaz njihove saradnje, prenosi Espreso.

(Lola Magazin)

pročitaj više

Lifestyle

Da li su krhotine asteroida opasnost za Zemlju – naučnici otkrivaju šta će biti sa njima

Objavljeno

-

Nova analiza krhotina sa asteroida Dimorfos, koje su nastale kada je Nasa udarila u njega svemirskom letelicom Dart, otkrila je da bi neke od stena mogle biti na putu sudara sa Marsom. Ipak, naučnike brine šta će biti sa ostalim „odvaljenim“ komadima.

Nasina svemirska letelica Dart direktno je pogodila asteroid Dimorfos u prvom uspešnom pokušaju planetarne odbrane od nebeskih tela.

Mogući budući sudari sa Marsom, možda nam u ovom trenutku ne izgledaju kao velika stvar, jer na Marsu nema o kome da brinemo, međutim, pitanje je – šta se može desiti na putu, do trenutka kada bi stene trebalo da se ukrste sa Marsovom orbitom. Kada se udari dese, rezultat će svakako biti novi krateri na Marsu, prenosi RTS.

Dart misija je bila konceptualno jednostavna dok Dimorfos i Didimos predstavljaju par asteroida sa poznatim orbitalnim periodom.

Razbijanjem svemirske letelice udarom u Dimorfos i merenjem promena u njegovoj orbiti, Nasa je saznala da je moguće i da postoje sredstva da se skrene putanju asteroida koji može biti na opasnijem kursu ka Zemlji, sve dok se za to ima dovoljno vremena, prenosi portal Science Alert.

Dimorfos nije čvrsto vezan komad stene. To je ono što je poznato kao „asteroid ruševina“ – relativno labavo povezan. Udar u njega svemirskom letelicom izbacio je čitavu gomilu asteroidnog kamena i prašine u svemir.

Šta će tačno biti sa tako izbačenim materijalom – to istražuju astronomi Marko Fenuči iz Evropske svemirske agencije i Albino Karbonjani sa Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji u radu objavljenom u izdanjima Kraljevskog astronomskog društva.

Njihovo istraživanje se fokusiralo na daleku budućnost i simulacije udaraca, i to – za 20.000 godina. Posebno su se fokusirali na 37 gromada koje je identifikovao svemirski teleskop Habl, veličine od četiri do sedam metara u prečniku.

Prema njihovim proračunima – Zemlja će „biti dobro“. Neke od stena se približavaju, ali neće se približiti dovoljno da bi predstavljale pretnju. Ali, četiri kamene gromade će se dovoljno približiti Marsu da bi mogle da udare pravo u njega – dve za oko 6.000 godina, a dve za 15.000 godina.

Osim toga, Mars nije zaštićen atmosferskim jastukom kao što je to slučaj sa Zemljom. Te stene će, prema proračunima naučnika, pasti pravo u jednom komadu, iskopavajući male kratere do 300 metara u prečniku.

Mars je inače prilično prekriven svemirskim stenama i kraterima, tako da, ako se nešto dramatično ne dogodi u narednih nekoliko hiljada godina, udari neće „uzdrmati ničiji svet“.

Analize tima stručnjaka otkrivaju da su neki meteoriti koji su u prošlosti udarili u Zemlju verovatno nastali u sudarima asteroida u okruženju blizu Zemlje.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

(RTS)

pročitaj više

Lifestyle

Jedinstveni grad na svetu ima samo dve ulice i zanimljiviju istoriju od samog izgleda

Objavljeno

-

Janđin je grad u južnoj Kini u provinciji Junan, a zbog svog izgleda jedinstven je u svetu.

Neobično dugačak grad Janđin krasi okrug provincije Junan u Kini sa ogromnih 1.416 kilometara dug i samo sedam metara širok, baš onoliko koliko je kopno odvojeno rekom Guan i dve ulice, prenosi Danas.

Grad se nalazi u planinskom području, na nadmorskoj visini od 2.263 metara i najnižoj tački od 329 metara. Janđin je nekada bio od velikog značaja jer je posedovao fabriku za proizvodnju soli, ali je uništen u zemljotresu 2006. godine.

Prema poslednjem popisu stanovništva, 2002. godine, registrovano je oko 360.000 stanovnika različitih etničkih grupa, a na lokalnom području živi i narod Bo, koji se smatra drevnim narodom.

Okrug je formalno osnovan 1917. godine i nazvan je Janjin, a ceo grad je izgrađen na uskim padinama i liticama sa obe strane reke Guan.

U ovom gradu teško je kretati se, međutim moderno kinesko impresivno inženjerstvo je to olakšalo, sa super visokim mostovima i tunelima, ali vekovima su prvenstveno putevi bile reke. Stoga ima smisla da je život počeo da se gradi oko reke, ali manjak mesta za izgradnju doveo je od ove situacije koja je na kraju proslavila ovaj grad zbog njegove neobične infrastrukture i urbanizma.

Janđin je dugi niz godina bio značajno trgovačko središte za resurse poput soli, a ovo područje je takođe bilo stanište drevnog naroda pod nazivom Bo – najpoznatiji su po svojim visećim kovčezima koje su postavljali na liticama.

Janđin nema toliko posetilaca koliko popularnost njegovih fotografija može da sugeriše, ali ako ste u tom području, postoji put koja ulazi i izlazi iz grada te pruga koja omogućava saobraćaj.

(Danas)

pročitaj više

Lifestyle

Najdugovečniji stanovnici mora i okeana, neki su čak i besmrtni

Objavljeno

-

Najveći rekorderi nalaze se u svetskim okeanima.

Portal Live Science napravio je listu koju čine pretežno stanovnici morskih dubina koji najduže žive na svetu. Za razliku od ljudi, za koje naučnici tvrde da mogu da žive između 120 i 150 godina, oni žive vekovima, pa čak i milenijumima. Najveći rekorderi nalaze se u svetskim okeanima.

Listu od pet morskih i okeanskih stanovnika sa najdužim životnim vekom čine:

Islandska školjka

Islandska školjka, ili Arctica Islandica, živi na severu Atlantskog okeana, a naučnici tvrde da može da živi i duže od 500 godina.

Najstarija pronađena islandska školjka bila je školjka Ming, stara 507 godina i dobila je ime po kineskoj dinastiji Ming jer je rođena tokom te dinastije.

Crni koral

Iako u početku izgledaju kao podvodne stene ili biljke, korali su zapravo kolonije beskičmenjaka polipa.

Ovi polipi se mogu razmnožavati seksualno ili aseksualno.

Najdugovečniji su dubokomorski crni korali, koji žive u tropskim morima. Najstariji primerci crnog korala pronađeni su na Havajima i stari su više od 4.200 godina.

Sunđeri 

Najdugovečniji sunđeri imaju staklasto telo, i žive u dubokim okeanima. Jedan od najstarijih primeraka pripadao je vrsti Morohaphis chuni i bio je star oko 11 hiljada godina.

Besmrtna meduza

Besmrtna meduza, ili Turritopsis dohrnii, koja živi u Sredozemnom moru, može da živi večno. Ova vrsta meduza je poznata po tome što može da se pretvori u polip kada je neuhranjena ili kada se oseća ugroženom, a zatim se kasnije ponovo pretvori u meduzu.

Iako besmrtne meduze ne mogu da uginu od starosti, njihova veličina od 4,5 milimetara ne dozvoljava im da dugo žive jer ih često jedu ribe i drugi organizmi.

Hidra

Hidre se takođe smatraju besmrtnim. One imaju sposobnost regeneracije, što znači da se njihove matične ćelije neprestano dele kako bi zamenile oštećene.

Iako ne stare, hidre su i dalje meta raznih predatora i bolesti, ali bi pod povoljnim uslovima mogle da žive večno.

Ostale dugvečne stanovnike okeana sa liste možete videti na linku.

(Live Science, index.hr)

pročitaj više

U TRENDU