ostanimo u kontaktu

Lifestyle

Gušter nepoznate vrste otkriven u Peruu, ime dobio po frontmenu čuvenog hevi metal benda

Objavljeno

-

Gušter do sada nepoznate vrste otkriven je u peruanskoj džungli, a ime je dobio u čast Brusa Dikinsona (Bruce Dickinson), pevača i frontmena čuvenog britanskog hevi metal benda „Ajron Mejden“ (Iron Maiden), saopštila je Nacionalna služba za zaštitu prirode Perua.

Primerak „enialioides dickinsoni“, naučno ime novootkrivenog guštera, pronađen je istovremeno sa još jednom novom vrstom, „enialioides cianocephalus“, u vlažnim šumama amazonske oblasti, na severoistoku Perua. „Enialioides dickinsoni“ se odlikuje narandžastom glavom, zelenim telom i kratkim nogama, saopšteno je.

„Vrsta je dobila ime po Polu Brusu Dikinsonu, pevaču legendarnog hevi metal benda ‘Ajron Mejden’“, saopštila je tamošnja služba, ne precizirajući da li među naučnicima koji su iza ovog otkrića, spadaju i obožavaoci hevi metal muzike.

Brus Dikinson (65) je pevač grupe osnovane 1975. godine u Londonu, koja se smatra jednom od najvažnijih i reprezentativnih u svom žanru.

Bend ima obožavaoce širom sveta, a očigledno i u Peruu, gde je već više puta nastupao.

(Beta)

Lifestyle

Srpski dizajneri učestvovaće na Pariskoj nedelji mode od 26. februara do 5. marta

Objavljeno

-

Nekoliko srpskih dizajnera učestvovaće na prolećnom izdanju modne manifestacije „Paris Fashion Week“-u, koja će biti održana od 26. februara do 5. marta, najavio je danas „Serbian Fashion Week“.

„Suzana Perić, Boško Jakovljević, Nataša Perkovski Adžić i brend Alesari 2. marta osvetliće ‘La Galerie Bourbon’, bivšu rezidenciju španske kraljevske porodice, stvarajući magiju nadomak Trijumfalne kapije“, navodi se u saopštenju.

Kako je navedeno, ovaj događaj, pod patronatom „Fédération de la Haute Couture et de la Mode France“, „potvrđuje Srbiju kao jednu od samo dve evropske zemlje u zvaničnom kalendaru ovog prestižnog događaja“.

pročitaj više

Lifestyle

Zašto se u nekim državama vozi levom stranom? Sistem koji mnogima stvara nesigurnost

Objavljeno

-

Vožnja levom stranom puta može biti veliki izazov za mnoge od nas. Navikli smo da se držimo desne, oslanjajući se na ustaljene obrasce i pravila u saobraćaju.

Međutim, kada se nađemo u situaciji da je vožnja sa druge strane neizbežna, često se osećamo nelagodno i nesigurno.

Prilagođavanje vožnji levom stranom puta zahteva promenu načina razmišljanja i brze reakcije, tako da sve što smo naučili o vožnji moramo da zamenimo suprotnim principima, što može biti zbunjujuće i zahteva dodatni napor. Ali kako je sve zapravo počelo i zašto u nekim zemljama još uvek vozite levom stranom puta?

Tradicija je nastala u kolonijalnoj Britaniji

U svetu se vozilo levom stranom i to je tradicija koja je nastala u kolonijalnoj Britaniji. Kada bi vitezovi jahali na konjima, zamahovali bi mačevima desnom rukom. Stoga bi jahali na levoj strani kako bi što bolje napali svoje neprijatelje, piše Revijahak.hr.

Pošto su Britanci usvojili vožnju levom stranom, zemlje kao što su Australija, Novi Zeland, Indija i druge nacije koje su Britanci kolonizovali uglavnom voze levom stranom. Tu je, naravno i Japan.

U svetu se vozilo levom stranom do prekretnice u SAD. Bilo je to vreme severnoameričke kolonizacije i potrebe za transportom pšenice preko ogromnih prostranstava. Tada se pojavio novi vagon, koji je nazvan „Conestoga“ (po plemenu Irokeza). Težak teret vuklo je osam mazgi. Čovek koji je vozio teretni vagon jahao je na zadnjoj mazgi sa leve strane, držeći bič u desnoj ruci.

Sve više ovih vozila nateralo je vlasti u Pensilvaniji da promene i zakonom regulišu pravac kretanja. Od 1792. u Americi se vozi desnom stranom. Francuska je prva sledila američki primer jer je morala da reguliše saobraćaj. Naime, sve veći broj teretnih vagona stvarao je i haos.

Britanija, pošto je izgubila SAD nakon rata za nezavisnost, nije bila voljna da prihvati bilo kakav uticaj svojih bivših transatlantskih kolonija. Što se tiče ostatka Starog kontinenta, on se odmah uključio u novi trend, proširen Napoleonskim ratovima i velikim pokretima trupa, koji su morali da budu organizovani na putevima. Poslednje dve zemlje u Evropi koje su promenile stranu u vožnji su Švedska i Island, a bilo je to 1967. i 1968. godine.

Gde se danas vozi levom stranom puta?

Danas mnoge zemlje koriste levu stranu puta za vožnju, a neke od njih su Irska, Velika Britanija, Tajland, Japan, Australija, Malta, Barbados, Brunej, Indija… Zapravo, u Evropi postoje još četiri zemlje gde se vozi levom stranom puta. To su Velika Britanija, Republika Irska, Malta i Kipar.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Namirnica koja se dugo smatrala hranom siromašnih: Prava je riznica zdravlja

Objavljeno

-

Sočivo je namirnica čije kuvanje nije komplikovano pa ju je lako uvrstiti u jelovnik. Puna je vitamina, proteina i vlakana, a zdravstvene dobrobiti koje nudi su brojne.

Sočivo se na našim prostorima jako dugo smatralo „sirotinjskom“ namirnicom jer je uvek bilo vrlo pristupačno, pa su i najsiromašniji slojevi mogli da ga priušte u velikim količinama. Upravo ta etiketa možda je i učinila da sočivo decenijama ode u zapećak u domaćoj kuhinji, međutim, poslednjih godina mu se vraća zaslužena popularnost, piše Zadovoljna.rs.

Ako želite da se hranite zdravije, ova namirnica bi trebalo što češće da se nađe na vašem tanjiru.

1. Bogato je vlaknima

Jedna od najvećih prednosti sočiva je njegov visok nivo vlakana, koje većina ljudi ne unosi dovoljno putem ishrane.

„Sočivo je složeni ugljeni hidrat koji sadrži puno vlakana, posebno topivih vlakana. Ta se vlakna tope u vodi i stvaraju smesu sličnu gelu koja se kreće našim telom i pomaže da se uklone neke od materija povezanih s visokim holesterolom“, kaže Dženifer Henvej, nutricionistkinja.

Sočivo može da osigura vašu dnevnu dozu vlakana (26 grama) u samo pola šoljice. Vlakna u njemu takođe pomažu varenju.

2. Pomaže u regulaciji šećera u krvi

„Topiva vlakna u sočivu mogu da pomognu u ravnoteži nivoa šećera u krvi usporavanjem otpuštanja glukoze u krvotok i sprečavanjem skokova insulina“, kaže Henvej. Ovo je jedna od velikih prednosti sočiva za dijabetičare, jer pomaže u održavanju nivoa šećera u krvi. Visok sadržaj vlakana ih čini veoma zasitim što pomaže u kontroli apetita.

3. Dobar je izvor proteina

Sočivo ima više od 20 grama proteina u pola šoljice, što ga čini savršenim prilogom za ručak, pogotovo ako ste vegetarijanac ili vegan. Čak trećina kalorija iz sočiva dolazi od proteina, što ga čini trećim po količini proteina, u odnose na sve druge mahunarke ili orašaste plodove.

Sočivo ima nekoliko esencijalnih aminokiselina, a to su metionin i cistein. Ovo se lako rešava kombinovanjem sočiva sa žitaricama kao što su pirinač ili pšenica.

4. Puna je vitamina i minerala

Jedna od zdravstvenih dobrobiti sočiva je to što je poput vrlo ukusnog multivitamina: kroz njega možete uneti kalcijum, kalijum, cink i gvožđe, kao i puno vitamina B.

Ukoliko patite od hroničnog umora ili anemija, uz sočivo možete nadomestiti nedostak gvožđa, koje je odgovorno za dodatak enegije. Gvožđe stvara hemoglobin, supstancu u vašim crvenim krvnim zrncima koja im omogućava da prenose kiseonik u vaše telo.

Pola šolje kuvanog sočiva može da obezbedi 15% preporučenih dnevnih potreba za gvožđem.

5. Smanjuje rizik od određenih hroničnih bolesti

Studije pokazuju da redovno konzumiranje sočiva smanjuje rizik od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, rak i srčana oboljenja. To je zahvaljujući njihovom bogatom sadržaju zaštitnih biljnih jedinjenja zvanih fenoli – sočivo je među najbolje rangiranim mahunarkama po sadržaju fenola. Stoga ne čudi da se sočivo može pohvaliti antioksidativnim, antibakterijskim, antivirusnim, antiinflamatornim i kardio-protektivnim dejstvom.

Nutricionistkinja preporučuje da se kod kuvanja sočiva šporet ugasi nekoliko minuta ranije. Kuvajte dva-tri minuta kraće od planiranog, ugasite vatru, poklopite i pustite da se kuva na spostvenoj pari do kraja.

(zadovoljna.rs)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Grujičić: Razmatamo vakcinisanje majki protiv velikog kašlja

Objavljeno

-

Ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je danas da se razmatra početak vakcinacije majki protiv velikog kašlja kako bi novorođena deca bila zaštićena u prvim mesecima života.

Ministarka je povodom nedavnih smrti novorođenčadi od posledica velikog kašlja ocenila da se to pitanje ozbiljno razmatra, i da je na Republičkoj stručnoj komisiji za pedijatriju i infektivne bolesti da donese odluku.

Ona je naglaisila za TV Pink, da je veliki kašalj posebno opasan za novorođenčad.

pročitaj više

Lifestyle

Ovaj muzej nudi edukativno putovanje do svetskih dobara koja su ugrožena klimatskim promenama

Objavljeno

-

Olujni talas preti da poplavi Veneciju, a vi možete da pomognete vlasnicima prodavnica da zaštite svoje poslovanje čak i ako ste udaljeni 6.437km. Interaktivna izložba u Muzeju nauke u Bostonu daje vam zadatak da blokirate lažne prodavnice zaštitnim panelima kako biste smanjili štetu od vode.

Ova aktivnost je deo izložbe „Promena pejzaža: Upliv u stvarnost“, koja vodi posetioce muzeja kroz četiri UNESCO svetske baštine koje se suočavaju s posledicama klimatskih promena. Plima u muzeju je digitalna, barikade napravljene od pene, ali pretnja Veneciji je suviše stvarna.

Istorijski italijanski grad kanala nalik lavirintu i elegantne renesansne arhitekture oduvek je bio u opasnosti od poplava iz Jadranskog mora. Opasnost se povećala zbog globalnog zagrevanja, koje topi glečere i ledene pokrivače, što dovodi do porasta nivoa mora.

Prema zvaničnim gradskim podacima, Venecija je od 1872. godine doživela 324 događaja sa visokim intenzitetom vode, a više od polovine se dogodilo u poslednjih 30 godina. U novembru 2019. godine, Venecija je doživela svoje najgore poplave od 1966. godine, kada je voda visoka skoro dva metra potopila više od 80% grada. Poplave su uništile kuće i preduzeća u prizemlju i devastirale vekovima stare istorijske građevine poput bazilike Svetog Marka, jedne od najpoznatijih građevina u gradu.

„To je apokaliptična katastrofa… Venecija je na kolenima“, izjavio je Luka Zaja, guverner regije Veneto, nakon prvog dana poplava.

Takva je stvarnost koju Muzej nauke u Bostonu želi da posetioci uzmu u obzir dok šetaju kroz „Promene pejzaža“, koji uključuje video projekcije u visokoj rezoluciji od poda do plafona i koje posetioce uranjaju u ove lokacije, zajedno sa opipljivim modelima i aktivnostima koje naglašavaju opasnosti sa kojima se suočavaju ova kulturno značajna mesta.

Izložba je otvorena od 19. januara i biće izložena u Bostonu do 5. maja pre nego što krene na putovanje po drugim muzejima širom Severne Amerike.

Trećina mesta prirodnog nasleđa je pogođena

UNESCO, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, odgovorna je za zaštitu skoro 1.200 svetskih baština u 168 zemalja, uključujući mesta kao što su Veliki koralni greben, Stounhendž, Kineski zid, Nacionalni park Josemiti i Stara Havana. UNESCO procenjuje da je jedna trećina prirodnih svetskih baština i jedno od šest kulturnih mesta suočeno s uticajem klimatskih promena.

„Izložba služi kao dirljiv podsetnik na krhkost ovih nezamenjivih spomenika i hitnu potrebu za globalnom akcijom za rešavanje klimatskih promena“, izjavio je Tim Riči, predsednik Muzeja nauke, u saopštenju. Izložba izgleda alarmantno, ali takođe naglašava inovativna rešenja za ublažavanje klimatskih promena, poput sintetičkog drveća koje može da hvata ugljen-dioksid u atmosferi.

Osim Venecije, posetioci muzeja putuju do drevnih piramida u Gizi kako bi saznali kako intenzivne vrućine i kišne oluje ugrožavaju ove čuvene egipatske antikvitete. Oni posećuju Nacionalni park Mesa Verde u jugozapadnom Koloradu kako bi videli kako šumski požari izazvani sušom erodiraju stambene objekte koje su stari preci Puebla uklesali u stenu.

Putuju i do Rapa Nui (Uskršnje ostrvo), udaljenog vulkanskog ostrva uz obalu Čilea u Polineziji, čiji se ekosistem menja usled klimatskih promena, što dovodi do gubitka biodiverziteta, kako u moru, tako i na kopnu. Ostrvo je poznato po svojim moai, statuama u obliku ljudi izrađenim od stene koje krase pejzaž i za koje se kaže da čuvaju duhove predaka Rapanuija. Porast nivoa mora erodira figure duž obale ostrva.

„Postoji hitna potreba da se svima pruži osećaj angažovanosti i aktivne nade u vezi sa ulogama koje svi igramo u odgovoru na ovu globalnu krizu“, izjavio je Dejvid Sitenfeld, direktor Centra za životnu sredinu muzeja, u intervjuu. „Može biti veoma lako osećati se ili preplavljenim promenama ili bespomoćnim pred njima“.

Dugogodišnje istraživanje klimatskih promena

„Izmenjeni pejzaži“ su deo programa Muzeja nauke u Bostonu pod nazivom „Year of the Earthshot“, koji će istražiti rešenja za klimu kroz programe uživo i digitalne programe koji pokrivaju teme poput ekološke pravde, planiranja otpornosti, budućih poljoprivrednih praksi i politike transporta i energije. Program će uključiti virtualne obilaske zelenih zgrada, klimatski samit usmeren na mlade, sajam zapošljavanja usmeren na zaposlenje u sektoru životne sredine i modnu reviju posvećenu održivosti.

UNESCO, s druge strane, razvija svoj prvi komplet alata o klimatskim akcijama. Kolekcija resursa će sadržati studije slučaja o temama kao što je prilagođavanje klimi i uključiće primere rešenja koja mogu da pomognu lokacijama svetske baštine u suočavanju s klimatskim promenama – koristeći lokalno i domorodačko znanje, na primer, usluge ekosistema poput skladištenja ugljen-dioksida ili akcije za smanjenje ugljeničnog otiska operativnog upravljanja.

„Ova mesta koja čuvamo i koja su podložna uticaju promene klime“, rekao je Sitenfeld, „odličan su način da se naglasi činjenica da se mesta širom sveta suočavaju sa opasnostima“.

Lesli Kac, novinarka Forbes

pročitaj više

U TRENDU