Evropska unija je tokom poslednjih deset godina smanjila emisiju gasova koji dovode do efekta staklene bašte (GHG) za 26 odsto ili za 3,6 tona po zaposlenom u privrednom sektoru, pokazaju podaci za 2021. godinu koje je danas objavila statistička agencija Eurostat.

U 2021. godini jedan zaposleni emitovao je do 13,7 tona gasova, dok je u 2012. godini taj broj iznosio 17,3 tone. U saopštenju Eurostata navodi se da su rezultatima doprinela dva faktora, realno smanjenje emisije GHG, ali i povećanje broja zaposlenih.

Količina štetnih gasova koje emituju zaposleni smanjivala se kontinuirano do 2020. godine, ali je 2021. godine došlo do povećanja od 0,4 tone. Ipak, emisije gasova sa efektom staklene bašte po zaposlenom u 2021. godini su i dalje šest odsto niže od toga koliko su iznosile u godini pre pandemije.

Najveće emisije po zaposlenom zabeležene su u Irskoj (22,8 tona po zaposlenom), Poljskoj i Danskoj (obe 21,4 tone), a najmanje na Malti (7,5 tona), kao i u Švedskoj (7,9 tona) i Portugalu (9,7 tona).

Eurostat u danas objavljenom članku klasifikuje emisije gasova koji dovode do efekta staklene bašte prema ekonomskim aktivnostima. U Irskoj najviše GHG emituju poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo i to 41 odsto ili 206 tona po zaposlenom.

U Poljskoj se 39 odsto GHG emituje za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom (743 tone po zaposlenoj osobi), dok se u Danskoj najviše emituje transportom i skladištenjem (52 odsto), ili 241 tona po zaposlenom.

EU u okviru paketa „Spremni za 55“ previđa da emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU do 2030. bude smanjena za najmanje 55 odsto.

Među štetnim gasovima koji uništavaju životnu sredinu, na prvom mestu je ubedljivo CO2, a slede metan, azot-dioksid i fluorisani ugljovodonici, ili takozvani F-gasovi.

Beta

Izraelska vojska saopštila je da je napala više od 400 ciljeva u pojasu Gaze od isteka primirja juče ujutru, a u tim udarima je poginulo 240 ljudi, prema Vladi koju predvodi palestinski islamistički Hamas.

Hamas je dodao u saopštenju da je u izraelskim vazdušnim, artiljerijskim i pomorskim udarima na pojas Gaze ranjeno još 650 ljudi.

Izraelske snage su najviše gađale Kan Junes na jugu Gaze, gde su uništene desetine kuća i pobijeni ljudi u njima, dodao je Hamas.

Izraelska vojska je u saopštenju navela da je borbenim avionima „udarila“ na više od 50 meta u oblasti Kan Junesa.

„Trupe Izraelskih odbrambenih snaga pogodile su teroriste i infrastrkturu Hamasa u oblasti Beit Lahija“, dodala je izraelska vojska.

Artiljerijski i vazdušni udari takođe su bili usmereni ka severu pojasa Gaze, dodaje se u saopštenju.

Na meti vojske su bile „terorističke ćelije“, „jedna džamija koju koristi Islamistički džihad kao komandni centar“ i jedan kompleks za skladištenje oružja, dodaje se u saopštenju.

Pored toga, na jugu Gaze gađana je infrastruktura i oprema koju koriste pomorske snage Hamasa, navela je izraelska vojska.

Izrael i Hamas jedni druge optužuju za prekid jednonedeljnog primirja koje je omogućilo oslobađanje stotinak talaca u zamenu za puštanje na slobodu 240 palestinskih zatvorenika kao i ubrzanu dostavu humanitarne pomoći stanovništvu u pojasu Gaze.

(Beta)

Na međunarodnoj konferenciji o klimi COP28 u Dubaiju dvadesetak zemalja, među kojima su SAD, Francuska i Ujedinjeni Arapski Emirati pozvalo je danas u zajedničkoj deklaraciji da se utrostruče kapaciteti nuklearne energije u svetu do 2050. godine, u odnosu na 2020. godinu, da bi se smanjila zavisnost od uglja i gasa.

To je objavio Džon Keri, američki izaslanik za klimu, zajedno sa nekoliko drugih svetskih lidera među kojima su bili i francuski predsednik Emanuel Makron i belgijski premijer Aleksander de Kro.

Međutim, Kina i Rusija, veliki graditelji nuklearnih centrala u svetu nisu bili među potpisnicima tog poziva.

Među potpisnicima su Bugarska, Kanada, Finska, Gana, Mađarska, Japan, Južna Koreja, Moldavija, Mongolija, Maroko, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Švedska, Ukrajina, Češka i Velika Britanija.

U deklaraciji se prepoznaje ključna uloga nuklearne energije u postizanju ugljeničke neutralnosti do 2050. godine i ograničenju povećanja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, navodi se u tekstu.

„Znamo iz nauke, realnosti činjenica i dokaza da ne možemo dostići ugljeničku neutralnost do 2050. godine bez nuklearne energije“, rekao je Džon Keri.

Rumunski predsednik Klaus Johanis objasnio je da nuklearna energija za njegovu zemlju predstavlja „stabilan izvor energije koji doprinosi energetskoj bezbednosti i dekarbonizaciji“.

Zemlje potpisnice takođe pozivaju akcionare međunarodnih finansijskih institucija kao što je Svetska banka da uključe nuklearnu energiju u svoje finansiranje.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IEA) Rafel Grosi rekao je da postoje odredbe u nekim međunarodnim kreditnim institucijama koje isključuju nuklearnu energiju, ukazujući da je takav pristup „zastareo“.

Oni koji se zalažu za nuklearnu energiju, koja gotovo da ne proizvodi gasove sa efektom staklene bašte, u njoj vide sredstvo bez premca za proizvodnju velike količine čiste energije.

S druge strane neki aktivisti za očuvanje životne okoline ukazuju na rizike od nesrećnih slučajeva, na dugoročno pitanje otpada, kao i na visoke troškove atomske energije.

(Beta)

Potparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi izjavio je da Hamas verovatno drži još izraelskih žena i dece kao taoce.

“Mislimo da je više nego verovatno da imaju (Hamas) više žena i dece koji ispunjavaju kriterijume i treba da se kvalifikuju za razmenu”, izjavio je Kirbi, preneo je Tajms of Izrael.

Izrael je prethodno saopštio da je u Gazi preostalo 17 žena i dece otetih 7. oktobra i da je primirje s Hamasom predviđalo da će teroristička grupa osloboditi njih pre ostalih zatočenih.

Hamas je, međutim, u četvrtak uveče odbio da predstavi očekivanu listu i umesto toga predložio pregovore za oslobađanje drugih kategorija talaca, što je Izrael odbio i Izraelske odbrambene snage (IDF) su nastavile razmenu vatre.

“Pauza je završena zbog Hamasa. Oni su imali obavezu da obezbede spisak”, saopštio je Kirbi, podržavši izraelske tvrdnje da je Hamas prekršio primirje time što je ispalio rakete na položaje IDF pre zvaničnog završetka prekida vatre.

Južna Koreja je saopštila da je izvela lansiranje prvog špijunskog satelita američkom raketom i da je on uspešno ušao u orbitu, nešto više od nedelju dana nakon što je Severna Koreja poslala svoj prvi izviđački satelit u svemir.

Raketa Spejs X Falkon 9 poletela je iz baze svemirskih snaga SAD Vandenberg u Kaliforniji, u petak u 10.19 časova po lokalnom vremenu, saopštila je američka kompanija, prenosi Kjodo.

Ministarstvo odbrane Južne Koreje navelo je da se satelit odvojio od rakete 14 minuta nakon poletanja i da je uspostavio komunikaciju sa zemaljskom stanicom.

Ovaj špijunski satelit je prvi od pet koje Južna Koreja planira da postavi u orbitu do kraja 2025. godine koristeći američke rakete.

Očekuje se da će satelit početi rad u punom obimu u roku od četiri do šest meseci, rekao je južnokorejski vojni izvor.

Lansiranje je bilo planirano za četvrtak, ali je odloženo zbog lošeg vremena. Severna Koreja je saopštila da je njen izviđački satelit Maliđong-1 ušao u orbitu 21. novembra.