ostanimo u kontaktu

Lepota&Zdravlje

Hronični stres: 5 skrivenih simptoma

Objavljeno

-

Stres je prirodna reakcija organizma na nepovoljne okolnosti, koju smo nasledili od dalekih predaka. U davna vremena, ona je pomogla ljudima da pobede u borbi protiv životinje, da pobegnu od opasnosti. Akcija je dala oduška emocijama i omogućila postizanje rezultata. Danas je odgovor „bori se, zamrzni ili beži“ irelevantan, jer anksiozna stanja najčešće nisu povezana sa fizičkom pretnjom. Osoba “akumulira” stres u sebi, ne dajući mu izlaz. Sve ostaje na nivou biohemijskih procesa koji pokreću opasne bolesti kao što su infarkt miokarda, dijabetes melitus i drugi.

Hronični stres: Kako su povezani stres i hormoni?

Hormoni regulišu metaboličke procese u telu. Neravnoteža ovih supstanci je direktan put ka bolesti. A jedan od faktora koji dovode do toga može biti produženi, hronični stres. Normalno, kada se osoba susreće sa uznemirujućim okolnostima, njen nervni i hormonski sistem se aktivira. Prvi reaguje hipotalamus, koji reguliše rad endokrinih žlezda. Daje “komandu” nadbubrežnim žlezdama i hipofizi: počinje proizvodnja hormona akutne faze – adrenalina i norepinefrina. Kada su svi sistemi u stanju pripravnosti, na redu je kortizol.

Ako je stres kratkotrajan, postepeno se biohemijski procesi vraćaju u normalu. Stalni boravak u anksioznom stanju dovodi do činjenice da se proizvodnja hormona ne zaustavlja, što negativno utiče na metabolizam uopšte. I nije neophodno da imate niz događaja u svom životu koji ugrožavaju samo vaše postojanje. Dovoljno je da u glavi „promotate“ neprijatne misli o napornom šefu ili o nedostatku novca. Telo čita ove misli kao pravu opasnost i oslobađa hormone stresa. Ako nadbubrežne žlezde moraju da rade skoro bez prestanka, one se povećavaju. Hipertrofirani organ proizvodi još više hormona. I tako se upada u začarani krug iz kojeg je teško izaći. Ponekad osoba ne shvata da je u stanju hroničnog stresa. Kako ga prepoznati?

Kako ga prepoznati?

1. Loše držanje i salo na stomaku

Stručnjaci su predstavili koncept – takozvani “kortizol stomak”. Da li stres može da uzrokuje gomilanje masnih naslaga oko struka? Mehanizam je ovde mnogo komplikovaniji: stvar je u tome što se pod stresom disanje menja. Postaje ubrzano i plitko. Pošto se cela mehanika disanja menja, na kraju se može formirati slabost prednjeg trbušnog zida, jer intraabdominalni pritisak nije ravnomerno raspoređen. Rezultat je ispupčen stomak. Uzgred, postoji takozvani stresni položaj: vrat ide napred, mi se saginjemo. Zbog toga je toliko važno da pravilno držite telefon u visini očiju, a ne da naginjete glavu prema ekranu, pretvarajući se u znak pitanja.

2. Hronične bolesti gastrointestinalnog trakta

Mnogi se verovatno sećaju kako je, pre važnih događaja, stomak počeo da se uvija od uzbuđenja. Glavni “krivac” događaja je kortizol. Zaustavlja pokretljivost creva, što može dovesti do poremećaja stolice. Postoji takva stvar kao što je “stresna ishrana”. Kortizol povećava apetit, želju za slatkišima kako bi telo dobilo više energije. Sam po sebi, ovaj hormon takođe povećava glukozu kojoj se oslobađa insulin. Zbog toga stres može igrati ulogu u razvoju dijabetesa. Takođe, stres usporava metabolizam i uzrokuje gomilanje kilograma. Čir je još jedna posledica stresa. Pojavljuje se u pozadini neravnoteže parasimpatičkog i simpatičkog nervnog sistema. Parasimpatikus radi u opuštenom stanju, ovo je način odmora i varenja. Kada je osoba “zaglavljena” u stresu, simpatički sistem odgovoran za stres je stalno uključen. A ovo je direktan način da se poremete funkcije gastrointestinalnog trakta.

3. Loša memorija, smanjena koncentracija

Ako su hormoni stresa redovno prisutni u telu, oni mogu oštetiti neurone, ćelije koje su odgovorne za prenošenje impulsa. Pod stresom, broj neurona u frontalnom režnju se smanjuje, a broj u amigdali se povećava. Ljudi imaju poteškoća da se koncentrišu, donose odluke, uče nove stvari i postaju emotivniji.

4. Grčevi mišića, glavobolja

Kortizol aktivira mišiće, dovodeći ih u stanje napetosti. To je automatski odgovor tela na bol ili povredu. Kada opasnost nestane, mišićno-skeletni sistem se opušta. Ako se napetost samo povećava, dolazi do grčeva mišića vrata i ramena, što dovodi do glavobolje. Zbog neprijatnih senzacija, ljudi gube radnu sposobnost, uzimaju lekove protiv bolova, zatvarajući začarani krug.

5. Razdražljivost, apatija, depresija

To su posledice dugoročnog efekta kortizola na centralni nervni sistem. Stalni stres slabi unutrašnje resurse osobe i njen nervni sistem. On se “zamrzava”, pada u apatiju. Kada je mozak oštećen, javlja se depresija, razdražljivost i nemogućnost adekvatnog sagledavanja stvarnosti.

Kako da pomognete sebi

Ne postoji magična pilula koja će brzo rešiti problem. Morate naučiti kako da upravljate stresom. Glavni zadatak u ovoj stvari je angažovanje prefrontalnog korteksa uz pomoć treninga. Ovo je deo mozga koji je odgovoran za planiranje, donošenje odluka, izražavanje ličnosti, kratkoročno pamćenje. Na primer, uradili ste nešto. Procenite rezultat: sviđa vam se to ili ne. Ako vam se sviđa, zatvorite slučaj. Ako ne, smislite novu akciju. Ovaj pristup proizvodi mnogo dopamina. Stimuliše učenje, kretanje napred i blisko sarađuje sa prefrontalnim korteksom kod odraslih.

Neophodno je analizirati uzroke neprijatnih događaja, a ne kritikovati sebe za posledice. Samo prihvatite činjenicu bez osuđivanja i razmislite zašto se to dogodilo. Ovo će vam omogućiti da u budućnosti ne ponavljate greške i izbegnete stresne situacije. Tehnike upravljanja stresom takođe uključuju vežbe disanja, plesanje, pevanje, meditaciju, jogu… Pošto je stvaranje novih neuronskih veza važno za negovanje otpornosti na stres, možete se okušati u nekom nepoznatom poslu. Hronični stres je izvor mnogih bolesti i poremećaja u telu. Hormoni igraju važnu ulogu u tome. Ali možete uticati na biohemijske procese podizanjem svesti i učenjem kako da se nosite sa iskustvima uz pomoć tehnika upravljanja stresom.

Lepota&Zdravlje

SZO: Nigerija prva na svetu uvodi revolucionarnu vakcinu protiv meningitisa

Objavljeno

-

Nigerija je postala prva zemlja na svetu koja je uvela „revolucionarnu“ novu vakcinu Men5CV protiv meningitisa, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

„Primena (vakcine) u Nigeriju dovodi nas korak bliže našem cilju da eliminišemo meningitis do 2023.“, naveo je u saopštenju Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO, preneo je Rojters.

U periodu od prošlog oktobra do sredine marta ove godine, prema podacima SZO, sumnja se da postoji 1.742 slučaja meningitisa, dok je 153 slučaja imalo smrtni ishod u sedam nigerijskih država.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Nema dokaza koji povezuju Ozempik i suicidalne misli, tvrdi Evropska unija

Objavljeno

-

Evropska agencija za lekove saopštila je danas da ne postoji dokaz koji povezuje dijabetes i lekove za mršavljenje poput Ozempika i Vegovija sa povećanim brojem suicidalnih misli. To su pokazala najnovija istraživanja koja dovode u pitanje tu vezu nakon što su američki regulatori u svojoj istrazi naveli da „mali rizik“ ne može biti isključen.

Komitet za bezbednost Evropske agencije za lekove zaključio je da nema dokaza koji ukazuju na vezu između dva istraživanja i grupe lekova koja uključuje Ozempic, Wegovy i Rybelsus, i misli o samoubistvu ili samopovređivanju, saopštila je agencija.

Agencija je pregledala studiju koja je istraživala stopu suicidalnih misli kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 koji su lečeni semaglutidom, generičkim nazivom za Ozempic, Wegovy i Rybelsus.

Još jedno slično istraživanje – sprovedeno od EMA – analizirano je, kao i druga klinička ispitivanja, nekliničke studije i podaci iz praćenja nakon puštanja leka u promet.

Nema potrebe za ažuriranjem informacija o proizvodu za bilo koji GLP-1 lek, navodi agencija, koja je istakla da proizvođači lekova – uključujući Eli Lilly, Novo Nordisk i AstraZeneca – moraju nastaviti pažljivo da prate povezane događaje.

Lekovi GLP-1 poput Wegovy i Ozempic-a u poslednjih nekoliko godina postali su veoma popularni i za dijabetes i za mršavljenje – iako Ozempic nije odobren za mršavljenje, neki lekari ga prepisuju van indikacija u tu svrhu.

Devetomesečno istraživanje Evropske unije o GLP-1 lekovima usledilo je nakon što je islandski regulator za zdravlje u julu prošle godine alarmirao da je uočio tri slučaja pacijenata koji su razmišljali o samoubistvu. Oko 150 drugih prijava mogućih slučajeva suicidalnih misli i samopovređivanja takođe su dobili zdravstveni službenici, navela je agencija.

FDA je ranije ove godine saopštila da preliminarna evaluacija GLP-1 lekova „nije pronašla dokaze“ koji ih povezuju sa suicidalnim mislima ili postupcima. Agencija je istakla da ne može „definitivno isključiti mogućnost da postoji mali rizik“ jer je „mali broj“ slučajeva suicidalnih misli ili postupaka primećen kod osoba koje koriste ove lekove.

Drugo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Medicine utvrdilo je da nema dokaza da lek semaglutid povećava rizik od suicidalnih misli. Istraživači su rekli da su nakon šest meseci lečenja pacijenti koji su koristili semaglutid imali manji rizik od suicidalnih ideja.

EMA je prošle godine saopštila da dostupni dokazi ne podržavaju vezu između GLP-1 lekova i karcinoma štitaste žlezde, nakon što je ranije studija ukazala na povećan rizik. Ranije ove nedelje, jedno od najvećih istraživanja o mogućoj vezi – uključujući zdravstvene podatke za više od 145.000 ljudi – utvrdilo je da GLP-1 lekovi nisu izazvali značajan porast rizika od razvoja karcinoma štitaste žlezde. Novo Nordisk, koji proizvodi Ozempic, Wegovy, Saxenda i Victozu, navodi karcinom štitaste žlezde kao moguću nuspojavu svakog od tih lekova.

Taj Raš, novinar Forbes

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Nove studije ukazale na moguće uzroke Alchajmerove bolesti kod žena

Objavljeno

-

Alchajmerova bolest je neverovatno složena i izazovna za proučavanje.

Alchajmerova bolest nije bezazlena bolest koju prate dugotrajni simptomi, kao što su problemi s koncentracijom, zbunjenost, teskoba, pa konačno i gubitak pamćenja. U proseku više pogađa žene.

Iako tu činjenicu možemo pripisati dužem životnom veku, istraživači su otišli korak dalje. Čak dve nove studije ukazuju na mogućnost složenih interakcija između hormona i promenjene crevne mikroflore kao mogućih faktora koji doprinose razvoju Alchajmerove bolesti, prenosi Živim.hr.

Studija na miševima

U studiji koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Čikagu, eksperimenti na miševima otkrili su da je ženski hormon estrogen značajno povezan s akumulacijom amiloidnih beta proteinskih naslaga u mozgu, što je ključan simptom Alchajmerove bolesti.

Kad je ženkama miševa uzgojenim da razviju bolest sličnu Alchajmerovoj crevna mikroflora poremećena antibioticima, nivo estrogena u krvi im je skočio. Kada je proizvodnja estrogena bila sprečena kod miševa je primećeno manje naslaga amiloida u njihovom moždanom tkivu. Promene u sastavu crevnih bakterija takođe su primećene kada su miševi bez jajnika dobili dodatak estrogena za vraćanje nivoa hormona.

S obzirom na prethodni rad tima koji je pokazao da antibiotici imaju efekat samo na smanjenje amiloidnih beta naslaga muških miševa, čini se da estrogen igra značajnu ulogu u mehanizmima koji stoje iza patologije. Najverovatnije, u kombinaciji s crevnim mikrobiomom i mešavinom mikroorganizama u želucu.

„Čini se da je estrogen pokretač promena koje vidimo u Alchajmerovoj patologiji, ali takođe znamo da se mikrobiom menja. Stoga, postoji međusobna povezanost,“ kaže Sangram Sisodia, neurobiolog Univerziteta u Čikagu.

Druga studija

Druga studija objavljena u magazinu „Molecular Neurodegeneration“ bila je pokrenuta od strane naučnika i u njoj je kandidat za lek za Alchajmerovu bolest, nazvan natrijum oligomanat (GV-971), testiran takođe na miševima.

On je uticao ne samo na smanjenje naslaga beta amiloida i promenu crevnog mikrobioma muških životinja, što podrazumeva da nešto kod ženki miševa, možda povezano sa crevnim mikrobiomom i estrogenom, utiče na biološke markere povezane sa Alchajmerovom bolešću.

„Ova je bolest neverovatno složena i izazovna za proučavanje. Nismo sigurni da li su naslage amiloida beta uzrok ili posledica ove bolesti. Zato, ovakva istraživanja mogu pomoći u otkrivanju nekih sitnijih detalja“, kaže Sisodia i dodaje kako se u trenutnoj studiji vidi da nivo estrogena uvek utiču na taloženje amiloida, međutim, ako se izuzme izvor estrogena kod miševa u vrlo ranoj fazi, taloženje nestaje.

Potrebe za daljim ispitivanjima

„Sa više istraživanja, nalazi iz ovakvih studija mogli bi pomoći da efikasnije lečimo Alchajmerovu bolest ili da preispitamo postojeće prakse“, kažu naučnici ističući pritom kako zaustavljanje proizvodnje estrogena nije zdrava opcija zbog čega žele detaljnije da prouče kako su Alchajmerova bolest i creva zapravo međusobno povezani.

(zivim.hr)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Parkinsonova bolest se najčešće javlja od 45 do 65 godine života

Objavljeno

-

Svetski dan Parkinsonove bolesti obeležava se 11. aprila.

Ova bolest nosi naziv po doktoru iz Londona Džejmsu Parkinsu koji je 1817. godine opisao prve simptome ove bolesti.

Parkinsonova bolest je oboljenje nervnog sistema koje dovodi do poremećaja pokretljivosti i motornih aktivnosti a najčešće se javlja od 45 do 65 godine života.

Lekari ističu da uz primenu adekvatne terapije oboleli od ove neizlečive bolesti mogu ostvariti normalan život.

Simptomi Parkinsonove bolesti su drhtavica, bolovi u vratu i ramenima, ukočenost mišića, problemi sa ravnotežom, poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Cilj obeležavanja Svetskog dana Parkinsonove bolesti je da se podigne svest o ovoj bolesti kao i da se pomognu napori svih svetskih organizacija da se ova bolest iskoreni.

(N1)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Dva nova leka za multipla sklerozu o troškudržave, terapija već mesec dana od dobijanja dijagnoze

Objavljeno

-

Na novoj listi lekova koji se izdaju o trošku države i koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, nalaze se i dva najsavremenija leka za multipla sklerozu. Profesorka Jelena Drulović iz UKC za RTS objašnjava da se lekar, kada se postavi dijagnoza multipla skleroze, dogovora sa pacijentom koji bi lek bio najadekvatniji.

Broj obolelih je u porastu, a procenjuje se da je u ovom trenutku u Srbiji oko 9.000 obolelih.

Na novoj listi lekova našla su se još dva koja će o trošku države biti dostupna za lečenje multiple skleroze, a neurološkinja Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, profesorka Jelena Drulović ocenjuje da je lečenje tog oboljenja danas znatno unapređeno.

„Posebno ako poredimo sa prethodnim periodom i mi sada stalno ponavljamo da se sada leči pet puta više pacijenata nego pre četiri godine, što je zaista ogroman napredak“, rekla je profesorka Jelena Drulović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Procena je, dodaje, da se leči blizu 60 odsto osoba sa dijagnozom multiple skleroze, odnosno oko 5.000 od ukupno 9.000 obolelih.

„Činjenica je da su lekovi praktično dostupni svima. To što se ne leče svi posledica je činjenice da, nažalost, ne postoji mogućnost da se određene osobe s ovom bolešću leče jer mi ovim lekovima, koliko god su oni dobri i efektivni, ne možemo da popravimo stanje“, objašnjava profesorka Drulović.

Visokoefektivne terapije

Za lečenje multipla skleroze postoje različite terapije.

Profesorka Drulović kaže da možemo biti zadovoljni jer se povećava broj pacijenata koji se leče visokoefektivnim terapijama.

„Nije visokoefektivna terapija neophodna za sve pacijente, ali za jedan dobar broj jeste. I mi sada lečimo više od 40 odsto pacijenata tim visokoefektivnim terapijama“, navodi Drulović za RTS.

Objašnjava da se u lečenju slede svetske strategije – kojim lekovima treba započeti terapiju, kada treba zameniti terapiju i započeti lečenje tim visokoefektivnom.

Tretmani multipla skleroze su se ranije započinjali samo u univerzitetskim kliničko-bolničkim centrima, a profesorka Drulović kaže da se sada tretmani otpočinju u čitavom nizu opštih bolnica i zdravstvenih centara.

„Donedavno, tih centara je bilo još 21, a sada prema preporuci Republičke stručne komisije za neurologiju, koja je usvojena od strane i Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, taj će se broj centara proširiti na još pet, tako da se očekuje da će sada još u 26 centara biti moguće započinjanje lečenja“, kaže profesorka.

Postavljanje dijagnoze

Multipla skleroza se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca, a najčešće u periodu između 20. i 40. godine, što je radno aktivno stanovništvo.

Simptomi su nespecifični i podsećaju na druga oboljenja, piše RTS.

„Pri postavljanju dijagnoze, osim kliničke prezentacije, izuzetno je značajan određeni broj dijagnostičkih pregleda, pre svega pregledi magnetnom rezonancom“, objašnjava Drulović.

Osim godina u kojima se najčešće javlja, objašnjava profesorka, na mogućnost da je neko oboleo od ove bolesti upozorava i pojava smetnji sa vidom.

„U smislu oslabljenog vida, obično jednim okom, zamagljenog vida, razlikovanja boja tim okom, pojavi bolova pri pokretima očiju. Takođe, to mogu da budu vrtoglavice, trnjenje bilo kog dela tela, slabost u rukama i nogama, nestabilnost pri hodu. Dakle, bilo kakva neurološka manifestacija“, pojašnjava Drulović.

(RTS)

pročitaj više

U TRENDU