ostanimo u kontaktu

Lepota&Zdravlje

Hronični stres – kako nam šteti i kako da mu stanemo na put?

Objavljeno

-

Mnogi smatraju da je stres samo loša pojava, ali stvari nisu tako jednostavne jer je stres prirodna, ali i veoma važna telesna reakcija.

U situaciji za koju smatramo da je preteća, naše telo se stavlja u stanje pripravnosti.

„Reakcija na to se pokreće u našem mozgu“, objašnjava dr Ralf Suhr, predsednik berlinske Fondacije za zdravstvenu pismenost, neprofitne organizacije čiji je cilj da omogući ljudima da donose informativne zdravstvene odluke.

Signalni molekuli koji se nazivaju hormoni stresa, kao što su noradrenalin, adrenalin i kortizol, oslobađaju se u krvotok. Energetske rezerve se puštaju u rad, a organizam postaje budniji i sposobniji da reaguje brže.

Takvo stanje, u kom organizam bira da se bori, beži ili parališe, bilo je od vitalnog značaja za naše praistorijske pretke kada su se, na primer, iznenada suočavali sa zverima.

U modernim vremenima, to su drugi, svakodnevni stresori, poput porodičnih ili finansijskih problema, zahtevnog šefa, nedostatka vremena ili senzornog preopterećenja u brzom, digitalno povezanom svetu.

Ovi pokretači izazivaju hronični stres i ostavljaju telu nedovoljnu priliku da se vrati u normalno, opušteno stanje, čime se stimulišu biohemijski procesi koji mogu dovesti do bolesti.

„Međutim, studije nisu nedvosmisleno pokazale direktnu vezu između stresa i specifičnih bolesti“, kaže dr Suhr.

Međutim, različite bolesti su u korelaciji sa hroničnim stresom, jer potencijalno opterećuje naš imuni sistem i samim tim nas čini podložnijim infekcijama.

Pored toga, ljudi pod stresom često usvajaju nezdrave navike poput pušenja, nedovoljno spavanja ili halapljivog jedenja nezdrave hrane.

Uticaj stresa na organizam

Gastrointestinalni trakt

Stres može dovesti do probavne smetnje, čak i od hrane koju inače dobro podnosimo, a „to čini mnoge ljude sklonim dijareji“, otkriva psihijatar i naučnik koji se bavi stresom dr Mazda Adli, šef Odeljenja za istraživanje afektivnih poremećaja u Univerzitetskoj bolnici Šarite.

Hronični stres takođe može učiniti creva sporim, smanjiti apetit, dovesti do gorušice ili još gore, sindroma iritabilnog creva, kaže Adli.

Kardiovaskularni sistem

Akutni stres povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, a hronični stres može dovesti do zdravstvenih stanja kao što je hronično visok krvni pritisak.

„Moguće su i srčane aritmije“, upozorava Adli.

Hronični stres je faktor rizika i kod srčanog i moždanog udara, a rizik se povećava zbog nezdravih navika za kojima posežemo, kao što je pušenje.

Mišićno-skeletni sistem

Stres može da dovede do napetosti mišića. Mišići vrata mogu postati zategnuti do te mere da otežavaju pomeranje vrata i glave, a može se javiti i bol u leđima.

Sve ovo potencijalno dovodi do neravnomerne raspodele težine u mišićno-skeletnom sistemu sa bolnim posledicama kao što su lumbago ili hernija intervertebralnog diska.

Metabolizam

Smatra se da je stres mogući uzrok metaboličkih poremećaja kao što su dijabetes tipa 2 i visok holesterol.

„Pošto se oseća ugroženo, telo pod stresom stavlja u rad više zaliha energije, i šećera i masti“, objašnjava Adli i dodaje da „istovremeno, hormoni stresa podstiču insulinsku rezistenciju, povećavajući nivo šećera u krvi“.

Hormon stresa kortizol dovodi do toga da telo stalno dopunjuje svoje zalihe šećera i masti, što može dovesti do toga da bude dostupno više energije nego što je potrebno.

Dodatni šećer i masnoće mogu doprineti nagomilavanju štetnog sala na stomaku, ograničavanju protoka krvi, naprezanju krvnih sudova i pokretanju metaboličkih poremećaja.

Mentalno zdravlje

„Mozak, a samim tim i psiha, veoma je osetljiv na hronični stres“, kaže Adli.

Stalno stanje budnosti dovodi do mentalnih bolesti, a „najpoznatija mentalna komplikacija stresa je depresija“, upozorava Adli.

Pored toga, povećano oslobađanje kortizola u krvotok može negativno uticati na koncentraciju, a stalni stres može izazvati probleme sa pamćenjem. Pošto je stres obično praćen anksioznošću, on takođe može izazvati anksioznost i napade panike na duži rok.

Dakle, ako mislite da ste pod hroničnim stresom, trebalo bi da promenite nešto. Dobar početak je da pravite redovne pauze za odmor tokom dana. To bi trebalo da uključuje kratke vežbe svesnosti, kao što je fokusiranje na dah. Redovno vežbanje takođe pomaže.

Da biste se trajno rešili stresa, važno je promeniti obrasce ponašanja i razmišljanja koji do njega dovode, a perfekcionizam je jedan od njih. Negovanje prijateljstava i bavljenje hobijima su korisni.

„Svi ovi napori ne samo da pogoduju mentalnoj relaksaciji i pozitivnim emocijama, već i direktno stišavaju zvuke stalnih bioloških alarma našeg tela“, zaključuje Adli.

(Hina)

pročitaj više
Kliknite da bi ste komentarisali

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Lepota&Zdravlje

Dokle se stiglo u dijagnostici i tretmanu retkih bolesti u Srbiji?

Objavljeno

-

U svetu postoji između 6.000 i 7.000 retkih bolesti od kojih boluje čak šest do osam odsto svetske populacije.

U 80 odsto slučajeva bolest je genetskog porekla i ispoljava se već u ranom životnom dobu, dok za samo pet odsto ovih bolesti postoji adekvatna terapija.

Procenjuje se da u Srbiji, sa nekom retkom bolešću živi čak pola miliona građana. U proteklim godinama, zahvaljujući zajedničkom zalaganju čitave zajednice napravljen je veliki pomak kada je briga o pacijentima sa retkim bolestima u pitanju.

Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije (NORBS) povodom obeležavanja Dana retkih bolesti, organizovala je okrugli sto pod nazivom “Često na tebe pomislim” sa donosiocima odluka, lekarima i pacijentima. Briga za ljude koji žive sa retkim bolestima ima mnogo aspekata.

Neki od obolelih imaju pristup lekovima, dok za druge ne postoji terapija. Neki oboleli su prilično nezavisni, dok drugi zahtevaju intenzivnu fizičku pomoć i opremu.

Nega se može sastojati od posebne opreme, saveta lekara stručnjaka, fizikalne terapije, socijalnih usluga, lekova, predaha za članove porodica i još mnogo toga. Većini dece i odraslih koji žive sa retkim bolestima, negu u najvećoj meri pružaju članovi porodice.

Današnji okrugli sto otvorila je devetogodišnja Kruna Savić, devojčica sa retkom bolešću, koja je izrecitovala pesmu specijalno napisana za ovu priliku – “Retko je važno”.

„Retke bolesti su apsolutno u fokusu predstavnika svih relevantnih institucija i to se pre svega vidi na osnovu sredstava koja se izdvajaju za lečenje ove grupe pacijenata, a koja su za 2023. godinu iznosila 7,2 milijarde dinara. Velika nada nam je najava da će udruženja pacijenata obolelih od retkih bolesti prvi imati sastanak sa ministrima nove Vlade Republike Srbije, kada ona bude bila formirana. Očekujemo da će tada da se donesu i nova sistemska rešenja, jer prostora za unapređenje uvek postoji“, objašnjava Olivera Jovović, iz NORBS.

Ona dodaje da „ono što je potrebno unaprediti jeste tranzitni period pacijenata iz pedijatrijskih klinika ka adultnim“.

„To brine najveći broj roditelja koja imaju malu decu. Oni su ušuškani i sigurni u klinikama za pedijatrijske pacijente. Međutim, u evropskim zemljama taj tranzitni period kreće kada pacijent napuni 16 godina. Do 18 ga prate i pedijatar i lekar koji će ga preuzeti kada bude prešao na kliniku za odrasle. Poenta svega je da pacijent bude u potpunosti prihvaćen, da veruje svom lekaru, a doktor upoznat sa njegovom dijagnozom“, kaže Jovović.

NORBS, takođe, insistira da Nacionalni program za retke bolesti mora da preraste u strategiju za retke bolesti, jer je to jedini način da bude pod okriljem Vlade Republike Srbije, a pošto briga o retkim bolestima zahteva multisektorski pristup to je jedini način da sva ministarstva budu uključena.

Prof. dr Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju rekla je na okruglom stolu da se u njenom resornom ministartvu nalazi Grupa za unapređenje kvaliteta života osoba sa retkim bolestima, koja upravo ima za cilj da čuje sve pacijente sa retkim bolestima.

„Dosta smo ciljeva zacrtali, imamo dosta izazova. To nije još jedna radna grupa ili komisija koja je formirana da bi se zadovoljila neka forma, nego se zaista vidi da imamo želju, volju i apsolutnu podršku države da svaki cilj koji smo zacrtali ostavrimo, prevashodno da povećamo kvalitet života porodica koje imaju obolelog člana od retke bolesti – istakla je prof. dr Kisić.

Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO, objasnila je da je Budžet za retke bolesti prvi put formiran 2012. godine, kada je država i prepoznala retke bolesti. Ta podrška je od tada kontinuirana, a svake godine izdvajanja se drastično povećavaju.

„Krenuli smo sa 130 miliona dinara te 2012. godine,dok je 2023. budžet iznosio 7,2 milijarde dinara. Međutim, to nije jedino izdvajanje za retke bolesti, jer se one finansiraju iz još dva načina. Prvi način je preko liste lekova na kojoj se nalaze medikamenti za čak 40 različitih retkih bolesti. Takođe, i bolnice imaju pravo da same finansiraju lek kada se radi o hitnoj situaciji i ta sredstva se opredeljuju isto iz sredstava RFZO. Iz toga proističe da su ukupna izdvajanja za retke bolesti prošle godine iznosila 18 milijardi dinara. Ove godine će biti mnogo veći, s obzirom na nedavno donetu odluku, po kojoj će do 2027. godine ukupna dodatna sredstva za retke bolesti i inovativne lekove iznositi 200 miliona evra“ – najavila je prof. dr Radojević Škodrić.

Napretku u dijagnostici i tretmanu retkih bolesti u Srbiji je značajno doprinelo i uvođenje savremenih molekularno genetičkih testova u svakodnevnu praksu. Danas se brojne analize tog tipa mogu obaviti u Srbiji, o trošku RFZO, a za dalje unapređenje potrebno je raditi na razvoju mreže laboratorija, na modernizaciji ali i racionalizaciji resursa, kao i na edukaciji lekara, biologa i ostalih koji rade u oblasti biomedicine – kaže prof. Ivana Novaković, genetičar i član Komisije za lečenje retkih bolesti pri RFZO.

„U ovom trenutku radom Komisije za lečenje retkih bolesti obezbeđeno je lečenje za preko 600 osoba iz čitave Srbije, koji su oboleli od različitih tipova retkih bolesti. To su pre svega urođene bolesti metabolizma, sa kojima je i započeta ova vrsta aktivnosti pre 12 godina, potom spinalna mišićna atrofija, cistična fibroza, retki tumori, plućna hipertenzija, hereditarni angioedem i druge. Pre oko godinu dana započeto je lečenje obolelih od ahondroplazije i Dišenove mišićne distrofije, a za ovu godinu je u planu, između ostalog, uvođenje terapije za buloznu epidermolizu, takozvanu „decu leptire““, kaže prof. Novaković

Ona dodaje da su u pitanju najsavremeniji lekovi, koji su se i svetu skoro pojavili u medicinskoj praksi, ali koji su odobreni za upotrebu od strane evropske ili američke agencije za lekove.

„I pored ogromnog napretka u prethodnim godinama, koji se vidi u povećanju raspoloživih sredstava i u porastu broja obolelih koji se leče, i dalje nije moguće da se pozitivno odgovori na sve zahteve. Imajući u vidu visoku cenu i inovativni karakter lekova, takva je situacija ne samo kod nas već i u drugim sredinama, pa i u ekonomski najrazvijenijim državama“, ističe prof. Novaković.

U okviru obeležavanja Međunarodnog dana retkih bolesti večeras će biti organizovano i veče humora “Humaraton” sa ciljem da podseti na sve one koji boluju od retkih bolesti u Srbiji. Uz prizvuk humora, za koji će se postarati ekipa stand-up komičara njuz.net, menadžeri kompanija članica Američke privredne komore podeliće svoja iskustva sa početka karijere studentima i mladim menadžerima. Sav prihod od ulaznica, kao i honorari svih učesnika u programu, biće uplaćeni NORBS Fondaciji.

(N1)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Zamena za so može da smanji rizik od visokog pritiska za 40 odsto

Objavljeno

-

Iako je dobro poznato da je previše soli nezdravo, ne treba je potpuno eliminisati. Telu je potreban natrijum, a određene zamene savršeno funkcionišu – hrana ima bolji ukus, a i srce je srećnije.

Zamena obične soli alternativom može da smanji učestalost visokog krvnog pritiska kod starijih osoba bez povećanja rizika od epizoda niskog krvnog pritiska, pokazalo je nedavno istraživanje u časopisu Američkog koledža za kardiologiju.

Ljudi koji su koristili zamene za so, imali su 40 odsto nižu učestalost i verovatnoću da dožive hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so, prenosi Science Daily.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, hipertenzija je vodeći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i smrtnost. Pogađa više od 1,4 milijarde odraslih i izaziva 10,8 miliona smrti godišnje širom sveta.

Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje rizika od hipertenzije je smanjenje unosa natrijuma. Ovo istraživanje je posmatralo zamene soli kao bolje rešenje za kontrolu i održavanje zdravog krvnog pritiska nego samo smanjenje unosa soli.

Dok prethodna istraživanja pokazuju da smanjenje unosa soli može sprečiti ili odložiti novonastalu hipertenziju, dugoročno smanjenje i izbegavanje soli može biti izazov.

Rezultati istraživanja o zameni za so

Istraživanje DECIDE-Salt obuhvatilo je 611 učesnika starijih od 55 godina iz 48 ustanova za njegu podeljenih u dve grupe: 24 ustanove (313 učesnika) koje su zamenile običnu so zamenom za so i 24 ustanove (298 učesnika) nastavile su da koriste običnu so.

Svi učesnici su imali krvni pritisak <140/90 mmHg i nisu koristili antihipertenzivne lekove na početku. Posle dve godine, incidenca hipertenzije bila je 11,7 na 100 kod učesnika koji su uzimali zamenu za so i 24,3 na 100 kod učesnika koji su uzimali redovnu so.

Ljudi koji su koristili zamenu za so imali su 40% manje šanse da razviju hipertenziju u poređenju sa onima koji su koristili običnu so. Štaviše, zamene za so nisu izazvale hipotenziju, što može biti čest problem kod starijih osoba.

S obzirom na efekat snižavanja krvnog pritiska dokazan u prethodnim studijama, pokazalo se da su zamene za so korisne za sve ljude, bez obzira na probleme sa krvnim pritiskom.

U pratećem uvodniku, Rik Olde Engberink, doktor medicine, istraživač, nefrolog i klinički farmakolog na Odeljenju za internu medicinu Medicinskog centra Univerziteta u Amsterdamu, rekao je da studija pruža atraktivnu alternativu neuspešnoj globalnoj strategiji smanjenja soli, ali pitanja i trud ostaju..

Zamene za so

Zamena kuhinjske soli sa solju smanjenog procenta natrijuma, ali sa dodatkom kalijuma, značajno smanjuje stopu moždanog udara, srčanog udara i smrti, pokazuju rezultati jedne od najvećih studija o intervencijama u ishrani ikada sprovedenih.

Visok nivo unosa natrijuma i nizak unos kalijuma su široko rasprostranjeni, a oba su povezana sa visokim krvnim pritiskom i većim rizikom od moždanog udara, srčanih oboljenja i prerane smrti. Korišćenje zamene za so – gde se deo natrijum hlorida zamenjuje kalijum hloridom – rešava oba problema odjednom. Poznato je da zamene soli snižavaju krvni pritisak, ali njihovi efekti na bolesti srca, moždani udar i smrt do sada nisu bili jasni.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos od 5 grama soli. Prosečna potrošnja soli u srednjoj Evropi je oko 15 grama, a često ide i do 20 grama.

Na sreću, postoje odlične zamene za so koje će hranu održati ukusnom. Jedna od njih su biljke. Bosiljak, origano, majčina dušica, majoran učiniće vaše obroke zanimljivijim, a možete i sami da napravite zamenu za so. Sameljite crvenu papriku, beli luk u prahu i crni biber i po kašičici začinite hranu.

Himalajska so je najčistija vrsta soli na svetu, koja je mnogo zdravija alternativa običnoj soli. Možete ga obogatiti i suvim biljem i belim lukom.

Morske alge, posebno alge, često se koriste kao zamena za so. Takođe će služiti soja sos ili tamari sos – tradicionalni japanski slani začin napravljen od soje, vode i morske soli.

Miso je fermentisana pasta od soje i ječma sa dodatkom morske soli i kulture, takođe iz japanske kuhinje. Najčešće se koristi za supe, variva i povrće i prelive.

Možete dodati semenke suncokreta i bundeve u rižoto, testeninu ili salate kako biste poboljšali njihov ukus, prenosi ordinacija.hr.

(ordinacija.hr)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Kandolf: Mali broj ljudi zna da se onkološke bolesti danas leče imunoterapijom

Objavljeno

-

Dermatoonkolog Lidija Kandolf izjavila je da iskustva svakodnevne prakse pokazuju da mali broj ljudi zna da se onkološke bolesti leče i imunoterapijom, koja nema neželjene efekte hemioterapije.

Kandolf je za Tanjug istakla da je ovakav vid terapije veoma efikasan i da može da pomogne velikom broju pacijenata, posebno ako su oni bili na redovnim kontrolama i ako su promene na koži rano otkrivene putem skenera ili ultrazvučnih pregleda.

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

Studija: Dugotrajna upotreba najkorišćenijeg leka može da poveća rizik od moždanog udara

Objavljeno

-

Mnogi ljudi se oslanjaju na lekove protiv bolova za lečenje raznih bolesti i povreda. Uobičajeni problemi kao što su glavobolja, bol u leđima i groznica mogu se ublažiti uzimanjem tableta kao što su paracetamol i ibuprofen.

Iako su bezbedni za upotrebu prema uputstvu na pakovanju, istraživanja su pokazala da postoji rizik od redovnog uzimanja, prenosi Express.co.uk.

Ranije se paracetamol smatrao potpuno bezbednim lekom za pacijente sa visokim krvnim pritiskom. Međutim, studija iz 2022. pokazala je da dugotrajna upotreba paracetamola može da povećati rizik od srčanih bolesti i moždanog udara kod ljudi sa hipertenzijom.

Efekat na krvni pritisak sličan je nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAID), kao što je ibuprofen, kažu istraživači.

Kao deo studije koju je sproveo tim sa Univerziteta u Edinburgu, 110 pacijenata sa istorijom visokog krvnog pritiska dobijalo je ili jedan gram paracetamola četiri puta dnevno ili odgovarajući placebo tokom dve nedelje.

Četiri grama paracetamola dnevno je rutinski propisana doza kod pacijenata sa hroničnim bolom.

Oni kojima je prepisan paracetamol imali su značajno povećanje krvnog pritiska u poređenju sa onima koji su uzimali placebo. Ovo povećanje je slično onom kod NSAIL-a i moglo bi se očekivati da će povećati rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara za oko 20 odsto. Zbog toga  je tim zaključio da pacijentima na dugotrajnim receptima za lekove protiv bolova treba dati najnižu efektivnu dozu u najkraćem mogućem roku.

„Ova studija jasno pokazuje da paracetamol, najrasprostranjeniji lek na svetu, povećava krvni pritisak, jedan od najvažnijih faktora rizika od srčanog i moždanog udara“, objasnio je profesor Džejms Dir, šef kliničke farmakologije na Univerzitetu u Edinburgu.

Profesor je rekao da lekari i pacijenti treba da „razmotre rizike naspram koristi“, posebno kada su pacijenti u opasnosti od kardiovaskularnih bolesti.

„Ukratko, pokazali smo da dvonedeljni tretman paracetamolom povećava krvni pritisak kod pacijenata koji imaju hipertenziju (visok krvni pritisak).“

Ali vodeći istraživač dr Ian MacIintar, konsultant za kliničku farmakologiju i nefrologiju u NHS Lothian, rekao je da ljudi koji povremeno koriste paracetamol ne treba da brinu.

Dok je Univerzitet objasnio da se ne radi o kratkotrajnoj upotrebi paracetamola za glavobolje ili groznicu, što je naravno u redu, ali ukazuje na novootkriveni rizik za ljude koji ga redovno uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda, obično za hronični bol“.

Studija je otkrila da nakon što su ljudi prestali da uzimaju lek, njihov krvni pritisak se vratio na nivo na početku studije, što sugeriše da ga je lek povećao.

Prema rečima stručnjaka, studija je postavljena tako da se vidi veoma mali efekat na krvni pritisak, a istraživači su bili iznenađeni kada su videli mnogo veći efekat.

Profesor Sir Nileš Samani, medicinski direktor Britanske fondacije za srce, koja je finansirala studiju, rekao je da nalazi „naglašavaju zašto lekari i pacijenti treba redovno da proveravaju da li postoji stalna potreba za uzimanjem bilo kakvih lekova“ i „uvek razmotre koristi i rizike“.

Smatra se da oko jedne od tri odrasle osobe u Velikoj Britaniji ima visok krvni pritisak. U Engleskoj je to 31 odsto muškaraca i 26 odsto žena, prenosi N1 Zagreb.

Ako ste zabrinuti za svoj krvni pritisak i bilo koji lek koji redovno uzimate, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom.

(Express.co.uk, N1 Zagreb)

pročitaj više

Lepota&Zdravlje

SAD: Novi eksperimentalni tretman bi mogao da pomogne u borbi sa depresijom

Objavljeno

-

Stručnjaci u SAD kažu da bi novi eksperimentalni tretman poznat kao duboka stimulacija mozga (DBS) mogao da pomogne skoro tri miliona Amerikanaca u borbi sa depresijom kojima ne pomažu drugi tretmani.

Tretman je odobren za stanja kao što su Parkinsonova bolest i epilepsija, a mnogi lekari i pacijenti se nadaju da će uskoro postati dostupniji i za lečenje depresije.

Tretman se vrši tako što pacijent prima ciljane električne impulse, a veliki broj istraživanja pokazuje dobre rezultate tog lečenja.

Elektrode su povezane žicom sa uređajem postavljenim ispod kože u grudima pacijenta, koji kontroliše količinu električne stimulacije i isporučuje konstantne niskonaponske impulse.

Doktori kažu da stimulacija pomaže jer neuroni komuniciraju pomoću električnih i hemijskih signala.

U normalnom mozgu, električna aktivnost neometano odjekuje u svim oblastima, čini se da DBS „odlepljuje kolo“, dozvoljavajući mozgu da radi ono što bi inače radio.

Neka kasnija istraživanja su pokazala da pacijenti sa depresijom osećaju stabilno, dugoročno olakšanje nakon terapije sa DBS. Ali neki lekari su skeptični, ukazujući na potencijalne komplikacije kao što su krvarenje, moždani udar ili infekcija nakon operacije.

Američka uprava za hranu i lekove (AFD) pristala je da ubrza svoj pregled zahteva kompanije Abot Laboratorije da koristi svoje DBS uređaje za lečenje depresije.

(Beta)

pročitaj više

U TRENDU